A šta smo očekivali?

 

Milan St. Protić

"Danas" 14.06.2025.  07:00

 

"...U Srbiji se o tome radi. O megdanu između demokrata i antidemokrata. Na jednoj strani studenti, na suprotnoj ćaciji. Na jednoj strani građani, na suprotnoj prostaci. Na jednoj strani učeni, na suprotnoj polupismeni. I ovo sam ih častio. Većinom su elementarno nepismeni...."  Pročitati više:

 

https://www.danas.rs/kolumna/milan-st-protic/a-sta-smo-ocekivali/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Mi ne samo da nismo iskoristili pad berlinskog zida 1989. da stvorimo demokratiju (demokratija - smenjivost vlasti nenasilnim putem; da bi to bilo moguće zakonodavna, sudske i izvršna vlast su međusobno razdvojene), nego iste godine takođe nismo napravili prve prave korake u liberalno društvo, u kapitalizam (nije izvršena tranzicija komunističke ekonomije u kapitalističku). Umesto kapitalizma i tržišta, od 1945. do 2025. imamo NEP (Lenjinov-Buharinov ekonomski program); Fon Mizes je već tada pokazao: "Racionalna ekonomska aktivnost nemoguća je u socijalističkoj zajednici (pa i njegovoj formi NEP)" - sistem je nužno iracionalan - tu postoji samo unutrašnje kretanje dobara, a ne predmeta razmene i stvarno tržište. Ratovi '90. i iracionalna ekonomija su povećali naše siromaštvo.

Bez stvarnog privatnog vlasništa (koje vam omogućuje autonomnost u odnosu na vlast) nema sloboda, a kada nema sloboda društvo ostaje zarobljeno u formi pretpolitičkog despotskog društva, gde vladaju despoti (ličnosti), a ne institucije. 'Slabo privatno vlasništvo' čini ljude 'sirotinjom rajom', čija egzistencija zavisi od volje i milosti vlasti; samo stvarno privatno vlasništvo omogućuje postojanje političkog društva. Stvarno privatno vlasništvo je takođe neophodan uslov za postojanje i funkcionisanje slobodnog tržišta i tržišne privrede. Vernici komunizma i dalje misle da je komunizam najbolji mogući politički sistem, da je svuda propao ne zato što je to neuspešan sistem, nego zato što su političari/biroktate zakazali, bili su korumpirani i tsl. Slično je i danas u Srbiji, stvara se slika da je Miloševićeva "demokratija"/"ekonomija" nešto OK - samo je problem što birokrate na vlasti od 2012. do 2025. kradu, te ako zamenimo birokrate (poštenim kadrovima), "sistem" će da profunkcioniše. – Ne, neće.

 

Zoran Stokić

14.06.2025.

 Pala ploča sa fasade Hotela Slavija

 

FoNet

11.06.2025. 21:19

 0 komentara

Pala ploča sa fasade Hotela Slavija 1

FOTO: Zlatko Crnogorac

 

Sa Hotela Slavija u Makenzijevoj ulici na Vračaru danas je sa fasade pao deo kamene ploče, pri čemu je nekoliko prolaznika imalo sreću da izbegnu ozbiljne povrede.

 

Prema rečima zaposlenih u obližnjim lokalima, to nije prvi put da se urušuva fasada sa tog objekta, ali je sada prvi put pala ploča.

 

Osoblje obližnjeg ugostiteljskog objekta o incidentu je obavestilo upravu hotela i nadležne službe.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kada se desi ovakav potencijalno tragičan događaj, mi propustimo da nešto naučimo na toj grešci. Otuda se greške stalno ponavljaju i umnožavaju.

Već je Aristotel zaključio (obrnuto od Platona) da privatna svojina može da zaobiđe ono što sada nazivamo problemom "tragedija opšteg dobra"! "Ono što je zajedničko zapravo je ničije", iako svi žele da to opšte dobro izgleda što je moguće bolje – "svi se nadaju da će se neko drugi pobrinuti za to opšte dobro" (fasada, krov i tsl. neke zgrade)... Dok se zapadno pravo uglavnom služilo Aristotelovim receptom, komunizam je koristio Platonov egalitarizam i ideju da privatna svojina stvara nejednakost koja izaziva podele (pa je treba ukinuti). Taj lek koji je ponudio Platon, kao i komunisti, gori je od bolesti koju su pokušavali da izleče. Bez jakog privatnog vlasništa (koje vam omogućuje autonomnost u odnosu na vlast) nema sloboda, a kada nema sloboda društvo ostaje zarobljeno u formi predpolitičkog despotskog društva, gde vladaju despoti (ličnosti), a ne institucije. Slabo privatno vlasništvo drži ljude u formi sirotinje raje čija egzistencija zavisi od volje i milosti vlasti; samo jako privatno vlasništvo omogućuje postojanje političkog društva. Jako privatno vlasništvo je takođe neophodan uslov za postojanje i funkcionisanje slobodnog tržišta i tržišne privrede; zato mi  od 1945-2025 imamo umesto tržišta - NEP (Lenjinov-Buharinov ekonomski program); Fon Mizes je već tada pokazao: "Racionalna ekonomska aktivnost nemoguća je u socijalističkoj zajednici (pa i njegovoj formi NEP)" - sistem je nužno iracionalan - tu postoji samo unutrašnje kretanje dobara, a ne predmeta razmene i stvarno tržište. A kada umesto jakog privatnog vlasništva imate "slabo privatno vlasništvo", "društvenu svojinu", "opšte dobro", NEP - onda stignete do ovakvih svakodnevnih fenomena urušavanja fasada, tj. vaš život se odvija u matriksu po pravilima ruskog ruleta.

 

Zoran Stokić

12.06.2025.

 

Hičkokov omiljeni lik - pojavljuje se u svakom njegovom filmu

 

Autor:

author

index.hr

|

11. jun. 2025. 22:07

|

SHOWBIZ

|

0

komentara

Podeli

 

Facebook

X

Mail

profimedia-0147317483

akg-images / akg-images / Profimedia

Nije mogao da shvati zašto ga drugi gledaoci nisu cenili ni približno koliko on.

 

Omiljeni filmski lik Alfreda Hičkoka prvi put se pojavio na ekranu davne 1925. godine i nastavio je da se pojavljuje do 1976.

 

Više od pola veka, veliki reditelj je gledao kako se ovaj „lik“ vraća na ekran - ali nije mogao da shvati zašto ga drugi gledaoci nisu cenili ni približno koliko i on. Zar nisu videli ono što je on video? Zar nisu prepoznali genija koji im je bio pred očima?

 

Majstor neizvesnosti poznat je po tome što se pojavljuje u svakom svom filmu, od debitantskog filma „Vrt zadovoljstva“ (1925) do poslednjeg filma „Porodična zavera“ (1976).

 

Hičkokova omiljena uloga: Kratka i neupadljiva

Tokom godina, publika koja je znala za ovaj kaskaderski trik željno je iščekivala njegovo pojavljivanje - obično kao „lice u gomili“, „prolaznika“ ili „slučajnog posmatrača“ koji se ni na koji način nije uklapao u radnju.

 

Njegova kameo uloga gotovo nikada nije imala dublju funkciju, osim u retkim slučajevima poput filmova „Podstanar“, „Konapoc“ i „Sumnja“, u kojima se pojavio dva puta.

 

Ipak, Hičkok je često duhovito komentarisao da bi voleo da je imao više vremena na ekranu.

 

U svom eseju pod nazivom „Moj omiljeni filmski lik sam - JA!“, duhovito se žalio: „Ni Holivud ni televizija nisu pokazali interesovanje za mog omiljenog lika, iako se pojavio u svakom mom filmu. Verovatno ga poznajete - sitan, zbunjen, izgubljen čovek; nizak i gojazan. Nekada je bio deblji. Ja ga uvek igram, i on je, na neki način, postao moj filmski potpis".

 

Pažljivo gledajte ili ćete propustiti

Za razliku od nekih savremenih reditelja poput M. Najta Šamalana, čije kameo nastupi ponekad preplave radnju, Hičkok je bio izuzetno pažljiv - njegovi likovi su uvek bili potpuno nebitni za priču.

 

Nije želeo da postane „lik“ u klasičnom smislu; samo je želeo da unese malo humora za sebe i one gledaoce koji su pažljivo pratili.

 

„On je na ekranu tako kratko da vam se čini kao da ste ga zamislili“, jednom je napisao o svom nenametljivom prisustvu.

 

I još bolje - ovi likovi su uvek bili potpuno nesvesni užasa koji se dešavaju oko njih.

 

"On nikada nije svestan da se, baš u trenutku kada se pojavi, planira hladnokrvno ubistvo“, našalio se Hičkok. „Da će gospodin pored koga prolazi uskoro zadaviti njegovu ženu. Da kuća u koju gleda krije telo“.

 

Hičkokova najpoznatija pojavljivanja

Uzimajući sve ovo u obzir, nije ni čudo što su njegovi kameo trenuci postali jedna od najomiljenijih tradicija u istoriji filma.

 

Na primer, u filmu „Sever severozapadom“, dok Keri Grant beži od aviona i zlikovaca, Hičkok jednostavno izgleda kao da je propustio autobus.

 

U filmu „Frenzi“, on je među publikom koja aplaudira nakon njegovog govora, osim njega samog, koji odbija da aplaudira.

 

A u filmu „Ptice“, vidimo ga kako izlazi iz prodavnice kućnih ljubimaca sa dva psa na povodcu - koji su zapravo bili njegovi terijeri iz stvarnog života - neposredno pre nego što ptice pokrenu napad na čovečanstvo.

 

Ovi trenuci su izmamili osmeh na lice svih njegovih obožavalaca, a najviše njemu samom. Zbog toga nije ni čudo što je bio svoj omiljeni lik svih vremena.

 

***

Komentar

***

 

 

U širem smislu, termin "kameo" može da se odnosi na bilo koju - pojavu osobe - u delu gde se ne bi očekivalo da će se pojaviti. U Italiji u 15 veku bilo je uobičajeno da njihovi slikari ubace svoj portret u jednu od svojih fresaka, koje su bile velike i sadržavale su brojne figure. Ova pojava u 15 veku bila je način da umetnik potpiše svoj rad. Filipo Lipi, Botičeli,..., Mikelanđelo. Hičkok kao da je kopirao ovaj obrazac, napravio je svoj stilski potpis. U poslednjem filmu "Porodična zavera" Hičkok se pojavljuje samo kao slika (odraz lika).

 

Zoran Stokić

11.06.2026.

 "Studenti su pod uticajem magije, omađijani su.... demonski bunt"

Danas pročitah da je Mitropolit Fotije kazao "Studenti su pod uticajem magije, omađijani su.... demonski bunt". 

Nikada i nigde u istoriji sveta, na mržnji, razaranju, nije bilo moguće socijalizovati društvo u smislu uspešnog preživljavanja, jedino šta je tu moguće je put u izumiranje. Verovanja koja nisu pod kontrolom empirije su put u pakao, a put ka dobru, izgradili su (i) mnogi sveštenici u Evropi, na primer, padre Raimo, Giovanni Salvatore i drugi, svojim znanjem i radom stvorili su "naupuljsku muzičku školu" iz koje je proizašlo veliki broj najpoznatijih kompozitora i izvođača "klasične" muzike sveta. 

Od tzv. "zimskih vrtova" za siročad i napuštnu decu ulica Napulja (i čitavog kraljevstva) pored zanata, pojavili su se i časovi muzike - to je preraslo u četiri konzervatorijuma: Santa Maria di Loreto (1537); Pieta dei Turchini (1573); siromašnih Isusa Hrista (1589); Sant'Onofrio u Porta Capuani (1598), gde je krajem 17 veka zahvaljujući majstorskoj nastavi muzike, potpomognutu sa Aleksandrom Skarlatijem i Frančeskom Duranteom proizvodila: Francesco Provenzal, C. Caresana, N. Fago, N. Porpora, Pergolezi,...., Giuseppe de Majo, N.Jameli, P.Cafaro,..., T. Traetta, N. Piccinni, G. Paisiello, P. A. Guglielmi, A. Sacchini, G. Spontini, D.Čimarosa,..., N. Grimaldi, G. Farinelli. 

Ti su sveštenici čak i od najsiromašnijih, odbačenih, uspeli da STVORE najuspešnije građane sveta.

*

///Neobjavljen komentar u "Danas" i "N1", dodatna cenzura,  zbog važne posete Srbiji: "Vučić sa predsednicima parlamenata Svete Lucije i Sent Kitsa i Nevisa".///

*

Mitropolit Fotije se ne zaustavlja: Studenti su pod uticajem magije

 

D. D.

"Danas", 10.06.2025. 13:32

 0 komentara

Mitropolit Fotije se ne zaustavlja: Studenti su pod uticajem magije 1

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Mitropolit Fotije nastavlja da blati studente. Tvrdi da ne znaju ko ih je organizovao, i da su pod uticajem neke magije, napisao je teolog Blagoje Pantelić na društvenojmreži X, podelivši deo govora mitropolita.

“Ne zna se ko je tu decu organizovao. Žao nam je te dece. Ja sam video u Novom Sadu na pešačkim prelazima, uhvatili se za ruke. Svi su imali poluotvorena usta i pogled gore. Oni su pod uticajem neke magije, nažalost”, rekao je, između ostalog, Fotije.

“Zašto Sinod ćuti?! Sramota ih je da kažu da su saglasni s Fotijem, da su studenti omađijani idioti? Ili se plaše da osude njegovo besramno ponašanje?”, naveo je Blagoje Pantelić.

Podestimo, mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije pridružio se spisku episkopa koji ne podržavaju studente u blokadi i koji ovaj mladi svet koji se duže od šest meseci bori za pravdu u Srbiji, nazivaju ustašama, rušiocima države i satanistima. On je nedavno napisao pesmu u kojoj, između ostalog, opisuje da mladi uče anarhiju prihvatajući demonski bunt, te da im je um tako postao satanski.

Zoran Stokić

10.06.2025.

 Nemački kancelar doneo Trampu krštenicu njegovog dede

 

Autor:

author

Beta/AFP

|

05. jun. 2025. 19:47

|

SVET

|

4

komentara

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je američkom predsedniku Donaldu Trampu da želi da poveća pritisak na Rusiju da okonča rat u Ukrajini koji traje više od tri godine.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/svet/nemacki-kancelar-doneo-trampu-krstenicu-njegovog-dede/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Fridrih Tramp (1869 u Kalštat; kraljevina Bavarska - 1918 u Njujork) – njegov je otac (pradeda Donaldov) posedovao mali vinograd, ali je zbog upale pluća naprasno umro 1877., ostavivši porodicu u finasiskim problemima, pa su njegova deca (njih petoro) morali da rade u vinogradu. Majka je pak Fridriha smatrala nespobonim za taj posao pa ga je školovala za frizera. Budući da je Kalštet imao manje od 1000 stanovnika, zarad je bila veoma mala, pa se pridružio svojoj starijoj sestri koja je već emigrirala Njujork. 1885., sa 16 god započinje kao frizer emigrant na Menhetnu; nije bio zadovoljan zaradom, pa je uz pomoć donacije rođaka, preuzeo mali restoran u kvartu crvenih fenjera u Sijetlu. 1892., dobio je državljanstvo SAD, tako što se registrovao za glasanje na predsedničkim izborima u Vašinktonu. 

Američki san - Friderk je pratio ušta investira najbogatiji čovek SAD nafni magnat Dz.D. Rokfeler – u prekriven snegom severoistočni lanac od Sjetla, Monte Kristo potencilano nalažište zlata i srebra, tu će Donaldov deda otvarati hotele, za brojne tragače zlata i radnike na kopovima, sa bogatom ponudom hrane, ali i sa alhoholom i sobama sa prostitutkama. Zarada je bila odlična, pa je na kraju života kapital uložio u prvu transakciju nekretnina (manja dvospratna kuća) buduće dinastije Tramp. Iza sebe je ostavi kapital danšnjih 650.000 dolara. 

Da iver ne pada dalje od klade vidimo i po tome da je dedi oduzeto državljanstvo Bavarske. Kada se 1904., vratio iz SAD u Kalštet da za sebe traži mladu, oženio se siromašnom jedanaest godina mlađom komšinicom, iz tog braka je rođen Donaldov otac Frederik „Fred“ Krist Tramp stariji (1905. Njujork - 1999. Njujork) preduzetnik nekretninama koji je kršio sve moguće standarde poslovanja. Vlast je u Bavarskoj slučajeve kao što je Fridrih, emigrirao u SAD sa 16 god – tretirala kao pokušaj izbegavanja vojne obaveze. On je sa suprugom deportovan iz Bavarske u SAD 1905.

 

 

*

 

 

 

Donaldov otac je izmislio priču o "švetskom" poreklu porodice Tramp. Nakon što je završio srednju školu, Fred Tramp je počeo da radi puno radno vreme u građevinskoj industriji. Njegov prvi posao uključivao je vučenje drvne građe tamo gde konvencionalna zaprežna kola nisu mogla da dođu, ali je ubrzo našao posao kao stolar. Školovanje je nastavio sa građevinskim kursevima na Prat institutu u Bruklinu, a do 1925., dve godine nakon diplomiranja, završio je svoju prvu kuću. Pošto je još bio maloletan, njegova majka je osnovala firmu Elizabeth Trump & Son i zvanično je vodila dok on nije mogao da preuzme. 

Najveći problmje bilo prikupljanje kapitala. Za male ljude kao što su Trampovi, krediti su bili dostupni samo uz dvocifrene kamatne stope; pa je Tramp odabrao drugačiji pristup, manje moralan: prodavao je kuće u izgradnji – taj je prihod koristio za finansiranje izgradnje sledeće kuće. Tako je do 1926., izgradio 20 kuća u Kvinsu. Porodica Tram bi ostala poznata kao mali privrednici da se nije pojavio II svetski rat; finansiski uspon porodice Tramp je vezan za "ratno profiterstvo", državne subvencije za izgradnju stanova i zgrada za vojsku za vreme i posle II svetskog rata i tsl. Takođe da bi koristili novac jevrejskih bankara u građevinarstvu Fred Tramp smišlja priču o njihovom ne-nemačkom poroklu tj. o "švedskom" poreklu, on se takođe uveliko uključio u jevrejsku filantropiju i tsl.

 

*

 

Samo dva primera: Nakon što je Nemačka okupirala velike delove Francuske tokom II svetskog rata, američki predsednik Ruzvelt je 1941., naredio širenje odbrane na istočnoj obali Amerike, i u tu svrhu, građevinski materijal je konfiskovan širom SAD. To je dovelo do drastičnog pada izgradnje privatnih kuća. Međutim, Bruklin, gde je Tramp radio, dobio je poseban status jer se u njemu nalazilo vojno brodogradilište (Nev Iork Naval Shipiard). To je Trampu omogućilo da u početku neometano nastavi svoje projekte. Nakon japanskog napada na Perl Harbor u decembru 1941. i ulaska SAD u rat, ovaj specijalni status je ukinut.

 

Ali Tramp je već pronašao novo polje delovanja. Od njega je — zajedno sa drugim preduzetnicima iz oblasti Njujorka — vlada zatražila da izgradi hitno potrebne stambene objekte u velikim razmerama u Norfolku u Virdžiniji, pomorskom centru na istočnoj obali. Pošto je Kongres upravo uspostavio program subvencija koji je obezbedio velikodušno hipotekarno osiguranje za višeporodične stambene objekte za radnike u blizini vojnih objekata, Tramp je sada gradio stambene zgrade umesto porodičnih kuća i iznajmljivao ih umesto da ih prodaje, u Norfolku za tri godine izgradio 1.360 stambenih zgrada. Potražnja je bila ogromna, a Tramp je mogao da naplati odgovarajuće visoke kirije...

 

Zoran Stokić

6.06.2025.

                             Giovanni Alberto Ristori

muzka za sva vremena

 

 

Ristori je odigrao ključnu ulogu u oblikovanju zvuka Drezdenske Hofkapele – najvažnijeg dvorskog orkestra kasnog baroknog perioda.

 

*

 

Restori - Poznat po melodičnoj eleganciji. Zaboravljeni kompozitorski velikan, od koga su pozajmili Vivaldi, J.S.Bah i drugi. "Orlando furioso" je muzička drama u tri čina, sa libretom Gracija Bračolija, koja je postavljena u nekoliko uzastopnih verzija. U novembru 1713. godine u Teatru Sant'Angelo u Veneciji je izvedena prva verzija, uz muziku Đovanija Alberta Ristorija, koja je doživela veliki uspeh i ostala na programu mesecima, uz brojne adaptacije Antonija Vivaldija, koji je, zajedno sa ocem, glumio i bio impresario (ek RV Anh. 84). U decembru 1714. postavljena je druga verzija, uz dodatnu muziku samog Vivaldija, koja je tek nedavno dobila sopstveni kataloški broj (RV 819) – izgleda da je većinski RV 819 opere kopija Ristorijevog izgubljenog orginalnog dela "Orlando furioso".

 

*

 

Restori - Renowned for melodic elegance. A forgotten composing great, from whom Vivaldi and J.S.Bach borrowed. "Orlando furioso" is a musical drama in three acts, with a libretto by Grazio Braccioli, which was staged in several successive versions. In November 1713, the first version was performed at the Teatro Sant'Angelo in Venice, with music by Giovanni Alberto Ristori, which was a great success and remained on the bill for months, receiving numerous adaptations by Antonio Vivaldi, who also acted, together with his father, as impresario (ex RV Anh. 84). In December 1714, a second version was staged, with the addition of further music by Vivaldi himself, which was only recently given its own catalogue number (RV 819) - the majority of the opera to be a copy of Ristori's lost works.

 

https://www.youtube.com/watch?v=pPaqSGGZyck

Giovanni Alberto Ristori - Litanie di S. Francesco Xaverio

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=IBF1xSmYa64

Giovanni Alberto Ristori - Missa per il Santissimo Natale di Nostro Signore

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=SUr_mwPVo6A

Giovanni Alberto Ristori: 'Lavinia a Turno', Cantata M.144

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=1-1Q39r4_1E

Giovanni Alberto Ristori: Missa in C Major

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=F5Wx-UflcYk

Giovanni Alberto Ristori (1692-1753) - Motetto Pastorale

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=9c77lH81p5U

G. A. Ristori: 14 Partimenti - Matteo Messori harpsichord and organ

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=fb_76AR4A4c

Ristori: Alleluja

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=j6Gehfgxkfc

G.A. Ristori: «I Lamenti d'Orfeo» Сomponimento Drammatico

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=Ue011hUekL8&list=OLAK5uy_mH85W_E8sLIo_jtCnp67cWo2_Es4YXAmE&index=3

Cleonice: Aria. Con favella de' pianti

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=VKuR8c1Tguw&list=OLAK5uy_mH85W_E8sLIo_jtCnp67cWo2_Es4YXAmE&index=8

Arianna: Aria. Nell'onda chiara

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=VqaQd0HJX-o&list=OLAK5uy_mH85W_E8sLIo_jtCnp67cWo2_Es4YXAmE&index=10

Cleonice: Aria. Quel pianto che vedi

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=rq-DHwynBFo&list=OLAK5uy_mH85W_E8sLIo_jtCnp67cWo2_Es4YXAmE&index=15

Cleonice: Aria. Qual crudo vivere

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=yA8dtlL8pik&list=OLAK5uy_mH85W_E8sLIo_jtCnp67cWo2_Es4YXAmE&index=7

Temistocle: Aria. Aspri rimorsi

 

 

 

 

 

*

 

Đovani Alberto Ristori (1692 - 1753) italijanski operski kompozitor i dirigent. Rođen u Bolonji, sin Tomaza Ristorija, vođe operske trupe koja je pripadala kralju Poljske i izborniku Saksonije Avgustu II Jakom (sa sedištem u Drezdenu; poljski kralj i poljsko-litavski knez iz nemačke dinastije Wettin.). Avgust II je „pozajmio“ svoju opersku trupu ruskoj carici Ani za proslavu njenog krunisanja u Moskvi. Ristori je umro u Drezdenu. Kalandro, njegova opera u tri čina po libretu Stefana Benedeta Palavičina, bila je i prva opera-bufa napisana u Nemačkoj i prva italijanska opera izvedena u Rusiji. Izvedena je pod njegovom i očevom dirigentskom upravom, sa trinaest glumaca i devet pevača, uključujući Ludoviku Zajfrid, Margeritu Ermini i Rozaliju Fantaziju, 1731. godine u Moskvi.

 

Godine 1916, nemački muzikolog Kurt Rudolf Mengelberg objavio je prvu studiju o Ristoriju i njegovoj muzici: „Curt Rudolf Mengelberg, Giovanni Alberto Ristori: ein Beitrag zur Geschichte italienischer Kunstherrschaft in Deutschland im 18. Jahrhundert“ (Leipzig: Breitkopf & Härtel, 1916). Iako nema mnogo biografskih detalja, ovo je značajna publikacija jer je Mengelberg imao pristup mnogim drezdenskim muzičkim izvorima koji sada nedostaju. Ovo se posebno odnosi na Ristorijevu crkvenu muziku; pre 1945. godine, Ristorijeva crkvena muzika se nalazila i u partiturama i u delovima u Drezdenskoj državnoj biblioteci (danas Državna i univerzitetska biblioteka Drezdena (SLUB)). Srećom, primerci Ristorijeve crkvene muzike se nedavno pojavljuju u češkim i poljskim muzičkim bibliotekama, obogaćujući naše znanje i razumevanje njegove muzike. Trenutno, islandski nezavisni muzikolog Johanes Agustson radi na novoj biografiji Ristorija, oslanjajući se na svoja dugogodišnja opsežna istraživanja u Drezdenu i evropskim arhivama. Agustsonov članak „Đovani Alberto Ristori na dvoru u Napulju 1738-1740“ (Studi pergolesiani – Pergolesi studies 8, ur. C. Bacagalupi, H.-G. Otenberg i L. Copeli, Bern, Peter Lang, 2012, str. 53-100), predstavio je mnoge nove biografske detalje o italijanskom kompozitoru. Od posebnog interesa su ovde ranije nepoznate informacije o Ristorijevoj ulozi kao kraljevskog muzičkog učitelja saksonske princeze Marije Amalije (1724-1760), kasnije kraljice Dveju Sicilija i kraljice Španije.

 

Neka od najvažnijih Ristorijevih dela sada su snimljena i objavljena na CD-u. Kao rezultat toga, sada imamo prilično dobru predstavu o njegovom kompozitorskom stilu. Zajedno sa svojim kolegama i savremenicima u Drezdenu, dvorskim kompozitorima Johanom Davidom Hajnihenom, Janom Dismasom Zelenkom i Johanom Adolfom Hasom, Ristori je odigrao ključnu ulogu u oblikovanju zvuka Drezdenske Hofkapele – najvažnijeg dvorskog orkestra kasnog baroknog perioda.

 

Opere

 

Orlando furioso (RV Anh. 84) (dramma per musica, libretto di Grazio Braccioli, 1713, Venezia, le cui musiche confluirono in parte nel primo Orlando furioso musicato e messo in scena da Antonio Vivaldi nel 1714)

Pallade trionfante in Arcadia (dramma pastorale, libretto di Otto Mandelli, 1713, Padova)

Euristeo (dramma per musica, 1714, Venezia o Bologna)

Pigmalione (dramma per musica, libretto di F. Passarini, 1714, Rovigo)

Cleonice (dramma per musica, libretto di A. Constantini, 1718, Moritzburg)

Calandro (commedia per musica, libretto di Stefano Benedetto Pallavicino, 1726, Pillnitz)

Un pazzo ne fa cento ovvero Don Chisciotte (opera comica, libretto di Stefano Benedetto Pallavicino, 2 febbraio 1727, Dresda)

Le fate (dramma per musica, libretto di Stefano Benedetto Pallavicino, 18 agosto 1736, Dresda)

Arianna (azione scenica per musica, libretto di Stefano Benedetto Pallavicino, 7 ottobre 1736, Hubertusburg)

Didone abbandonata (pasticcio in 3 atti, libretto di Pietro Metastasio, 13 aprile 1737, Londra, Royal Opera House, Covent Garden)

Temistocle (dramma per musica, libretto di Pietro Metastasio, 19 dicembre 1738, Napoli, teatro San Carlo)

Adriano in Siria (dramma per musica, libretto di Pietro Metastasio, 19 dicembre 1739, Napoli, teatro San Carlo)

Diana vendicata (festa per musica, libretto di Giovanni Claudio Pasquini, 8 dicembre 1746, Dresda)

La liberalità di Numa Pompilio (serenata, libretto di Giovanni Claudio Pasquini, 1746, Dresda)

Trajano (festa da camera, libretto di Giovanni Claudio Pasquini, 1746, Dresda)

Amore insuperabile (festa da camera, libretto di Giovanni Claudio Pasquini, 10 febbraio 1747, Dresda)

I lamenti d'Orfeo (festa di camera, libretto di Giovanni Claudio Pasquini, 1749, Dresda)

Ercole

Nicandro

 

Intermezzi

Delbo e Dorina (basato sulle scene buffe da Cassandra indovina di Nicola Fago)

Fidalba e Artabano

Despina, Simona e Trespolo

Serpilla e Serpello (basato sulle scene buffe da Il pastore di Corinto di Alessandro Scarlatti)

La lite fra la suocera e la nuora

 

Cantate

Lavinia a Turno (Maria Antonia di Baviera, 1748)

Didone abbandonata (Maria Antonia di Baviera, 1748)

Nice a Tirsi (Maria Antonia di Baviera, 1749)

Cantata a 4 voci per il Giorno natalizio (1735)

Componimento per musica (1736)

Versi cantati in Varsavia (1736)

Cantata per Comando

Verdi colli (settembre 1719)

Quattro arie italiane

 

Oratori

La Deposizione della Croce di Nostro Signore (1732, Dresda)

La Sepoltura di Cristo (1749)

 

Instrumentalna muzika

Concerto in mi bemolle per oboe solo, violino, viola, oboe e basso in mi maggiore

Sinfonia in fa maggiore per corni da caccia, 2 violini, viola e basso (1736)

Sinfonia in re maggiore per corno, violino, viola e basso (1736)

2 sinfonie in re maggiore

Esercizi per l'accompaniamento

 

Messe i druga crkvena dela

 

Missa per il Santissimo Natale di Nostro Signore (1744)

Missa brevis in fa

Missa brevis in re

Ite longe hostes crudeles: Mottetto per basso solo e basso continuo

Miserere per 4 voci

Credo per 4 voci (1751)

Altri 22 Mottetti

3 Requiem

1 Litania

Altri frammenti di messe e d'altri lavori sacri

 

Zoran Stokić

5.06.2025.