„Iza niških hirurga entuzijazam, ali da li to znači da treba da žive tako?“

 

 

VESTI Autor:N1 Beograd11. apr 202309:3620 komentara

 

 

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić izjavio je u Novom danu da "iza niških hirurga ne stoji sistem, već entuzijazam". "Oni su ličnim zalaganjem doprineli da se lista čekanja skrati ili da se potpuno sa njom završi, ali da li to znači da oni treba da žive tako - da rade vikendima, a da nemaju adekvatnu naknadu zauzvrat?", upitao je on.

Govoreći o 24. godišnjici ubistva novinara Slavka Ćuruvije i činjenici da se na pravdu još čeka, kaže da to „naravno da sme“.

„Imate pravni sistem, to je u temelju jednog elementarno civilizovanog i demokratskog društva, u ovom slučaju na pravdu se čeka skoro četvrt veka. Šta da očekuje običan čovek, ako jedan ovakav slučaj nije rešen 24 godine, ubistvo jednog eminentnog novinara koje čeka na rešenje“, kaže.

Osvrnuo se i na slučaj poginulog radnika u MB Namenskoj i rekao da je „njegov otac doživeo da radnici fabrike u kojoj je njegov sin poginuo podržavaju direktora koji je bio odgovoran za tu nesreću“.

Direktor je u međuvremenu preminuo.

 „To nije pravda. Zamislite 24 godine da prođu da se reši jedan slučaj“, kaže.

Istakao je da postoje „džepovi medija gde mogu da govore o problemima sa kojima se suočavaju objektivno“.

„A ne da budemo portparoli ili propagandisti vlasti, ali domet je ograničen. Slično mi se čini i za sudstvo. Ono što je elementarno u bilo kom sistemu, važno je da imate slovo zakona, da imate dobre zakone, ali morate imati i vladavinu prava i efikasno sudstvo, da bi to imalo smisla“, kaže.

Poredeći situaciju u vreme ubistva Slavka Ćuruvije i danas, kaže da „kao da u tom smislu nismo napravili diskontinuitet“.

„Onaj bizarni slučaj, Vranjske, da ih je neki lokalni naprednjak zazidao prozore, ili Milan Jovanović kome je zapaljena kuća, Milan Nikić morao da se skloni… To nije od juče, a mi izgleda nismo dovoljno uradili da se sa tom praksom prekine, verovatno je to nešto zbog čega ćemo, ako se ikada budemo izvukli, dugo plaćati cenu“, kaže.

Dodaje da je odlazak Dragana J. Vučićevića u zatvor zbog neplaćene kazne „relativizacija“.

 mate konkretne ljude koji imaju konkretne probleme, suočavaju se sa konkretnom patnjom i nemog čoveka koji od sebe pravi žrtvu, kao ova vlast, relativizacija stvarnih stvari sa kojima se suočavaju neki stvarni ljudi“, kaže.

Prema njegovim rečima, „oni koji lako zaboravljaju osuđeni su da ponavljaju svoje greške“.

Osvrnuo se i na slučaj Vladimira Bilčika i rekao da „jeste kriv“.

„Nije Bilčik najveći krivac, ali kad u tome saučestvujete morate da snosite odgovornost. Ja jesam za Evropu, za evropske vrednosti, ali neko dođe ovde da ih propagira, a čini suprotno“, kaže.

Prema njegovom mišljenju, „desna opozicija je povezana s vlastima“.

„Pred delom glasačkog tela i pred stranicma, treba da pokaže da ‘ima i gorih’. S druge strane, druga opozicija ne mož eda napravi front sa desnom opozicijom, ako ste vi prozapadna, proevropska opozicija, insistirate na demokratskim načelima, sa nekim ko selektivno gleda na kršenje ustava“, kaže.

Čini mu se da nije moguć crnogorski scenario.

„Mislim da bilo kakva smena vlasti mora da bude funkcionalna. Deo opozicije treba da se organizuje i da vidi kako će da deluje. Nije rešenje pravljenje koalicije sa desnim strankama“, kaže.

Osvrnuo se i na nova lica u politici.

„Kao što je moj posao da napravim od studenta da izađe sa fakulteta sa nekim znanjem, njihov posao je da naprave nova lica, a ne da se laktaju preko njih“, kaže.

Dodaje da je političarima cilj da dođu na vlast i da je to sasvim legitimno.

Kako je rekao, „iza niških hirurga ne stoji sistem“.

„Ovde sistem gleda da vama oteža život, a da onima na vlasti bude olakšan. Iza njih stoji entuzijazam, oni su ličnim zalaganjem doprineli da se lista čekanja skrati ili da se potpuno sa njom završi, ali da li to znači da oni treba da žive tako – da rade vikendima, a da nemaju adekvatnu naknadu zauzvrat? Individualno zalaganje može da bude jednokratno, dvokratno, ali ne može da bude nešto što samo po sebi funkcioniše i omogućava uslugu građanima“, kaže on i dodaje da je „velika opasnost da ljudi poput ovih hirurga napuste državu“.

 

***

Komentar

***

 

Društvo i državu čine institucije i ljudi koji su u njima. Mi nismo imali ni jedno ni drugo. Ni u 21 veku u nas ne postoji svest koliko je to važno, pa da izgradimo ono što nismo imali, da stvorimo - temelje - institucija i ljudskih resursa; zato smo ostali neuređeno društvo. Najviše je zakazala elita iz društvenih nauka, nije jasno i glasno postavila dijagnozu problema Srbije. Izbegli su da komunizam (mi živimo u varijaciji tog sistema) prikažu kao formu depostskog sistema, kao što je to bila i Vizantija i Osmansko carstvo. Radonjić: „Ovde sistem gleda da vama oteža život, a da onima na vlasti bude olakšan" – da, ali to je tako u svakom despotskom sistemu počev od prvog - Sumer...

 

*

 

Mi nismo imali aristokratiju kao u zemljama Zapada, koja bi vršila socijalizaciju ljudi. Evo samo jednog primera, kneza Mihal Kleofas Oginjski (1765-1833) - poljski diplomata (u VB i tsl) i političar, kompozitor i teoretičar muzike, memoarist, politički pisac, emigrantski aktivista, Slobodni zidar, vitez Malte; učesnik Kostjuškog ustanka (u Litvaniji 1794.), zagovornik nezavisnosti (posle 1795.) i tsl. i istinski tvorac himne Poljske. Studirao je muziku kod Kozlovskog a violinu kod Viotija (po čijoj je melodiji nastala himna Francuske). Treba čuti njegovu polonezu u a-molu, kao i mazurke, marševe, valcere, romanse, pa shvatiti odakle će proizaći romantizam u muzici i Šopen.  Tokom Kostjuškog ustanka 1794., Oginjski je komandovao sopstvenom jedinicom; pošto je ustanak ugušen, emigrirao je u Carigrad, a kasnije u Francusku, gde je tražio podršku za Poljsko-Litvansku Komonvelt. Operu "Zelis et Valcour" tj. Napoleon u Egiptu, posvetio je Napoleonu. Operu nije nikada izveo jer se povukao iz politike u egzilu razočaran Napoleonom, vratio se u Vilnus. Adam Čartoriski ga je upoznao sa carem Aleksandrom I, koji je Oginskog postavio za ruskog senatora. Oginjski je uzalud pokušavao da ubedi cara da rekonstruiše bivšu Komonvelt. Razočaran u cara, preselio se u inostranstvo 1815., umro je u Firenci 1833., radeći za budućnost Poljske.

 

https://www.youtube.com/watch?v=_rB-VBCNUdE

Ogiński Michał - Polonez a-moll: pożegnanie ojczyzny / Polonez Ogińskiego

 

*

https://www.youtube.com/watch?v=Y_kQMQXw7pk

Oginski / Wanda Landowska, 1951: Polonaise in A minor (trans. Landowska) 

 

Zoran Stokić

11.04.2023.

 

„Srpski Bil Gejts“ otišao iz Srbije u sedmoj deceniji i ostvario svoj san

 

LIFESTYLE Autor:N1 Beograd10. apr 202312:26

 

Pronalazač, inženjer, novinar, inovator i pisac Vojislav Voja Antonić, kojeg su mnogi nazivali "srpski Bil Gejts" otišao je 2017. godine iz Srbije sa 65 godina i priznaje da je ispunio svoj san. Kaže da sada radi ono što je uvek i radio, ali ga za to i plaćaju.

Voja Antonić je pre 40 godina napravio prvi personalni računar u Jugoslaviji – čuvenu “galaksiju”. Njegov izum je i “arbitar“ preteča današnjih laptopova. Za “srpskog Bil Gejtsa” kažu da je mogao i više da postigne, da je ranije otišao iz Srbije.

Gostujući u Novom danu na N1, Antonić kaže da se u Srbiju vraća na svakih godinu dana ili dve kako bi posetio sinove. I svaki put se iznova iznenadi već na putu od aerodroma do kuće.

“Prvo me iznenadi saobraćaj, kultura ponašanja u saobraćaju, gužva, neprohodne ulice. U Americi, tamo gde ja živim je dosta komotno. Široke su ulice, ljudi su dosta pristojni u saobraćaju, niko nigde ne žuri”, objašnjava Antonić razliku između tamo i ovde.

Kaže da su ljudi s kojima u Srbiji razgovara rezignirani, za razliku od devedesetih godina, kada su očekivali da će se nešto popraviti “kada prođe ružan san”.

Za razliku od tog perioda, za danas kaže da ne znamo šta nas čeka kada svane jutro. A ono uvek svane, napominje.

“Ukazala mi se dobra prilika, dobra ponuda i ja sam je iskoristio. I onda mi ljudi kažu šta je s tobom, ne odlazi se u sedmoj deceniji. Oni mene gledaju čudno, ja njih gledam čudno, ne razumemo se”, rekao je gost Novog dana.

Upitan da li je našao ono što je sanjao, odgovara potvrdno i dodaje nije sanjao na prazno.

Govoreći o razlozima svog odlaska iz Srbije, kaže da ga već 30 godina ovde niko nije želeo, ali da je odbijao da ode jer nije želeo da bude degradiran kao stranac.

„Imao sam nesreću jer sam često putovao u Nemačku, jer ovde nije bilo materijala za digitalnu elektorniku. I u Nemačkoj sam se uverio da naši gastarbajteri nisu baš tretirani, gledaju ih na drugi način. I rekao sam ‘u redu, neću nigde da idem iz Srbije. Neću da budem degradiran na drugom mestu’. Nisam znao, a voleo bih da mi je neko rekao, u Americi je druga situacija. Tamo su svi doseljenici i odmah vas posmatraju kao ravnog sebi”, objašnjava Antonić život u Pasadeni u Kaliforniji.

Dodaje da bi voleo da ljudski život traje 150 godina kako bi mogao što duže da uživa u toj zemlji.

“Radim isto što sam radio, samo što sam sad plaćen tamo. To je bio moj hobi sve vreme ovde, radio sam iz čistog zadovoljstva. Vrlo retko i vrlo malo sam bio plaćen za nešto. Sad radim isto to, samo što me neko za to plaća“, rekao je sagovornik N1.

Ludakova kuća – knjiga koja je počela u Srbiji, a završena je u Kaliforniji

Voja Antonić je u Beogradu imao promociju knjige “Ludakova kuća” čiji put od ideje do štramparije je trajao 50 godina.

Antonić otkriva da je imao sreće da se kreće u društvu koje se igralo kreativnih i mentalno izazovnih ideja, a da je jedna od igara bila da kolektivno smišljanje sižea. Tako su smislili provokativan zaplet, ali nisu umeli da smisle rasplet.

Deceniju kasnije Antonić je na Fakultetu dramskih umetnosti svog profesora scenarija pitao za savet, a profesor mu je rekao da je to priča u kojoj nema dobrog kraja sem da stavi sve junake u avion i sruši ih – što se ne radi.

“I onda dođe lokdaun, a imam komšiju koji je pisac i razgovaram s njim i pomenem mu taj siže. I dok sam pričao s njim padne mi na pamet nekakav rasplet. I on mi kaže – to je fantastično, moraš da napraviš novelu od toga”, objašnjava Antonić kako je na kraju nastala ova knjiga.

 

***

Komentar

***

 

Srbija dalje žive u NEP-u(!) kao u MATRIKSU 1945-2023; Titov "komunizam sa ljudskim likom" je ustvari Lenjin NEP ("Nova ekonomska politika) 1921-1928. To je "uspavalo" našu elitu pa nije shvatila jedinstvenu priliku koju smo imali kada je pao zid u Berlinu 1989., da se vratimo izgradnji građanskog društva. Umesto toga naši staljinisti su pretvorili Srbiju u Belorusiju – tako što su snizili rang inteligencije narodu. Građansko društvo i autonomija struka su ta velika razlika između SAD (EU) i Rusije (Sr). Kad vlast bira elitu po svojim "kazačok" uzusima tj. kad ne dozvoljava da postoji autonomija struka. U SSSR je 1932/1933 od gladi umrlo 7 miliona. Kako povećati prinos pšenice i nahraniti narod? Po modelu Lisenko (gde nema sloboda u kombinaciji sa dirigovanom privredom – i gde je ukinuta konkurencija) ili hipotezi Borlauga (u kombinaciji sa slobodnim tržištem – gde je konkurencija pokretač svega)? Učinak Lisenkove "genetike" je bio taj da je SSSR morao da uvozi živo iz SAD preko Kande i & A kako se zaista povećava prinos pšenice pokazao je život i rad amerikanca nobelovaca Normana Borlauga (1914. – 2009.) iz Viskonsina, praunuk norveških emigranata, čoveka koji je "nahranio svet" čiji su visoki prinosi pšenice, kukuruza i pirinča čuvali ekositem (ovde apsolutno nepoznat). Kreirao je brojne nove sorte biljaka otporne na bolesti i prilagođene podnevlju. Sve suprotno od Lisenka u SSSR - ali kako se to dogodilo? Ukidanjem autonomije univerziteta; komunizam je oblik despotskog sitema - birokratski način upravljanja gde STRUKE NISU AUTONOMNE! A u takvim okolnostima naučni (bilo kakav) napredak je nezamisliv; jedino što u takvim sredinama uspeva jesu "naši" kadrovi tipa Lisenka i haos koji se svake godine sve više uvećava.

Zoran Stokić

10.04.2023.

 

*

 

Antonić se decenijama borio protiv astrologije, zaostalosti svake vrste. Ta bitka je nažalost za sve nas izgubljena, to pokazuju primeri kao ovaj danas: 

 

 

Blic 10.04.202315:09

"OVO JE UBICA DEVOJČICE U RIPNJU Pomahnitali Stojan upao u komšijsku kuću jer je mislio da mu BACAJU CRNU MAGIJU?!"

Policija traga za Stojanom Ilićem (38), za kog se sumnja da je izbo komšije, oca, majku i ubio njihovo N.P. (15). Na snazi je policijska akcija Vihor....