Da li smo iz rata u Jugoslaviji izvukli pouku?

KULTURA Autor: DW 29. sep 202311:25 N1

Šesti Berlinski jesenji salon pozorišta „Gorki“ postavlja pitanje: da li smo iz rata u Jugoslaviji izvukli pouku? Do sredine decembra umetnici će kroz program pod imenom „Lost You Go Slavia“ pokušati da pronađu odgovore.

Koliko brzo neka tektonska pomeranja koja su se dogodili na periferiji Evrope (iz ugla Zapada) mogu da padnu u zaborav, pokazuje i primer rata u Jugoslaviji. Nakon ruskog napada na Ukrajinu početkom 2022, njemački mediji, a i neki političari, uporno su ponavljali kako je rat u Ukrajini „prvi krvavi sukob na području Evrope nakon Drugog svetskog rata“. I to uprkos činjenici da događaji u Jugoslaviji devedesetih nikome u Nemačkoj nisu mogli da promaknu, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog stotina hiljada izbeglica koje su početkom devedesetih velikim delom završile u Nemačkoj, prenosi „Dojče vele„.

Ponavljanje grešaka?

Sada se Nemačkoj događa isto, ali sa izbeglicama iz Ukrajine kojih je više od milion stiglo u Nemačku od početka ruske agresije. Da li će nemačko društvo da ponovi iste greške kao i devedesetih kada je nemačka vlada nakon završetka rata (na papiru) preko 350.000 izbeglica iz bivše Jugoslavije poterala u svim smerovima, uprkos činjenici da se mahom radilo o dobro integrisanim članovima društva koji su u kasnijim godinama itekako nedostajali, pre svega nemačkom tržištu rada?

I danas ojačala desnica u Nemačkoj traži povratak izbeglica kućama i zatvaranje granica. Da li će i ova vlada da popusti pod pritiskom s desnog spektra? Organizatorima 6. Berlinskog jesenjeg salona pozorišta „Maksim Gorki“ iz Berlina stalo je do toga da se greške ne ponove.

„Pogled unazad na rat u Jugoslaviji pruža nam mogućnost da govorimo o onome što se događa danas oko rata u Ukrajini, o mogućim posledicama i o tome kako ćemo mi kao društvo prema tim promenama da se odnosimo“, kaže u razgovoru za DW Šermin Langhof, upravnica pozorišta „Maksim Gorki“ i uz reditelja Olivera Frljića jedna od organizatorki ovogodišnjeg salona koji nosi tematski orijentisan naslov „Lost – You Go Slavia“.

„Long live the War!“

Od 28. septembra do 10. decembra u zgradi pozorišta „Maksim Gorki“ u sklopu 6. Berlinskog jesenjeg salona mnogi umetnici povezani s područjem bivše Jugoslavije daće svoj doprinos traženju pouka iz post-jugoslavenske traume: Oliver Frljić, koji je od prošle godine jedan od umetničkih voditelja pozorišta „Gorki“, u sklopu salona predstavlja svoje dve premijere. Umetnice Danica Dakić i Milica Tomić izlažu svoja dela vezana za sudbinu Jugoslavije. Umetnik Siniša Labrović, koji od 2018. živi u Berlinu, svojim performansom „Long live the war!“ ukazaće na apsurdnost vojničkih rituala u svakodnevici. Početkom novembra u sklopu salona će po prvi put nakon dužeg vremena koncert održati i slovenački bend „Lajbah“, možda najpoznatiji kulturni izvozni događaj s prostora bivše Jugoslavije.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare uoči otvaranja Salona, predviđena su i brojna gostovanja pozorišnih trupa i umetnika s prostora bivše Jugoslavije, a biće prikazana i serija jugoslovenskih i postjugoslovenskih filmova koji su retko dostupni nemačkoj publici. U sklopu salona izložen je i legendarni rad hrvatskog konceptualnog umetnika Mladena Stilinovića „Pjevaj!“ iz 1980. koji je postao i vizuelni simbol ovogodišnjeg Salona.

Berlin je, kako veruje Langhof, idealna tribina za suočavanje sa sudbinom jedne nestale zemlje. „Mi živimo u Berlinu gde je dom pronašlo mnogo ljudi koji iza sebe imaju iskustvo patnje i progona, stradanja i rata. ’You Go Slavia’ će biti prilika i za njih da se suoče sa sličnim iskustvima“, rekla je upravnica pozorišta „Gorki“.

Njoj je, kaže, posebno važno da istakne da se pritom ne radi o nekakvoj nostalgiji i dodaje da je, pored istorijskih radova, poput spomenutog Stilinovićevog „Pjevaj“, festival prilika da se upozna i sa radovima mnogih mladih umetnika koji su rođeni nakon rata, poput rediteljke Selme Spahić.

„Ti umetnici se bave i razmišljaju o konfliktima u svojoj domovini, ali i drugim, aktuelnim sukobima. Jugoslavija je samo jedan fokus koji smo odredili i stalo nam je ne toliko da se shvati pojam Jugoslavije, nego da kroz iskustva Jugoslavije pokušamo da shvatimo svet“, zaključila je Langhof.

Jugoslavija kao utopija i tamna avangarda

Umetnica Danica Dakić, koja u Berlinu izlaže svoje delo „Zenička trilogija“, kaže da nije frustrirana ponekad pogrešnim percepcijama Jugoslavije i prostora koji je nastao njenim raspadom. „Te drugačije interpretacije ponekad otvaraju prostor za nove rasprave koje onda vode do novih rešenja“, kaže Dakić.

Ona smatra da pojam „Jugoslavija“ ponovno postaje privlačan upravo zbog svoje utopijske dimenzije. „Jugoslavija je bila Evropa pre Evrope. I pokret Nesvrstanih danas fascinira mnoge, jer se radilo o konstrukcijama koje su bile okrenute budućnost“, rekla je Dakić za DW.

I njena koleginica, beogradska umetnica Milica Tomić, koja trenutno predaje u Gracu, primećuje da pojam „Jugoslavija“ stalno izaziva interesovanje javnosti, ali se on ujedno istorijski dekontekstualizuje: Jugoslavija ne postaje pozitivna utopija, već nego neka vrsta upozorenja.

„Uništenje Jugoslavije, tj. njen nestanak, postalo je kao neka tamna avangarda Evropi“, zaključuje Tomić. Ona u sklopu Salona izlaže umetnički projekat „Četiri lica Omarske“, koji se bavi sudbinom jednog od najmračnijih toponima rata u devedesetima, koncentracionog logora u kojem su srpski vojnici držali ne-srpske stanovnike Prijedora i okoline.

***

Komentar

***

 

Vekovima smo bili izloženi različitim "mem"- ovima. Naš PRIMARNI problem je bio u tome kako da se  OSLOBODIMO naše DESPOTSKE  TRADICIJE. Nama su već od srednjeg veka nedostajali misaoni instrumenti kojima su, na primer, Englezi, Česi, raspolagali i kojima su se stalno koristili, tako su i stvorili građansko društvo. Nama su nedostajala - verovanja koja će biti vođena empirijskim činjenicama, kao i  kauzalno zaključivanje kao sredstvo, kao nit-vodilja u posmatranju sveta oko nas, kao i u donošenju odluka, kako u našim privatnim životima tako i u politici. Prikrivanje ove činjenice i dičenje time što nismo korak po korak gradili građansko društvo - nije partiotizam. To prikrivanje, naročito, od 1989., to „nečinjenje“ da se izgubljeno nadoknadi, bila je veleizdaji! Kao što je, rušenje Ustava YU iz 1974, RATNIM  PUTEM '90 veleizdaja. Naš je nacionalni interes bio – rat ni po koju cenu! Naš je nacionalni interes bio da pomoću Slovenije, Hrvatske izgradimo KRITIČNU MASU GRAĐANA; koji će naše brojne probleme rešavati korak po korak. Jer država nije ništa drugo do skup institucija u kojima "se poslovima" bave ljudi, po zadatim procedurama - ali koji - malograđani ili građani? Malograđanin (za razliku od građanina) je osoba "koja nije u stanju da sračuna  nenameravane posledice svoih nameravanih postupaka"(!) Malograđani su od '90 svaku instituciju pretvorili u njenu suprotnost – i vratili nas u despotsko blato - odakle su naši preci pokušali da nas izbave!

Zoran Stokić

29.09.2023.

 Istraživanje javnog mnjenja: Koliko bi građana glasalo za vlast, koliko za organizatore protesta

 

VESTI Autor: N1 Beograd, FoNet 19. sep 202313:47 12 komentara Izvor: N1

 

Kada bi izbori bili u narednih nekoliko meseci, za vladajuću koaliciju bi glasalo 44 odsto birača, za blok stranaka koje organizuju protest "Srbija protiv nasilja" 38 odsto, za stranke koje sebe nazivaju državotvornom opozicijom bilo bi 11 odsto, a sedam odsto ispitanika su neodlučni, pokazalo je istraživanje agencije Stata. Na pitanje da li podržavaju raspisivanje izbora u narednih nekoliko meseci, 48 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, 26 odsto ne podržava i isto toliko nema stav. Za raspisivanje izbora najviše ispitanika se izjasnilo u Beogradu – 58 odsto....

https://n1info.rs/vesti/istrazivanje-javnog-mnjenja-koliko-bi-gradjana-glasalo-za-vlast-koliko-za-organizatore-protesta/

 

***

Komentra

***

 

Pošto na medijima, ovo malo na kašicu medija kao što je n1 ne možemo računati, protestante i opoziciju PRIKAZUJU kao NEPRIJATELJE Srbije - tu se ne mogu održavati izbori i voditi bilo kakav višestranački  parlamentraizam.  Ankete zato ne pratim, potpuno su nevažne.

Kroz institucije sistema nije moguće promeniti  NAČIN  vladanja – 1945-2023: vlast je IZNAD zakona!

 

A svakodnevne posledice takvog načina vladanja u Srbiji?

 

*

 

"MOGAO SAM DA POBIJEM LJUDE..." Mašinovođa prošao na CRVENO SVETLO, na ispitivanju ponavlja samo jedno, obavljen alko i test na narkotike

 

Mašinovođa koji je upravljao vozom na trasi Beograd‒Novi Sad priznao je da je prošao na crveno svetlo i trenutno se obavlja alko-testiranje, kao i testiranje na narkotike.

Blic 19. 09. 2023. Miljana Kljajić 13:08

Ovu informaciju prenose "Novosti". Kako saznaju od svojih izvora, mašinovođa nije mogao da objasni kako nije video crveni signal. Navodno, još je u šoku i konstantno je tokom ispitivanja ponavljao - "mogao sam da pobijem ljude..."

VOZOVI SE ZAUSTAVILI NA 20 METARA JEDAN OD DRUGOG?! Novi detalji drame na železničkoj stanici u Zemunu: "Osetili smo naglo kočenje, bilo je puno dece, mnogi su se uplašili."

Podsetimo, zahvaljujući brzoj, prisebnoj i profesionalnoj reakciji dispečera telekomande u stanici Beograd Centar, danas, u 9.15 sati izbegnut je sudar dva putnička voza u železničkoj stanici Zemun.

Dispečer u novom Telekomandnom centru u železničkoj stanici Beograd Centar, iz koga se prati saobraćaj vozova na pruzi Beograd Centar ‒ Novi Sad, reagovao je odgovorno i pravovremeno, nakon što je na monitorima za praćenje saobraćaja odmah registrovan položaj vozova. On je naložio da se u Centru za daljinsko upravljanje isključi napon u kontaktnoj mreži na tom delu pruge, što je odmah i učinjeno i na taj način su se vozovi zaustavili.

Putnički voz koji je iz Bara saobraćao za Beograd Centar ulazio je na deveti kolosek u železničkoj stanici Zemun. U isto vreme, prema prvim informacijama sa lica mesta, regio voz koji je iz Novog Sada saobraćao ka Beograd Centru krenuo je sa osmog koloseka i bez odobrenja prošao izlazni signal koji je zabranjivao dalju vožnju.

Oba voza su blagovremeno zaustavljena, sudar je izbegnut, nema povređenih i nema nikakve materijalne štete.Na licu mesta je železnička komisija za isleđenje vanrednih događaja, koja treba da istraži sve detalje ovog događaja. Posle završene istrage biće pokrenuti postupci, po zakonu, protiv onih čija odgovornost bude utvrđena. Železnički saobraćaj u stanici Zemun trenutno je u prekidu.

 

***

Komentar

***

 

Malograđanski STIL života 1990-2023 svaki dan "udara u oči" i puni crne hronike. Srbija je izmeštena iz građanske Evrope i preseljena u Afriku i Aziju. 1989 kada je pao zid u Berlinu za našu vlast taj zid u Berlinu nije pao - to je to. Voz Srbija je 1990., usmeren tako da napušta građanski način života koji postoji u Evropi. Otuda to decenisko razaranja građanskog društva, a to je značilo uništenje tolerancije, saradnje, ukidanje vrlina kao sredstvo za socijalizaciju dece i tsl. Otuda i to nepoštovanje bilo kakvih procedura, standarda, autonomije struka;  podsticanje inata, mržnje, netolerancije, asocijalnosti, nesaradnje, drugi me ne zanimaju, samo ja i moja porodica, nepoštujem bilo kakve zakone, svi oko mene ima da se ponašaju po mojim zakonima.... Gradovi i sela koa ZVUČNE BOMBE 24h BUKE iz svih izvora, slavlje, svadbe, slave, rođendani, vašari, panađuri, sportovi, navijanje, vatrometi, petarde,..., ne zna se mesto gde se šta radi, nego se radi tako da OMETAŠ ceo grad, posledice?  33 g narod apsolutno neispavan, pod konstantim sresom,....,  stres ne samo što je okidač za bilo koju bolest, nego je okidač za rapidno smanjenje naših operaconalnih sposobnosti.... tako puniš crne hronike!

Zoran Stokić

19.09.2023.

СУБОТА, 16. СЕПТЕМБАР 2023.

 

“Moja švajcarska vojska”: U zemlji čokolade, banaka i sireva, u mnogim ormanima puške i vojna oprema

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 16. sep 202318:08 Moja švajcarska vojska

 

 

Na zatvaranju 19. Festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih”, u nedelju 17. septembra u 20 časova, biće održana specijalna pretpremijera filma “Moja švajcarska vojska” reditelja Luke Popadića.

Ovo je film koji je nastao iz jedinstvenog i neočekivanog ugla, iz iskustva autora koji je istovremeno srpski reditelj i oficir švajcarske vojske, nastao da bi mnogima otkrio da u zemlji čokolade, banaka i sireva u ormanima 150.000 Švajcaraca stoje puške i vojna oprema.

Iznenađujući, duhovit, povremeno ironičan, dirljiv duh ovog filma otkriva Švajcarsku koju ne poznajemo kroz složenost situacija i upitanost druge generacije imigranata nad sopstvenim identitetom u svim njegovim menama i razlikama.

Junaci filma, oficiri švajcarske vojske, čiji su roditelji došli iz Tunisa, Šri Lanke i Srbije, otkrivaju kako se oblikuju jedinstveni amalgami kulture i tradicije potekle iz zemalja porekla u spoju sa vrednostima švajcarskog društva i identiteta.

Autor, koji je bio ponosni reper pre nego što je postao vojnik, kreira dinamičnu, razigranu dokumentarističku formu pokušavajući na različite načine, i kao narator koji priča svoju ličnu priču i prateći kamerom sjajno izabrane junake, da otkrije šta u stvari znači biti Švajcarac.

Kroz niz često zabavnih situacija postepeno počinjemo da razumemo kako banker ili inženjer u sledećem trenutku postaje oficir i razmišlja o komandovanju isto takvim službenicima, profesorima, farmerima trenutno pretvorenim u vojnike. Dok u alpskom pejsažu krave posmatraju prolazak vojske otkrivamo da film diiskretno preispituje smisao vojske u savremenoj Švajcarskoj i nudi neočekivane odgovore.

Luka Popadić je rođen u Badenu u Švajcarskoj 1980. godine. Studirao je istoriju i političke nauke u Cirihu. Radio je kao asistent režije u Gudman teatru u Čikagu, kao grafički dizajner u Cirihu i Pandastorm Pictures u Berlinu. Kao oficir švajcarske vojske učestvovao je u mnogim međunarodnim misijama širom Evrope.

Završio je master studije filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2014. Radio je sa Želimirom Žilnikom na dokumentarnim filmovima u Africi i Srbiji. Na doktorskim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i na Univerzitetu umetnosti u Cirihu gde predaje filmsku umetnost, aktivan je u oblasti umetničkih istraživanja. Njegovi kratki filmovi prikazani su na preko 100 festivala i osvojili su mnoge nagrade. Član je DokSrbije i Académie du Cinéma Suisse.

 

 

***

Komentar

***

 

Švajcarska konfederacije koja je 1291., osnovana na Rutliju se branila kako? U njihovoj kulturnoj matrici ugrađeno je da vertikalna i horizontalna prohodnost u društvu mora podlegati empirijskom principu: praktično postignutim rezultatima, to znači da su im institucije bile pod kontrolom razuma; vekovima su stvarali mreža složenih institucionalnih društvenih odnosa koji su funkcionisali u praksi, a ne samo na papiru. Sve to  im je omogućilo da budu gospodari svojih vekova te da budu narod koji je svuda "stizao pre budućnosti". Dobar život to je stalno donošenje ispranih odluka. Uspeli su svojim umećem da sačuvaju konfederaciju i mir čak i u II sv ratu. Nisu dozvoli da dobiju svog Petena da „duh uživanja prevagne nad duhom žrtvovanja“; jedna od tih inicijativa je bila i "Gotardska liga" koju je osnovala grupa mladih ljudi predvođena Denisom de Ružmonom i prof Teofilom Spoerijem sa ciljem da spreče defetizam da se bore protiv nacističke propagande te da ne dozvole saveznoj vladi i krupnom kapitalu da se počini Hitleru. Nisu se uplašili kada su za samo nekoliko dana bili na meti preko 200 članaka kaji su ih optuživbali da su nacisti, marksisti, katolici, oksfordci, ćerka kompanija Duttveilera, utopisti, itd. itd. 22 jula 1940 de Ružmon je napisao „Apel švajcarskom narodu“ - s jedne strane aktivna neutralnost, a s druge strane vernost osnovnim vrednostima Švajcarske kao što je federalizam, kako bi se odupreli „po svaku cenu  totalitarizmu". Rigorozno poštovanje ličnosti i porodice, apsolutno odbacujemo ideju totalitarne države i odbijanje bilo kakvog ograničavanja slobode savesti od države. Federalni princip, večni temelj Konfederacije!

 

*

@mutava Država, nije ništa materijalno, a ni nešto nepokretno, sputano fizičkim granicama – nego je čista dinamika! To je volja ljudi da se "nešto zajedno uradi u budućnosti" – ona pridobija žitelje ili ih gubi zavisno od toga kakav im projekat nudi! Despotske države Sumer, Persija,..., Osmansko carstvo  mogli su da pokore bilo koga i da ga svojim "spoljašnjim" sredstvima – ratničkim veštinama i administracijom – privole da poštuje njihovu vrhovnu vlast – i to je sve! Tek su moderne građanske države, pomoću socijalizacije na vrlinama i znanju, koje danas pogrešno zovemo "nacionalne države" stvorila trajnu dinamičku koheziju unutar sopstvenog sistema. U takvoj državi je bilo moguće da Paracelzijus 1527., baveći se medicinom u Bazelu, pored crkve, spalio Aviceninu knjigu iz medicine (sledbenik Aristotela) i kaže: „nauka ne može gledati u prošlost”. Mogli bi ovaj sajt preoptereti brojnim ovakvim događajima iz istorije koji čine dinamiku Švajcarske (zbog čega je ona to što je jeste); tu se sklonio i Voler od koga smo trebali da naučimo da nas ka rešenju problema i opštem boljitku mogu voditi principi: pogrešivosti (da smo kao ljudi pogrešivi), razumne rasprave i približavanja istini, te da uzurpacija istine i izjednačavanje istine sa sigurnim znanjem najčešće vodi u logore i gulage.

Zoran Stokić

16.09.2023.

 Kako je X (Tviter) reagovao na Vučićev parizer

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 09. sep 202313:37 N1

 

 

Vest da će kilogram parizera pojeftiniti sa 399 na 256 dinara verovatno je nekoga obradovala, ali je korisnike društvene mreže X (Tviter) razljutila. Može se reći da bi komentari bili smešni da situacija nije tužna.

Korisnici društvene mreže X dele sirovinski sastav parizera koji će od srede građani moći da kupuju po nižoj ceni. Kako piše, ovaj proizvod ima samo 3 odsto pilećeg mesa i 52 odsto mehanički separisanog pilećeg mesa. Ostalo su razni dodaci.

Porede i sa sličnim proizvodom iz inostranstva, doduše od ćuretine, koji ima čak 88 odsto ćurećeg mesa.

Drugi šeruju fotografije sa obeležavanja slave Srpske napredne stranke i priređene gozbe za slavskom trpezom. Poruka je „pronađi parizer na slici i osvoji, 2 litra soka od jabuke i špagete!“. Sok od jabuke i špagete nalaze se među 20 proizvoda čija cena je takođe snižena.

Ili „jedite pileći parizer, mi ne možemo“.

Nimalo skromno nije ni za trpezom čačanskih naprednjaka, a jedan korisnik X je napisao: „Čačanski naprednjaci jedu isključivo parizer i piju sokić od jabuke. Ko vidi drugačije mrzi Srbiju i Čačak, naravno!“

Jeftin parizer nekoga će naterati da zaigra od sreće, a nekoga da umesto šnita „suhomesnatog“ proizvoda u hlebu, pojede obrnuti sendvič – začiniće parizer hlebom.

Korisnici društvenih mreža nisu zaboravili ni da podsete na predsednikovu ljubav prema vinima, niti na to kako se hvalio maminim punjenim lignjama, koje doduše nema vremena da pojede.

Podsetili su i na jelovnik nekadašnjeg zamenika grdonačelnika, a sada ministra Gorana Vesića, koji se na mrežama pohvalio doručkom iz pozlaćenih tanjira.

 

***

Komentar

***

 

Svako "vreme" ima svoj način - socijalizacije - kada smo bili kolektivistička društva: lovci/sakupljače horde, preko klana, plemena, despotija; a u antičko grčkoj su nastala - individualna građanska društva. Do danas su ostala dva dominantna načina socijalizacije za despotsko ili za građansko društvo. Socijalizacija u despotskim sistemima je uspešna ako podanike izdresira tako da ostanu u emocijalnom smislu na nivou dece, a u ekonomskom smislu da ostanu siromašni tj. kada se kod podanika "stvori"  uslovni refleks – kao takvi ne predstavljaju nikakvu smetnju despotskom sistemu. To je kao kada vlasnik kučeta, dresira kuče, nemoj da primaš hranu od drugoga, samo te ja hranim, zato mi budi veran. Podanici tako neodrasli, ponašaju se kao "što se ponašaju mala deca" ne razumeju ništa - pa samim tim ni nepoštuju - bilo kakve zakone i pravila. Poput male dece nemaju nikakve kočnice – imaju kratak fitilj – ne poštuju nikoga; igra, zabava ekstaza, "nase i podase",..., "babo kupi mi pečenja". Sve je dozvoljeno osim da se mešaju u rad despotske mašinerije – zato je tu život tako težak, nesiguran, živi se od danas za sutra. Građanska socijalizacija je pak - uspela - ako od svojih stanovnika načini građane – odrasle osobe odgovorne za svoje postupke. Dok je svrha birokratskih institucija u despotijama da svoje podanike ne nauči kako se peca riba, za to vreme svrha grđanskih institucija je da svoju omladinu pretvori u građane tj. nauči ih kako se peca riba – oni ih osposobe da postanu slobodni članovi društva koji će živet od svog rada; od tog rada zavisi kvalitet njihovih života -  ali od njihovog uspešnog rada država puni svoj budzet; svi su na dobitku. Despotska država od parazita nije u stanju da napuni budzet; svi su na gubitku.

Zoran Stokić

9.09.2023.

ЧЕТВРТАК, 7. СЕПТЕМБАР 2023.

 

Dubravka Stojanović: Lavirint 90ih najviše posećuju mladi, niko nije izašao ravnodušan

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 07. sep 202318:48 Bojan Kovačević

 

Izložba „Lavirint 90ih“, prvi korak dugoročne inicijative osnivanja regionalnog centra za pomirenje, obrazovanje i buduću saradnju „Muzej 90ih“, biće produžena do 17. septembra.

Tokom dva i po meseca, koliko je do sada ova izložba trajala u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu, videlo ju je preko 2000 posetilaca različitih generacija, a interesovanje za posete i dalje ne jenjava.

Lavirint 90ih plod je dvogodišnjih istraživanja, rada i saradnje pojedinaca, stručnjaka, aktivista i partnerskih organizacija iz zemalja bivše Jugoslavije. Postavka pred posetioca postavlja pitanje da li smo, kao pojedinci, ali pre svega i kao društvo tj. društva, uopšte izašli iz lavirinta u koji smo upali početkom 90ih.

 „Izložba je premašila moja očekivanja. Pre svega zbog sastava publike. Očekivali smo najviše ljude koji su ovde proživeli i preživeli devedesete. Međutim, više od 80 odsto posetilaca su bili vrlo mladi ljudi, najviše studenti. To nismo očekivali jer uvek postoji ta fama da njih ništa ne zanima i da im je muka od devedestih, a pokazalo se da to uopšte nije tačno – bili su vrlo zainteresovani, pa i potreseni“, rekla je profesorka na Filozofskom fakultetu, Dubravka Stojanović, koja je, zajedno sa Igorom Štiksom i Dejanom Ubovićem, jedna od autorki koncepta izložbe.

Ona je navela i da je bilo mnogo i stranih turista koji su rekli da ništa o tome nisu znali i da izložba treba da ide po Evropi kako bi ljudi videli šta su preživeli građani bivše Jugoslavije.

„Pokazalo se da novim vizuelnim pristupom mogu da se privuku pre svega mladi ljudi da promišljaju o tome kako je sve to uopšte bilo moguće i kako su ljudi na to pristali. Da razmišljaju posebno o onima koji nisu pristali i koji su pokazali da se i u takvom užasu mora biti čovek. Novi pristup je privukao nove ljude i na tome ćemo i dalje raditi“, kaže Stojanović.

Ona je rekla da su reagovanja posetilaca bila vrlo različita.

„To je u prvom redu zavisilo od generacije. Mnogi su, od onih koji su iskusili 90-te, bili vrlo potreseni, mnogi su plakali ili čak morali da napuste izložbu. Mladi su bili iznenađeni, za većinu stvari nikada nisu čuli, pa ni one za koje smo mislili da svi znaju. U svakom slučaju, niko sa izložbe nije izašao ravnodušan, to nam je najvažnije“.

Ona je najavila da se sprema obogaćena izložba za Sarajevo naredne godine.

„To je ogroman izazov, ali zato smo sve ovo i radili – da dođemo do jednog pristupa devedesetima koji će sve podstaći na razmišljanje. Ne treba da se slažemo, ali treba da mislimo i da sprečimo da se to ponovi. 2025. sa izložbom idemo u Zagreb, pa Skoplje, nadamo se i u Prištinu, Podgoricu. Tako će postepeno narastati naš Muzej 90-ih čije je osnivanje krajnji cilj“, objašnjava.

Posetioci se ovom izložbom pozivaju da u svojim mislima dopune devedesete onim što nedostaje, što bi trebalo biti prikazano i što se tek treba razumeti. Ulazak u lavirint i slobodno lutanje njime je predlog posetiocima da tu traumatičnu deceniju sagledaju iz više uglova, ali pre svega iz ugla ljudi kojima je život razrušen u jednom danu, onih koji su bili protiv rata, koji su morali da napuste svoj dom i koji su bili okruženi obmanama sa svih strana.

Produženje je ujedno i poslednja prilika da se izložba poseti u Beogradu, a zvanično će za posetioce biti otvorena do 17. septembra 2023. u Prostoru Miljenko Dereta, Dobračina 55, četvrtkom, petkom i ponedeljkom od 14 do 20h i vikendom od 12 do 20h, navode organizatori.

 

***

Komentar

***

 

Našim lavirintom od '90 još luta Minotaur...Istorija nam govori da je do sada na hiljade naroda izumrlo. Zašto su izumrli? Pre svega zato što su unutar svojih kulturnih matrica (u samom jezgru: "referetnom okviru") imali problem sa ispravnim zaključivanjem.  Vlast se od 1990., svojski potrudila u razaranju građansko/naučne  kulturne matrice zaključivanja; učenje na greškama, korišćenje metoda opovrgavanja i tsl;  sprečeno je da nauka izvrši svoju "pedagošku" funkciju u našem svakodnevnom životima,  da nam pomogne u procesu opravdavnaja naših verovanja u procesu mišljenja i zaključivanja. Izmeštanjem Srbije iz Evropskog kulturnog kruga u mentalne mape Azije - pomoću Pink medija i kič kulture stvoren je - atavistički referentni okvir -  koji je našu dušu preko tri decenije zarobio u iracionalnim emocijama: mita, religije, astrologije, vradžbine, onostranog, sudbine i tsl. Umesto aktivnih preduzetnih građana postali smo statični ravnodušni podanici. Glavna politička dobit za depotsku vlast je bila: naši su birači postali - većinski - neupućeni, iracionalni, pristrasni, dezinformisani i moralno neodlučni po pitanju politike; koji na izborima donose takve izborne odluke koje ne odgovaraju njihovim interesima. Srbija nema elitu koja bi se uhvatila u koštac sa rečenim; jer bez oslobađanja masovnih medija, kulture, prosvete - bez povratka Srbje u evropski građansko/naučni misaoni krug svi izbori će se završiti efektom "ćorave kutije"!

Zoran Stokić

7.09.2023.