Car Dušan i Nestorovićeva stranka
*
Car Dušan: Šta sve treba da znate o najčuvenijem vladaru naše države
LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 20. dec 202311:02 Nenad Nedomacki / Shutterstock
Na današnji dan 1355. godine umro je srpski car Stefan Dušan (1331-1355), sin kralja Stefana Dečanskog, uz kralja Milutina najveći vladar dinastije Nemanjić.
Bio je pretposlednji srpski kralj i car iz dinastije Nemanjića. Imao je titulu kralja od 1331. do 1346. godine, a zatim je postao i prvi krunisani car srpske države, kada ga je na Uskrs 16. aprila 1346. godine krunisao prvi srpski patrijarh Joanikije II. Dušan je vladao nad novonastalim Srpskim carstvom više od 9 godina do svoje smrti 20. decembra 1355. godine. Car Dušan je opisan kao energičan vladar, jakog karaktera i temperamenta, zato se često u izvorima i literaturi javlja i pod imenom „Dušan Silni”.
U vreme njegove vladavine Srbija je bila na vrhuncu moći, prostirala se od Korintskog zaliva na jugu do Dunava na severu i od Jadrana na zapadu do Egejskog mora na istoku.
Nasledivši kraljevstvo od oca Stefana Dečanskog, Dušan je od svoje države i od osvojenih novih teritorija načinio carstvo, a sebe je 1346. u Skoplju proglasio carem Srba i Grka. Da ga smrt nije pretekla možda bi ostvario i plan da osvoji Carigrad.
Svoju mudru vladavinu utemeljio je zakonikom, prozvanim Dušanov, koji se u istoriji pravnih nauka i danas izučava kao izuzetan.
Wikipedia
Umro mlad i u punoj snazi
Car Dušan je umro 20. decembra 1355. godine, još uvek mlad i u punoj snazi. Uzrok smrti nikada nije utvrđen, ali govorilo se o trovanju, moždanom udaru, pa čak i o epilepsiji. Sahranjen je u svojoj zadužbini, manastiru Svetih arhanđela kod Prizrena.
Zimu 1354/55. Dušan je proveo u Seru, a kasno proleće i leto u Krupištima na desnoj obali Bregalnice.
Tokom poslednjih meseci života bio je prinuđen da pošalje jednu vojnu ekspediciju u Dalmaciju radi pomoći njegovoj sestri, Jelena, bila je udata za Maldena Šubića, hrvatskog velikaša, koji je umro od kuge 1348. pa je Jelena morala da se brine o odbrani porodičnih poseda Omiša, Klisa i Skradina.
O poslednjim danima života cara Dušana malo šta je poznato. Preminuo je u nedelju 20. decembra 1355. godine. Sahranjen je u svojoj zadužbini manastiru Svetih arhanđela nedaleko od Prizrena. Mavro Orbin, dubrovački istoričar, kaže da je Dušan umro u mestu Djavolotopi u Romaniji, ali navodi i kazivanja da je Dušan umro u Nerodimlju. Jakov Lukarević navodi da je Dušan umro u mestu Diapoli u Trakiji krećući u nov pohod protiv Vizantije.
Zašto nije svetac?
Za razliku od ostalih Nemanjića, on nije kanonizovan od strane crkve.
Nagađa se o nekoliko moguća razloga: zato što postoji sumnja da je naredio ubistvo svog oca, zato što je bio surov, zato što se okrenuo Rimu u nameri da neutrališe ugarsku pretnju sa severa i Srbi su bili blizu da se pokatoliče ili zato što je uveo svoju ženu Jelenu na Svetu Goru, što je strogo zabranjeno i danas.
Wikipedia
Dušanov zakonik
Dušanov zakonik poznat u prošlosti i kao „Zakon blagovernog cara Stefana“, uz uz Zakonopravilo Svetog Save, najznačajniji je izvor srpskog srednjovekovnog prava. Donet je na dva državna sabora vlastele i crkvenih velikodostojnika.
Prvi deo Zakonika donet je na saboru održanom na Vaznesenje 20. maja 1349. godine u Skoplju kada je doneto 135 članova. Drugi deo Zakonika donet je na saboru održanom 31. avgusta 1354. u Seru i tada je dopunjen sa još 66 članova.
Zakonik se sastoji od ukupno 201 člana, a pisan je na starosrpskom jeziku.
Donošenjem ovog zakonika car Dušan je želeo da uspostaviti vladavinu prava, jedinstveni pravni sistem koji važi na teritoriji celog carstva, ali i ograniči zahteve i prava vlastela koja je njime takođe stavljena u okvire zakona.
Dušanov zakonik najviše se bavi državnim pravom – regulisanjem odnosa među staležima i njihovom odnosu prema caru, organizacijom sudstva i sudskog postupka, autoritetom sudija, načelom zakonitosti, borbom protiv razbojnika i lopova, krivičnim pravom, a najmanje govori o građanskom pravu.
Wikipedia / Intermedichbo
Pronađena grobnica
Kada su 1927. godine vršena arheološka iskopavanja na lokalitetu manastira, u jugozapadnom delu crkve je nađen mermerni grob za koji je ustanovljeno da je carev. U grobu su pronađene ispreturane kosti.
U grobu su pronađene ispreturane kosti koje su na očaj tadašnjeg režima prenete 18. maja 1968. u Crkvu Svetog Marka na Tašmajdanu, gde i danas počivaju.
Kao i njegovi prethodnici Nemanjići, i Dušan je bio veliki ktitor. Pored mnoštva obnovljenih crkava, podigao je i manastir svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu kod Prizrena. Međutim, za razliku od ostalih Nemanjića, on nije proglašen za sveca. Neki tome pripisuju njegovu surovost, dok drugi, pak, tvrde da je to zato što je uveo svoju ženu Jelenu na Svetu Goru, što je strogo zabranjeno i dan danas.
Zanimljivo je istaći da je car Dušan Silni bio izuzetno visok za to vreme, a pojedini istoričari tvrde da je imao preko dva metra. Svi njegovi vitezovi imali su oko 2 metra, a pošto u Srbiji nije bilo puno dvometraša, gardu su uglavnom činili strani plaćenici.
I dan danas u Grčkoj postoji izreka prema kojoj plaše decu da će ih posetiti car Dušan Silni, što je ekvivalent Baba Rogi u našoj tradiciji.
Wikipedia
Legenda o prokletstvu
Neposredno nakon Dušanovog krunisanja Stefan Dečanski je umro 11. novembra 1331. godine i sahranjen je u svojoj zadužbini manastiru Visoki Dečani. Po Danilovom učeniku umro je prirodnom smrću dok drugi izvori tvrde da je Dušan popustio pred navaljivanjem moćne vlastele i odobrio, ako već i nije naredio, da se Stefan pogubi.
Za smrt Stefana Dečanskog vezana je i legenda o prokletstvu Dušanovih kasnijih potomaka, a kasnije i cele srpske države. Naime Stefan je, kada su došli ljudi da ga ubiju, prokleo sina i njegove potomke. Prokletstvo se nije ispunilo na sinu, ali palo je na unuka Uroša, koji je izgubio carstvo. Ova legenda je trajala mnogo vekova, a svi su se tog prokletstva setili onda kada je knez Lazar sa svojim ratnicima pao na Kosovu, a Srbija pala pod Turke.
***
Komentar
***
Kakav arhaičan tekst i to u 21 veku - čak i na N1, Wikipedia.
Nije moguće razumeti sadašnjost ako se ne poznaje prošlost. U srednjem veku su se pojavili različiti putevi razvoja društva i države. Savremenicu su, na primer, Džingis-kan (1158–1227), Sveti Sava (1175-1236), Aleksandar Nevski (1220–1263) i Robert Groseteste(1168-1236). Engleska je kruna dozvolila - i u tome učestovala (zajedno sa gradovima, aristokratijom, crkvom) - razvoj "liberalnog društva" (parlamentarizam i tsl) još od vremena Roberta Grosetesta (1168–1253) pradede-nauke, kancelara Oksfordskog univerziteta (1215/21) koji je unapredio sholastičku analitiku, fiziku, etiku, uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine. R.G: "nikakva misaona aktivnost nije opravdana osim u onoj meri u kojoj dopire do istine i valjanosti, a izbegava zablude i laži" pomoću metoda (puta) "učenja na greškama"; sve je to vodilo ka pojavi naučne revolucije (fizika/hemija/biologija), industirske... Car Dušan je nastavio putem Vizantiske teokratske države, koje je identična Osmanskoj/Komunističkoj državi – u takvim državama se narod nije uzdigao do političkog poretka.
Od 1945., staljinisti su u SSSR i Srbiji (YU) kod svoje elite stvorili LAŽNU paralelu da je – po svim parametrima države – "zatvoreno društvo" SSSR (Rusija) – EKVIVALENT - "otvorenom društvu" Zapadne civilizacije; ali ta lažna paralela nije zaživela u Čehoslovačkoj ili Poljskoj na primer, jer su u prohujalim vekovima one imale razvijeno građansko društvo.
*
Kad odete kod lekara i kada vas on podvrgne dijagnostici (skener i tsl) svi očekuju "istinitu dijagnozu" o vašoj bolesti - ali gle čuda kada, na primer, epistemolog upotrebi " skener" i saopšti "istinitu dijagnozu" o našem načinu zaključivanja i formiranja verovanja kroz istoriju, pa ako se ta dijagnoza ne slaže sa vašim verovanjima vi epistemologu prišijete epitet da nije patriota tj. da je izdajnik. Naravoučenije iz "zatvorenog društva". U drugim strukama, ako izuzmemo lekare, "istinita dijagnoza" je nevažna, ona je naročito nepoželjna ako nije u duhu naše osveštane tabu tradicije. Znači - laskajte, lažite da bi vas smatrali patriotom; ali kako će onda to društvo preživeti vođeno umesto istinama – lažima?
Da to treba nekome u 21 veku obrazlagati samo po sebi sve govori o tom društvu.
Kuda nas mogu odvesti kadrovi "nove" stranke:
Protivnici Zapada, teoretičari zavere, kritičari vlasti i opozicije: Ko su budući poslanici u ime Nestorovićeve liste?
IZBORI 2023 Autor: N1 Beograd 18. dec 202319:17 miglasiznaroda.rs
Sa podrškom od gotovo 170.000 glasača, lista "Mi glas iz naroda - profesor doktor Branimir Nestorović" najveće je iznenađenje parlamentarnih izbora. U novom sazivu Skupštine ova lista će, prema projekcijama imati, 13 predstavnika.
Nosilac liste, koja je na izborima osvojila 168.855 glasova ili 4.68 odsto, Branimir Nestorović čuven po izjavi da je korona najsmešniji virus. Nakon što su objavljeni preliminarni rezultati izbora on je odbacio mogućnost saradnje sa listom Srbija protiv nasilja, ali i Srpskom naprednom strankom.
Na pitanje da li je ovaj izborni rezultat za njega iznenađenje, Nestorović je rekao da „ko poznaje Srbe zna da su iznenađenja uvek moguća“.
„Mi smo govorili ono što narod prepoznaje kao svoje vrednosti. Bili smo totalno medijski blokirani, kampanja je bila samo preko mreža i reziltat je fascinantan“, naveo je on, dodajući da smatra da imaju potencijala za dalji rast.
Sa ovim brojem osvojenih glasova u novom sazivu Narodne skupštine Srbije ova lista će prema projekcijama imati 13 predstavnika.
Svoje poruke prezentuju putem zvaničnog jutjub kanala Mi- glas iz naroda, koji ima gotovo 28.000 pratilaca, kao i Balkan info, ali česti su gosti i televizija sa nacionalnom frekvencijom. Aktivni su i na TikTok kanalu, vKontakte, rutube i Facebook-u, gde imaju armiju pratilaca.
Na zvaničnom sajtu navode: „Mi smo, zaista – glas iz naroda. Delimo sudbinu naroda. Osećamo, i sami nosimo breme naroda našeg; delimo zabrinutost naroda za našu i naše dece zajedničku budućnost; znamo za težnje našeg naroda i znamo koliko nas ima spremnih da se borimo za našu zemlju i za naš narod. Upravo iz tih razloga osnovali smo narodni pokret MI – glas iz naroda, da bi smo oglasili volju, potrebu i težnje našeg naroda i da bismo po tom glasu upravili reč i delo naše“.
Osim Nestorovića, koji je bio prvi na listi, u poslaničke klupe sešće i drugi na listi novinar u penziji Siniša Ljepojević, koji je jedan od osnivača pokreta. Po svojim stavovima jednako je kontroverzan kao i Nestorović.
Ovaj novinar najveći deo karijere proveo u novinskoj agenciji Tanjug, a od 2022. godine piše za RT Balkan.
Nova.rs
Zagovornik je približavanja Srbije BRIKS-u, što vidi kao „imperativ za Srbe kao naciju ako žele da se oslobode neokolonijalnog jarma i steknu punu slobodu“.
U autorskim tekstovima za RT Balkan piše o kontroli vremena i korišćenju klimatskog oružja od strane Pentagona, navodeći da se zelena agenda nameće uz pomoć laži o klimatskim promenama koje izaziva čovek, ali i o tome da je „duboka država“ preuzela vlast u velikoj Britaniji.
Takođe je pisao i o tome da današnji američki milijarderi vode biološke ratove preko farmaceutskih kompanija i Svetske zdravstvene organizacije i preko kontrole hrane i poljoprivredne proizvodnje, u čemu im pomažu i Ujedinjene nacije.
Kao treći na listi je Aleksandar Pavić, koji se predstavlja kao politikolog i stručnjak za geopolitičke odnose, čija aktivnost nije poznata širokoj javnosti. On je jedan od osnivača pokreta „Mi – Glas iz naroda“. Dobitnik je nagrade „Imperska kultura – Eduard Volodin“ koju dodeljuje Udruženje pisaca Rusije svake godine na Bogojavljenje.
Protivnik je zapada, ističući da protiv interesa Srbije rade poslednjih 30 godina. Kritičar je i predsednika Srbije i politike koju vodi prema Kosovu, za koju navodi da je izdaja.
Medija Centar Beograd
Još jedan od osnivača Pokreta koji će dobiti poslanički mandat je i advokat Branko Pavlović, koji je kratko vodio Agenciju za privatizaciju od 15. aprila do 15. jula 2004. godine, a kako kažu iz ovog Pokreta, sklonjen je jer je počeo da otkriva malverzacije na početku privatizacije.
U biografiji koja je postavljena na njegovom sajtu, navodi se da je bio član Saveza komunista od 1983. godine do osme sednice 1987. Od 1991. godine je član Glavnog odbora Reformista, zatim jedan od osnivača Građanskog saveza, pa nakon podele unutar GS, jedan od osnivača SDU na čijoj je listi, unutar DOS-a, postao narodni poslanik i gradski odbornik. 2003. godine napušta SDU i formira Inicijativu za normalnu Srbiju. Nastupa kao nosilac liste grupe građana „Zato što mora bolje“ na parlamentarnim izborima januara 2007. godine. Posle toga nije angažovan ni u jednoj partiji.
„Po političkom ubeđenju Pavlović je najbliži levim socijal-demokratama, sa snažnim osloncem na nacionalnu državu bez koje razvoj u Srbiji nije moguć“, navodi se u biografiji.
I ostali osnivači pokreta Jovan Janjić, Mitar Kovač i Dragan Stanojević visoko su rangirani na listi i mogu se naći u poslaničkim klupama.
U biografiji Jovana Janjića navodi se da je naučni je saradnik u Institutu za političke studije, kao i da je angažovan kao vanredni profesor na Visokoj školi za komunikacije u Beogradu. Bio je i novinar NIN-a, direktor izdavačkog preduzeća Prosveta i profesor na univerzitetu Union.
Ovaj pravnik, kulturolog i pisac, poznat je po njegove tri knjige o patrijarhu Pavlu koje su prevedene na više jezika.
Ekonomista Dragan Stanojević, koji je 8. na listi, bio je privrednik u Rusiji i Ukrajini. On je zastupnik organizacije pod imenom „Druga Ukrajina“. Ta organizacija u Rusiji je posvećena, prema pisanju tamošnjih medija, izbeglicama iz zone specijalnih operacija, a u Beogradu bi trebalo da se bavi „integracijom Ukrajinaca koji su drugog mišljenja od zvaničnog“ u srpsko društvo.
Prema pisanju Nove, devedesetih je otišao u Rusiju kao šef obezbeđenja, a 2015. se vratio iz Ukrajine kao preduzetnik i politički izgnanik sa optužbama za terorizam
Inicijator je osnivanja međunarodne organizacije “Ujedinjena Srbska Dijaspora Evroazija”, a tokom boravka u Ukrajini bivao je blizak ruskim političkim snagama u ovoj zemlji, te odatle veze i sa Medvičukom. Upravo je ova organizacija kasnije bila proglašena za terorističku.
Mitar Kovač je profesor na Fakultetu za projektni i inovacioni menadžment. U njegovoj biografiji navodi se da je završio Vojnu akademiju u Beogradu kao i poslediplomske studije Vojnih nauka, a doktorirao je 1998. godine.
Od 2004. do 2010. godine obavljao je dužosti načelnika Uprave za strategijsko planiranje, u Ministarstvu odbrane, a od 2010. do 2014. godine dužnost načelnika Uprave za planiranje i razvoj u Generalštabu VS.
Postao je poznat široj javnosti nakon što su tabloidi 2022. godine prenosili njegove kritike na račun Zdravka Ponoša, kandidata na predsedničkim izborima u tom trenutku.
Do 13. pozicije na listi, koliko će prema projekcijama imati poslaničkih mandata, nalaze se i četiri žene. Jedna od njih je advokat Jelena Pavlović, koja se nalazi na poziciji 4, o kojoj gotovo da nema reči ni na zvaničnom Jutjub kanalu Mi – glas naroda.
Kao peta na listi Bogdana Koljević Grifit, Viši naučni saradnik pri Institutu za političke studije, u čijoj se biografiji navodi da je 2017. godine izabrana je za Senatora Republike Srpske, a da je od 2020. spoljni savetnik Predsednika Republike Srpske. Osim njih među onima koji se mogu naći među poslanicima sa ove liste su diplomirani pravnik Ana Krstić i hemijski tehničar Ana Ivanović, koje su na pozicijama 9 i 10.
Zoran Stokić
20.12.2023.
