СУБОТА, 17. ФЕБРУАР 2024.
Ruske vlasti saopštile uzrok smrti Navaljnog
SVET Autor: N1 Beograd, BBC 17. feb 202415:25 Izvor: N1
Zatvorska kolonija u kojoj je izdržavao zatvorsku kaznu ruski opozicionar i najglasniji kritičar predsednika Vladimira Putina Aleksej Navaljni rekla je njegovoj majci da je on umro od "sindroma iznenadne smrti", kazao je član tima Navaljnog Ivan Ždanov.
Ždanov je na mreži X objavio da porodica Navaljnog čeka da preuzme telo, prenosi BBC.
Tim Navaljnog tvrdi da je on ubijen i optužuje ruske vlasti da su zadržale njegovo telo da bi „prikrile tragove“.
Ruski istražitelji rekli su da telo Navaljnog neće biti predato porodici sve dok ne bude završena istraga, prema portparolki opozicionara Kiri Jarmiš.
Ona je ranije rekla da porodica ne zna gde se nalazi njegovo telo. Prvobitno im je zatvorska uprava rekla da je njegovo telo u mrtvačnici u gradiću Salehardu, nedaleko od zatvora u kojem je bio, ali kada su majka i advokat Navaljnog došli tamo, mrtvačnica je bila zatvorena.
Jarmiš je potom na mreži X napisala da je kaznena kolonija oboje „uverila“ da je telo Navaljnog tamo.
„Advokat je pozvao broj telefona koji se nalazio na vratima. Rečeno mu je da je sedmi koji danas zove. Aleksejevo telo nije u mrtvačnici“, rečeno je.
Aleksej Navaljni preminuo je u popravnoj koloniji broj 3 u Jamalo-Nenečkom autonomnom okrugu u 48. godini, saopštilo je u petak regionalno odeljenje Federalne kazneno-popravne službe.
„Dana 16. februara ove godine, u popravnoj koloniji broj 3, osuđenik Navaljni A.A. se posle šetnje osećao loše, gotovo odmah izgubivši svest. Odmah su stigli medicinski radnici iz ustanove i pozvana je ekipa hitne medicinske pomoći“, navodi se u saopštenju. „Urađene su sve neophodne reanimacije, ali nisu dale pozitivne rezultate. Lekari Hitne pomoći su konstatovali smrt osuđenog. Uzroci smrti se utvrđuju“, dodaje se u saopštenju.
Navaljni je uhapšen 2021. godine po povratku iz Nemačke, gde je lečen od trovanja, kako su evropske laboratorije zaključile, sovjetskim nervnim otrovom novičok.
U martu 2022. Navaljni je dobio devetogodišnju zatvorsku kaznu zbog optužbi za nepoštovanje i proneveru putem prevare, što su on i njegove pristalice više puta odbacili kao politički motivisane optužbe.
U avgustu 2023. sud je produžio zatvorsku kaznu Navaljnom na 19 godina i poslao ga u strožu ustanovu s „posebnim režimom“ iz zatvora s maksimalnim obezbeđenjem u kojem je bio zatvoren. U decembru prošle godine Navaljni je prebačen u takav zatvor u ruskom arktičkom regionu.
***
Komentar
***
Ugrubo hiljadama godina postoje samo dve sociološke matrice – građanskog i despotskog društva, nastale su daleko u prošlosti, kod Sumerana i antičkih grka. Dok države Azije koriste dogmatsku despotsku tradiciju, Zapadna Evropa je oživela i unapredila kritičku građansku tradiciju grka. Iako su nova nauka i humani način življenja sinonim Zapada, 20. i 21. vek su pokazali da i u desposkim i građanskim društvima Homo sapijens formira svoja verovanja na iracionalni način pomoću starih despotskih animističkih sistema: religija, mitova,...,astrologija, alhemije – koje su na nevidljiv način utkane u našu psihu i karakter. Takav psihološki profil i karakter - gleda stvarnost - "ružičastim naočarima" koja tu stvarnost redukuje na – bezobraznu laž, a bezobrazna laž smanjuje naš um. Takav profil i karakter su učinili da propuštamo priliku da naša verovanja discilinujemo pomoću nauke i njene empirije – da se služimo „verovanjima“ tj. kako (kada) "verovanja" postaju opravdana a kada ne! Mnogi u Rusiji i Srbiji „veruju” da to nisu despotski sistemi, da vlast nije iznad zakona, da nas štite institucije – koje su tu da čuvaju naša prava iz Ustava. Tako se desila "iznenadna smrt" Navaljnog ili "treći metak" koji je ubio Đinđića. Iracionalna verovanja vode ka pogrešnom "čitanju" stvarnosti i nisu dobar vodič u budućnost; takva verovanja nas čine pasivnim, nem posmatračima.
Zoran Stokić
17.02.2024.
Libretista: Johann Wolfgang von Goethe
Scherz, List und Rache
Philipp Christoph Kayser
(1755 – 1823)
https://www.youtube.com/watch?v=2Ylq3chHiHM&list=OLAK5uy_lV5z-82pQdfrIJerPpZI8TIT8yXMmSOso&index=1
Scherz, List und Rache: Sinfonia
opera u 49 delova
*
Kayseru su pored A.Bende, Telemana, u "Sie im tiefen Schlaf" uzor bili i Gosek i Gretry (ova arija to jasno ilustruje):
https://www.youtube.com/watch?v=23lwN7YeCWY&list=OLAK5uy_lV5z-82pQdfrIJerPpZI8TIT8yXMmSOso&index=39
Scherz, List und Rache: Act IV: Sie im tiefen Schlaf (Aria)
*
https://www.youtube.com/watch?v=BmqVAURq9_Q&list=OLAK5uy_lV5z-82pQdfrIJerPpZI8TIT8yXMmSOso&index=8
Scherz, List und Rache: Act I: Es schleicht durch Wald und Wiesen (Finale I)
*
Na ovaj Geteov libreto opere su napisali:
Philipp Christoph Kayser Scherz, List und Rache (1786)
Peter von Winter: Scherz, List und Rache (Scapin und Scapine) (Singspiel 1790, München)
E. T. A. Hoffmann: Scherz, List und Rache (Singspiel, Libretto) (1801)
Heinrich Köselitz: Scherz, List und Rache (Komische Oper 1880–1888)
Egon Wellesz: Scherz, List und Rache, op. 41 (1927)
Hans Vogt: Musik zum Singspiel Scherz, List und Rache, für Sopran, Tenor, Bariton und Klavier (1934)
Fritz Reuter: Scherz, List und Rache (Singspiel, 2 Akte 1948/49)
Friedrich Leinert: Scherz, List und Rache. Komische Oper in zwei Akten nach Johann Wolfgang von Goethe für Koloratursopran, Tenor und Bassbariton – Kammerorchester (1952)
Thomas Rösner: Ouvertüre zu Scherz, List und Rache (Guild Music 7338), Sinfonie Orchester Biel
*
Kajzer: Singspiel "Scherz List und Rache" je u duhu Bendine melodrame (bitno različito od italijanske opere). U italijanskoj operi – dominirala je muzika i sve ostale komponente su joj bile podređene. Benda je ideju o smenjivanju muzike i izgovorene reči usvojio od J.J. Rusoa, ali ga je oživeo i praktično i umetnički. Međutim, Ruso je želeo da muzikom stvori osnovu za pokretni aspekt glumčevog govora, dok je Bendin osnovni zahtev bila dramska istina – želeo je da stvori novu muzičku dramu. Benda je napravio najradikalniji korak na ovom putu. On je spojio muziku i reči tako da je komunikativna moć reči sačuvana u najvećoj mogućoj meri. Međutim, muzika se tako našla u poziciji podređene komponente, čiji je glavni zadatak bio da podrži dramski efekat teksta – to je Benda melodrama!
*
Filip Kristof Kajzer (1755 -1823) nemački pijanista, kompozitor, nastavnik muzike i pesnik. Bio je blizak prijatelj Johana Volfganga fon Getea. Već u gimnaziji, Kajzer se sprijateljio sa Fridrihom Maksimilijanom Klingerom, koji je bio tri godine stariji i kasnije postao najuspešniji dramaturg pokreta - Sturm und Drang. Kasnije mu se pridružio i Johan Volfgang fon Gete, kao i strazburški pesnik Hajnrih Leopold Vagner i Livonac Jakob Mihael Rajnhold Lenc, koji je živeo u Strazburu i s vremena na vreme posećivao Frankfurt. Najvažniji deo Kajzerovih kompozitorskih ostvarenja su pesme na tekstove uglavnom Getea, kojih je napisao preko 100. Obično su u formi stiha sa brojnim instrumentalnim bojenjima, jednostavnim melodijama i oskudnom instrumentacijom. Zatim Božićna kantata iz 1780. Takođe je ipak napisao muziku na Geteov pomenuti libreto (premda je prvo odbio Geteta) 1786., takođe i za dramu Egmond 1787. Kajzer se 1789., vratio u Cirih i prestao da komponuje. Gete je našao drugog kompozitora Johanna Friedricha Reichardta. "Scherz, List und Rache" je imala premjeru posle 200 godina 26.11. 1993.
*
Siže: Radnja se odvija u Francuskoj u 17. veku. Scapin i Scapine, kojima je lukav i pohlepan doktor naneo nepravdu u vezi sa nasledstvom, smišljaju plan da vrate novac. Skapin se pretvara da pati od melanholije i ludila i traži pomoć od doktora; doktor odmah počinje da priprema eliksir da je izleči. Dok stari šarlatan radi na svom leku, njegov staratelj - koji je niko drugi do Scapin prerušen u bogalja - oglašava uzbunu za požar. Skapin brzo razmenjuje smešu sa arsenom i simulira smrt trovanjem kada se doktor vrati. Doktor, veoma postiđen, nudi Skapinu 50 dukata da ukloni leš. Povrh svega, Skapin se noću javlja lekaru kao da je vaskrsao iz mrtvih i iznuđuje od njega još 50 dukata.
*
https://www.youtube.com/watch?v=7dFySc_-wI8
Scherz, List und Rache - Egon Wellesz
*
Kayser: Singspiel Scherz List und Rache” is in the spirit Benda melodrama (different from Italian opera). In Italian opera - music dominated and all other components were subordinated to it. Benda adopted the idea of alternating music and spoken word from J.J. Rousseau, but he brought it to life both practically and artistically. However, Rousseau wanted to use music to create a basis for the movement aspect of the actor's speech, while Benda's basic requirement was dramatic truth - he wanted to create a new musical drama. Benda took the most radical step on this journey. He combined music and words in such a way that the word's communicative power was preserved to the greatest extent possible. However, the music thus found itself in the position of a subordinate component, whose main task was to support the dramatic effect of the text – it is Benda melodrama!
*
https://www.youtube.com/watch?v=JoZNdOUG-vw
Benda Ariadne auf Naxos
https://www.youtube.com/watch?v=7sY73ThjDdo
Jiří Antonín Benda Romeo and Julie, Singspiel in 3 Acts, La Stagione
*
https://www.youtube.com/watch?v=1OTBerw93fU
Jiří Antonín Benda Vesnický trh / Der Dorfjahrmarkt, Singspiel in one act
Zoran Stokić
17.02.2024.
ПЕТАК, 16. ФЕБРУАР 2024.
Kasparov: „Putin je ubica Navaljnog“
SVET Autor: N1 Beograd 16. feb 202416:55 Odd ANDERSEN / AFP
Proslavljeni bivši svetski šampion u šahu i oštar kritičar Kremlja Gari Kasparov objavio je na društvenoj mreži X seriju tekstova u kojima je oštro kritikovao Putina ali i zapad zbog smrti Alekseja Navaljnog.
„Putin je ubica Navaljnog“, napisao je on, ali i kritikovao zapadne vlade što nisu zauzele jači stav protiv njegovog tretmana od strane Kremlja.
„Moj bes i večni prezir prema zapadnim političarima koji su trovanje i zatvaranje Navaljnog tretirali kao samo još jednu pregovaračku tačku sa Putinom“, kaže on, govoreći o svom ponovnom zatvaranju i trovanju Novičokom 2020. godine.
„Veliki razgovori, bez akcije, još krvi na njihovim rukama“.
Kasparov naziva Navaljnog borcem i dodaje da zapadni političari „treba da drže njegovo ime dalje od usta“ osim ako i oni nisu voljni da se bore.
***
Komentar
***
Čak i veliki Kasparov, može da napravi "previd". Političari iz "otvorenog društva" propustili da rešavaju problem Navaljni? Ko da reši probleme? Profesionalni političari? Profesinalni političari su se pretvorili u noću modu čovečanstva – u najostrašćenije demagoge - ponašaju se kao racionalni maksimizatori korisnosti. Da bi večno bili u vlasti vode politiku koja će maksimizirati glasove na sledećim izborima; pa je njihova orjentacija "ispunjenje" "kratkoročnih ciljeva" kao i podsticanje retorike emocija (brane naciju, obnavljaju stare animističke tradicije i tsl). "Dugoročni ciljevi" su za njih "špansko selo"! U sukobu - u vreme mira - između "otvorenog društva" i "zatvorenog društva" tj. despotskog sistema pobeđuje despotski - jer despotska mašina sprovodi "dugoročne ciljeve". Tek u - vremenima rata - kada su "otvorena društva" u "cajtnotu", kada profesinalna politička birokratija, bude saterana u ćošak, ona traži pomoć u društvu. Budući da su ta društva "otvorena" stalno se pojavljuju nova rešenja, novi proizvodi, nova znanja – to odlučuje pobednika; despotska društva budući bez sloboda i kritičkog mišljenja ne mogu da pariraju novin elementima - to je to!
Zoran Stokić
16.02.2024.
U susret seriji „Vreme smrti“: „Ćosić pisao o onome što je utkano u našu krv, kosti, meso i svest“
KULTURA Autor: S. M. S. 15. feb 202413:04 Izvor: N1 Beograd
Serija "Vreme smrti", poslednji deo trilogije rađene po romanu Dobrice Ćosića, uskoro će imati premijeru na TV Nova, a od 20. februara počinje prikazivanje u okviru EON Video kluba. Gledaoci će moći premijerno da bindžuju 15 epizoda. O snimanju same serije, onome što očekuje gledaoce, ali i zaokruživanju trilogije razgovarali smo sa glumcem Goranom Šušljikom i izvršnim producentom i njegovim kolegom Slobodanom Bodom Ninkovićem.
Goran Šušljik mistakao je za N1 da je sudbina običnog čoveka u teškim vremenima mnogo teža nego sudbina države.
„Jer država bez ljudi ne postoji i to je jedan od lajtmotiva ove serije. Ne dovodi se u pitanje odbrana i postojanje zemlje i sve ono što državnost donosi ali sve to ne postoji bez ljudi. Ono što proteže našom serijom je pitanje zašto se i na koji način od tog slavnog trenutka naše pobede dešavalo ovo što se dešava našoj državi koja je ugradila mnogo toga u tu veliku Jugoslaviju. Na kraju, evo gde smo i šta smo. (…) Jedan čudan kontinuitet nesrazmere ambicija, politike, nerazumevanja onog što su stvarne okolnosti svetske tada, svetske i danas je neki naš kontinuit i to se nažalost naravno odražava – šta je jedan običan čovek“, navodi Šušljik.
N1
Slobodan Ninković, koji igra ulogu Tole Dačića, navodi da je nažalost imao utisak da radi ono što se nas i dan danas tiče.
„Uloga je, ne samo moja, odlučna uloga i nije mi bilo potrebno nešto preterano da se bavim likom. Dovoljno je bilo da dođem i obučem kostim jer okolnosti su iste. Tola daje ono što mu je najvrednije, sinove. (…) Neverovatno je da smo izuzetno talentovani i sve, ali nikako jednu lekciju da naučimo, a to je da izvlčimo neko iskustvo“, kazao je Ninković.
N1
Šušljik, u kontekstu serije Vreme smrti, navodi:
„To o čemu je Dobrica Ćosić pisao nama je utkano u našu krv, neše kosti, naše meso i našu svest o tome da stalno neka teška drama lebni iznad naših života, naše istorije i nažalost iznad naše budućnosti. Nismo samo mi naravno za to odgovorni, ali češto smo pomagali tim lošim okolnostima da ne bude bolje nego gore.“
Ova serija United Medije, nastala je po istoimenom antologijskom romanu Dobrice Ćosića u produkciji United Media.
***
Komentra
***
Stereotipovi budući da su nekritički i emocijalni - idelani su za zloupotrebu. Nacionalne sterotipove - stvarali su "nacionalni intelektualci" tipa D.Ć,...,vladike Nikolaja Velimirovića - a služili su u političke svrhe, da opravdaju političku ideologiju (koja se odvija u sadašnjosti): antigrađansku, anticivilizacisku (Zapadnu) i prorusku. Ti nas sterotipovi "uče" da je prednost za nas da budemo "zaostli" u sociološkom razvoju - da nastavimo da živimo u vizantisko/ osmansko/ komunističkoj despotiji - da nikada ne izgradimo građansko društvo - jer je ono kao i evropsko prosvetiteljstvo (sloboda i blagostanje) za "pravoslavne Slovene tuđa bolest i početak zla i pogibelja. Stoga Srbi treba s ljubavlju i zahvalnošću da primaju savete ruske pravoslavne braće,..,ne podajte se sablazni da budete Evropljani"! Ostanite ružni, prljavi i zli , budite - virus mržnje - koji će nagrizati Evropu a sve u korist geostrateških interesa Rusije. Pa šta ako zbog toga (takvog zaostajanja) Srbija liči na Halsovu sliku "Grupni portret starica bolnice sv. Jelisaveta": "Starice, osušene od života koji nisu imale, sede, u crnom, skrštenih ruku, za praznim stolom, na kome leži sklopljena knjiga, kao sklopljeni dan za kojim drugoga nema. Teško se čega sećaju, one se ničem ne nadaju, i više izazivaju užas u drugima, no što su užasnute" (Milan Kašanin).
Zoran Stokić
ЧЕТВРТАК, 15. ФЕБРУАР 2024.
Francuski jezik više nije najzavodljiviji na svetu – izabran je novi
LIFESTYLE Autor: klix.ba 14. feb 202420:22 Shutterstock/wavebreakmedia
Koji jezik je sa trona skinuo francuski i šta je to karakteristično u njemu što ga je dovelo do mesta broj jedan?
Francuski jezik je izgubio titulu najzavodljivijeg jezika kako je objavila platforma za učenje jezika Babbel.
Ispitanici iz Velike Britanije, Francuske, Španije, Italije, Nemačke i SAD ocenili su koji jezici se smatraju „najzavodljivijim“, „najromantičnijim“ i „najstrastvenijim“.
Rezultati su pokazali da većina ljudi koji su učestvovali u istraživanju smatra da je Italijanski jezik „najzavodljiviji“ i „najromantičniji“.
Prema ovom istraživanju, engleski je najpristojniji jezik, a nemački najdirektniji, prenosi „Euronews“.
„Postoje određene karakteristike italijanskog jezika koje mogu doprineti njegovoj privlačnosti“, kaže profesor jezika Babbel Noel Volf za britanski „Daily Mail“.
On smatra da „rast i pad visine tona u govornom italijanskom može da stvori muzički kvalitet koji neki ljudi smatraju privlačnim“.
„Određene fonetske karakteristike mogu se prepoznati u italijanskom, što mnogi smatraju šarmantnim ili privlačnim“, objašnjava on.
Istraživanje je takođe razmatralo stavove prema partnerima koji govore različite jezike. Prema anketi, više od 70 odsto ispitanih Britanaca reklo je da bi učenje jezika pomoglo u jačanju emocionalne veze između njih ako engleski jezik njihovog romantičnog partnera nije njihov maternji jezik, prenosi Klix.ba.
***
Komentar
***
https://www.youtube.com/watch?v=D-y7d9WaR70
Rousseau - Le Devin du village (Rene Clemencic) {1999}
Fraza da filozofi samo "filozofiraju" opovrgao je Ruso, komponujući 7 opera, kao i svom eseju "Razmišljanja o vladi Poljske" 1771/1772. (po kome je kodifikovan Ustav Poljske), šteta što ovo nije opšte mesto u školama u svetu. U svojoj knjizi “Lettre sur la musique francaise”, 1753., Ruso je tvrdio da je italijanska muzika superiornija od francuske na osnovu principa da melodija mora imati prioritet nad harmonijom; te da francuski jezik nema ni ritma ni melodije, kao italijanski. Naravno da mu je ta knjiga javno spaljena. Zbog njegovih ekstremnih stavova prema francuskom jeziku i Lili-Ramoovoj operi, pisci i kompozitori kao Berlioz, Debisi i drugi,"zaobilazili" su da Rusoa uvrste u kompozitore, a ako su ga i spominjali kao takvog, to je uvek išlo uz omalovažavanje. Ruso je u muziku uveo ideju da je u umetnosti slobodan izraz kreativne ličnosti važniji od strogog pridržavanja tradicionalnih pravila i postupaka. Ovo je danas poznato kao karakteristika romantizma. Njegova dela i muzičke ideje su cenili kompozitori Gluka,...,Mocarta. Mocart je izjavio da ga je Rusoova opera “Le Devin du village” motivisala da napiše svoju prvu operu; Duet „Non, Colette n'est point trompeuse“ (iz “Le Devin du village”) preuzeo je i varirao Betoven.
Zoran Stokić
15.02.2024.
Ceremonija u Orašcu: Srbija nizom manifestacija obeležava Dan državnosti
VESTI Autor: Beta, Tanjug 15. feb 202407:48 > 12:22 10 komentara
Srbija obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na 15. februar 1804. kada je počeo Prvi srpski ustanak, a istog datuma 1835. proglašen je prvi srpski Ustav. Pročitaj više
https://n1info.rs/vesti/srbija-nizom-manifestacija-obelezava-dan-drzavnosti/?comments
***
Komentra
***
Sama ne-građanska tradicija, običaji i sterotipovi su u Srbiji nemoćni da stvore - "nacionalnu" dinamičku hoheziju - koja omogućuje da se bude "integralan čovek" na engleski,..., španski, francuski način. U despotskim državama komunikacija od jedne društvene grupe (klase) do druge postaje sve slabija kako se u - piramidi vlasti - krećemo naniže; sledi potpuna dezintegracija najniže društvene klase - naroda - jer on nema priliku da učestvuju u komunikaciji (lažno izjašnjavanje, u modernim despotijama, se ne računa, to je obična maskarada). Ovo čini despotski sistem ranjivim na napade iznutra i spolja.
Političko nadahnuće Gala i Germana proizvelo je tu novu vrstu, mrežaste komunikacije, novu vrstu sveopšteg udruživanja. Nacija nipošto nije "narod", još manje može da bude "pleme". Nacija, kao i država, nije ništa materijalno, a ni nešto nepokretno, sputano fizičkim granicama – nego je čista dinamika! To je volja SVIH ljudi da se "nešto zajedno uradi u budućnosti" i samo nam se pričinjava da je bila zasnovana na jeziku, krvi, prirodnim granicama i prošlosti. Nacionalna država nastala je onoga trenutka kada je prevaziđen stari despotski statični model komunikacije i udruživanja. Nacionalna građanska kohezija - je despotsku nestabilnu piramidu (koja je sa vrhom /despotovo čelo/ bila na zemlji) zarotirala tako da je sada BAZA piramide bila na Zemlji, država je postala stabilna političko biće otporno na napade i spolja i iznutra.
*
Premda stereotipovi služe da pojednostave i preurede složenu stvarnost, problem sa njima je u tome što - stereotip nastaje u percepciji i vrednovanju detalja koji se koristi u - NEKRITIČKOM preteranom generalizovanju stvarno date stvarnosti - pa još u formi pretežno EMOCIJALNOG sadržaja.
Zoran Stokić
15.02.2024.
Нема коментара:
Постави коментар