"Totalitarne demokratije"

Jakov Leib Talmon(1916-1980)

 

Za razliku od drugih zemalja relasocijalizma u Evropi mi smo iz komunističke despotije (gde smo doživeli - pad građanske kulture, pad političke i pravne kulture) umesto u demokratiju 1989., zakoračili u - Ohlokratiju – najgori oblik vladavine (Polibije, Ciceron, Makijaveli).  Prema Polibiju, odnos ohlokratije prema demokratiji je sličan odnosu oligarhije prema aristokratiji ili tiranije prema monarhiji; u sva tri slučaja to je korumpirani oblik datog sistema vlasti.

 

Ohlokratija je sistem uperen protiv srednje klase, autonomije struka, gde preovlađuje demagogija, tiranija neuke gomile (nekadašnje elite iz komunizma), vladavina strasti nad razumom.  Demagog slušaoce ubedi u neistine - pozivanjem na "zdrav razum" i "logiku" slušaoca. Demagozi uzburkavaju strasti, predrasude, licemerje, neznanje, guše razuman politički diskurs i sprečavaju razmatranja alternativnih rešenja.  Mediji informišu pa su najveći neprijatelj demagoga.

 

Sprektar koji koristi demagog: laganje, sejanje straha, nasilje i fizičko zastrašivanje, obećavanje nemogućeg, emotivni diskurs ("svi su protv mene"), okrivljivanje drugih ("drugi su krivi što živimo loše"), optuživanje protivnika za slabost i nelojalnost ("drugi su veleizdajnici"), lične uvrede i ismevanje. Demagog ohrabruje svoje pristalice da zastrašuju protivnike nasilnim putem, sa ciljem da učvrste lojalnost u svojim redovima i da obeshrabre ili fizički spreče ljudi da govore.

 

*

 

Ko ne želi te stare termine: despotija, ohlokratija i tsl neka koristi termin - "totalitarna demokratija"!

Već je Kant  utvrdio ključnu razliku između "oblika suvereniteta" i "oblika vladavine"; Prema ovom standardu, demokratija koja nije "republikanska" (da je zasnovana na podeli vlasti) "je, u pravom smislu reči, nužno - despotizam - jer (favorizuje) uspostavlja izvršnu vlast  iznad svih - gde odlučuje jedan čovek". A već je Bertran Rasel pokazao da je Hitler  rezultat  Rusoove "opšte volje".  U naše vreme to je jasno pokazao, na primer, Jakov Leib Talmon(1916-1980) - da bi objasnio fenomen staljinističkog "državnog socijalizma" i nacističkog "državnog kapitalizma" - skovao je termine: "demokratura", "politički mesijanizam", "totalitarne demokratije" koji daju okvire za razumevanje mnogih savremenih militantnosti i ekscesa masovne politike 20. veka koji su se oslanjali na sklonosti ka – mesijanskoj  jednoglasnosti - u društvima u krizi. Tolmanova teoriji totalitarizma nije samo od istoriografskog interesa već i pravnog, političkog,  filozofskog. 

"Totalitarizam nije rođen iz ideje suvereniteta sve dok suveren i podanik nisu bili ujedinjeni u ideji nacionalnog i narodnog suvereniteta. Tek kada je Francuska revolucija sprovela ovu ideju u praksi, dajući time političko jedinstvo suverenoj državi, ona je napravila veliki korak ka totalitarizmu". "Robespjer i jakobinci su konstruisali filozofiju totalitarizma zasnovanu na Rusou, koji je tvrdio da je opšta volja sve. (...) Kao što Staljin, Hitler ili Musolini danas tvrde da su 'demokratski diktatori', tako je i Robespjer verovao da on predstavlja volju naroda".

 

*

 

Prema Talmonu, tri stuba totalitarnog mehanizma (demiurgija Novog Čoveka, jedinstvo volje, revolucionarna stranka „izabranih“) direktno su izvedena iz Rusoove opšte volje: 1° cilj političkog života je da pripremi ljude da žele opštu volju, pretpostavlja promenu ljudske prirode, rastvaranje pojedinca u kolektivnoj celini, obučavajući ih da „poslušno nose jaram javne sreće“; 2° kombinacija opšte volje sa principom narodnog suvereniteta isključuje pojmove podele i ravnoteže vlasti, dodatno zabranjujući partijski pluralizam za koji se sumnja da segmentira jednoglasnu strast; 3° koncept opšte volje je apstraktan i nepristupačan narodu prožetom predrasudama i sebičnošću, pojam suverenog naroda podrazumeva samo pojedince koji se identifikuju sa opštom voljom. Opšta volja, koja nije ništa više od unapred određene volje, daje onima koji tvrde da poznaju i predstavljaju istinsku volju nacije legitimitet da deluju u ime naroda bez pozivanja na njegovu istinsku volju, što dovodi do nastanka revolucionarne avangardne partije, embriona jedinstvene partije koja će osigurati prevaspitavanje i eliminaciju.

 

Zoran Stokić

 

28.06.2025.