Da li je Tramp ruski agent ili saveznik?

Askold S. Lozinskij

 

S. D.

08.09.2025. 21:03 "Danas"

Vladimir Putin i Donald Tramp

Foto: EPA/SERGEY BOBYLEV

 

Svi agenti su imovina, ali nije sva imovina agenti. Međutim, nedostatak neospornih dokaza ili dokumenta ne isključuje agenciju. Jednostavno nema direktnih dokaza.

 

Razmotrite dva od tri Trampova braka kao prilike za tajne službe povezane sa Moskvom da utiču na Trampa, piše za Kijev Post Askold S. Lozinskij, advokat iz Njujorka i predsednik Fondacije Ukrajinskog slobodnog univerziteta.

 

Ivana Tramp, rođena u Čehoslovačkoj, dovela je Trampa pred oči češke tajne policije. Kasnije su dosijei otkrili da je njen otac, Miloš Zelniček, bio dokumentovani doušnik.

 

Dostavljao je izveštaje o svojoj ćerki i zetu. StB (tajna policija komunističke Čehoslovačke) pratila je Trampove posete Čehoslovačkoj, osiguravajući da se informacije o perspektivnom njujorškom biznismenu redovno prosleđuju Moskvi.

 

Melanija Tramp, rođena u Sloveniji, poticala je iz porodice koju je pratila jugoslovenska državna bezbednost.

 

Njen otac, Viktor Knavs, imao je dosije u arhivama UDBA-e (Uprava državne bezbednosti). Iako ne postoji dokaz o aktivnoj saradnji, postojanje dosijea potvrđuje da je jugoslovenska tajna policija smatrala porodicu vrednom praćenja.

 

Glavni profili potvrđuju Knavsovo članstvo u Komunističkoj partiji i zaposlenje u državnom sektoru, što je pozadina koja bi ga držala na radaru bezbednosnih službi.

 

Ipak, sa pravnog stanovišta, ovo nije konačan dokaz.

 

Rusija je još od vremena carizma uvek bila policijska država. U poslednja dva veka, Čeka, NKVD, KGB i njihove nasledničke agencije, FSB i SVR, decenijama su ulagale u uspostavljanje veza sa biznismenima, političarima, novinarima i javnim ličnostima na Zapadu.

 

Nisu svi bili voljni učesnici. Merilo za Rusiju nije bila namera, već korisnost.

 

Uzmimo za primer Donalda Trampa, od njegove prve posete Moskvi 1987. godine, preko ponašanja dok je bio predsednik, pa možda i kasnije. Postoji konzistentan obrazac. Bio je podložan manipulaciji, finansijski povezan sa mrežama povezanim s Rusijom i politički usklađen s ciljevima Kremlja.

 

Američki istražitelji su ovo dokumentovali, a evropske obaveštajne službe su to tiho priznale godinama pre nego što je to nedavno javno izneo predsednik Portugala.

 

Pitanje Trampove namere je sasvim druga tema. Smatram da je kriminalni element namere prisutan. On se razvio tokom godina.

 

Tramp je, u suštini, jednostavan čovek. Isprva je bio zaokupljen samo sobom, svojom ličnošću i bogatstvom. Makijavelistički princip da cilj opravdava sredstva duboko je usađen u Trampa.

 

Nečasni Roj Kon bio mu je mentor, a Rusi su mu pomagali. Postojala je bezosećajna ravnodušnost prema moralu, principima i posledicama.

 

Rusija je dodatno negovala Trampa. Videla je u njemu potencijalnu korisnu figuru. Tramp je pristao, ali je želeo više. Hteo je da razvija svoje nekretnine u Rusiji. Motivisale su ga finansijska izdašnost i slava. Trampova kula u centru Moskve postala je simbol njegovih ambicija, novca i slave.

 

Kada se Tramp odlučio da se kandiduje za predsednika, malo ko u SAD mu je davao ozbiljne šanse. Rusija je videla priliku i krenula da pomaže. Rusija se vrlo aktivno uključila u Trampovu prvu predsedničku kampanju.

 

Izveštaj Roberta Milera, specijalnog istražitelja FBI, nije mogao da potvrdi efikasnost ruskih napora, ali je utvrdio da su ti napori postojali. Tramp je prepoznao da je Rusija radila u njegovu korist, ali, po ugledu na svog mentora Roja Kona, negirao je bilo kakvu umešanost i nazvao to prevarom.

 

Ipak, želeo je da nastavi taj simbiotski odnos. Tako je i bilo njegovo ponašanje u Helsinkiju u julu 2018. godine, koje je jasno pokazalo njegovu nameru da bude ruski saveznik.

 

Sa ratom u Ukrajini u punom jeku, Tramp je namerno stao na rusku stranu. Ne verujem da je Tramp pod bilo kakvim pritiskom ili „kompromatom“. On jednostavno smatra da je njegova i budućnost njegove porodice povoljnija uz Rusiju nego uz Ukrajinu.

 

Jednostavna je računica. Rusija je jača i veća. Tramp je dobro upoznat sa Putinovim namerama. Mogućnost Trampove kule se u slučaju ruske pobede proteže i do Kijeva.

 

Zaključno, nema direktnih dokaza da je Tramp ruski agent. Međutim, on je svakako ruski saveznik. Nije pritisnut da bude u toj poziciji. Verujem da je izabrao da bude saveznik jer od toga ima koristi.

 

Što se tiče Ukrajine, koja je od prvog dana nezavisnosti težila američko savezništvo, Tramp ju je izdao.

 

Takođe je izvršio izdaju Sjedinjenih Država jer je izdao američki Ustav i sve ono za šta se Amerika zalagala poslednjih 250 godina. Zapravo, on oblikuje Ameriku u policijsku državu, slično Rusiji, zaključuje Lozinskij.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Odlična analiza, da je dopunimo daljom prošlošću. Kada je u 4 veku "pao" Rim, Konstantinopolj je postao "drugi" Rim", Moskva kao "treći" Rim". Rusija, carska Rusija, SSSR - zanat vladanja su naučili od Vizantije. Ratovi su bili uobičajena stvar – rat održava despotski sistem, povremeno su bili ispresecani periodima mira; Vizantinci su kreirali brojne mirovne i druge sporazume, koje su uglavnom kršili u praksi. Sve je u Vizantiji bilo u funkciji rata, čak i diplomatija; vizantinci su diplomatiju videli kao oblik ratovanja koji se koristio drugim sredstvima;  a u ratu lagati je kao dobar dan, to je vrlina – zato se vekovima lagalo toliko besramno, sistematski i neprestano. U svim carstvima imali su razgranatu mrežu uhoda, agitatora, špijuna i tsl. Naročio je bio poznat "Skrinion Barbaron" („Biro varvara“) - primarna agencija za prikupljanje obaveštajnih i kontrabovaeštajnih podataka i informacija o svim rivalskim i drugim državama. Naročio su koristili glasine, javnost, brakove, prljav veš, poroke, podmićivanje, davanje titula, davanje monopola na neki posao i slična sredstva da na što jeftiniji način postavljaju marionetske režime.

 

Zoran Stokić

9.09.2025.