Miodrag Zec o Kopaonik biznis forumu: Niko da objasni zašto krema u EU košta 3 evra, a kod nas 7
EKONOMIJA Autor: N1 Beograd 05. mar 202410:28 Izvor: N1 Beograd
Na Kopaonik biznis forumu su privredni i bankarski sektor, strani ambasadori i predstavnici države, ali nema nikoga ko bi građanima mogao da objasni zašto su kod nas cene veće nego u Nemačkoj, i kako to da u Srbiji kilogram čvaraka košta 20 evra, a u Crnoj Gori kilogram pršute 17, rekao je profesor u penziji Miodrag Zec.
„Nema da se objasni zašto su u Srbiji plate male, a radno vreme najduže. Ono što nema tamo da se objasni, a što je strašno važno, je zašto naš građanin nema opciju da kupi državne obveznice po 3,7 odsto, a kod nas se država sadužuje po 7 odsto“, rekao je Zec u Novom danu na N1.
On objašnjava da je Hrvatska svojim građanima dala opciju da kupe neku finasijsku imovimnu od države, što građani Srbije ne mogu pa su upućeni na banke i brokere.
„Kad (Miroslav) Mišković govori o investicijama, gde ja to mogu da kupim obveznice od Delte, od države, od Telekoma“, pita Zec.
Upitan da li bi ulagao u EXPO 2027, on kaže da i da hoće, to ne bi mogao jer je finansiranje tog projekta misteriozno. Umesto toga bi uložio u obveznice Delte, Telekoma i države Srbije.
„To je prezentaciona stvar, to nije komercijalna stvar. To treba da posvedoči da je Srbija važna zemlja. To je ulaganje političko, da se ti predstviš, kao Rusija u Sočiju, Kina na Olimpijadi, prva Svetska izložba u Parizu. Ali to nikakve veze nema sa biznisom, to je trošenje para na javnu promociju, prosto je to tako“, kazao je Zec govoreći o EXPO 2027.
Ministar Finansija Siniša Mali je u ponedeljak na Kopaoniku najavio nove avione za Er Srbiju, tri leta za Kinu, možda i tri za Ameriku. Zec na sve to kaže da se Srbija poslednjih 100 godina kreće u krug.
„Geostrateški, gde je smer, da li ćemo na zapad ili na istok. Vrtimo se stalno u krug, u političkom smislu driblamo u kaznenom prostoru i to smatramo velikom umešnošću, a to driblanje često završi autogolom“, upozorio je gost Novog dana.
Umesto o avionima za Kinu, Zec bi razgovarao o tome zašto avionska karta za Tivat košta 200 evra, a do Njujorka 500.
„Mišković postavio važno pitanje obrazovanja“
On je istakao da je Miroslav Mišković na Kopaoniku postavio važno pitanje da nacija bez obrazovanja nema budućnost.
„A nije se postavilo pitanje zašto je u ovoj zemlji najniža kategorija biti učitelj i zašto je takvo. Pričaš o nauci i praviš istraživačke centre, zgrade, a jedan ti je upisao fiziku. Kada kažeš da si prosvetni radnik kao da si šugav, to se smatra simbolom neuspeha“, istakao je Zec i podsetio da su prosvetni radnici postali ponižena klasa.
Profesor u penziji napominje da kroz istoriju vlastodršci ne vole obrazovanje jer je znanje put ka ličnoj slobodi.
„Obrazovanje je put do građanina, a vlast voli podanike. Ne samo naša. Zato što je obrazovanje put do oslobođenja iznutra, čoveka kao kreativnog bića i čoveka kao političkog bića. Problem je što misle da je podanik rentabilniji od građanina, da je poslušnik rentabilniji od kreativnog. Jeftin je, ali nije produktivan. Da je robovlasništvo bilo efikasno, ne bi ono propalo i ekonomski“, objašnjava Zed.
„Da li je Brnabić kreativna?“
Dodaje da su prosperitetno društvo protestantizma stvorili slobodni ljudi, koji su kreativni i koji smeju da zakorače.
„Ovde imaš problem da su izvršioci i do vrha. Da li je (Ana) Brnabić kreativna? Nije, i da ima tu osobinu ona ne bi smela da je pokaže. Lojalnost i poslušnost su bazične vrednosti kolektivizma, univerzitet i obrazovanje dovodi do sumnje, do slobode, do kreativnosti, do hrabrosti. E to nije poželjno jer taj može da poželi da menja one koji su na vlasti“, ukazao je profesor.
***
Komentar
***
Prof Zec je jasnim slikovitim formulacijama objasnio esenciju naših baznih problema. U despotskim društvima čovek je sprečen da ostvari svoje potencijale, kada se sa ljudima diriguje, kada žive u strahu - blokirane su čeone regije mozga – posledica? Nema kreativnosti, oni ostvare manje od 10% svoga potencijala. U životu nailaze na milione prepreka, sistem je sociološki max neuređen, pravila se stalno menjaju, živi se od danas do sutra, nema dugoročnog planiranje; troše energiju na rešavanje - uvek iznova istih - baznih stvari kojima se održava goli život. Liberalna društva na severu Evrope i englesko društvo koja su permanento bila otvorena prema novim saznanjima, novim pretpostavkama i novim rešenjima problema "stvorila" su bazne nauke (Njutn/fizika, Prišli/hemija, Darvin/biologija), 1% zemljana stvorilo je ono što baštini već preko 3 veka i onih preostalih 99%. Živeti znači rešavati brojne probleme – graditi nove ekološke niše. Broj liberalnih država u svetu i danas je mali oko 20%. 80% država živi u formi despotskog sistema.
Ps. Ovde već tri decenije, na primer, cveta državna ilegalna gradnja, miloni novih zgrada - kao i infrastrukturna gradnja, čije se bazni projekti za to koriste, kao i čije brojne mašine se za to koriste? Nemačke i Evrope.
Zoran Stokić
5.03.2024.
ПОНЕДЕЉАК, 4. МАРТ 2024.
Večeras u 20:30h ne propustite premijeru serije „Vreme smrti“ na TV Nova
SHOWBIZ Autor: N1 Beograd 04. mar 202414:48 Promo
Serija „Vreme smrti“, po istoimenom romanu Dobrice Ćosića i jednom od najznačajnijih dela srpske književnosti, počinje da se emituje na TV Nova večeras u 20:30h. U produkciji United Media i uz izvršnu produkciju Eye to eye, serija Gorana Šušljika emitovaće se u pomenutom terminu od ponedeljka do četvrtka.
U prvoj epizodi Gavrilo Princip je izvršio atentat na Franca Ferdinanda. Austrougarska objavljuje rat Srbiji. Nakon prvih pobeda srpske vojske na Ceru, ostareli Aćim i Đorđe prate Adama u vojsku. Nedugo zatim, u Prerovo stižu vesti o nastradalima. Adam nije među njima. Tola je izgubio jednog od četvorice sinova.
Vukašin Katić je sa Olgom u izbeglištvu u Nišu. Nikola Pašić ga poziva na sastanak, što u njemu evocira uspomene na prvi susret koji mu je umnogome pomogao da se politički formira, kao Pašićev opozicionar. Aćimu stiže Adamovo pismo. Njegova glavna preokupacija je konj Dragan ili barem tako prikriva interesovanje za Nataliju, kćerku učitelja Koste.
Dragan Mujan
Tola i Đorđe, ne mogavši da izdrže neizvesnost, odlučuju da krenu na front i potraže sinove. Natalija dobija pismo od Bogdana, svog mladića, mladog komuniste i druga Ivana Katića, Vukašinovog sina, koga Aćim nikada nije upoznao.
PROČITAJTE JOŠ:
Goran Šušljik o seriji „Vreme smrti“: Ćosić nije bio nacionalista i šovinista, ovo nije priča u slavu rata i pobeda
KULTURA
03. mar 2024
34
Olga prima pismo od kćerke Milene, u valjevskoj bolnici. Saznaje da je zaljubljena u nekog ranjenika. Vukašin dolazi kod Pašića. Saznaje da je Srbija dobila ultimatume sa svih strana i da je na izmaku snaga. Putnik je zakazao sastanak Vlade sa Vrhovnom komandom u Valjevu, na koji Pašić poziva i Vukašina, kao predstavnika opozicije. Jedna od tema biće i slanje na front učenika iz skopske kasarne, među kojima je i Vukašinov sin Ivan.
Adaptacija romana „Vreme smrti“ u seriju predstavlja jedan od najvećih produkcijskih poduhvata na ovim prostorima. Tokom 200 snimajućih dana, ekipa od 400 glumaca i nekoliko hiljada statista, predvođenih kreatorom serije Goranom Šušljikom i rediteljem Ivanom Živkovićem, snimila je 1200 stranica scenarija na nekoliko stotina lokacija u celoj Srbiji. Kosmaj, Valjevo, Pančevo, Dolovo, Ljubovija, obala Drine, Mokra Gora, Zrenjanin, Knjaževac, Negotin, Suvobor, Beograd, Niš samo su neke od njih.
Radnja serije smeštena je u vreme Velikog rata i prati najdramatičnije i najuzbudjivije događaje odigrane na ovim prostorima, čiji junaci nisu samo čuvene vojskovođe i političari koji su vodili zemlju u verovatno najkompleksnijoj istorijskoj poziciji Srbije, već mnogobrojne uzbudljive sudbine naizgled običnog čoveka u zastrašujućim okolnostima.
Glumački ansambl predvode Žarko Laušević i Miki Manojlović, dok su u glavnim ulogama Dragan Mićanović, Svetozar Cvetković, Nina Janković, Teodora Dragićević, Denis Murić, Radovan Vujović, Voja Brajović, Pavle Mensur, Boda Ninković, Slavko Štimac, Milan Marić, Goran Šušljik, Andrija Milošević, Nikola Rakočević, Ljiljana Blagojević.
Scenario potpisuju Sanja Savić Milosavljević i Đorđe Milosavljević, dok je Nikola Pantelić, zajedno sa Šušljikom, izvršni producent. Šušljik i reditelj Ivan Živković prethodno su ekranizovali već dva Ćosićeva romana – „Koreni“ i „Vreme zla”.
Televizija Nova se u Srbiji može pratiti uz SBB na EON i D3 platformama, kao i putem satelitske televizije Total TV bilo gde u Srbiji.
***
Komentar
***
Srbija je u vremenskoj iznudici, ovde nije 5 min do 12h; nego je 12h i 5 min. Nama trebaju serije, filmovi, program koji će pomoći da se socijalizujemo, da izgradimo građansko društvo u duhu Šopenhauverove ideje "pomogni ako možeš ne odmaži nikom"!
Za 200 g nove državnosti mi nismo od ratova stigli da izgradimo DRUŠTVO, Srbija je državni skelet sa "društvom koje je, figurativno rečeno, na nivou deteta od 3 god" – nesposobno da preživi samostalno, nije u stanju da puni budzet države, da rešava životne probleme. "Društvo u nastajanju" naše su elite terale iz jednog u drugi rat; naravno to je eho naše 700 godišnje despotske prošlosti (vizantisko/osmansko/komunističke) - od despotskog - Sumera do Srbije i Rusije – mehanizam sprečavanja kritike je isti, dok se vodi neki "rat" centralna vlast – "uklanja" ličnosti - za koje "smatraju" da ih svojom kritikom mogu ugroziti. Time se poslužio i Sloba 1990., svrha 4 rata koja je vodio su bili - samo to da "eliminiše" - sve kritičare.
A bez kritičara Srbija je završila na deponiji i đubrištu istorije. Vlast očuvana a naše "dvodimenziono" nerazvijeno društvo, umesto da izgradimo u funkcionalno "trodimenziono" (koje je u stanju da rešava naše probleme) – spljošteno je u "jednodimenziono"(!)
Zoran Stokić
4.03.2024.
СУБОТА, 2. МАРТ 2024.
Muzičari Beogradske filharmonije nastupili u dresovima reprezentacije FOTO
Muzičari Beogradske filharmonije sinoć su započeli koncert svirajući u specijalnim dresovima kojim su poručili da su muzička reprezentacija Srbije, saopštili su iz Beogradske filharmonije.
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 2.03.2024. | 16:03 -> 16:20 Foto: Tanjug/Beogradska filharmonija/ Marko Djoković (HO)
Dirigent Haurd Grifits koji je sinoć upravljao Beogradskom filharmonijom se uoči koncerta obratio publici uz zahvalnost za podršku orkestru koji zaslužuje status evropskih orkestara.
U nadi da će se obistiniti želja ne samo muzičara već i brojne publike za novom zgradom Beogradske filharmonije, Grifits je napomenuo da bi nova koncertna dvorana u Beogradu bila svetionik kulture.
"Naravno da žele novu koncertnu dvoranu! I vi želite novu koncertnu dvoranu - bilo bi vam divno u njoj! Siguran sam, jer sam tome svedočio u mnogo navrata širom Evrope - u Kelnu, Birmingemu, Lucernu… Kada se izgradi nova koncertna dvorana, ona postaje velika atrakcija za ceo grad" kazao je Grifits.
Foto: Tanjug/Beogradska filharmonija/ Marko Djoković (HO)
Nakon obraćanja usledio je neobičan program, pun premijera na domaćem terenu: prvi put u Srbiji publika je čula delo mladog savremenog afroameričkog kompozitora Karlosa Sajmona, nominovanog za Gremi nagradu, kao i prve priznate afroameričke kompozitorke Florens Prajs, Koncert za klavir i orkestar, sa mladom britanskom zvezdom Dženibom Kane-Mejson koja je osvojila publiku.
Koncert je zaokružila Sibelijusova Druga simfonija, od posebnog značaja za filharmonijski orkestar koji se sa njom predstavljao na američkom kontinentu, kao uspomena na prvu američku turneju 2014. godine i jedan od najvećih međunarodnih uspeha Beogradske filharmonije u svojoj stogodišnjici.
***
Komentar
***
@ , 2. mart 2024 21:02 Da bi preživeli moraju nastupati i u svetu, konkurencija je velika, ali uz - dobrog menadzera - sve se može, ima pregršt muzičkih događaja. Samo jedan primer, pošto je kompozitor i renomirani svirač viole de gambe K.F.Abel rođen 1723., grad Keten je u junu 2023., četiri dana upriličio međunarodni festival njegove muzike na istorijskim lokacijama kao što su zamak Keten i njegov park, angažovali su nekoliko orkestara (povodom znači 250 godišnjice rođenja). Grad je ustanovio i novu nagradu K.F.Abel, koja će se dodeljivati svake dve godine. Uzgred K.F.Abel i Johan Kristijan Bah su u Londonu 1764., pokazali izuzetan menadzerski duh jer su prvi stvorili seriju "pretplatničkih koncerata" i od tih koncerata živeli 18 godina. Bila je to serija proročkih i modernih koncerata u Carlisle House u londonskom Sohou, zatim u Sent Džejms, i na kraju u koncertnoj sali koju su izgradili na Hanover skveru, tu je izvedena i čuvena simfonija J.K.Baha, u G-mola Op 6 br. 6 ("oluja i stres").
https://www.youtube.com/watch?v=F0Cpe1BZVaI
Konrad Junghänel | Johann Christian Bach: Sinfonia g-Moll op. 6 Nr. 6 | SWR Symphonieorchester
Нема коментара:
Постави коментар