ПЕТАК, 19. АПРИЛ 2024.

 

O izborima u ruskoj-pravoslavnoj dzamahiriji

U nauci, kada rešavate neki problem, prvo morate da vidite da li ga je već neko rešavao... Tako je i u politici. Moramo se vratiti u 1989., jer ovde u Srbiji još uvek nije pao zid u Berlinu tj. živimo u formi realsocijalizma. Šta su tada 1989., 1990., uradili drugi narodi (države) da se OSLOBODE ralsocijalizma? Pomoću "izbora" to nije moguće.

Ps. 

Da ovo nije Orvel država, novinari bi narodu prezentovali listu svih izbora od 1990-2024 gde bi prikazali šta je vlast govorila u izbornoj kampanji (švedski standard,..., ratove za geostrateške interese Rusije nigde nikada nisu spominjali) kada izbore dobije - vodila se uvek ista RATNA politika protiv Zapada i svih suseda iz YU. Umesto švedskog standarda sada smo 2024., NAJSIROMAŠNIJI (maretijalno i duhovno) u Evropi, ostali smo čak i bez radno sposobnih ljudskih resursa. Em smo najsiromašniji em živimo u apsolutnom haosu, aposlutnom laicizmu i nemoralu gde empatija teži nuli. 

Zoran Stokić

19.04.2024.

 

Disova kuća ruglo sela, kroz pesnikov dom prolaze miševi i pacovi

 

KULTURA Autor: nova.rs 18. apr 202417:38 17 komentara Ljubica Sokić/Nova.rs

 

Pogeldati slike (govore više od 1000 reči):

https://n1info.rs/kultura/foto-disova-kuca-ruglo-sela-kroz-pesnikov-dom-prolaze-misevi-i-pacovi/

 

Manifestacija "Disovo proleće" ušla je u 61. godinu postojanja i uprkos dičenju čelnika grada čuvenim pesnikom, njegov dom u selu Zablaće nadomak Čačka i dalje propada i mogao bi se svakog trenutka srušiti.

Vladislav Petković Dis, jedan od naših najznačajnijih poeta iz epohe impresionizma, rođen je u selu Zablaće, nadomak Čačka. Po njemu nosi ime naziv škole u rodnom mestu, kao i čačanska biblioteka, piše nova.rs.

Meštani Zablaća kažu da ih je sramota zbog činjenice da je njegova kuća u kojoj je živeo postala ruglo sela.

„Srbi su postali nebeski jahači zaborava. Nastao je novi soj koji prezire tradiciju, kulturu i običaje, koji su davali identitet ovom jadnom i napaćenom narodu, a narod koji pogazi svoje veličine zaslužio je ropstvo svake vrste“, prokomentarisao je jedan meštanin.

Ljubica Sokić/Nova.rs

Zablaćanci su se, kako kažu za Nova.rs, obraćali gradonačelniku Čačka MilunuTodoroviću da im obezbedi advokata, kako bi se rešili pravno-imovinski odnosi Disove kuće, ali za sada se po tom pitanju ništa ne dešava.

„Čas kažu ima devetoro naslednika, pa onda njih 36 ili 37, a ovaj objekat „jedva stoji na temeljima“. Kada pogledam ovu kuću dođe mi da se onesvestim zbog tuge“, komentariše jedan od meštana.

Nova.rs

Prema njegovim rečima, kroz pesnikov dom prolaze miševi i pacovi, često se nastanjuju zalutale životinje.

„Ova kuća je kao najbolja scena iz horor filma. Velika je bruka i sramota, kako za Zablaće, tako i grad Čačak“, ističe naš sagovornik.

On ističe da su meštani spremni da učestvuju u rekonstrukciji pesnikovog doma, jer su ljudi u selu imućni, bave se proizvodnjom povrća, ali ne mogu samoinicijativno bilo šta da odrade.

Isto misle i ostali Zablaćanci sa kojima smo razgovaraju. Navode da se urušavanjem kuće, sve više prlja i njihov obraz. Podsećaju da, kada je Peter Handke pre nekoliko godina dolazio u Čačak, čelnici grada nisu smeli da ga odvedu da vidi Disov dom zbog sramote.

„Kuću gazi vreme. Šibaju je vetrovi i kiše, a mogla je do sada da postane muzejski prostor gde bi brojne „kuće znanja“ dovodile učenike da se upoznaju sa likom i delom našeg velikana“, zaključuju Zablaćanci.

Naša redakcija je, povodom navoda meštana, pozvala Miroslava Petkovića pomoćnika gradonačelnika za društvene delatnosti, kako bi nam objasnio šta se dešava kada su u pitanju pravno – imovinski odnosi.

„Mi smo nemoćni. Čekamo odluku suda da vidimo kako će rešenje doneti to telo. Ne možemo da uđemo u kuću, jer je u pitanju privatno vlasništvo. Ona je proglašena nacionalnim dobrom, uradili smo DPR, imamo nameru da to završimo. Kada bi naslednici dali gradu da postupa, to bi davno bilo odrađeno“, rekao je pomoćnik gradonačelnika za Nova.rs.

Podsećamo, Vladislav Petković Dis rođen je 10. marta 1880 u Zablaću, a tragično je stradao u Jonskom moru 1917. godine. Radio je kao učitelj i carinski službenik. Kasnije, bio je izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima. Za vreme Prvog svetskog rata, preživeo je povlačenje preko Albanije, odakle je prebačen na Krf, a zatim transportovan u Francusku gde piše svoju poslednju zbirku pesama „Nedovršene pesme“. Pri povratku u Grčku, brod na kome je plovio presreće i potapa nemačka podmornica kod Krfa 17/30. maja 1917. godine.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Moć građanskog društva, koje podstiče vrline, nagrađuje znanje i rad (kontinuitet kulture): Kuća Direra u Nirnberga je srednjovekovna kuća (4 sprata), koja je izgrađena 1420., dobila je današnji izgled koju je napravio trgovac i astronom Bernhard Valter 1501. samo nekoliko malih prozora na "Gevergk der Astronomei" postavljenih na južnom zabatu. Porodica Valter je 1509., prodala kuću Direru za 275 guldena. Iako je kasnije menjala vlasnika 24 puta - ostala je u opštoj svesti kao Direrova kuća. Povodom proslave 300-god Direrove smrti (1828.), grad  je 1826., kupio kuću i u njoj je postavio spomen sobu. Godine 1871., na umetnikov 400-ti rođendan, korišćenje i očuvanje kuće prebačeno je na Udruženje "Albreht Direr", koje je od tada vodi kao spomenik i muzej. 1944., kuća je bombardovana, nakon saniranja ratnih šteta, kuća je od 1949., ponovo otvorena kao muzej. 1990-ih kuća je temeljno renovirana. A u despotijama se nagrađuje "poslušnost"; vlada se manama (kulturni diskontinum)!

Zoran Stokić

19.04.2024.

 

ЧЕТВРТАК, 18. АПРИЛ 2024.

Izbori – gde?

 

Izbori, gde? Sada imamo manje mediskih sloboda nego pod Titom - kada se odvijalo glasanje u ćoravim kutijama. Srbija je jedina zemlja realsocijalizma u Evropi koja nije, posle pada zida u Berlinu 1989.,  napravila prvi korak u normalnost tj. nije izvršila raskid - lustraciju - sa komunističkom prošlošću od 1945. To se videlo odmah 1990., kada su Mira i Sloba umesto tranzicije komunističkog političko/ekonmskog sistema kada je Evropa bila  najsolventnija – krenuli vozom Srbija u kontra smeru – u ratove (ratom su počeli da ruše ustav YU iz 1974.). To je bilo protivno interesima građana Srbije (YU). 

Građanima je trebao MIR – po svaku cenu; samo u miru je mogla da se izgradi privreda koja puni budzet zemlje. Evropi je trebao mir (pomerena je čelična zavesa, evropa se ujedinila). Ratna ideologija staljinista iz Srbije je znači bila dvostruko štetna: i za Srbiju i za Evropu. Ratovi u YU su destabilizovali Balkan, sprečavali da se Bugarska, Rumunija, Mađarska i ostale zemlje realsocijalizma ekonomski oporave (izvrše tranziciju) i postanu članice EU i NATO. U ratnim uslovima, stvoren je lažan višestranački sistem – ko to nije u stanju da vidi ni 2024., taj ima problem sa percepcijom, mišljenjem i zaključivanjem. Vlast je od 1945-2024 iznad zakona. To se može dokumentovati svakodnevnim kršenjem Ustava.

 

Izbori bi u Srbiji imali smisla, samo pod jednim uslovom, da se kao u svim bivšim zemljama realsocijalizma (1989., 1990.) prvo dogodi PRVI KORAK – razvlasti vlast koja je iznad zakona, formira tehnička vlada, koja bi za godinu dana stvorila uslove za normalan višestranački sistem.

 

Ako to propustimo i ovoga puta kao 1990., vlast će nas - opet - uvesti, protivno interesima građana, u nove ratove, vojne, diplomatske, ekonomske, mediske - sa najrazvijenijim svetom i susedima (sveta od kojeg zavise naš svakodnevni život).  

 

Zoran Stokić

18.04.2024.

 Goran Marković: Ova vlast toliko zatvara krug oko mene, čvrsto su rešili da mi više ne daju da radim

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 04. apr 202422:03 81 komentara Izvor: N1 Beograd

Izgleda da su šale u represivnim sistemima jako opasne, zbog toga može da se izgubi glava, kaže za N1 filmski i pozorišni reditelj i pisac Goran Marković, komentarišući slučaj profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića.

 

 

Filozofski fakultet je blokiran, a reditelj Goran Marković kaže da nije siguran da su unutra studenti, jedini kojima je tamo mesto. Marković je otišao u Novi Sad, i svedočio onome što se na fakultetu dešavalo.

 

„Došli smo iz Beograda Duško Petričić i ja, iz unutrašnjosti su dopirali neki vrlo čudni glasovi i sirene, nešto neartikulisano. Nisam siguran da bi studenti ispuštali tako neartikulisane zvuke. Meni se čini da su ometali profesore koji su unutra govorili, i da su oni instruirani šta da rade. Nisam stekao utisak da su došli studenti da se bune protiv nekog profesora. Ne, ti ljudi su verovatno plaćeni“, navodi reditelj i postavlja pitanje zašto bi neko napao Filozofski fakultet.

 

„Profesor Dinko Gruhonjić je napravio vic, dosetku u vezi sa svojim imenom. Represivni aparat koji koristi ova država je to iskoristio i prepakovao to u nešto deseto. Izgleda da su šale u represivnim sistemima jako opasne. Zbog toga može da se izgubi glava“, ocenjuje Marković u emisiji 360 stepeni.

 

I sam je na svojoj koži osetio kako to izgleda kada se šala izvrne.

 

„Našalio sam se da spomenik Stefanu Nemanji treba premestiti u Marinkovu baru. Moja baba je govorila o Marinkovoj bari kada je želela da kaže da je to negde daleko. Neko je to iskonstruisao i rekao: „U Marinkovoj bari žive Romi“, a onda su se javila romska udruženja da kažu da će glasati za Aleksandra Vučića jer ih je on branio“, priča gost 360 stepeni.

 

Desnica i levica

Govoreći o političkoj sceni u Srbiji, Marković ističe da u našoj zemlji više nema levice.

 

„Poslove levice preuzela je jedna desničarska organizacija, kao što je SPS, koja je skup milionera koji su iskoristili vlast da se obogate. I sebe održavaju na vlasti u bilo kojoj kombinaciji. Jedino što ne rade je da se brinu o socijalnim slučajevima, radnicima. Nema ni primese toga u njihovim aktivnostima. Oni su desnica, ne levica“, navodi reditelj.

 

To što je sve manje levice, i te kako utiče na umetnost, mišljenja je Marković.

 

„Umetnost je po definiciji levičarska aktivnost. Umetnici ne mogu da zastupaju desničarske ideje jer se bore za ljudsku dušu. Svako umetničko delo je levo“, kaže on.

 

Dodaje da je režim Slobodana Miloševića iz zemlje oterao mnogo pametnih ljudi.

 

„Imam prijatelje i bivše studente koji su inostranstvu, oni samo mogu da čitaju o tome šta se ovde dešava“, kaže Marković.

 

„Završio sam karijeru“

Siguran je, kaže, da je u Srbiji završio karijeru.

 

„Ova vlast toliko zatvara krug oko mene… Ne samo film koji sam dobio pa su mi oduzeli… Jelena Trivan i ostali iz tog Upravnog odbora na čelu sa njom. Ukinuli su, bez obrazloženja, odluku Filmskog centra da mi se daju sredstva da snimam film. Zaključio sam da su oni čvrsto rešili da mi više ne daju da radim. Na kraju sam se pomirio sa tim, šta da radim. To je projekat koji se zvao Doktor D, i oni su u toj ličnosti prepoznali Karadžića. Ali, mislim da je njima zasmetala najviše moja pojava. Preko mene su udarili putaču i ja ovde film nikada neću dobiti“, navodi reditelj.

 

360 stepeni/N1/Marina Pupavac

Bilo je, dodaje, još stvari koje je želeo da snimi.

 

„Počeo sam da se bavim pisanjem upravo jer neke projekte nisam mogao da realizujem. Pokušao sam 20 godina da snimim film o Golom otoku i niko nije hteo to da finansira. Onda sam napisao knjigu Beogradski trio koji je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. I od ovog projekta Doktor D, koji mi je oduzet, napravio sam knjigu. Pisanje i režiranje, posebno u mom slučaju, nije toliko različito“, ocenjuje Marković.

 

Snimanje filma Majstori, majstori

Priču o filmu Majstori, majstori iz 1980. godine, napisao je za deset dana.

 

„Snimali smo samo 18 dana, odnosno noći, i mnogi glumci bili su jako požrtvovani. Sećam se Zorana Radmilovića, koji je dve noći presedeo i nije snimio nijedan kadar, nije stizao na red. A on je rekao: „Šta ti je čoveče, uživaj“. To je bila igra za svoju dušu, bez ideje da će to ikad biti neki naročiti film. Zanimljivo je da je to bio moj jedini zabranjivani film“, priča Goran Marković.

 

Variola vera – paklene okolnosti

Najteže je, kaže, bilo snimiti film Variola vera.

 

„Prvo su okolnosti bile teške, morali smo da imamo bolnici, spremao sam taj film u jednoj napuštenoj bolnici, sve iskadrirao i rekli su mi onda da ne možemo tu da snimamo. Napustio me je scenograf pred snimanje. Glavnog negativca je trebalo da igra Branko Pleša, potpisao je ugovor, zove me i kaže da neće da glumi. Sreća te sam imao oca koji je bio glumac, pozvao sam ga i rekao tata, sutra imaš snimanje, i on je tu napravio odličnu ulogu. Ali, sve okolnosti snimanja tog filma bile su paklene. Radili smo 16, 17 sati dnevno u prljavoj, zapuštenoj bolnici, gde smo mislili da ćemo mi da dobijemo variolu veru“, priseća se reditelj.

 

„Sve je u ženskim rukama“

Goran Marković kaže da je ovo trenutak u kojem se naše društvo nalazi na dnu.

 

„Ljudi su izgubili osećanja za druge ljude. Doživeo sam toliko šokantnih scena, posebno od žena koje su postale agresivne i skoro uzele neki muški oblik… Sve se promenilo. Muškarci su postali pihtijasti i seka-perse, nema nikoga ko bi preuzeo odgovornost u svoje ruke. Sve je u ženskim rukama, tako ja to vidim. Verujem da taj feminizam na neki način može da nas oslobodi“, smatra reditelj.

 

Dodaje da nema više vremena u kojem su žene slabiji pol.

 

„Đavola su slabiji pol“, uz osmeh kaže sagovornik N1.

 

 

 

***

Komentar

***

 

/////možda nekim "čudom" ovaj komentar dođe do gospodina Gorana Markovića. Moji komentari više se ne pojavljuju N1; nije moguće poslati komentar sa moje e-adrese - Brnabićkina "digitalna štazi Srbija"!/////

 

*

 

Gospodin Goran Marković, nažalost, nije na vreme prepoznao činjenicu zvanu despotski sistem. To o čemu govodi  "... zatvara krug oko mene, čvrsto su rešili da mi više ne daju da radim" se odavno dogodilo nama, stručnjaci brojnih struka, nevidljivim za medije već na samom početku 1990,1991.; bila je to repriza "zatvaranja kruga....ne daju da radim" iz 1945, 1946 kada su tako prošli Milan Kašanin,..., Ksenija Anastasijević, Žanka Stokić, Isidora Sekulić.

 

*

 

„Kada su nacisti došli po komuniste, ja sam ćutao – ipak nisam bio komunista.

Kada su ugasili socijaldemokrate, ćutao sam – ipak nisam bio socijaldemokrata.

Kad su došli po sindikalce, ja sam ćutao – ipak nisam bio sindikalac.

Kada su došli po mene, više nije bilo ko da govori". 

Martin Niemöller (1892–1984)

 

 

*

Citat se pojavljuje u brojnim varijacijama; za naše prilike veoma je aktuelna:

 

„Mi se borimo – kao usamljeni borci. Poštari, gradski radnici, đubretari, železničari svako za sebe. Da parafraziram Martina Nimelera: Kada su zatvarali gradske radnike, ja sam ćutao jer nisam bio gradski radnik,..., Kada su zatvarali železničare, više nije bilo nikoga ko bi mogao da protestuje.”

 

 

*

 

 

 

Bivši cimer iz ćelije u logoru Dahau, Leo Štajn, pušten je iz Zaksenhauzena da bi otišao u SAD,  napisao je članak o Nimeleru za The National Jevish Monthli 1941. Štajn izveštava da je pitao Nimelera zašto je i kada podržao Nacističku partiju, na šta je Nimeler odgovorio:

 

I ja se pitam o tome. Pitam se o tome koliko se kajem. Ipak, istina je da me je Hitler izdao. Imao sam audijenciju kod njega, kao predstavnika protestantske crkve, malo pre nego što je postao kancelar, 1932. Hitler mi je obećao "časnom rečju" da ću štititi Crkvu i da neće izdavati nikakve anticrkvene zakone. Takođe je pristao da ne dozvoli pogrome nad Jevrejima, uveravajući me na sledeći način: „Biće ograničenja protiv Jevreja, ali u Nemačkoj neće biti geta, nema pogroma“.

 

Zaista sam verovao, s obzirom na rasprostranjen antisemitizam u Nemačkoj u to vreme – da Jevreji treba da izbegavaju da pretenduju na vladine pozicije ili mesta u Rajhstagu. Bilo je mnogo Jevreja, posebno među cionistima, koji su zauzeli sličan stav. Hitlerovo uveravanje me je tada zadovoljilo. S druge strane, mrzeo sam rastući ateistički pokret, koji su negovali i promovisali socijaldemokrate i komunisti. Njihovo neprijateljstvo prema Crkvi nateralo me je da na neko vreme polažem nadu u Hitlera.

 

Ja sada plaćam za tu grešku; i ne samo ja, već hiljade drugih ljudi poput mene.

 

*

 

Martin Nimeler (1892-1984) je bio nemački teolog, luteranski pastor, osnivač i vođa Ispovedajuće crkve i jedan od najistaknutijih protestantskih protivnika nacizma.

Martin Nimeler je bio sin luteranskog pastora Hajnriha Nimelera i njegove supruge Paule, rođene Miler. U godinama 1910–1919 služio je u Carskoj mornarici, tokom Prvog svetskog rata bio je kapetan podmornice. Posle rata, kratko vreme je bio član Frajkorpa. Godine 1919. oženio se Elzom (rođenom Bremer) i počeo da studira teologiju u Minsteru (1919–1923). Godine 1931. postao je pastor evangelističke crkve Sv. Ane u Dalemu.

 

Kao umereni nacionalista, prvo je podržao Hitlera i pozdravio njegov dolazak na vlast. Odbacio je Vajmarsku republiku, govoreći o njoj kao o godinama tame. U svojoj autobiografiji Vom U-Boot zur Kanzel iz 1933., koja je dobila zvaničnu podršku nacista i postala bestseler u Nemačkoj, on je izrazio ovu ideju i nadu da će Hitler doneti preporod i nacionalni ponos Nemačkoj. Međutim, vremenom je počeo drugačije da doživljava Hitlera i nacizam i počeo da se suprotstavlja idejama koje je širio.

 

Pošto je nacizam postepeno kontrolisao vladajuće strukture protestantskih crkava, u jesen 1934., osnovao je Ispovedajuću crkvu, koja je postepeno okupljala većinu antinacistički nastrojenih protestanata koji su odbacivali antihrišćanske i rasističke doktrine nacizma. Predstavnici ove crkve postepeno su pojačavali otpor, što je dovelo do toga da je 30. juna 1937., Nimeler uhapšen kao najistaknutiji od njih. Postepeno je zatvaran u nekoliko zatvora i koncentracionih logora, ali je doživeo kraj rata.

 

Bio je dugogodišnji član Vaseljenskog saveta crkava (1948–1975), pa čak i njegov predsednik 1961–1968.

 

Zoran Stokić

5.04.2024.

ЧЕТВРТАК, 4. АПРИЛ 2024.

 

Beogradska filharmonija u visokom startu – Brams maraton sa Felcom

 

Podvig filharmonijske sezone - Bramsov maraton uz sve četiri simfonije čuvenog kompozitora, orkestar izvodi zajedno sa šefom-dirigentom Gabrijelom Felcom, u petak 5. aprila u Kolarcu.

 

Izvor: B92

 

Beogradska filharmonija u visokom startu – Brams maraton sa Felcom

Beogradska filharmonija/ M.Đoković

 

Već od 18 časova, Beogradska filharmonija će biti u visokom startu pred početak Prve, a finiš se očekuje oko 22 časa uz poslednje taktove Četvrte simfonije. 

Gabrijela Felca, filharmoničare ali i publiku, očekuje veliki izazov uz 160 minuta Bramsove muzike. Od popodnevnih do večernjih časova, orkestar će svakog sata svirati po jednu simfoniju (18č: Simfonija br. 1, 19č: Simfonija br. 2, 20č: Simfonija br.3, 21č: Simfonija br.4). Bramsov maraton predstavlja jedinstvenu priliku da se doživi kompozitorov simfonijski put od 1833. do 1885. godine.

 “Istorija Bramsovih simfonija bila je veoma komplikovana jer je poput mnogih kompozitora tog vremena, bio opterećen veličinom i dometima Betovenovog stvaralaštva. Zato mu je trebalo celih 14 godina da napiše Prvu simfoniju posle koje se oslobodio i uzleteo putevima sopstvenog stila. Nakon uspeha sa čuvenim ‘Betoven maratonom’ 2020. godine i Klavirskim koncertima Rahmanjinova koje smo u prvom delu sezone izveli za jedno veče, pred nama je ponovo veliki izazov ali sada to činimo sa većom lakoćom. Beogradska filharmonija je orkestar svetskih standarda kome je dovoljno da za jednu probu spremi celokupnu simfoniju, a to je zavidan sportski ritam. Veoma se radujem što ćemo se zajedno sa publikom udružiti u jedinstvenoj ekskurziji kroz Bramsov život”, rekao je šef-dirigent Gabrijel Felc.

Beogradska filharmonija/ M.Đoković

Brams maraton je monumentalni projekat koji je predstavljen kao jedan od kapitalnih u jubilarnoj filharmonijskoj sezoni. Ulaznice su rasprodate ali su, zbog velikog interesovanja, karte za stajanje već u prodaji na blagajni Beogradske filharmonije.

 

 

 

***

Komentar

***

 

Ljubitelji muzike nisu upoznati da je Bokerini napisao brojne simfonije. Bio je virtuoz, svih žanrova, slavljene u Evropi; dvorovi su se "otimali" oko Bokerinija! U vremenima kada je teško bilo štampati note, čak i za Hajdna ,., Mocarta, Bokerinijeve note su uveliko štampane, preštampavane, prodavane u Parizu,...,Amsterdamu, vršile su uticaj na druge. Muzika, za Bockerinija, deluje kao igra, njegov stil je istovremeno budan, majstorski i elegantan, a za Hajdna, muzika je kao rad, kao mehanička konstrukcija koja se odvija po strogim pravilma, moć da se napor učini prijatnim, kao što je to bilo i za druge nemačke kompoziore. Lujđi nema dileme da ponovi isti element nekoliko puta, samo zbog lepote zvukova. Bokerini komponuje "zvučne boje" – mogli bi da ga nazovemo prvim impresionistom, kada slušate ta remek-delo - jedan svira punu žicu, drugi picikato, i sve postaje boja i blaženstvo. Symphony:  A Major, Op. 21, No. 6, G. 498; u C-duru, opus 37 br. 1 G.515; u de-molu, opus 37 br. 3 G.517... Čak i kod profesionalnih muzičara Bokerinijevo ime pre evocira kamernu muziku, a njegov simfonijski rad, iako obilan, i dalje je malo sviran. Kada se kaže da Bokerinijeva muzika ima odlike dvorskog i galantnog stila to je polu istina, jer on je zapravo koristio sve stilove. Cilj je "proizvedeni prijatan zvuk", ako treba, stvoriće novi muzički element, novi tehnički element sviranja.

 

 

Symphony  De-duru, opus 12 br. 1 G.503

 

https://www.youtube.com/watch?v=XuIx7U9YsD0

Symphony in D Major, Op. 12, No. 1, G. 503: I. Grave - Allegro assai

 

https://www.youtube.com/watch?v=yLUT36zRWvI

Symphony in D Major, Op. 12, No. 1, G. 503: II. Andantino

 

https://www.youtube.com/watch?v=5KzvpGvogIQ

Symphony in D Major, Op. 12, No. 1, G. 503: III. Minue amoroso

 

*

 

Symphony De-molu, opus 37 br. 3 G.517

https://www.youtube.com/watch?v=UTd0sIc4IUs

 

 

*

 

Symphony in A Major, opus. 21, No. 6, G.498

 

https://www.youtube.com/watch?v=fxU-yGuE7Lk

Symphony in A Major, Op. 21, No. 6, G. 498: I. Allegro assai

 

https://www.youtube.com/watch?v=Q8SUIn8kLHk

Symphony in A Major, Op. 21, No. 6, G. 498: II. Andantino grazioso

 

https://www.youtube.com/watch?v=qoi0unRbKnk

Symphony in A Major, Op. 21, No. 6, G. 498: III. Tempo di Minuetto

 

 

*

 

Simfonije u C-duru, opus 37 br. 1 G.515

https://www.youtube.com/watch?v=-O4yT6kzxtc

 

 

Zoran Stokić

4.04.2024.

 KLJUČNE TAČKE UBISTVA DANKE ILIĆ

Ubice je udarile kolima na 30 metara od kuće, pa se odvezli do deponije: Rešili se tela za manje od 2 minuta!

 

 

Danka Ilić ubijena je na 30 - 40 metara od dvorišta kuće gde ju je majka poslednji put videla. Ubice su je udarile kolima (nije bila mrtva pa su je udavili), a potom se odvezli na deponiju na Starobanjskom putu, gde su se rešili tela. "Blic" vam donosi ključne tačke ubistva Danke Ilić.

 

https://www.blic.rs/vesti/hronika/mapa-kljucne-tacke-ubistva-danke-ilic-ubica-se-resile-tela-za-manje-od-2-minuta/epq5z3b

 

 

***

Komentar

***

 

Sam čin gaženja Danke je nesretni slučaj, kao toliko gaženja male dece u nas, čaki u sopstvenom dvorištu, od strane oca, dede i tsl.  Ali prikrivanje tog događaja se pretvorilo u patologiju, jer su učesnici sa empatijom blizu nule. Ta tako mala empatija je proizvod društvenih obrazaca, naročito 1990-2024 u Srbiji koja je u "večnom ratu sa sama sobom"! Empatija - čovek oseća šta je prikladno za situaciju druge osobe, a ne za svoju. Empatije - omogućuje altruizam i saosećanje za druge u fizičkoj, psihičkoj ili ekonomskoj nevolji; osećanje krivice zbog nanošenja štete nekome; osećaj ljutnje na druge koji čine štetu; osećanja nepravde i tsl. Iako Homo sapijens ima zajedničku evolucionu prošlost  društva su kroz istoriju imala različite morale. Emocije, empatija su gradivne cigle budućih moralnih pravila. Menjajući raspored tih cigli proizilaze različita moralna pravila. 

*

Kad si preko tri decenije prolazio na crveno svetlo na sociološkim semaforima to je to(!) Saobraćaj  je - SLIKA STANJA - u društvu, haotično društvo takav je i saobraćaj. Vozači svaki dan gaze ljude po putevima, ulicam,...,čak i na pešačkim prelazima. Nisu u stanju da prilagode vožnju USLOVIMA  PUTA. A tek kad ti nešto SLUČAJNO "iskoči"...sledi  velika tragedija. U Beogradu u malim ulicama, kad POJURE vozila, ako istrči dete za loptu, gotovo pregaženo....ne pomažu ni "ležeći policajci", nesocijalizovan narod, nije imao ko da socijalizuj. Decenijama naš narod - koji očito nije homo politikus, nije građanin, nego je ostao "lukavi" nesocijalizovani  podanik - malograđanin - na to nije reagovao; misli da je moguće da samo ON i negovi bliski srodnici prežive; otuda - nije izašao na ulece - i kazao "neću da živim u zemlji gde se to događa" a nije to sankcionisao ni na političkim izborima; tek kada se tako šta desi njegovom bližnjem, onda - kuku lele, učinak kuku lele je u sociologiji NULA!

 

A tek ova PATOLOGIJA, koju smo danas  saznali, malograđane  je iznenadila, zaboravi su na bogatu i brojnu patologiju od 1990-2024, gde su, u njihovom komšiluku, zvezde klana iz Zemuna,..., pa razne Velje Nevolje  mlele u mašini  za meso svoje žrtve i ,..., zaboravi  su svu tu patologiju, kriminalnu, kao i – ratnu (hladnjače sa leševima ubijenih na dnu jezera i &) - koja se prelila na društvo koje nije doživelo katarzu, nije imao ko da "okrene list" i napravi otklon od ratova i kriminala.

 

Zoran Stokić

4.04.2024.

УТОРАК, 2. АПРИЛ 2024.

 

Finska: Pucnjava u školi, trinaestogodišnjak ranio troje vršnjaka

Policija je uhapsila osumnjičenog.

 

 

Finska: Pucnjava u školi, trinaestogodišnjak ranio troje vršnjaka

Lehtikuva/MARKKU ULANDER via REUTERS

 

 

Trinaestogodišnji dečak osumnjičen je da je ranio trojicu vršnjaka u pucnjavi u školi u finskom gradu Vanta, severnio od glavnog grada Helsinkija, saopštila je policija.

 

Policija je navela da su troje ranjenih deca od 13 godina.

 

Škola Virtola ima 90 zaposlenih, a pohađa je 800 učenika.

 

Učenici su uzrasta od sedam do 15 godina i pohađaju nastavu u dva odvojena objekta.

TEKST SE NASTAVLJA POSLE OGLASA

 

Osvežite svoj dom Samsung uređajima uz posebne pogodnosti - sjajne cene i produženu garanciju.

 

Za careve sa najviše dobitnih tiketa!

Vanta je četvrti najveći grad u ovoj skandinavskoj zemlji i u njemu živi 240.000 stanovnika.

 

Incident se dogodio tek što su se deca vratila sa produženog uskršnjeg vikenda.

 

Nastradala deca iz Ribnikara i Dragan, čuvar "koji je đake znao po imenu"

Kako su pištolji završili u rukama deteta i koliko ima oružja u Srbiji i na Balkanu

Suđenje roditeljima dečaka koji je izvršio zločin u školi u Beogradu, bez javnosti

Policija je stigla na lice mesta pre devet sati ujutru, a meštanima je poručila da ne napuštaju domove.

 

Svedoci su za javni servis JLE ispričali da su videli dve ambulantne ekipe kako napuštaju mesto incidenta.

 

Čim se pojavila informacija o pucnjavi, roditelji su se okupili na mestu nesreće.

 

Dve masovne pucnjave u Finskoj bile su 2007. i 2008. godine, što je bio povod za pooštravanje zakona o posedovanju oružja.

 

Međutim, Finska je država lovaca i ljubitelja oružja.

 

U zemlji sa 5,5 miliona ljudi, 430.000 ima dozvolu za posedovanje neke vrste naoružanja, pokazuju statistički podaci vlade.

 

Godine 2007, 18-godišnjak ubio je sedam učenika i razrednog starešinu u gradu Tusula.

 

Godinu dana kasnije, došlo je do nove pucnjave.

 

Učenik je ubio devet vršnjaka i učitelja u gradu Kauhajoki.

 

 

***

Komentar

***

 

 

To je indikator stanja 11-te civilizacije. Tek u 17 veku formulisan je koncept "ubrzanja". Nimalo slučajno to je bio eho - "ubrzanog" rasta stanovništva, "ubrzanje" novih metoda proizvodnje  dovelo je do toga - da je "novac", u 11-toj civilizaciji, postao zamena za sve drugo pa i za vrline, sreću. Stari moral je srušen ali novi nije izgrađen, pa danas važi - "svet je civilizovan ali njegov stanovnik nije"; taj stanovnik ima samo apetite, veruje da ima samo "prava" bez obaveza!  Homo sapijens ima predispoziciju za "učenje" - pomoću kulture - on pokušava da preživi prirodne turbulencije i brojne slučajnosti - klimatske, epidemiološke i tsl - gradeći nove ekološke niše. Ekološke niše predhodnih 10 civilizacija su izumrle jer mitotvorci, magovi, sveštenici, faraoni nisu uspeli da se izbore sa tim sučajnostima. Naša 11 civilizacija se pokazala pragmatičnom, uspeva da se "nosi" sa slučajnim fenomenima, međutim njena "ahilova peta" – nesposobnost  izgradnje  nove  etike - će je razoriti.

 

Zoran Stokić

2.04.2024.