SSSR predstavljen kao demokratija

SSP: Skandalozno pitanje na maturskom ispitu u kom je SSSR predstavljen kao demokratija

 

VESTI Autor: N1 Beograd 23. jun 202410:40 Ministarstvo prosvete

 

Stranka slobode i pravde (SSP) ocenila je danas da je skandalozno pitanje koje se našlo na testu iz istorije, na nedavno održanoj maloj maturi, u kom piše da je Savez sovjetskih socijalističkih republika (SSSR) bio "demokratska zemlja" i da se borio protiv imperijalizma.

 

„Autori ovog pitanja za jednopartijski, komunistički SSSR čiji represivni aparat je ubio milione ljudi kažu da je bio demokratska tvorevina. U isto vreme uče decu da je SSSR koji je zemlje Varšavskog pakta tretirao kao kolonije, upotrebljavajući vojnu silu i prinudu kada god bi neka od njih želela da samostalno odlučuje, podrivao imperijalizam. Da ne bude zabune, u pitanju SAD i Engleska su predstavljaju kao zemlje koje su uništavale demokratiju“, izjavila je Nataša Zečević iz SSP.

 

Ministarstvo prosvete

Po njenim rečima, jasno je da se radi o sramnom podmetanju deci koja u tom uzrastu teško razlikuju istinu od istorijskih izvora.

 

„To što deci kroz testove iz istorije plasiraju laži umesto činjenica konačan je dokaz potpunog sloma obrazovnog sistema koji su od prosvetnih radnika oteli stranački direktori i komesari i sada ga zloupotrebljavaju idealizujući represivni sistem SSSR kako bi opravdali to što režim u Srbiji danas proganja neistomišljenike i zabranjuje drugačije mišljenje uz obaveznu antizapadnu kampanju koje više nisu pošteđeni ni osnovci“, piše u saopštenju.

 

Đaci su na testu iz istorije imali pitanje u kom je na osnovu odlomka iz istorijskog izvora trebalo da zaključe o kom sukobu je reč u datom tekstu.

 

„Formirale su se dve suprotne političke linije: na jednom polu politika SSSR i demokratskih zemalja usmerena ka podrivanju imperijalizma i učvršćivanju demokratije, a na drugom polu politika SAD i Engleske usmerena ka jačanju imperijalizma i uništenju demokratije“, glasilo je jedno od pitanja.

 

Ponuđeni odgovori su bili: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, Hladni rat i sukob u Ruandi.

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Skandalozno je za građane Srbije, ali Srbija je okupirana država, okupirala ju je KOMINTERNA, prvi koraci okupacije:  1928., 1929., temeljeni  udareni  1945., a rezultati te okupacije najasnije se vide od 1989-2024., jer za crveno-crnu koaliciju na vlasti tada 1989.,  nije pao berlinski zid, SSSR je bio demoratija, podržali su puč "demokratskih" komunističkih generala protiv Gorbačova i Jelcina; kao što svi mogu da vide već preko tri decenije vode VEČI RAT protiv ZAPADNE  CIVILIZAIJE  u korist politike koju je zacrtala KOMINTERNA. Apsolutno SVE  je u Srbiji od 1945., propušteno kroz prizmu kominternine ideologije, pa nije za čuđenje - demokratski SSSR - u maturskom tekstu. Cena svega rečenog?

Potpuno razorena Srbija – duhovno i materijalno, bez znanja i struka, bez privrede koja bi punila budzet  zemlje, bez ljudskih resursa, masovna  deceniska emigracija, bez izvrešne tranzicije - političko ekonomske - koja bi Srbiju iz komunističkog (verskog) jednoumlja prevela u političku demokratiju iz kolektivističkog društva u građansko društvo; a neuspelu komunističku državnu ekonomiju  u kapitalističku.

 

Zoran Stokić

23.06.2024.

ЧЕТВРТАК, 20. ЈУН 2024.

 

Zanemareni evropski grad proglašen najsrećnijim na svetu

 

 

LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 20. jun 202409:39 Matthias Graben/imageBROKER/Profimedia

 

 

Indeks srećnih gradova analizirao je hiljade faktora kako bi procenio kvalitet života stanovnika.

 

Šta vas čini srećnim u vašem gradu? Neki ljudi vole puno zelenih površina, drugi žude za živahnim noćnim životom, a mnogi bi želeli harmoničan balans i jednog i drugog. Ali ima još mnogo stvari koje treba razmotriti.

 

Indeks srećnih gradova procenio je hiljade različitih faktora za razumevanje kvaliteta života i osećaja sreće među stanovnicima jednog grada, a oni se mogu grupisati u pet kategorija: građani, uprava, životna sredina, ekonomija i mobilnost, piše Time Out.

 

Evropa je u potpunosti dominirala među prvih 20 ove godine, zauzimajući 19 od prvih 20 mesta najsrećnijih gradova sveta, ali je grad Orhus, drugi po veličini grad u Danskoj, dospeo na prvo mesto.

 

Ovaj grad možda nije tako poznat kao Kopenhagen (koji je zauzeo osmo mesto), ali je već poznat kao „grad osmeha“, uglavnom zahvaljujući radosti koju ljudi osećaju prema njegovoj jedinstvenoj lokaciji na brdu.

 

Pogledajte još:

 

arhus, najsrećniji grad na svetukimbruhn/Pixabay

Cirih je osvojio drugo mesto, Berlin treće, Geteborg četvrto, a Amsterdam peto mesto. Međutim, na listi se našao i jedan neevropski grad: Mineapolis u SAD, poznat po svojoj umetničkoj sceni, zauzeo je osamnaesto mesto.

 

Lista 20 najsrećnijih gradova na svetu:

Orhus

Cirih

Berlin

Geteborg

Amsterdam

Helsinki

Bristol

Kopenhagen

Ženeva

Minhen

Stokholm

Roterdam

Oulu

Beč

Edinburgh

Rejkjavik

Alborg

Mineapolis

Bazel

Alesund

 

 

***

Komentar

***

 

 

Da je društvo neuporedivo važnije od države pokazuje istorija Orhusa (Arhus) i život  u njemu danas. U njemu je 1928., malo kasnije od BU, započeo život  Arhus Universitet  -  započeo je život u iznajmljenim prostroijama tehničke škole sa 1 prof  filozofije i 4 prof jezika a danas  je jedan od najopremljenijih a po kvalitetu života u njemu jedan od najboljih u Evropi. Univerzitet Arhus je trebao da rastereti Univerzitet u Kopenhagenu. 1929., opština Arhus je univerzitetu dala  12 hektara zemljišta  blizu centra grada na pejzažnom valovitom  brdu a zgrade su izgrađene oko parka sa dva mala jezera. Građen je privatnim kapitalom uz državno  infrastrukturno servisiranje.  Poređenje BU i Arhusa je slika moći društva, nešto poput raja i pakla - po uslovima za život i rad. Dok se Beograd diči Beogradom na vodi i  crkvom na Vračaru, u Arhusu je Univerzitetska biblioteka sa svojih 18 spratova jedna od najvažnijih i najvećih zgrada u gradu.

 

*

@EMPATIJA Od '90 empatija je u rapidnom opadanju ona podrazumeva  sposobnost da se emocionalno razume šta druga osoba doživljava.  Parametri  - koji pokazuju stepen - agresije - u društvu, od porodice, škole,..., medija - bilo koje institucije od '90 su u porastu. A to govori da naš prosečan čovek nije u stanju da se stavi u poziciju tuđih osećanja. To je zato što smo od 1990., vraćeni u "Prokletu avliju" (Andrić) odakle smo pokušali da uteknemo - umesto da smo tada krenuli za nekim našim Gruntvigom krenuli smo za S.M., empatije-eliminatora. N. Gruntvig  čovek "institucija" u  danskom intelektualnom i društvenom životu; pisac, pesnik(1500 himni), pedagog, teolog, sveštenik, filozof, istoričar, episkop, filolog, polemičar i političar;  da bi spečio propast Danske (posle gubitka Norveške 1814.)-"vere je bila uzrok gubitka Norveške" izgradio je duhovne stepenice budućeg Danskog društva, moderne danske nacionalne svesti (socijalizacija ljudi, narodne gimnazije) – put ka empatiji i sreći.

 

Zoran Stokić

20.06.2024.

 

Smrtni rizik i previsoke cene, ali ipak… Zašto ljude mami da odu do „ivice sveta“?

 

 

SCITECH Autor: BBC, N1 Beograd 19. jun 202418:28 noć nebo zvezde gledanjeYe Aung Thu / AFP

 

 

Uprkos rizicima, troškovima i zabrinutosti za životnu sredinu, ljude i dalje privlače potencijalno opasna putovanja – ali zašto?

 

BBC je pokušao da da odgovor na to pitanje.

 

Pre godinu dana oči celog sveta bile su uprte u udaljene dubine severnog Atlantika kada je podmornica Titan izgubila kontakt sa svojim brodom dok se spuštala do olupine Titanika. Sa rezervama kiseonika od samo 96 sati, počela je mahnita spasilačka misija.

Nekoliko dana kasnije, vlasti su potvrdile da je loše dizajnirana podmornica pretrpela „katastrofalnu imploziju “ na 3.800 metara ispod mora, te da su u trenutku stradala dva člana posade i tri putnika koji su platili 250.000 dolara po osobi za svoje putovanje.

 

Svako ko se pita da li bi nas strašna sudbina Titana mogla navesti da preispitamo sigurnost i mudrost ekstremnog turizma, dobili su odgovor krajem prošlog meseca kada je jedan drugi milijarder najavio planove za izgradnju još jedne podmornice da poseti lokaciju Titanika.

 

Vest je stigla samo devet dana nakon što je svemirska tehnološka kompanija Blue Origin, koju je osnovao osnivač Amazona Džef Bezos, lansirala svoj prvi let sa posadom otkako se jedna od njenih raketa srušila 2022. godine. Šest putnika u svemiru platilo je čak 1,25 miliona dolara po osobi za let od devet minuta i 53 sekunde .

 

Ipak, mnogi se i dalje pitaju da li bi putnici trebalo da nastave da idu do ivice Zemlje – ili dalje.

 

„Sektor ekstremnog turizma prepun je visokih troškova, velikih opasnosti i promenljivih mera predostrožnosti“, rekao je Melvin S. Marš, autor istraživačkog rada „Etičke i medicinske dileme ekstremnog turizma“, na Međunarodnoj konferenciji o turizmu u Kejptaunu u martu.

 

Uprkos interesovanju za putovanja koja pomeraju granice, on je primetio da „etička i pravna razmatranja nekih rizičnijih aktivnosti još nisu preispitana“.

 

Ipak, Marš i drugi kažu da ne očekuju da će se nešto promeniti.

 

„Niko nije iznenađen zbog oih smrtnih slučajeva. Znate da će se to dogoditi. Vrlo malo ljudi uopšte razmišlja o tom pitanju“, naveo je.

 

U međuvremenu, uprkos ekstremnom zagađenju, broj privatnih lansiranja raketa se više nego udvostručio od 2019. godine, u velikoj meri zahvaljujući milijarderima Bezosu, Ilonu Masku i Ričardu Bransonu koji se međusobno takmiče u razvijanju ponuda komercijalnih putovanja u svemir.

 

Sagovornici BBC-ja kažu da sve ovo podseća na evoluciju putovanja avionom.

 

Najpre su avionima leteli drznici, a za njima i bogati putnici. Na kraju, industrija je razvila džambo mlazne avione velikog kapaciteta koji su učinili putovanje avionom pristupačnim, sveprisutnim i sada najbezbednijim oblikom transporta na planeti.

 

Prema Diani Vajbel, kulturnom antropologu

 

Jedna od najznačajnijih ekoloških fotografija ikada snimljenih – čuvena slika „izlaska Zemlje“ koju je 1968. godine snimio američki astronaut Vilijam Anders, koji je umro ovog meseca – stvorila je osećaj strahopoštovanja i dala nam perspektivu mesta čovečanstva u Univerzumu.

 

Vajbel je intervjuisala astronaute koji kažu da su im se životi promenili onog trenutka kada su videli našu planetu „odozgo“.

 

„To vas tera da prepoznate da ste na planeti, da kružite oko Sunca i da je čitav univerzum oko nas… To je spoznaja koliko je planeta krhka i kako sve ostalo oko nje nije za život“, rekla je.

 

Inspirativno, da, ali ovde na Zemlji, videli smo da kada bogati putnici rizikuju, svi snose troškove.

 

Spasavanje podmornice Titan koštalo je američku vladu milione dolara i izazvalo globalno interesovanje. Nasuprot tome, nekoliko dana ranije, grčka obalska straža je malo pomogla kada je ribarski brod prepun krijumčarenih migranata potonuo u Sredozemnom moru – stradalo je više od 600 ljudi. Bivši američki predsednik Barak Obama bio je jedan od mnogih koji su primetili neujednačenu medijsku pažnju, za koju je rekao da ilustruje „ opscene “ nivoe nejednakosti.

 

Arun Upneja, dekan Fakulteta za hotelijerstvo na Univerzitetu u Bostonu, rekao je da bi jedan od načina za rešavanje potencijalnih rizika i troškova ekstremnog turizma bio da se od kompanija koje nude ova putovanja zahteva da imaju osiguranje, što ih čini odgovornim za rizike i potencijalne nesreće.

 

„Osiguranje traganja i spasavanja bi na neki način trebalo da bude obavezno… tako da društvo nije to koje plaća“, rekao je on.

 

Ali poput Marša, Upneja ne veruje da su potencijalne opasnosti ekstremnog turizma dovoljne da uspore njegov zamah. U stvari, primećuje da je u ugovoru koje su potpisali putnici Titana navodno tri puta pomenuta reč „smrt“ na prvoj stranici. Ni cena verovatno neće biti dugoročna prepreka.

 

„Troškovi će se sigurno smanjiti i učiniti ovo dostupnim većim grupama. Ljudi su to radili i to će [nastaviti] da rade“, rekao je.

 

Ipak, jedna značajna promena u protekloj godini je to što se čini da insajderi u industriji ozbiljnije shvataju rizik povezan sa potencijalno rizičnim izletima. Dve žrtve nesreće sa Titanom bili su članovi Kluba istraživača (The Explorers Club), međunarodne organizacije koju su 1904. osnovali istraživači Arktika da bi promovisali naučna otkrića i istraživanja. Nakon incidenta sa Titanom, članovi su formirali radnu grupu za brzo reagovanje kako bi pomogli tokom spasavanja i oporavka onih ljudi koji se nađu u opasnim okruženjima.

 

„To je u velikoj meri deo nasleđa Titana. Ako postoji problem, mi to iznosimo na celu mrežu. Ovi ljudi imaju veze i ideje… Ne uzimamo zdravo za gotovo da je sve što se može uraditi već urađeno“, rekla je Sinove Stromsvag, predsednica norveškog ogranka Kluba istraživača.  i vođa operativne grupe za spasavanje. „.“

 

Ona napominje da ništa ne može zaustaviti poriv da ljudi istražuju i pomeraju svoje granice – i ništa ne bi trebalo.

 

„Ljudi su oduvek istraživali. Tako smo naučili kako svet funkcioniše. Tako smo razvili nauku. Potcenjujemo vrednost privatnog biznisa i pojedinaca za pomeranje tehnologije napred“, rekla je ona.

 

Ipak, drugi tvrde da ljudi ne moraju da rizikuju svoje živote leteći kroz stratosferu ili spuštajući se na morsko dno da bi imali smisleno iskustvo putovanja.

 

Polin Fromer, direktorka Fromerovih turističkih vodiča, kaže da trošenje abnormalnih suma novca za putovanje ne garantuje da ćete imati smislenu avanturu. Naprotiv, verovatno će vas udaljiti od ljudi i kultura koje čine svet tako čudesno raznolikim.

 

„Kada izložite svoj život riziku, odsecate se od života te destinacije. Ponekad vas ove ekstremne avanture izoluju“, rekla je ona.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Opsednuti antropocentrizmom ni u 21 veku nije opšte mesto - da sve što je u nama  - jeste proizvod  lanca  života  od  bakerija,..., biljaka, životinja; u nas su ugrađeni elementi  koji su stvarani preko 3 milijardi god. Otuda i "naša" najstarija i najjača emocija  strah, a najstarija i najjača vrsta straha je strah od nepoznatog. Sa opasnošću pojačavaju se sve  emocije a pojačana je i svest, koja usmerava  pažnju na svaki detalj. Iako su civilizacije stvorile život koji nije na svakodenvnoj egzistencijalnoj "ivici" - ekstremni turizam - nas vodi na "zaboravljeni" "život na ivici" (nužan za opstanak)! Civilizacija je kao krava koja nam da mleko (namuzemo ga u kofu) a onda se krava ritne obori kofu i prospe mleko; tamna strana civilizacije je pojava maligne agresije. Prva - benigna - koju delimo sa životinjama, filogenetski je programiran impuls za napad/beg kada su jedinki ugroženi vitalni životni interesi; ona je nužna za opstanak jedinke i vrste, nestaje kada i njen uzrok. Maligna - destriktivna nije pak filogenetski programirana; nije biološki ili psihološki fenomen već sociološki - destrukcija radi destrukcije.

 

 

Zoran Stokić

19.06.2024.

УТОРАК, 18. ЈУН 2024.

 

Kineski naučnici otkrili su novi obrazac rotacije Sunca

 

 

SCITECH Autor: HRT 18. jun 202421:27 Shutterstock/Lukasz Pawel Szczepanski

 

 

Kineski naučnici su uz pomoć svog satelita za istraživanje Sunca - kineskog H-alpha Solar Ekplorer-a (CHASE) napravili značajan napredak u proučavanju Sunca, što je dovelo do otkrića novog obrasca rotacije sunčeve atmosfere.

 

Prvi put u istoriji, tim je uspešno generisao precizan trodimenzionalni prikaz rotacije solarne atmosfere, a nalazi su objavljeni u renomiranom međunarodnom časopisu Nature Astronomi, prenosi HRT.

 

Nakon opsežne studije, istraživači kažu da su dobili prvu trodimenzionalnu sliku rotacije sunčeve atmosfere na svetu, otkrivajući više tajni o našem Suncu.

 

Tradicionalno, kako se sfera rotira, što je veća visina atmosfere, to se sporije kreće. Međutim, istraživački tim je otkrio da kako se visina solarne atmosfere povećava, tako se povećava i brzina rotacije Sunca.

 

-„Pošto rotacione promene izazvane viskoznim efektima treba da se postepeno smanjuju od dna ka vrhu, mora postojati sila koja pokreće rotaciju gornjih slojeva atmosfere. Stoga će ovo otkriće imati značajne naučne implikacije na solarnu aktivnost i evoluciju Sunca“, rekao je Ding Mingde, glavni istraživač projekta i profesor na Univerzitetu Nandžing.

 

Časopis navodi da rezultati imaju važne implikacije za bolje razumevanje procesa ispod površine Sunca i njegove atmosferske dinamike.

 

Satelit CHASE lansiran je u oktobru 2021. i ima očekivani životni vek od tri godine. Postavljen je u zaključanu orbitu oko Zemlje, ostajući u istom fiksnom položaju u odnosu na Sunce, omogućavajući letelici da prikuplja podatke i snima slike.

 

Satelit ima i kinesko ime „Ksihe“, što je ime boginje Sunca koja je, prema drevnoj kineskoj mitologiji, kreirala kalendar.

 

 

***

Komentar

 

***

 

Problem je složen jer Sunce nije čvrsto telo, već je sastavljeno od gasovite plazme. Do nedavno, helioseizmologija, grana nauke koja proučava kretanje solarne fotosfere i talasa na Suncu, nije mnogo napredovala u proučavanju unutrašnje rotacije Sunca. Modeli su polazili od toga da se diferencijalni površinski profil proteže u unutrašnjost Sunca, poput rotirajućih diskova – to je vodilo zaključku da je u zoni konvekcije magnetna energija manja od turbulentne energije (i da ima sporednu ulogu). Međuim odkako je Japanski superkompjuter Fugaku 2021., precizno  simulirao  toplotnu konvekciju i magnetno polje u unutrašnjosti Sunca, jedan od rezultata je (i) nova diferencijalna  rotacija - dugoperiodične oscilacije kontrolišu diferencijalnu rotaciju Sunca. Postignute su simulacije visoke rezolucije bez presedana. Simulacija je koristila 5,4 milijarde tačaka i uspela je da reprodukuje diferencijalnu rotaciju Sunca sa brzim ekvatorom i sporim polovima. Model je pokazao jako magnetno polje, čija je energija više nego dvostruko veća od energije turbulencije. Magnetno polje igra važnu ulogu u stvaranju i održavanju diferencijalne rotacije Sunca. Kinezi su ovo znači potvrdili!

 

Zoran Stokić

19.06.2024.