Brižit Bardo: Delonova smrt ostavlja prazninu ponora, koju ništa i niko neće nadoknaditi

 

 

KULTURA Autor: Beta 18. avg 202417:19

 

Brižit Bardo: Delonova smrt ostavlja prazninu ponora, koju ništa i niko neće nadoknaditiSTEPHANE DE SAKUTIN and PATRICK KOVARIK / AF

Francuska glumica Brižit Bardo (Brigitte Bardot) izjavila je da Alen Delon (Alain) koji danas umro u 89. godini, za sobom ostavlja takvu prazninu ponora, kakvu "ništa i niko neće moći da ispuni".

 

„Alenova smrt stavlja tačku na veličanstveno poglavlje odlazećeg vremena, čiji je on bio suvereni spomenik“, rekla je Frans presu Brižit Bardo, koja ostaje poslednja živa legenda francuske kinematografije.

 

Prema njenim rečima, Delon je predstavljao ono najbolje u francuskoj kinematografiji i bio ambasador elegancije, talenta i lepote.

 

„Gubim prijatelja, alter ego, saučesnika. Delili smo iste vrednosti, ista razočarenja, istu ljubav prema životinjama“, rekla je bivša glumica, poznata po tome što je prekinula glumačku karijeru da bi se posvetila borbi za prava životinja.

 

Delon je poslednje godine života provodio na svom imanju u Dušiju, oko 120 kilometara južno od Pariza, pretežno u društvu svojim omiljenih pasa, nemačkih ovčara. Na društvenim mrežama, njegov najstariji sin Entoni (Anthony) je ponekad stavljao fotografije Delonovog psa po imenu Lubo.

 

Brižit Bardo koja u septembru puni 90 godina za AFP je rekla da je Delon podseća na jednu rečenicu pesnika Alfreda de Vinjija (Vigny) u delu „Smrt vuka“.

 

„Kad pogledamo šta smo bili na zemlji i šta za sobom ostavljamo – Jedino je tišina velika, sve ostalo je samo klonulost“, citirala je ona.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Nenameravan posledica ove izjave B.Bardo - preporuka za čitanje: Vinji - "Sudbina". Mudra Brižit Bardo se setila zaboravljene reprezentativne zbirke "filozofskih pesama" ("Smrt vuka" je deo ciklusa "Sudbine") Alfreda de Vinji-ja iz 19 veka. U ravni filozofije on najavljuje ateistički humanizam 20 veka; u pesničkoj ravni najvljuje simbolizam. Između lirizma i pragmatizma, spajajući refleksiju i emociju, pesme "Sudbine", sve u aleksandrincima, bave se pitanjima koja bi se danas mogla okarakterisati kao egzistencijalna, nude odgovore, sugerišu vrednosti kojima život treba da odgovara. Iako Vinjijeve misli deluju pesimistički one ne prerastaju u nihilizam; i priroda i Bog su gluvi i nemi pred patnjama čoveka, zato smisao života, treba da tražimo - izvan - prirode i Boga. Društvu, u kome ljudi postaju apatični, otuđeni i neprijateljski nastrojeni jedni prema drugima, pogotovo prema najvrednijim pojedincima, Vinji preporučuje kult ljubavi, sažaljenja i ljudske solidarnosti.

 

Zoran Stokić

19.08.2024.