Čudna spiralna struktura na ivici Sunčevog sistema

(NASA)FOTO

 

Ortov oblak, misteriozni oblak kometa na ivici Sunčevog sistema, možda ima par spiralnih grana zbog kojih liči na minijaturnu galaksiju.

 

NAUKA 24.02.2025. 19:47

Izvor: Telegraf Nauka/LiveScience

Profimedia

 

To je pokazalo istraživanje naučnika sprovedeno pomoću superkompjutera Pleiades američke agencije NASA.

 

Tačan oblik Ortovog oblaka i to kako sile van našeg planetarnog sistema imaju na njega do sada je ostalo misterija. Istraživači su razvili model koji sugeriše da unutrašnja struktura Ortovog oblaka možda izgleda kao spiralni disk, piše LiveScience. Otkrića su objavljena u studiji na serveru arXiv, koja još nije prošla recenziju kolega.

Ortov oblak nastao je od neiskorišćenih ostataka džinovskih planeta Sunčevog sistema (Jupiter, Neptun, Uran i Saturn) nakon njihovog nastanka pre 4,6 milijarde godina. Ovi ostaci su toliko veliki da bi neki od njih mogli da se smatraju patuljastim planetama.

 

Kako su ove planete počele da kruže oko Sunca, to kretanje je izbacilo višak materijala daleko iza Plutonove orbite. Unutrašnja ivica Ortovog oblaka udaljena je otprilike od 2.000 do 5.000 astronomskih jedinica od Sunca, dok je spoljna ivica udaljena između 10.000 i 100.000 AJ. To znači da čak i sa trenutnom brzinom od 1,6 miliona kilometara dnevno letelica Vojadžer 1 neće stići do Ortovog oblaka još 300 godina i neće izaći iz njega još 300.000 godina, piše LiveScience.

 

Ovo ekstremno rastojanje znači da su nebeska tela u oblaku premala da bismo ih posmatrali čak i najmoćnijim teleskopima. Većina dokaza o njemu dolazi posmatranjem dugoperiodičnih i kometa Halejevog tipa.

 

Da bi bolje shvatili kako Ortov oblak možda izgleda, istraživači uključenu u novu studiju koristili su informacije o orbitama kometa i gravitacionih sila unutar Sunčevog sistema i van njega kako bi napravili model strukture. Jedan od ključeva u tome je i „galaktička plima“, koju stvaraju zvezde, crne rupe i galaktički centar, koji imaju ključan oblik na objekte u Ortovom oblaku, ali ne i na tela bliže Suncu, jer ih skriva gravitacija naše zvezde.

 

Kada su dali ovaj model superkompjuteru Pleiades agencije NASA, on je izbacio strukturu unutrašnjeg dela oblaka (najgušće oblasti na rastojanju od 1.000 do 10.000 AJ od Sunca) koja liči na spiralni disk Mlečnog puta. Prema tom modelu, spiralne grane unutrašnjeg Ortovog oblaka mogle bi biti duge 15.000 AJ od jednog kraja do drugog.

 

Da bi potvrdili ovo, istraživači će morati da prate objekte direktno ili da prate svetlo koje reflektuju. To su veoma teški zadaci za koje još ne postoje resursi.

 

 

***

Komentar

***

 

Koga zanima ova problematika, treba da se osloni, kao i autori ove studije, na tzv. ekscentrični Kozai-Lidov mehanizam, gravitacioni fenomen gde udaljena nebeska tela izazivaju dugotrajne oscilacije u orbitama - objekata Ortovog oblaka (ovde - na pojavu ovih spiralnik krakova). Istražujući slabo poremećeno Keplerovo kretanje u okviru ograničenog problema tri tela, Lidov (1962.) i, nezavisno od njega, Kozai (1962.) su otkrili spregnute oscilacije ekscentriciteta i nagiba (KL-ciklusi). Njihove studije iz klasične dinamike bile su zasnovane na integrabilnom modelu sekularne evolucije, dobijenom dvostrukim usrednjenjem funkcija poremećenog kretanja. Ove aproksimacije iz ploblema tri tela imaju korisne primene u različitim sistemima, od planetarnih i zvezdanih razmera do supermasivnih crnih rupa.

 

Zoran Stokić

25.02.2025.