DW: Studenti u Srbiji između nacionalizma i borbe za pravdu
Autor:
author
Dojče vele
|
24. jul. 2025. 08:58
|
VESTI
studenti autokomanda
N1/Žana Bulajić
Pre osam meseci studenti su se ujedinili pod zahtevom za istinom i pravdom. Ipak, tokom protesta pojavile su se ideološke podele i nacionalistički simboli. Može li se do promena bez očuvanja jedinstva?
Samo istina i pravda – to su bili zahtevi koje su studenti ispostavili vlastima u Srbiji pre osam meseci. Ujedinjeni pod parolom „Krvave su vam ruke“, odbacili su lidere, ideologije, partije, tražeći isključivo odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
„Imali smo ideološki minimum oko kog smo se okupili. Od nas se nije tražilo da se izjašnjavamo o drugim pitanjima i pratili smo opšta načela demokratije – jedinstvo, tolerancija, pravda“, priča za Dojče vele (DW) studentkinja iz Novog Sada Tatjana Rašić koja se protestima pridružila gotovo od prvog dana.
Zastave Srbije i univerziteta bile su jedine dobrodošle na njihovim protestima. Bio je to pokušaj da se državni simboli vrate građanima, a ne da budu oružje politike. Pokret je prvi put stvorio osećaj zajedništva s građanima Novog Pazara. Čak je i deo građanske levice odao priznanje studentima da su reafirmisali patriotizam kao privrženost zakonima i institucijama.
Kraj političke nevinosti
Ali, kako su protesti rasli, rasla je i ideološka šarenolikost. Zastave „Ne damo Kosovo“, kokarde i šajkače sve su češće postajale deo protestne ikonografije, dok su se ratni veterani profilisali kao glavni zaštitnici studenata.
Kritike da se protest pretvorio u platformu velikosrpskog nacionalizma kulminirale su nakon 28. juna i Vidovdana – datuma duboko ukorenjenog u srpskom nacionalnom mitu. Tog dana na protestu u Beogradu dominirali su nacionalistički i konzervativni govori, a govornicu je zauzeo i profesor Milo Lompar, poznat po glorifikaciji lika i dela Radovana Karadžića.
„Nacionalistički simboli koji su sporadično viđani na protestima rezultat su nedekonstruisanih ideoloških matrica devedesetih koje su utkane, ne samo u obrazovanje, već i u kulturni i medijski sistem, dakle, celokupni javni prostor“, ocenjuje za DW kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić.
Ona podseća da kritike ne dolaze samo iz otpora prema destruktivnom nasleđu devedesetih i zloupotrebi pseudo-patriotskih narativa, već i iz straha da bi Srbija mogla ponovo da sklizne u ideološke obrasce iz prošlosti.
„Za nas koji smo pripadnici generacija koje su prošle kroz traumu devedesetih, traumatično je i sećanje na Vidovdanski govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu. Kada se tome doda da smo tog 28. juna, u jednom delu govora čuli formulacije koje su nas podsetile i na zloupotrebu nacionalnog osećanja tih devedesetih, ali i na nove-stare priče o jedinstvenoj Srbiji i srpskom svetu, koji je konstrukt aktuelnog režima, kulminacija tih kritika je razumljiva“, dodaje Đurić Bosnić.
Takva je volja plenuma
Na kritike da je studentski pokret skrenuo udesno, studenti podsećaju da su pre svakog protesta apelovali da se dolazi bez stranačkih i ideoloških obeležja – ali masu, kažu, nije uvek bilo moguće kontrolisati.
„Osim toga, ljudi su počeli da nas doživljavaju bukvalno kao politički pokret od kog se očekuje da se pozicionira na ideološkom radaru, a u našoj organizaciji je to jako teško, jer mi to moramo da raspravimo na plenumu, saslušamo svakog pojedinca, a na kraju nismo bili sigurni ni zašto se to uopšte traži od nas“, priča studentkinja Tatjana Rašić.
Plenumi su zato neretko trajali satima i razotkrivali duboku ideološku raznolikost među studentima – posebno kada su se otvarala pitanja od „nacionalnog značaja“, prisutna u političkom životu Srbije decenijama.
Vidimo se na Vidovdan studentski protest slavija dron
N1
„Koliko god da ja ne mogu da verujem da neko ima drugačiji stav od mene, a i dalje je u toj borbi, to smo morali da prihvatimo. Zaista se pokazalo da i te kako ima ljudi koji misle drugačije i kojih je mnogo“, kaže Rašić.
Ali, bez obzira na žustrinu rasprave, odluke plenuma su prihvatali kao obavezujuće. Tako su se i stavovi razlikovali od fakulteta do fakulteta, a čak se i na istim fakultetima plenum različito izjašnjavao o istim pitanjima.
Pokret menja stavove mladih
Ujedno je i sam studentski pokret već značajno uticao na promenu stavova mladih, pokazuje najnovije istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Godinama unazad, KOMS je beležio visok nivo apatičnosti mladih prema politici, njihovu sklonost ka tradiciji i potrebu za „čvrstom rukom koja vlada“. Međutim, preliminarni podaci za 2025. godinu pokazuju promene u stavovima o Evropskoj uniji, ali i važnim nacionalnim pitanjima poput Kosova.
„Najveće promene koje je studentski bunt doneo su po pitanju vrednovanja i razumevanja demokratije. Danas 60 procenata mladih smatra da je demokratija najbolji oblik upravljanja, a prošle godine je taj procenat bio 40 odsto“, kaže za DW Milica Borjanić iz KOMS-a.
„Takođe, do sada smo uvek imali oko 60 odsto mladih koji kažu da Srbija treba da ima jakog lidera ili vođu, a sada prvi put više od 50 odsto mladih kaže da im to nije potrebno“, dodaje Borjanić.
Politikolog Boban Stojanović već godinama učestvuje u sprovođenju KOMS-ovih istraživanja. On smatra da su svi koji insistiraju da se studenti ideološki izjasne i love njihove vrednosne odrednice zapravo zlonamerni.
„Jedini socijalni rascep u ovom trenutku jeste između vlasti – koju karakteriše i odsustvo slobode, i korupcija, i nacionalna izdaja, i apsolutna nejednakost u društvu – i novog studentskog ili političkog pokreta čije su vrednosti sloboda, pravda, tolerancija, borba protiv korupcije i zaštita nacionalnih interesa“, kaže Stojanović za DW.
On veruje da je najveća snaga pokreta upravo u tome što je izuzetno integrativan. Bez jedinstva, veruje, nije moguće pobediti aktuelni režim.
„Vlast upravo zato pokušava da napravi taj razdor u studenskom pokretu pitanjima šta misle o Evropskoj uniji, šta misle o Kosovu, a naravno da su i Srebrenicu pokušali da eksploatišu maksimalno“, kaže Stojanović.
Prvo promene režima, onda promene svesti
U borbi protiv populističkih autokratija nemoguće je suštinski menjati vrednosne orijentacije, slaže se i kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić.
„Pravo vreme za redefinisanje sistema vrednosti doći će tek onda kada Srbija ponovo postane demokratska i pravna država“, kaže ona.
Sličan scenario Srbija je već jednom doživela krajem devedesetih godina, kada je opozicija pod parolom „Zapuši nos – glasaj za DOS“ pozvala građane da 2000. godine, bez obzira na ideološke razlike, glasaju za konzervativnog lidera Vojislava Koštunicu, protiv Slobodana Miloševića.
To bi i ovog puta mogla da bude strategija, ali uz „punu svest o tome da Srbija više nikada ne bi smela da ponovi političke aspiracije i greške devedesetih“.
„Neke crvene linije se, ukoliko zaista želimo da Srbija postane zemlja slobodnih i dostojanstvenih građana, ne smeju prelaziti i u toj novoj i oslobođenoj državi. Više ne bi smelo da bude revizija istorije, minimiziranja zločina koje je režim Slobodana Miloševića počinio u ime građana Srbije u ratovima devedesetih, kao ni aboliranja ratnih zločinaca i pretenzija na intervenisanje i mešanje u političke procese u susednim državama. To su, uostalom, i elementarni etički principi“, dodaje Đurić Bosnić.
U studentskom pokretu najsrećniji bi bili kada bi se fokus vratio na ono odakle su počeli.
„Želimo državu koja funkcioniše kako treba, koja ima zakone i tri odvojene grane vlasti“, podseća Tatjana Rašić. „Mislim da čak i kad bih ja u svojoj glavi sastavljala neki idealan parlament, uopšte ne bi bio problem ni da tu bude različitih stavova. Mislim da naše blokade tako dugo opstaju zato što uprkos tome što svi imamo neke svoje različitosti, uvek se vraćamo temeljima od kojih smo krenuli“, zaključuje Rašić.
***
Komentar
***
Priča koja postaje kliše, stereotip – davanje pogrešnih dijagnoza.
Pripadnicima naših elita se nije dopadao pojam DESPOTIJA, ali gle čuda ne korite ni termin IDEOKRATIJA.
Srbija 1945-2025 despotija ili (odličan novi trermin iskovan 1995.) ideokratija. To glasanje koje ovde spominju kada je"pobedio" Koštunica, evo ni 2025., nisu u stanju da vide kao ono što je on zaista bio – PREVRAT. Ideokratija ostala očuvan samo umesto Slobe – Voja (sve se odigralo pred očima - kontrolora - ministra inostranih poslova Rusije Ivanova: Sloba predaje vlast Voji – naći TV snimak tog događaja).
Aleksandra Đurić Bosnić: "Pravo vrijeme za redefiniranje sistema vrijednosti doći će tek onda kada Srbija ponovo postane demokratska i pravna država". A.Đ.Bosnić: "Ponovo postane". Trivijalna neistina (po puno osnova). Bez slobodnih medija - sa 80-godišnjom ideokratijom nije moguće postojanje institucije "izbora" već samo - izborna maskarada - koja treba da isposluje novi PREVRAT.
*
"Politics of Ideocracy", Jaroslaw Piekalkiewicz, Alfred Wayne Penn State University of New York Press, 1995 - Political Science
Ideokratije (stare i nove) bazirane su na šest komponenti; 1) ideologija, 2) vladajuća stranka sa jednim vođom 3) policija koja je iznad Zakona, 4) monopol na komunikaciju, 5) monopol na oružje, 6) centralno upravljane ekonomijom. Evo nekih poznatih ideokratija: SSSR, Hitrerove nemačke, zemlje Varšavskog pakta (Poljska,...,DDR), Titove YU, Albanije Enver Hodze, Putinova Rusija. Dominantna ideologija - duboko je ukorenjena u politiku, ali mnogo više od toga - generalno ta politika duboko je ukorenjena u sve aspekata društva. Ideologija ideokratije predstavlja se kao apsolutni, univerzalni i vrhovni sistem za razumevanje društvenog života, slično kao bog u monoteističkom sistemu verovanja. Pošto ovde nije 1989., pao berlinski zid ostala - utopiska ideologija - iz komunizma "satanizacije Zapada i divinizacije Istoka" na koju je nakalamljena "srbomitomanija".
Zoran Stokić
25.07.2025.
