Vukadinović: Studentska lista pokazala da ume da osvoji vlast, ali sada mora da upravlja "hirurški precizno"

Autor:

author

RTS

|

14. nov. 2026. 10:30

|

VESTI

|

15

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je za RTS da je pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima predstavljala politički zemljotres, ali da u narednom periodu očekuje postepeno smirivanje tenzija.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/vukadinovic-studentska-lista-pokazala-da-ume-da-osvoji-vlast-ali-sada-mora-da-upravlja-hirurski-precizno/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Potreban uslov da Srbija preživi je da Studentska lista dobro reše ove probleme koje navodi Vukadinović - ali dovoljan uslov da Srbija preživi – je nažalost DUGOROČAN zadatak – stvaranja prave srednje klase. Društvo čine institucije i ljudi koji su u njima; šta ti ljudi znaju, kakvog su morala itsl. Srednja klasa je čuvar struka, čuvar kritičkog mišljenja i procedura dolaženja do „istine“, normi, vrenosti, morala, operacionalnih sposobnosti jednoga društva… Nekadašnju takvu srednju klasu vlast je smenila - zamenila u hodu „poslušnom“ srednjom klasom - današnja turbo-pink-folk srednja klasa (osim novca, nemaju druge potrebne elemente da bi bili to što jesu). A kakva srednja klasa takva i država. Ali kako je sve to počelo? Pošto srednja klasa (a tu je spadalo i oko 10 000 doktora nauka) nije htela Mirinog muža da podrži kao novog Tita i njegove samoubilačke ratove, sledila je njena osveta. Kazala je fakulteti i instituti će biti tretirani kao da su zemljoradničke zadruge i tsl. Rečeno učinjeno! Već od 1992. počelo je ubrzano propadanje srednje klase a sa njom i propadanje: znanja, morala, operacionalih sposobnosti našeg društva…Glavni problem Srbije je lažna srednja klasa, odatle svi problemi.

 

 

*

 

 

Samo jedan primer iz istorije VB. Jedna od institucija dvora je bila i "Master of the Queen's Music" (majstor komponuje, upravlja orkestrom i izvodi muziku za potrebe dvorskih ceremonija). Prvi majstor kraljevske muzike u VB bio je Nicholas Lanier 1626. Od krune VB uvek ima šta da se nauči. Državu čine institucije i ljudi koji u njima borave. Kakvog su morala i operacionalnih spsobnosti ti ljudi. Od 1666. kraljevski "Master" je bio Louis Grabu a od 1674. Nicholas Staggins (do 1700.), zatim John Eccles (do 1735.) pa Maurice Greene (do 1760.) profesionalni kompozitori ali nisu bili dovoljno taletovani, pa su naručivali kompozicije od najboljih: Đovanija B. Dragija, Persla, Hendla. Njihov moral i intelektualno poštenje nije dozvolilo da – naplate od dvora svoja dela (da iskoriste svoj monopol) nego su zaposlili najbolje. Tako je bilo i u svim drugim strukama. Isak Barov imao je monopol krune u Kembridzu za matematiku i fiziku ali nije iskoristio taj monopol, da uveća svoju zaradu i drži predavanja (i piše knjige) za Lukasovsku katedru nego je posao prepustio talentovanom tada anonimnom asistentu Isaku Njutnu. Čak šta više, Njutn nije bio svešteno lice, i po zakonu nije mogao da predaje, pa se Barov založio kod krune, da donese novi zakon po kome matematiku i fiziku u Triniti koledzu mogu da predaju i građani koji nisu sveštenici. I kruna je donela taj novi zakon! Zato VB jeste to što jeste – nju je stvorila prava (a ne lažna) srednja klasa.

 

 

Zoran Stokić

14.11.2026.

 

Nesvakidašnje gostovanje: Kralj Čarls i Elton Džon zajedno u radijskoj emisiji

Autor:

author

BBC

|

13. nov. 2026. 16:43

|

SHOWBIZ

|

1

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Podeli

 

Facebook

X

Mail

King Čarls III, Elton John, 000_D2H484W

AFP / BEN STANSALL

Kralj Čarls i Elton Džon razgovarali su o muzici, zajedničkim uspomenama i humanitarnom radu, a tokom susreta nisu izostale ni šale.

 

Britanski kralj Čarls III gostovao je u radijskoj emisiji Eltona Džona, u epizodi koja će biti emitovana povodom monarhovog 78. rođendana.

 

Tokom emisije „Rocket Hour“, kralj je rekao da je pop zvezda „posle svih ovih godina postala nacionalno blago“, na šta se pevač našalio: „Završiću u emisiji Antiques Roadshow.“

 

„Dobro došao u klub“, odgovorio mu je kralj.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/nesvakidasnje-gostovanje-kralj-carls-i-elton-dzon-zajedno-u-radijskoj-emisiji/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Iako je Čarls III  postao fan popularne muzike ipak nije zanemario tradicionalne poslove oko kancelarije: "Master of the Queen's Music" (majstor komponuje, upravlja orkestrom i izvodi muziku za potrebe dvorskih ceremonija). Prvi majstor kraljevske muzike u VB bio je Nicholas Lanier 1626,..., a od 2024, po izboru Čarlsa III to je Erolin Valen. Od krune VB uvek ima šta da se nauči. Državu čine institucije i ljudi koji u njima borave. Kakvog su morala ti ljudi. Od 1666. kraljevski "Master" je bio Louis Grabu a od 1674. Nicholas Staggins (do 1700.), zatim John Eccles (do 1735.) pa Maurice Greene (do 1760.) profesionalni kompozitori ali nisu bili dovoljno taletovani, pa su naručivali kompozicije od najboljih: Đovanija B. Dragija, Persla, Hendla. Njihov moral i intelektualno poštenje nije dozvolilo da – naplate od dvora svoja dela (da iskoriste svoj monopol) nego su zaposlili najbolje. Tako je bilo i u svim drugim strukama. Isak Barov imao je monopol krune u Kembridzu za matematiku i fiziku ali nije iskoristio taj monopol, da uveća svoju zaradu i drži predavanja (i piše knjige) za Lukasovsku katedru nego je posao prepustio talentovanom tada anonimnom asistentu Isaku Njutnu. Čak šta više, Njutn nije bio svešteno lice, i po zakonu nije mogao da predaje, pa se Barov založio kod krune, da donese novi zakon po kome matematiku i fiziku u Triniti koledzu mogu da predaju i građani koji nisu sveštenici. I kruna je donela taj novi zakon! Zato VB jeste to što jeste.

 

Zrona Stokić

14.11.2026.

 Božović (ADD): Srbija ne sme da propusti šansu za demokratske promene, delovi Vučićevog režima još su živi

Autor:

author

Beta

|

12. nov. 2026. 20:36

|

VESTI

|

5

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Izvršni direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD) Balša Božović ocenio je da Srbija, pošto je promenila vlast, ima istorijsku priliku da uspostavi vladavinu prava, procesuira odgovorne za korupciju i zločine i promeni odnose sa susedima, ali je upozorio da su "delovi Vučićevog režima još živi u regionu".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/bozovic-add-srbija-ne-sme-da-propusti-sansu-za-demokratske-promene-delovi-vucicevog-rezima-jos-su-zivi/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Mediji u zemljama bivšeg Varšavskog pakta su bili baš kao ovi naši od Slobe do Ace ali su Poljaci, Česi i drugi budući da su imali socijalnu inteligenciju znali da su to agitpropagandna sredstva i spremno su dočekali trenutak, pad berlinskog zida, kada je doktrina Brežnjeva (zabranjivala tim zemljama povratak u demokratiju u kapitalizam) zameljena doktrinom Gorbačova (koja je tim državama vratila suverenitet) odmah su krenuli u tranziciju komunističkog društva i - privrede -  koja nije bila u stanju da puni budzet države. 

Naši su se ljudi, nerazvijene socijalne inteligencije, većinski upecali u mreže ribara ljudskih duša i "držali su sveću Đavolu". Đavo ih je ubedio da su nacionalni interese male Srbije i velike Rusije istovetni! 

Neistina 100% Srbiji je 1989. trebao MIR, po bilo koju cenu, da i ona izvrši tranziciju i stane na svoje noge a imperijalnoj despotskoj Rusiji trebao je RAT, jer takve imperije žive od ratova. Dakle, gledajući unazad, naš je narod, školski primer, nekoga ko je svojim nedostatkom razboritosti  u ključnom trenutku istorije 1989. izazove sopstvenu nesreću. 

Da li ćemo sada iskoristiti novi prelomni trenutak, pa sa zakašnjenjm od 37 godina, ipak krenuti u istinsku tranziciju?

 

Zoran Stokić

13.11.2026.

 

Srbiji pored kratkoročnih rešenja - trebaju i dugoročni procesi

 

 

Srbiji pored kratkoročnih rešenja - trebaju i dugoročni procesi, na primer, razvoj socijalne inteligencije. Evropa = 1000 godina "sveopšte nastave" - svako je nekom prenosio svoja znanja - tako je stvoren ovaj današnji život u EU; nisu ga stvorile birokrate nego škole formalne i neformalne - koje pored znanja razvijaju i socijalnu inteligenciju a socijalna inteligencija stvara budućnost. Ova vrsta inteligencije povećava mentalnu fleksibilnost, povezana je i sa sposobnošću samokontrole, razvija vašu sposobnost  da se slažete i sarađujete sa drugim ljudima. 

Samo jedna primer, fizičar, hemičar, meterolog Džon Dalton rođen je 6.09. 1766. u Iglsfildu u grofoviji Kamberlend (Engleska), u kvekerskoj porodici. Daltonov otac je skromno zarađivao kao tkač na ručnom razboju. Daltonova porodica bila je previše siromašna da bi ga dugo izdržavala, pa je on, počeo da zarađuje za život radeći za imućnog lokalnog kvekera, Elajhua Robinsona. Rano obrazovanje stekao je od oca i Džona Flečera, kvekera koji je vodio privatnu školu u obližnjem selu Pardshaw Hall. Dalton je – sa svega 12 godina – počeo u njoj da predaje. Kada je napunio 14 godina, proveo je godinu dana radeći kao poljoprivredni radnik, ali je odlučio da se vrati podučavanju – ovog puta kao pomoćnik u kvekerskoj internatskoj školi u Kendalu – podučavao je, osim matematike i fizike, englesku gramatiku, grčki, latinski i francuski jezik. U roku od četiri godine, ovaj povučeni mladić postao je upravnik te škole. Tu je ostao do 1793. godine, kada je preuzeo mesto predavača matematike i filozofije na koledžu New College u Mančesteru....

 

Zoran Stokić

12.11.2026.

         Socijalna inteligencija - obrazovanje

*

Nemački list: "BIA kao iskonski greh srpske politike"

Autor:

author

Dojče vele

|

10. nov. 2026. 16:37

|

VESTI

|

1

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) je objavio tekst Mihaela Martensa o postizbornim zbivanjima u Srbiji u kojem se kaže da „studenti već sada okreću Srbiju naglavačke“ u medijskom, bankarskom i bezbednosnom sektoru.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/nemacki-list-bia-kao-iskonski-greh-srpske-politike/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Bez reseta sistema nema budućnosti za Srbiju. Zašto se Srbija toliko razlikuje od drugih država u Evropi? Ko stvara budućnost? Vojska,..., službe? 

Prema onome kako se ponašamo u svakodnevnom životu vidi se da kroz prohujale vekove nismo razvili socijalnu inteligenciju. I ona je kao i sve duge inteligencije adaptivno ponašanje usmereno ka cilju. 1000 godina su je narodi u Evropi sticali najpre kroz obrazovanje. Obrazovanje razvija znanja ali i socijalnu inteligenciju tj. stvara budućnost. 

Ova vrsta inteligencije povećava mentalnu fleksibilnost, povezana je i sa sposobnošću samokontrole, razvija vašu sposobnost  da se slažete sa drugim ljudima. To uključuje sposobnost pojedinca da razume namere, motivacije i želje drugih u odnosu na društvo. Sve je započelo sa crkvenim - gramatičkim školama - za učenje latinskog jezika i školama horskog pevanja. Sedmogodišnje - šegrtovanje u školama majstora - je bio glavni način na koji su mladi ulazili u praktična zanimanja. A prve korake pismenosti  su dobijali u privatnim seoskim školama kod udovica ili u gradskim školamak od tutora. Pa preko - zadužbinskih škola - najstarija je King's School iz Kenterberija iz 597. iz kojih su u kasnom srednjem veku postale - javne škole - koje su se razlikovale od privatnih (otvorene za sva verska opredeljenja, mesto stanovanja i društveni status), pa preko - dobrotvornih škola - za obrazovanje siromašne dece (najpoznatija Christ's Hospital,..., "slobodnih gramatičkih škola" iz doba Edvarda VI), nedeljne škole (pohađalo 25% stanovništva), - parohijskog šegrtovanja - po Elizabetinim zakonima - filantropskih škola,..., fakulteta. 

Sveopšta nastava - svako je nekom prenosio svoja znanja - tako je stvoren ovaj današnji život u EU; nisu ga stvorile birokrate nego škole formalne i neformalne tj. socijalna inteligencija.

 

*

Samo jedna primer, fizičar, hemičar, meterolog Džon Dalton rođen je 6.09. 1766. u Iglsfildu u grofoviji Kamberlend (Engleska), u kvekerskoj porodici. Daltonov otac je skromno zarađivao kao tkač na ručnom razboju. Daltonova porodica bila je previše siromašna da bi ga dugo izdržavala, pa je on, počeo da zarađuje za život radeći za imućnog lokalnog kvekera, Elajhua Robinsona. Rano obrazovanje stekao je od oca i Džona Flečera, kvekera koji je vodio privatnu školu u obližnjem selu Pardshaw Hall. Dalton je – sa svega 12 godina – počeo u njoj da predaje. 

Kada je napunio 14 godina, proveo je godinu dana radeći kao poljoprivredni radnik, ali je odlučio da se vrati podučavanju – ovog puta kao pomoćnik u kvekerskoj internatskoj školi u Kendalu – podučavao je, osim matematike i fizike, englesku gramatiku, grčki, latinski i francuski jezik. 

U roku od četiri godine, ovaj povučeni mladić postao je upravnik te škole. Tu je ostao do 1793. godine, kada je preuzeo mesto predavača matematike i filozofije na koledžu New College u Mančesteru....

Zoran Stokić

10.11.2026.

 

Zašto je nauka toliko uspešna?

Šta treba da naučimo od nauke? Zašto je nauka toliko uspešna? Javnost je najvažniji element nauke. 

Poper: "Najveći kompliment koji nekome možete učiniti jeste da ga kritikujete". Kroz kritiku, priznavanje i učenja na grešaka, stvaraju se nova rešenja, uspešno se rešavaju problemi. Odsustvo kritike vodi - suženju perspektive – nefleksibilnosti, iluzijama i samoobanama; a ta nesposobnosti da se stvari vide iz različite perspektive "vezuje u Gordijev čvor" naše kreativne sposobnosti. 

Naučna objektivnost ne zavisi od psihologije naučnika kao pojedinca nego je ona rezultat javnog društvenog karaktera naučnog metoda! Osnovna karakteristika nauke jeste njena podložnost reviziji – u javnim kritičkim raspravama naučni stavovi mogu biti - opovrgnuti i zamenjeni boljim. 

Sukobljene hipoteze, u akademskoj sredini, traže zastupnike: branioce, porotu, čak i publiku. Nauka je svoj hod započela u brojnim neformalnim institucijama a buduće građansko demokratsko društvo "kao da" je kopiralo njen način organizacije poslova i dolaženja do istina. 

Evo jedne, zaboravljene, neformalne institucije "Accademia dei Lincei" ("oštrog-oka" risa") koju je 1603. u palati Korsini u Rimu osnovao Federiko Čezisa sa holandskim lekarom Johanesom van Hekom, matematičarem Frančeskom Stelutijem i polimatom Anastazijem de Filiisom čiji je uvaženi član bio i Galilej. Nastale je posle gašenja "Academia Secretorum Naturae" u Napulju (koju je ugasila Inkvizicija). Objavljivala je (i) Galilejeve radove, on se potpisivao: "G.G.Linceo"!

 

Zoran Stokić

8.11.2026.

 Aleksandar Čupić: Mi kao društvo moramo da se redefinišemo, kad seme padne na dobro pripremljenu zemlju, onda ide strpljenje

Autor:

author

A. N.

07. nov. 2026. 10:53

VESTI

34

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i kandidat Studentske liste dr Aleksandar Čupić je u emisiji "Da sam ja neko" istakao da mi kao društvo moramo da se redefinišemo. Navodeći da ima dosta problema, kaže da ne postoji "taj čovek koji ima dovoljno znanja za sve probleme".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/aleksandar-cupic-mi-kao-drustvo-moramo-da-se-redefinisemo-kad-seme-padne-na-dobro-pripremljenu-zemlju-onda-ide-strpljenje/

 

 

***

Komentar

***

 

 

U Knjizi postanja, Jubal je "otac svih koji sviraju na liri i flauti" drugim rečima, svih muzičara. "Harmonija" –  ipak ne dolazi iz muzike, matematike, već iz Hipokratove medicine. Zato se njegov savremenk Sokrat zapitao  "kako traganje za istinom i bivstvovanje u skladu sa istinom utiče na naše živote? Kako egzistencija sa lažima, iluzijama i samoobmanama utiče na naše živote? Koji od ova dva puta vodi harmoniji sa samim sobom, drugim ljudima i svetom u celini, a koji vodi u suprotnom pravcu. 

Naše društvo je u diharmonij - narušenog zdravlja i sa brojnim samoobmanama da bi se od toga izlečili moramoda razvijemo socijalnu inteligenciju koja će biti u stanju da premosti egalitarizam i "tragediju opšteg dobra"! "Ono što je zajedničko zapravo je ničije", iako svi žele da to opšte dobro izgleda što je moguće bolje – "svi se nadaju da će se neko drugi pobrinuti za to opšte dobro" (fasada, krov i tsl. – ali opšte dobro je i demokratija, liberalizam i tsl.)... Bez jakog privatnog vlasništa (koje vam omogućuje autonomnost u odnosu na vlast) nema sloboda, a kada nema sloboda društvo ostaje zarobljeno u formi predpolitičkog despotskog društva, gde vladaju despoti (ličnosti), a ne institucije. Slabo privatno vlasništvo drži ljude u formi sirotinje raje - sirotinje i materijalne i duhovne - čija egzistencija zavisi od volje i milosti vlasti; samo jako privatno vlasništvo, premreženo brojnim institucijama, omogućuje postojanje političkog društva.

 

Zoran Stokić

7.11.2026.