Fajnenšel tajms analizira: Zašto je EU meka prema Srbiji

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 13. jan 202418:01 Reuters/Marko Đurica

 

 

Zašto Evropska unija (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) posvećuju veliku pažnju Srbiji, analizira časopis Fajnenšel tajms (Financial times).

FT navodi tri osnovna razloga.

Prvo, po geografskoj veličini i broju stanovnika, to je najveća država na tom području poznatom, od raspada komunističke Jugoslavije, kao „Zapadni Balkan“.

Drugo, ovo područje je devedesetih godina prošlog veka bilo poprište najnasilnijih ratova u Evropi posle 1945. godine, sve do invazije Rusije na Ukrajinu. Ratovi su se vodili u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu (Srbiji). Ekstremni srpski nacionalizam bio je u središtu tih ratova, a i dalje je faktor u borbi za vlast širom regiona.

Treće, ovo područje je fokus geopolitičke konkurencije između zapadnih zemalja, Rusije i Kine. Više od svojih suseda, Srbija nastoji „da se igra“ sa EU i SAD protiv Moskve i Pekinga – oslanjajući se na tradiciju nesvrstanosti koju je proslavio Josip Broz Tito, pokojni jugoslovenski vođa.

Na kraju, EU je nominalno posvećena proširenju svog članstva uključivanjem Srbije i njenih suseda, kao i zemalja izvan regiona kao što su Moldavija i Ukrajina. Međutim, Srbija je daleko od ispunjavanja uslova za članstvo u EU i postoje dobri razlozi za sumnju da li desničarsko-nacionalističko rukovodstvo u Beogradu zaista želi da se pridruži klubu.

Znajući to, EU i SAD su se kladile na Srbiju kao korisnog partnera iz drugih razloga – kontrole migracija, strateške ekonomske saradnje i sprečavanja tenzija na i oko Kosova koje bi mogli da destabilizuju širi region.

Goran Srdanov/Nova.rs

Nepošteni izbori

Nijedna država zapadnog Balkana nije savršena demokratija, ali Srbija se izdvaja po tome što su njeni nedostaci slični onima koje EU smatra uvredljivim u Mađarskoj, članici bloka koja svojim ponašanjem deluje kao da je zalutala u EU.

Poput Viktora Orbana, mađarskog premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić praktikuje oblik vladavine moćnika prožet kulturnim konzervativizmom, prijatnim vezama sa Rusijom i Kinom i podrškom nacionalnim manjinama u inostranstvu (Mađari u Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini, Srbi u Bosni i na Kosovu).

U članku za Karnegi institut, Dimitar Bečev je ove nedelje napisao:

„Čovek bi pomislio da je zemlja odavno krenula dalje od padova iz 1990-ih. Međutim, bar kod nekih Srba osećaj je da je sat vraćen u doba bivšeg predsednika i moćnika Slobodana Miloševića“.

Pošto što su Vučić i njegova vladajuća partija predvidivo odneli pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji 17. decembra, EU je izdala nešto što je zvučalo kao strogi ukor, ali je u stvari bio lagani udarac po zglobu.

Evropski komesari Žozep Borel i Oliver Varhelji su posle održanih izbora rekli:

„Sa zabrinutošću zaključujemo da izborni proces zahteva opipljivo unapređenje i dalju reformu, jer je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u srži procesa pridruživanja Srbije EU… Takođe očekujemo da nadležni organi na transparentan način prate verodostojne prijave o nepravilnostima na izborima“.

Reuters/Marko Đurica

Ova izjava jedva da je zagrebala površinu mana srpske politike i javnog života. Oni prevazilaze pogrešne izborne procedure, iako su ozbiljne.

Marta Spala, politikolog u varšavskom „Centru za istočne studije“, objavila je dve analize, u maju i decembru, koje dotiču srž stvari.

U maju je pisala o „sistemskim problemima srpske države, uključujući slabost njenih javnih institucija koje su podređene interesima vladajućih partija, sveprisutnu agresiju u javnom prostoru, korupciju i veze između vlasti i organizovanog kriminala“.

Posle decembarskog glasanja, ona je primetila:

„Izbori su učvrstili hegemonističku poziciju predsednika Aleksandra Vučića i potvrdili efikasnost njegovih partijskih struktura u održavanju kontrole nad društvom. U ovoj situaciji ne mogu se održati potpuno demokratski izbori“.

Izvor: N1 Beograd

Korupcija, organizovani kriminal i „srpski svet“

SAD su u julu 2023. godine uvele sankcije Aleksandru Vulinu, koji je bio na čelu Bezbednosno informativne agencije (BIA), zbog navodne umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, promet narkotika, veza sa Rusijom i „promovisanje etnonacionalističkih narativa koji podstiču nestabilnost u Srbiji i region“.

Kakvi su to narativi?

Pod Vučićem, koji je vladao Srbijom kao premijer (2014 – 2017) i predsednik (od 2017. do danas), vlasti su promovisale pseudofilozofsku ideju srpskog sveta, odnosno srpskog političkog i kulturnog sveta.

Ovaj prozračni, ali opasan koncept podseća na promociju dalekosežnog ruskog sveta ili ruskog sveta od strane predsednika Vladimira Putina. Moskva i Beograd polažu pravo i dužnost da „zaštite“ etničke Ruse i Srbe koji žive van matične zemlje.

U Ukrajini smo videli kuda to vodi. Postoje paralele sa Bosnom, gde rukovodstvo bosanskih Srba nastoji da potkopa organe državne vlasti, i sa Kosovom, gde je u septembru izbilo nasilje i gde su SAD upozorile na gomilanje srpskih oružanih snaga u blizini granice.

Lagano sa Srbijom: Migracije, litijum, Kosovo

Jedan od razloga zašto EU umanjuje svoje poteškoće sa Srbijom je taj što vlade strahuju od povratka izbegličke i migrantske krize koja je zahvatila jugoistočnu Evropu i potresla samu EU 2015-2016. godine. U očima Brisela, saradnja Srbije je ključna za sprečavanje ponavljanja te epizode.

U martu, Ilva Johanson, komesarka EU za unutrašnje poslove, posetila je Beograd i pohvalila srpske vlasti zbog odvraćanja neregularnih migranata.

Ona je napomenula da će se predstavnici Fronteksa, agencije EU za kontrolu granica, pridružiti srpskoj policiji u patroliranju granica zemlje sa drugim državama koje nisu članice EU, kao što su Bosna i Severna Makedonija.

Saradnja u oblasti migracija bila je glavna tema posete italijanske premijerke Đorđe Meloni Beogradu u decembru.

Za italijansku vladu, malo je pitanja hitnijih od suzbijanja neregularnih migracija – a to znači održavanje dobrih odnosa sa Srbijom, kako Maja Bjeloš objašnjava u članku za italijanski „Institut za međunarodne političke studije“.

N1

Litijum

Iako je privreda Srbije relativno mala, zemlja ima jedno od najvećih poznatih nalazišta litijuma u Evropi, minerala neophodnog za proizvodnju baterija za električna vozila.

Komesar EU Maroš Šefčovič potpisao je u septembru 2023. godine sa Vučićem pismo o namerama o partnerstvu EU i Srbije u baterijama i kritičnim sirovinama, uključujući litijum.

Kao što ovaj dokument Evropske komisije navodi, postoji “eksplozivni rast potražnje” za litijumom. Zeleni planovi tranzicije EU zavise od sigurnog pristupa ovim kako ih nazivaju „kritičnim rudama“.

Srbija bi bila najpogodniji dobavljač – iako bi to značilo obnavljanje projekta kopanja litijuma koji je otkazan 2022. posle protesta zbog potencijalnog uticaja na životnu sredinu.

Kosovo

Treći razlog za mek pristup EU Srbiji je Kosovo, bivša srpska pokrajina sa etničkim albanskom većinom. Zemlje koje ne priznaju samoproglašenu nezavinost Kosova su osim Srbije, Rusija, Kina kao i pet država EU.

I za Evropljane i za Amerikance, sukob u jugoistočnoj Evropi bio bi krajnje nepoželjan u vreme kada je saveznička podrška Ukrajini pod pritiskom i rizici kineskog delovanja protiv Tajvana su uvek prisutni.

U drugom članku za „Karnegi Evropa“, Bečev tvrdi da su EU i SAD poslednjih godina težile da Vučića tretiraju kao „odraslu osobu“ odnosno ravnopravnog partnera, što je ključ kompromisa koji bi uključivao srpsko priznanje Kosova u zamenu za autonomiju za srpsku manjinu na Kosovu.

To je kako navodi bio pravi put, ali osim lidera iz Prištine koji nisu podržavali rešavanje vitalnog pitanja za Srbe, a to je loklana samouprava, ni Vučić nije pokazao previše znakova da se oduži za poverenje i status koju su mu zapadni lideri pružili, kako bi se došlo do postizanja kosovskog rešenja.

Srpski poslovi sa Rusijom i Kinom

U međuvremenu, Vučić je odbio da se pridruži zapadnim sankcijama Moskvi. Srbija i Rusija su čak potpisale spoljnopolitički sporazum u septembru 2022. godine kada je Putinova invazija na Ukrajinu bila u punom jeku.

Kao još jedan znak diplomatske distance Beograda od EU i SAD, Srbija i Kina su u oktobru postigle sporazum o slobodnoj trgovini koji uključuje prostor za vojnu saradnju.

Sve u svemu, postavlja se pitanje: da li napor Zapada da konstruktivno radi sa Vučićem donosi neku stvarnu korist? Što se tiče kvaliteta srpske demokratije, prozapadne spoljne politike i traženja dogovora o Kosovu, odgovor bi bio odlučno „ne“.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nezadovoljavajuća analiza, zašto? Autori, kao uostalom celokupna politička elita na Zapadu, prave principsku grešku (čak ih ni komunizam i fašizam nisu opametili)  oko modela država. Postoje samo dva modela (i nešto malo varijacija oko ta dva modela) jedno je građansko demokratsko društvo (tri grane vlasti razdvojene, mediji  su autonomni)  a drugo su despotije. 80% država u svetu su despotske a 20% demokratske. Despotija=birokratska državagde tri grane vlasti nisu razdvojene, mediji nemaju autonomiju, u tim državama ništa nije autonomno, čak ni naši životi, sve je u funkciji samovolje "despotskog  aparata"; na delu je fatamorgana, pravljenje PRIVIDA kao to nisu despotije. U mnogim od tih država postoji parlement i stranke, ali vlast nije u parlamentu. Pereto je 1922 savetovao Musolinija da dopusti da parlament nastavi da postoji samo u drugačijem obliku kako bi stabilizovao vlast - mase koje su sklone "slobodi" i "demokratskim osećanjima" – "najbolje je neutralisati organom (parlamentom) koji im daje iluziju učešća u državnoj vlasti"; ali vi "nevidljivim propisima" prenesite moć iz parlamnta na "elitni klub". Nije potpuno ukidanje parlamenta ono što novu državu čini jakom, već prenošenje ovlašćenja odlučivanja sa parlamenta na uži krug „elitu“ koji se ne sastaju u javnosti.

 

Zoran Stokić

13.01.2024.

 

Kraljevi, kneževi, šeici: Neki imaju apsolutnu moć, a neke voli štampa

 

 

SVET Autor: DW 13. jan 202415:49 Ritzau Scanpix/Mads Claus Rasmussen via REUTERS

 

 

U vreme kada Danska dobija novog kralja, podsećamo vas da monarsi „vladaju“ u dvanaest evropskih zemalja. U ostatku sveta ima kraljeva, careva, emira i sultana – neki zbilja još imaju apsolutnu moć.

 

Stiže nova smena generacija u jednoj od sedam evropskih kraljevskih kuća koje još vladaju. Nakon Holandije i Belgije (2013), Španije (2014) i Velike Britanije (2022), sada je na redu Danska.

 

Onde će kraljica Margareta Druga (83) u nedelju 14. januara predati tron posle 52 godine. Novi kralj biće njen sin Frederik, prenosi DW.

 

kraljevska porodica

Time se prati trend – osim u Velikoj Britaniji, monarsi retko umiru na čelu zemlje. Sve češće presto predaju ranije.

 

Frederiku je već 55 godina i za ovaj dan se sprema ceo život. Kako kaže njegova biografkinja, Frederik dugo nije hteo takav život. „Neću da budem kralj“, navodno je kao dete govorio dadilji.

 

Ali, buntovnička vremena su odavno prošla. Sa svojom suprugom Meri, koja dolazi iz Australije, Frederik se pobrinuo za potomstvo kraljevske kuće. Osamdeset odsto Danaca zadovoljno je svojim prestolonaslednikom.

 

Smena se čeka u još dve skandinavske zemlje. Švedska princeza Viktorija trebalo bi da nasledi oca Karla XVI koji je na tronu pola veka. Norveški princ Hakon uslediće posle svog oca Haralda V (86) koji se, zbog lošeg zdravlja, jedva pojavljuje u javnosti.

 

Vatican Media/­Handout via Reuters

Papa je najjači

Sve kraljevske kuće Evrope imaju tek reprezentativnu ulogu, nijedna nema pravu političku moć. To važi i za vojvodu u Luksemburgu i kneza u Lihtenštajnu.

 

Doduše, knez Albert koji vlada Monakom je donekle izuzetak – on ima šira ovlašćenja. Andorom pak vladaju dva kneza – jedan je uvek španski biskup, drugi – francuski predsednik. Dakle, Emanuel Makron je pomalo i knez.

 

Pravi izuzetak u Evropi je jedina izborna monarhija – Vatikan. Papa Franja nije samo verski poglavar svetskih katolika, već i apsolutni vladar najmanje države sveta, smeštene usred Rima.

 

Život kao sapunica

„Mislim da većinu građana država sa monarhističkim uređenjem njihova monarhija zabavlja“, kaže istoričarka Monika Vajnfort, odlična poznavateljka plemstva.

 

Kako je rekla, ni u jednoj od monarhija nema ozbiljnih nastojanja da se pređe na republiku, iako tu i tamo ima sitnih protesta.

 

Kraljevske kuće danas žive od tradicije, ali i interesovanja žute štampe za dvor, od skandala ili skladnog porodičnog života koji se nekad predstavlja kao život običnih ljudi, a nekad suprotno, uz puno pompe.

 

„Naš život je čista televizijska sapunica“, rekao je današnji britanski kralj Čarls ranije. Njegov otac Filip je dinastiju Vindzora nazvao firmom koja dobija poreski novac, a zauzvrat treba da isporuči lepe slike i bude uzor.

 

Neki monarsi stvarno vladaju

Nešto više od petine država (22 odsto) na svetu su monarhije. U četrnaest država van Evrope je engleski kralj i dalje zvanično vlast, recimo u Kanadi ili Australiji. Japan je jedino preostalu carstvo.

 

U pet zemalja monarh ima apsolutnu vlast bez ikakve parlamentarne ili sudske kontrole – Brunej, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Svazilend.

 

Azijska država Malezija je jedina velika izborna monarhija. Onde sultani devet provincija biraju kralja – to je trenutno Abdulah Šah. U Ujedinjenim Emiratima se na mestu vladara rotiraju emiri različitih emirata.

 

Na Bliskom istoku, doduše, nema bulevarske štampe koja bi otkrivala skandale sa dvora ili se usudila da kritikuje monarhe.

 

U Evropi je pak interesovanje ogromno. Britanska kraljevska kuća je „lider na tržištu“, interesovanje za njihovu blago disfunkcionalnu porodicu nikada ne jenjava.

 

„Fascinacija počiva na spektaklu u svakodnevnom“, rekla je Monika Vajnfort. Monarsi, kaže, rade obične stvari – venčavaju se, podižu decu, umiru – ali u luksuzu, uz rituale, uz kočije, uniforme, raskošne haljine i dvorce.

 

Bogati i „siromašni“ kraljevi

Najbogatiji kralj je onaj tajlandski, Rama X, čiji imetak američki magazini procenjuju na 30 do 43 milijarde dolara. U Evropi je to lihtenštajnski knez Adam Drugi sa 3,5 milijardi dolara. Kralj Čarls ima nešto manje od dve milijarde dolara privatne imovine.

 

Danska kraljica Margareta će svom sinu u nedelju prepustiti prilično mršavih trideset miliona dolara. Najubogiji monarh Evrope je španski kralj koji jedva ima deset miliona dolara.

 

 

***

Komentar

***

 

U 1688/89 unutrašnja politika VB je reorganizovana. Sa slavnom revolucijom dolazi Vilim III, nizozemski aristokrat i protenstant, knez Oranski, stadtholder nizozemske republike, kralj Engleske, Irske i Škotske; on u VB uvodi slobodu štampe po holandskom modelu. 1701., zakonom - "Act of Settlement" - ograničena je i moć kralja u vođenju ratova pri čemu je za odobravanje novčanih sredstava za vođenje rata bila potrebna saglasnost  parlamenta; osigurana je nezavisnost  sudstva od eventualne kraljeve samovolje. Kruna je polako postala ceromonijalna institucija, vlast je u rukama vlade, sudstva, parlamenta. Druga strana političe vlasti u demokratskim državama je što su se partije i političari pretvorili u – poslovne institucije; zanimanje: "političar". "Politička birokratska aristokratija"  je vremenom urušilo samu demokratiju. Birokratija je na samo korak do one u Despotskim državama. ? Birokratska=despotska je država – "satni mehanizam" - slučjno je stvorena u prvoj civilizaciji u Sumeru i održava se u brojnim državama na Zemlji do danas; svrha tog mehanizma je da - očuva centralnu vlast - a ne da očuva društvo. Brojni zupčanici i prenosnici međusobno su tako spregnuti da sve institucije te države - upregnu narod u jednu - "beskonačnu radnu mašinu", koju pokreće bič birokratije, a čija je - jedina svrha postojanja - to da su "potrošna energija" - pogonsko gorivo - pomoću koje se održava centralna vlast. Ličnosti koje su na čelu tih institucija (koje su sve međusobno  spegnute) su potpuno nebite – satni mehanizam radi – nezavisno od njihovog znanja, morala i sposobnosti.

 

Zoran Stokić

13.01.2023.

ЧЕТВРТАК, 11. ЈАНУАР 2024.

 

Mališić: NIN posredna osveta vlasti za naslovne strane, nova vlasnica nam se pet meseci nije obratila

 

VESTI Autor: N1 Beograd 11. jan 202409:44 4 komentara

 

Donedavna zamenica glavnog i odgovornog urednika NIN-a Vesna Mališić izjavila je u emisiji "Iza vesti" da su uslovi za rad novinara u NIN-u bili teški, ali da su oni nastavljali da rade zbog osećanja profesionalizma i slobode. "Očekivali smo da će ona da nam se obrati, ali se to nije desilo. Pet meseci nam se ona nije obratila. Da ne govorim o tome da je rekla da je NIN dobila na poklon, kao čokoladu, novinu, što je unutar redakcije izazvalo nelagodu i nepoverenje", istakla je Mališić.

Inače, Mališić je prva dala otkaz u Ninu prošle nedelje i odbila je da bude nove koncepcije ovog nedeljnika. Ona je objasnila da je redakcija NIN-a do sada radila u teškim uslovima, zbog politike menadžmenta da se ne primaju novi ljudi i zbog malih plata, ali da su „novinari imali osećanje da imaju slobodu“, pa su nastavili sa radom.

„To je bila najvažnija vrednost koju smo mi čuvali. Zbog toga smo prihvatali i to da budemo skrajnuti iz kompanije. da nemamo reklame i da se sama kompanija ponaša kao da smo neko neželjeno dete. Ali smo bili zbijeni zbog osećanja da radimo nešto po svojoj savesti, po svom profesionalnom razumeavnju stvari, i da radimo u interesu javnosti i slobodno“, istakla je Mališić.

Međutim, dodatni problemi su se javili kada se pojavila nova vlasnica, Jelena Drakulić Petrović. „Bili smo skrajnuti i pre nego što je Jelena Drakulić postala vlasnica. Ali, činjenica je da smo tu novost saznali tako što smo to saznali na ulici. Izašla je vest, zvale su nas kolege, a mi to nismo ni znali. To je bio prvi signal da to nije bilo normalno… Očekivali smo da će ona da nam se obrati, ali se to nije desilo. Pet meseci nam se ona nije obratila. Da ne govorim o tome da je rekla da je ona dobila na poklon, kao čokoladu, novinu, što je unutar redakcije izazvalo nelagodu i nepoverenje“, objasnila je Mališić.

Dodaje da su novinari o gotovo svim novinama koje su se događale unutar redakcije saznavali na ulici, od prijatelja, ili iz drugih medija. „Nedostatak komunikacije sa novom vlasnicom je bio prvi znak da se stvari dešavaju mimo toga da kolegijum i redakcija to zna. Zapošljavali su se novi ljudi, a mi smo godinama tražili sajt – ali to nama nije bilo dozvoljeno. Međutim, odjednom se sajt pojavio, i pojavili su se neki drugi ljudi koji su došli zbog autoriteta NIN-a, oni nisu ništa krivi ni odgovorni… Sve promene koje su se dešavale su se dešavale iza leđa redakcije“, opisuje Mališić.

Nakon što je proradio sajt NIN-a svi su primetili promene, odnosno da se neki tekstovi, kao i Petričićeve karikature tamo ne pojavljuju. kada su pitali zašto, odgovoreno im je da građani treba da kupe NIN- da bi videli to.

Opisuje šta se sve dešavalo: „Smanjivanje uticaja, smanjivanje značaja, trijaža tekstova koji će se pojaviti… Osećali smo da ide proces koji  treba sve nas da učini što beznačajnijim, a na tražištu sve slabijim. Da se podiže sajt koji će biti širi po koncepciji, koji će nešto drugo donositi, i da NIN umre prirodnom smrću“.

Ona je istakla da se nova vlasnica Jelena Drakulić Petrović objavila posle intervjua sa Vučićem, pre Nove godine. „Na kraju je ona došla i sopštila koncept promena,. Donela nam je istraživanja fokus grupa koja su kazala da je ‘NIN uglavnom dosadan’, uglavnom politički deo“, kazala je Mališić i proimetila da su istraživanja pokazala da je nizak stepen interesovanja čitalaca za političke teme i za crnu hroniku, a da je povećano interesovanje za IT, region i sport. I to je bio prostor u kome je jedan politički nedeljnik trebalo da se širi.

„To onda ne bi bio politički nedeljnik, a NIN je, pre svega, politički nedeljnik. Ukoliko politički nedeljnik pretvorite u nešto drugo, onda nema mnesta za ljude koji su do sada tu radili. Mislim da je ideja bila da jedan po jedan čovek ode i da NIN ‘umre’ prirodnom smrću“, podvukla je Mališić.

Na pitanje da li je ovo posredna osveta vlasti za pojedine naslovne strane ovog nedeljnika, Mališić odgovara:  „O, da. Poslednjih 10 godina nije bilo sednice parlamenta da NIN nije bio tema. Nije bilo intervjua predsednika da NIN nije bio tema. Nije bilo konferencije za medije, gde novinar koji je blizak predsedniku nije citirao nešto iz NIN-a, a potom vređao urednika ili novinara. Mi smo bili mala redakcija, ali sa velikim odjekom. To je nešto što vlast nije mogla da podnese. I ja mislim da je našla putić kojim bi mogla da pripomogne da NIN dobije reklame, da se razvije i sve to, a da se smanji uticaj političkog novinarstva“.

Smatra da vlast u Srbiji nije sposobna da istrpi nijedan disonantan ton, kao i da je svaka kritika žulj „kao mali kamen u cipeli“. „Teme koje je NIN pokretao su njih veoma dirali. Ono što je pisao Vuk Cvijić, to direktno udara u suštinu onoga što je karakter ovog režima“, podvukla je Mališić.

Podsetimo, članovi dosadašnje redakcije NIN-a nastavljaju rad u novom nedeljniku United Media. Redakcija, zajedno sa Vesnom Mališić i Milanom Ćulibrkom, biće deo novog nedeljnog izdanja koje će se vrlo brzo naći pred čitaocima širom zemlje. Kako je navedeno, urednički koncept koji su oni do sada negovali u potpunosti se slaže sa politikom poslovanja United Media i on se neće menjati ni u narednom periodu.

„Uprkos prividu bogatstva medijske scene i širokog izbora, svedoci smo da je sloboda medija na izuzetno niskom nivou i da je građanima ograničen pristup istini. Biti profesionalan posebno je veliki izazov u današnje vreme. Oduvek smo, kroz rad naših medija, bili posvećeni profesionalnom, objektivnom, nepristrasnom i nezavisnom novinarstvu i duboko sam uverena da će to biti slučaj i sa novim nedeljnikom“, istakla je izvršna direktorka United Media Aleksandra Subotić.

Ona je dodala i da je dosadašnja redakcija NIN-a današnjim potezom pokazala da svoju profesionalnu ulogu shvata ozbiljno, jer ne žele da prave kompromise sa istinom, sa činjenicama.

U okviru United Media u Srbiji posluju mediji N1, Nova, Danas, Sport Klub a o svim detaljima lansiranja novog nedeljika javnost će biti blagovremeno obaveštena. Snimci intervjua odmah po završetku emisije dostupni su i svim ljubiteljima audio forme i na platformama podcast.rs, Spotify, Deezer, Google podcast, Apple podcast, Simplecast, Sticher, Pandora.

 

 

***

Komentar

***

 

 

A zašto se ovo događa? Birokratska=despotska je država – "satni mehanizam" - slučjno je stvorena u prvoj civilizaciji u Sumeru i održava se u brojnim državama na Zemlji do danas; svrha tog mehanizma je da - očuva centralnu vlast - a ne da očuva društvo. Brojni zupčanici i prenosnici međusobno su tako spregnuti da sve institucije te države - upregnu narod u jednu - "beskonačnu radnu mašinu", koju pokreće bič birokratije, a čija je - jedina svrha postojanja - to da su "potrošna energija" - pogonsko gorivo - pomoću koje se održava centralna vlast. Ličnosti koje su na čelu tih institucija (koje su sve međusobno  spegnute) su potpuno nebite – satni mehanizam radi – nezavisno od njihovog znanja, morala i sposobnosti. Dok se ovi zupčanici ne zakoče - ne demotiraju - nije moguće osloboditi  se  ovog  sociološkog sistema vladanja; važno je znati da taj sistem - krši osnovna načela biološkog preživljavanja vrsta - znači predstavlja jedan društveni smrtonosni anahronizam.

Zoran Stokić

11.01.2024.