„Kao Turci kad izbace bašibozuk ispred svojih šatora“: Dimitrijević o blokadi Trga Nikole Pašića

 

VESTI Autor: Tijana Zarić, N1 Beograd 29. apr 202511:16 2 komentara

 

Trg Nikole Pašića je od 11. aprila zatvoren za saobraćaj, a na kolovuzu se i dalje nalaze beli šatori za koje niko pouzdano ne zna čemu služe i ko su ljudi koji borave u njima. Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/kao-turci-kad-izbace-basibozuk-ispred-svojih-satora-dimitrijevic-o-blokadi-trga-nikole-pasica/

 

*

 

Radnici Elektrodistribucije u Nišu sekli kablove operaterima, među njima i oni koji emituju N1

 

 

VESTI Autor: Sonja Kamenković 29. apr 202517:26 0 komentara

Shutterstock/Prapat Aowsakorn

 

Radnici Elektrodistribucije u Nišu danas su isekli kablove nekim TV operaterima, među kojima je i Jotel, a koji emituju program TV N1, saznaje portal N1. To je, kako javljaju čitaoci N1 urađeno uz obrazloženje da "rade na mreži" u naselju Brzi Brod.

 

Jedan od operatera koji u tom gradu emituje program N1 je kablovski operater Jotel, kojem su u naselju Brzi Brod presečeni kablovi. Na taj način više stotina domaćinstava u Nišu ostalo je bez mogućnosti da gleda program TV N1.

 

Kako N1 saznaje od svojih izvora, Jotel nije jedini operater koji je ostao bez dela svoje mreže u tom gradu, a seča kablova je urađena protivzakonito.

 

„Kako i zašto i na osnovu čega radnici Elektrodistribucije smeju da rade tako nešto? Valjda postoje neke institucije u ovoj zemlji, ne postoji razlog da se tako nešto uradi i da se pre seče kablova takva informacija krije“, rekao je sagovornik N1.

 

Koga će zadesiti slična sudbina, u ovom trenutku izvor portala N1 nije mogao da precizira.

 

 

***

Komentar

***

 

///Neobjavljen komentar na N1///

 

Da, kao bašibozluci..., istoričaru Dr Dimitrijeviću je trebalo 35 godina na primeti ovaj fenomen. I on je jedan od nevernih Toma, koji 1989., 1990., nije hteo da primeti da je komunizam bio taj koji nas je 1945.,vratio u osmansko (vizantisko) despotsko blato, da je Sloba dobio zadatak od komunista da napravi lažnu tranziciju, lažni parlamentarizam tj. da realizuje jednu od brojnih metamorfoza despotije. 

To što se despoti prerušavaju u ove ili one odeće –  

manipulacija marionetama senki i silueta - uvek je

 ista.

 

Uzgred, bašibozlike (neregularne pripadnike osmanske vojske) je država naoružavala i održavala, ali nisu primali platu, već su živeli od pljačke, i nisu nosili uniforme niti neke oznake. Usled nedostatka discipline, nisu bili sposobni za preduzimanje većih vojnih operacija. Usled nepredvidivosti i nediscipline, povremeno su redovne turske snage morale nasilno da ih razoružavaju (od Arkana,..., Velje Nevolje i tsl.).

 

*

 

"Kako i zašto i na osnovu čega radnici Elektrodistribucije smeju da rade tako nešto? Valjda postoje neke institucije..."

 

Samo nastavite da držite glavu poput noja u pesku, kako u Srbiji postoji parlamentarna demokratija i nastavite da čekajte Godoa - nastavite da čekajte da institucije sistema "PRORADE". 

Sve u svemu naši mediji (koji su navodno prijatelji normalnosti) mi neodoljvo liče na Karađoza. Jeftina zabava za siromašan narod.

 

Karađoz - grbavi nepismen čovek sa turbanom i crnom bradom – impulsivan, predstavnik je šire javnosti. Hacivat pripada obrazovanoj klasi, govori otomanski turski i svojim poetskim i književnim jezikom pokazuje da poznaje islamske klasike. Karađoz voli da se ruga Hacivatu i zajedničko im je da su obojica siromašni.

 

Zoran Stokić

29.04.2025.

 Ne prestaju kritike na račun svetskih lidera: Ono što su radili na sahrani pape mnoge je šokiralo

FOTO

 

Izvor: B92.net 27.04.2025. 10:41

 

Brojni svetski lideri koji su prisutvovali sahrani pape Franje naišli su na kritike zbog nepoštovanja kodeksa, a ono što je javnosti najviše zametalo jeste fotografisanje na sahrani. Pročitaj više:

https://www.b92.net/zivot/aktuelno/124476/ne-prestaju-kritike-na-racun-svetskih-lidera-ono-sto-su-radili-na-sahrani-pape-mnoge-je-sokiralo-foto/vest

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Da su stvarno vernici (i svetovni i sakralni prvaci sveta) onda bi tražili od Boga, kao u psalmu 51, "Amplius lava me ab iniquitate mea, et a peccato meo munda me"( "Operi me temeljno od bezakonja moga, i očisti me od greha moga")."Miserere mei, Deus" ("Pomiluj me, Bože") je postavka Psalma 51 Gregorija Alegrija. Nastao je za vreme pape Urbana VIII, 1630-ih, za "isključivu upotrebu" u Sikstinskoj kapeli tokom Strasne nedelje, napisana je za tri hora i bila je primer vrhunske polifonije. Ovu tenor ariju ("Amplius lava me" iz "Miserere") ipak treba čuti u postavci Ignaz Holzbauera.

 

Za ovo Miserere (Allegri) vezan je izmišljen događaj, izmislio ga iz propagandnih razloga Leopold Mocart u pismu supruzi (jedini zvor tog navodnog događaja je to pismo), 1770., da je njegov sin Amadeus sa 14 godina kada je na veliku sredu u Sikstinskoj kapeli čuo misu, uveče zapisao notni tekst, te inače "čuvane kompozicije" (koja je navodno bila zabranjena da se izvodi van Sikstinske kapele) koji su pored Siksinske kapele posedovale još samo tri osobe: car Leopold I, kralj Portugalije, kao i Padre Martini.

 

Empirija kaže suprotno, samo jedan  primer, izvedena je u Londonu 1735., a od 1735-1765 bila je jedno od najizvođenijih dela u Londonu; pa kada su Leopold i Amadeus posletili London 1764/65, mogli su je tamo čuti i kupiti čak i note.

 

Leopold i Amadeus su među savremenicima bili poznati kao sakupljači i prepisivači nota drugih komozitora. Mislim da je Amadeus 1770., zaisti zapisao note Miserere (Allegri) tj. prepisao ih je iz primerka koji je padre Martini držao u svojoj biblioteci; gde je Amadeus došao da uči komponovanje; kroz školu padre Martinija su prošle stotine đaka,  J.C. Bah,..., Jameli, Misliveček, Gretri, Berezovski, Amadeus Mocart.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=XNknz7PrmoU

Allegri: Miserere mei, Deus (Full version) Edward Higginbottom

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=Hd_Y4DqeLhU

Vergessene Musik vom Ludwigsburger Hof – Holzbauer, Duntz, Brescianello

/// Obratiti pažnju na ariju: 00:02:46 Aria (Tenor) Amplius lava me///

 

 

Zoran Stokić

28.04.2025.

 Ponoš: Izlazak na izbore bez promene uslova je zamka, ne odustajati od prelazne vlade

 

VESTI Autor: beta 27. apr 202514:49 48 komentara

 

Predsednik stranke Srbija Centar (SRCE) Zdravko Ponoš naglasio je da su izbori bez promene izbornih uslova - zamka, napomenuvši da ta stranka ostaje pri stavu da je prelazna vlada jedini mehanizam za izlazak iz krize. Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/ponos-izlazak-na-izbore-bez-promene-uslova-je-zamka-ne-odustajati-od-prelazne-vlade/

 

***

Komentar

***

 

Naše elite  kao i ljudi dobre volje naš politički problem tretiraju kao jedinstven slučaj, nepoznat u istoriji na planeti Zemlji, otuda ta naša sizifovska pozicija. Naš problem nije nastao 2012., nego 1945; jer ovde parlament, mediji (i sve ostalo) nisu nikada bili servis naroda, to je trivijalna empirijska činjenica. 

Od nauke smo mogli naučiti i to, da kada pokušavamo da rešimo neki problem, treba da se zapitamo, da li je neko pre nas rešavao taj isti (ili sličan) problem,ako jeste, kako ga je rešio, uspešno, neuspešno i tsl? Da li se vaš problem može redukovati na te ranije rešavane probleme? Stavljanje vašeg problemau u ravan naučne zajednice sveta, dovodi vas u situaciju da vorp brzinom uspešno rešite taj vaš problem. 

Da li je bilo slučajeva da je neko u svetu, pre nas, pokušavao da od pred-političkog društva ("zatvorenog društva" Poperov termin; "despotskog društva" Witfolgelov termin) zakorači u političko društvo ("otvoreno društvo", parlamentarnu demokratiju gde su tri grane vlasti međusobno razdvojene te mediji kao četvrtu granu vlasti)? Da, puno puta. Nikad nije kasno vratiti se na kolosek nauke – danas u doba interneta više niko nema izgovor da su ga čuvari "zatvorenog društva" u tome sprečili.

Zoran Stokić

27.04.2025.

 

Đorđe Kosić: Umetnik uvek ima odgovornost – ne verujem u pisanje bez svesti za koga se i kada piše (INTERVJU)

 

 

KULTURA Autor: Iva Kesić 27. apr 202508:21 2 komentara

 

dramaturg Đorđe KosićFoto: Goran Srdanov/Nova.rs

 

"Svedočimo zloupotrebi medija u propagandne svrhe, različitim oblicima represije slobode govora, fizičkom nasilju, selektivnom sprovođenju zakona i drugim obeležjima autokratske vladavine. Pojavna stvarnost je druga, ali represivni mehanizmi su slični i mislim da je zadatak pisca upravo u tome - da pronađe 'podzemne tokove' koji povezuju dva različita vremena, koji sežu dublje od vidljive stvarnosti i dnevne politike", rekao je u intervjuu za portal N1 dramaturg Đorđe Kosić, govoreći o paraleli aktuelnog trenutka sa novom predstavom Narodnog pozorišta - "Centrala za humor".

 

Đorđe Kosić, mladi dramaturg i scenarista, autor je dramskog teksta za predstavu koja je odnedavno na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu. Iako smatra da se i te kako uviđaju paralele sa ovim trenutkom, naglašava da nije sklon banalizaciji teme i izjednačavanju dva vremena.

 

„Važno je istaći da današnji Beograd, uprkos svim problemima, srećom ne liči na tragične prizore Drugog svetskog rata. Užasi koji su tih dana bili svakodnevica beogradskih ulica, predobro su opisani i zabeleženi za svakoga ko u to sumnja“, kaže on.

 

U razgovoru za portal N1, navodi da su ključna pitanja koje predstava pokreće, a koje i njega duboko dotiču – kako živeti u svetu u kome život naizgled postaje nemoguć, u svetu u kom su tragedije i zlo svakodnevica, kao i kako stvarati umetnost u takvim okolnostima, odnosno da li ona uopšte ima smisla.

 

Predstava je inspirisana istinitim događajima i ličnostima, a „Centrala za humor“ je ime pozorišne trupe koja je izvodila vodvilje, skečeve, humorističke i vokalne numere u periodu pred i tokom okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu. Njenim članovima je zbog toga suđeno u novembru 1944. godine.

 

„Nema smisla stvarati umetnost koja nije u komunikaciji sa vremenom u kom nastaje“

U jednom razgovoru, Kosić je kazao da je ova predstava – najbolji način umetničke borbe. Na pitanje koliku odgovornost oseća pri stvaranju u ovom trenutku, kaže da umetnik uvek ima odgovornost. Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/intervju-djordje-kosic-umetnik-uvek-ima-odgovornost-ne-verujem-u-pisanje-bez-svesti-za-koga-se-i-kada-pise/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Da, najbolja su ona umetnička dela koja su bila u "komunikaciji sa vremenomu u kome su nastala". Jedan, danas, zaboravljen primer: Joseph Wright, "Eksperiment..." 1768. Na slici Rajta, "Eksperiment nad pticom u vazdušnoj pumpi" naučni subjekt je prikazan - sa svečanošću - koja je (ranije) bila rezervisana samo za verske ili istorijske scene. Scena prikazuje naučnika - koji sprovodi eksperiment sa vazdušnom pumpom Roberta Bojla, isisavajući kiseonik malom belom papagaju. Posmatrači različito reaguju: kolega naučnik pomno prati eksperiment, tri mlada praktičara radoznalo prate eksperiment, devojčica i devojka iskazuju bol (teši iz otac), zaljubljeni par se oglušuje o radnju; a centralna figura (eksperimentator), osvetljena je svećom - gleda direktno u posmatrača - uvlačeći ga u moralni izbor: da nastavi eksperiment ili da prestane - da bi ptica preživela. Rajt je stvorio scenu preplavljenu emocionalnim tenzijama i "kao da" je u pitanju religiozna simbolika, koja podseća na Hristovu žrtvu i osećaj ljudske zbunjenosti pred misterijom. 

Uzgred budi rečeno - Bojl je 1660., u "eksperimentu 41" pokazao kako živa bića zavise od vazduha (koristio je: ptice, miševe, jegulje, puževe, muve - posmatrajući njihove reakcije kada je izvučen vazduh.

 

Zoran Stokić

27.04.2025.

         Kad Vorholov portret završi u smeću

/ Joseph Wright "Eksperiment" 1768./

 

 

BBC News na srpskom 26.04.2025. 09:06

 

Vorholovi portreti kraljice Beatris bili su izloženi na izložbi u Apeldornu u Holandiji u oktobru 2024.

 

Mala holandska opština na jugu zemlje priznala je da je „najverovatnije“ slučajno bačeno 46 umetničkih dela, između ostalog i portret bivše holandske kraljice koji je oslikao Endi Vorhol, tokom poslednjeg renoviranja.

 

Portret iz 1980-ih, vredan oko 150.000 evra nestao je tokom radova na renoviranju gradske kuće 2024. godinel saopštili su zvaničnici opštine Mahorts .

 

Istraga je pokazala da su dela bila odložena u podrumu tokom radova, ali je nedostatak smernica kako da se čuvaju možda uzrok bacanja umetnine u smeće. Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/kad-vorholov-portret-zavrsi-u-smecu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

"Ubrzanje". 1800-stote nas je bilo 1 milijarda a 1900-stote već 3, danas 8 milijardi - sve se "ubzalo" pa i "glad" za umetnošću. Novi "umetnički" pravci, i njihovi brojni proizvodi, su počeli bujati kao pečurke posle kiše. A svaka masovna proizvodnja, namenjena masi, mora sniziti standrde. 

A pre te masovnosti? Jedan u Srbiji nepoznat primer, slika "Eksperiment" 1768., (Joseph Wright, od 1863., je u vlasništvu Nacionalne galerije u Londonu i smatra se remek-delom britanske umetnosti.). Na slici Džozefa Rajta, 1768., "Eksperiment nad pticom u vazdušnoj pumpi" naučni subjekt je prikazan - sa svečanošću - koja je bila rezervisana samo za verske ili istorijske scene. Ova Rajtova slika, gde on proslavlja naučna otkrića prosvetiteljstva, odstupa od slikarskih konvencija tog vremena. Scena prikazuje naučnika - koji sprovodi eksperiment sa vazdušnom pumpom Roberta Bojla, isisavajući kiseonik malom belom papagaju. Posmatrači različito reaguju: kolega naučnik pomno prati eksperiment, tri mlada praktičara radoznalo prate eksperiment, devojčica i devojka iskazuju bol (teši iz otac), zaljubljeni par se oglušuje o radnju; a centralna figura (eksperimentator), osvetljena je svećom - gleda direktno u posmatrača - uvlačeći ga u moralni izbor: da nastavi eksperiment ili da prestane - da bi ptica preživela. Rajt je stvorio scenu preplavljenu emocionalnim tenzijama i "kao da" je u pitanju religiozna simbolika, koja podseća na Hristovu žrtvu i osećaj ljudske zbunjenosti pred misterijom. Uzgred budi rečeno - Bojl je 1660., u "eksperimentu 41" pokazao kako živa bića zavise od vazduh (koristio je: ptice, miševe, jegulje, puževe, muve - posmatrajući njihove reakcije kada je izvučen vazduh.

 

Iako je Oto fon Gerike stvorio teoriju "vakum pumpe" 1650., zapravo prvu "pravu" je napravio Robert Bojl 1659; poklonio je pumpu Kraljevskom društvu 1660. Bojl je dao se naprave još dva pumpe za svoje lične eksperimente. U to vreme, pumpe su bile izuzetno retke (bile su preskupe): poznato je da je Kristijan Hajgens posedovao jednu u Hagu, a druge su možda bile prisutne u Halifaksu, Hristovom koledžu, Kembridžu i Montmor akademiji u Parizu. Bojlova pumpa, koju je dizajnirao i napravio Robert Huk, bila je složena i teška za upotrebu (opsluživla su je dva operatera). Uprkos tehničkim poteškoćama, Bojl je sproveo brojne eksperimente, koji su sakupljeni u njegovom delu "Novi eksperimenti fizičko-mehanički, dodirivanje izvora vazduha i njegovi efekti" 1660. Ispitivao je sagorevanje, magnetizam, zvuk, svojstva vazduha i reakciju različitih organizama na razređeni vazduh.

 

Zoran Stokić

16.04.2025.

 "PAD NADSTREŠNICE NIJE PRIMER KORUPCIJE" Čedomir Antić o rektoru Đokiću i studentskim blokadama

 

Blic 25.04.2025.

 

"Tek treba da vidimo šta će biti kada "nutela" generacija, biciklisti za Strazbur, dođu na vlast" Pročitaj više:

https://www.blic.rs/vesti/politika/cedomir-antic-o-blokadama-i-rektoru-djokicu-o-cemu-bi-razgovarao-ako-je-rekao-da/dqp270g

 

 

***

Komentar

***

 

 

Od 1945-2025 možemo uočiti tri bitne generacije naših "ćaka": 1) utemeljivače komunizma od 1945., koji su od Pravnog fakulteta (i drugih fakulteta društvenih nauka) napravili komunističku medresu; gde se nije učila pravna nauka (ekonomska, istorijska i tsl) nego se učio zanat birokratskog vladanja narodom po kanonima komunističke (despotske) ideologije; 2) najbolji "ćaci" takvih nazovi fakulteta (nazovi nauka) - a tu spada i prof Antić; 3) "ćaci" iz Pionirskog parka tj. "studenti"koji nisu savladali ni azbuku. 

Šta je zajedničko ovim trima generaciama ćaka? Empatija im teži nuli (i) čuvari su despotskog sistema.

"Ćak" Č. Antić(!) Da li bi otišli da vas leči nadrilekar? Da li bi otišli da vas operiše kardiolog koji ne razlikuje srce od bubrega i tsl? To vam je Antić, "prof istorije" koji - nije upoznat - nije čuo empirijsku činjenicu da smo 700 g živeli u despotskim sistemima (vizantiska, osmanska, komunistička – faza). Pošto naše elitne generacije - ćaka – nisu čule (namaju pojima) o činjenici - despotije (najstariji oblik vladanja, počev od prve civilizacije Sumer) dođe nekako prirodno da baš oni 1989-2025 pred našim očima  svesno ili nesvesno (učinak je isti) - proizvode metamorfoze despotije - ubeđujući narod da je to parlamantarna demokratija.

 

Zoran Stokić

25.04.2025.

  

Što se tiče RTS-a, on ne može pasti, jer je već odavno pao

 

Slobodan Divjak

"Danas" 24.04.2025.  12:10

foto BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ

 

Miting održan povodom osnivanja Pokreta za narod i demokratiju doživeo je, kao što je poznato, potpuni krah. Naime, na njemu se okupilo oko 55.000 osoba, što je bilo daleko ispod očekivanja glavnog promotera ovog događaja koji je najavljivao da će to biti najmasovniji skup koji je ikada održan u Srbiji.

 

Suma sumarum: na taj skup je došlo oko 10 puta manje ljudi nego na onaj od 15. marta koji su prethodno zakazali studenti. Ta činjenica je opipljiv, neoboriv dokaz da postojeći režim ima zanemarljivu podršku u biračkom telu. Ovu konstataciju potvrđuje i nedavno istraživanje javnog mnenja koje je izvršio Institut za društvene nauke. Prema njemu, rejting vladajuće koalicije kreće od 6 do 7 odsto.

 

Samo preimenovanje stare koalicije u Pokret za narod i državu nije moglo prikriti činjenicu da je tu reč samo o nominalnoj promeni, tj. da će ideološki program tog pokreta zapravo biti nastavak onog prethodnog, samo u još otvorenijem i oštrijem vidu.

 

Njegovu srž će i dalje predstavljati “demokratija bez naroda” kao pretpostavka države bez vladavine prava, koja počiva na logici tzv. decizionizma, tj. na uzdizanju hirovite i kapriciozne volje vlastodršca na nivo nespornih naredbi i zakona.

 

U konceptu “demokratije bez naroda”, građanima se oduzima status izvornih nosilaca suverenosti čime se otvara prostor za ustoličenje suverena i diktatora oličenog u jednoj ličnosti koja nije ni pod čijom kontrolom, već koja sve drugo kontroliše (sve tri grane vlasti, medije itd.)

 

Čuveni nemački pravnik, Karl Šmit izlagao je radikalnoj kritici parlamentarne stranke proskribujući ih kao subjekte koji su sposobni samo da beskrajno raspravljaju a nesposobni da donose odluke.

 

Stoga je on bio za ukidanje parlamentarizma a za uvođenje sistema decizionizma u kojem suveren lišen svih normativnih ograničenja donosi sam neosporive odluke, utoliko što se o njima ne može raspravljati. Dakle, Šmitov decizionizam u svom čistom obliku uspostavlja primat arbitrarne odluke suverena nad pravnom normom.

 

Naš suveren isto tako prezire dijalog i raspravu smatrajući ih preprekom svom samovoljnom odlučivanju. Njegovi pozivi na dijalog su samo retoričke prirode; on dijalog shvata kao fingirani dijalog. Rasprava koja se odvija u Narodnoj skupštini o različitim zakonima, uredbama i drugim problemima zapravo je simulacija rasprave jer su odluke o tim stvarima već donete pre rasprave, van ove institucije......

Pročitati više:

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/rts-protest-slobodan-divjak-licni-stav/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Okamova britva: Ako se neko suoči sa nizom fenomena za koje postoji više od jednog održivog objašnjenja, treba izabrati najjednostavnije objašnjenje koje odgovara svim uočenim činjenicama. Evo posle svih ovih decenija našeg propadanja, Divjak ni do danas nije čuo (uvažio empirijsku činjenicu) da smo oko 700 g živeli u "despotskim sistemima" (vizantiska, osmanska, komunistička - faza), nije primetio njene metamorfoze (i) od 1989-2025.

 

Pitanje i za Slobodana Divjaka "kako se iz predpolitičkog duštva (despotskog) može zakoračiti u političko društvo (parlamentarna demokratija) – kroz institucije despotskog sistema to nije moguće (to pokazuju primeri iz istorije)".

 

Zoran Stokić

24.04.2025.

 Prvi video postavljen na Jutjub na današnji dan pre 20 godina

 

SCITECH Autor: DW 23. apr 202508:41 0 komentara

 

jutjubAlgi Febri Sugita/Shutterstock

„Ja u zoološkom vrtu“ – to je bio prvi video postavljen na Jutjub na današnji dan pre 20 godina. Kako je nastala ideja koja je dovela do viralnih senzacija i zvezda poput „Gangnam Style“ ili „Baby Shark“?

 

Od njegovog imena napravljen je glagol. „Propustili ste najnoviji viralni fenomen? Samo ga ’jutjubujte’.“ Život u 21. veku bez Jutjuba (YouTube) deluje nezamislivo, zar ne?

 

A sve je počelo kao neobična ideja trojice bivših radnika Pejpala – Džaveda Karima, Čeda Herlija i Stiva Čena – koji su aktivirali svoj domen na Dan zaljubljenih 2005. godine, ne znajući tačno u kojem će smeru sve to da krene, piše Dojče vele.

 

Na dodeli diploma na Univerzitetu Ilinois 2007, Džaved Karim, inače rođen u Nemačkoj, objasnio je: „Nismo znali ni kako da opišemo naš novi proizvod. Da bismo privukli pažnju, jednostavno smo rekli da je to nova vrsta stranice za upoznavanje. Čak smo imali i slogan: ’Uključi se, spoji se’.“

 

Ali, za njihovu stranicu niko u SAD nije pokazao interesovanje. Nisu pomogli čak ni oglasi specijalizovanim časopisima u Las Vegasu i Los Anđelesu, gde su ženama nudili 20 dolara da postave svoje video-snimke na sajt, nisu uspeli.

 

„Lajkuj, komentariši ili se pretplati“

Promenili su smer kada su uočili da korisnici umesto toga postavljaju video-snimke pasa, sa odmora i slične sadržaje. „To nam se učinilo veoma zanimljivo. Rekli smo sebi: ’Zašto ne bismo pustili korisnike da sami definišu Jutjub?’ Do juna smo potpuno redizajnirali stranicu, učinivši je otvorenijom za mnoge sadržaje. I to je upalilo.“ Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/scitech/prvi-video-postavljen-na-jutjub-na-danasnji-dan-pre-20-godina/

 

***

Komentar

***

 

YouTube je najveći Internet server za deljenje video datoteka. IouTube omogućava svojim korisnicima da postavljaju i strimuju svoje video snimke, kao i da gledaju, ocenjuju, dele i komentarišu video snimke drugih. IouTube nudi video klipove, TV klipove, muzičke spotove, trejlere za filmove i još mnogo toga, kao što su video blogovi, kratki originalni video snimci ili obrazovni video snimci....

 

*

 

Zahvaljujući YouTube lako i besplatno su nam dostupna, na primer, dva remek delo barokne muzike; možemo pratiti kako iz jednog dela (A. Scarlatti "Dixit Domine") nastaje drugo (Handel "Dixit Domine"). Sa samo 22 godine, Hendl je, posle dve godine studiranja italijanske muzike, komponovao Dixit Domine (1707.) kao sintezu: luteranskog kontrapunkta (i) italijanske muzike tog vremena (Đakomo Karisimi, Alesandro Stradela, Alesandro Skarlati, Antonio Vivaldi) gde orkestarske grupe odgovaraju jedna na drugu, a melodijski stil vokalnog stila gde virtuosni akteri reaguju jedni na druge.

 

Hendl je nastavio razvoj koji je započeo A. Scarlatti Dixit Domine (/IV/ Juravit Dominus  ; /V/ Dominus a dextris tuis - naizmenični ritmovi, teksture i različita raspoloženja) stvarajući izuzetan dramatični efekat. Hendl koristi različite načine da ilustruje značenje reči, kao u pokretu Judicabit, gde je ideja božanske moći koja je sposobna da „slomi“ (conquasabit) predstavljena kroz žestoko ponavljane note i smele, upečatljive harmonije. Drugi primer je „Secundum Ordinem Melchizedek“, u opadajućoj skali, koji ilustruje Božju moć koja se spušta na Zemlju, dok „Tu es sacerdos in aeternum“, u uzlaznoj skali, ilustruje uspon ka Bogu.

 

I kod Hendla pevačka postava je karakteristična za italijansku muziku, posebno italijansku religioznu muziku: solisti: sopran, alt; mešoviti hor (sopran I, II, alt, tenor, bas) i gudački orkestar (violina I, II, viola I, II) i baso continuo. Orkestru nedostaju duvački instrumenti (flauta, oboa, fagot, trube) i timpani. Kompozicija je komponovana u stilu italijanske religiozne muzike, koju su posebno zastupali: Đakomo Karisimi, Alesandro Stradela, Alesandro Skarlati, Antonio Vivaldi. Najpoznatiji fragment je horsko otvaranje kompozicije, puno dramatičnosti i uzvišenosti. Dikit Dominus je jedna od Hendlovih najpopularnijih religioznih kompozicija.

 

Ps. A. Scarlatti "Dixit Domine" (A.Skarlati je komponovao čak pet Dixit Domine) je danas zapostavljen, ovde oba Dixit Domine možemo čutu i izvarednom izvođenju:

soprano Elin Manahan Thomas, mezzo-sopranos Esther Brazil and Sally Bruce-Payne, tenor Guy Cutting, and bass-baritone Matthew Brook; Choir of The Queen’s College, Oxford The Brook Street Band Owen Rees, director; 13th May 2013.

 

Dixit Dominus: Handel • Scarlatti

The Brook Street Band, Owen Rees, Choir of The Queen's College Oxford

1 / 19

 

 

Zoran Stokić

23.04.2025.

 

U osnovnoj školi kod Rače pao plafon, đaci vraćeni kućama

 

VESTI Autor: Beta 22. apr 202511:40 0 komentara

 

U izdvojenom odeljenju Osnovne škole "Karađorđe" u Saranovu u opštini Rača danas je pao plafon u jednoj učionici /renoviran pre četiri meseca/, a đaci su vraćeni kući i u školskom objektu neće biti nastave, potvrđeno je agenciji Beta u Školskoj upravi. Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/u-osnovnoj-skoli-kod-race-pao-plafon-djaci-vraceni-kucama/

 

 

***

Komentar

***

 

Sreća u nesreći, da se to urušavanje desilo dok su praznici.

Elite nisu shvatile na vreme, šta se u nas događa od 1945. Zašto se urušavaju objekti i tsl?  Ne samo zbog korupcije (to se može brzo sprečiti - ako postoji politička volja vlasti) nego (i) zbog  laicizma u strukama (to se mora dugoročno rešavati - prostire se u svim segmentima društva). Jer kako funkcionišu despotski sistemi, znamo na primer iz obimne dokumentacije koju je za sobom ostavio ŠTAZI iz DDR. Ministarstvo državne bezbednosti (Ministerium fur Staatssicherheit), poznato kao Štazi (moto: "Štit i mač partije"), bila je politička policija, obaveštajna služba, špijunska i kontraobaveštajna služba DDR, osnovana 8.02. 1950., bila je ujedno (i) organizacija za progon takozvanih "političkih prestupnika" (gde je bilo šta u društvo moglo podpasti pod to "političko"). Štazi je bilo oruđe kojim je vladajuća istočnonemačka partija SED nadzirala, kontrolisala i vladala narodom. Ova organizacija se služila obaveštajnim metodama, metodama nasilnog i psihološkog zastrašivanja, terorom i sličnim metodama u borbi protiv "neprijateljskih ličnosti" (kritičara režima tj. SVAKO ko se u društvu služi kritičkim mišljenjem). Ako tako radite 80 godina, to je to! Tako je apsolutno "ispostila" sve struke (umeso stručnjaka - laici), otuda padaju plafoni, nadstrešnice, novi auto putevi dožive odrone, most se sruši, malo malo pa se vagon sa opasnim tovarom strovali sa pruge, bolničke infekcije...

 *

@ Klodovik (Šta su komunisti napravili, vi nećete nikad...) ///neobjavljen odgvor na N1///

Iluzije i samoobmane. Građevine iz komunizma su bile trajnije jer su izgrađene znanjima nastalim pre II svetskog rata. Gradile su ih generacije Milutina Milankovića (koga je vlast 24h pratila šta radi, bio je za njih nepijatelj). Kako je radio naš "štazi" - primer iz godine: 1952., to najasnije pokazuje: hirom vlasti otpušten je sa fakulteta u Beogradu 1952. Aleksandar Đ. Kostić (i još deset najuglednijih profesora); znači otpušten je A.Đ.Kostić  osnivača, prof i dekan (1936—1939) Medicinskog fakulteta u Beogradu i osnivač Instituta za histologiju i embriologiju. Osim Medicinskog, bio je osnivač i Veterinarskog (1938) i Farmaceutskog fakulteta (1939); između ostalog nosilac legije časti....

Zoran Stokić

22.04.2025.

 

grof Moris Učeni (1572-1632)

 Moritz Langraf von Hessen

Malograđanin nanosi gubitke drugim ljudima ali može, ako je profesionlni političar, da čitavo društvo odvede u ponor. Za razliku od profesionalnih političara (i kod nas i u svetu) koji su velikom većinom malograđani, nekadašnja aristokratija u Evropi većinski, zapravo se ponašala tako - kao da su građani, u svojim kraljevstvima su podsticali socijalizaciju na građanskim vrlinama i kritičkom mišljenju - "dobri momci pobeđuju loše", to je izgledalo ugrubo uvek ovako kao u kraljevstvu Hessen-Kassel (nemačka država koja je postojala od 1567. do 1866. omeđena kneževinama Minden i Hanover; Pruskom, Bavarskom i tsl.) za vreme vladavine grofa Morisa Učenog (1572-1632) kartografa, geodete, arhitekte - ostao je upamćen (i) po tome što je sagradio prvo stalno pozorište u Nemačkoj - Otoneum 1605. Pomagao je razvoj svih umetnosti a budući da je, i sam bio, čak i kompozitor, u detetu Hajnrihu Šucu prepoznao je talenat pa ga je o svom trošku školovao u Kaselu i Veneciji kod - Đovanija Gabrijelija/Monteverdija. Tako je Nemačka dobila "oca moderne muzike", "najboljeg nemačkog kompozitora ranog baroka" bez koga nije moguće zamisliti postojanje Hendla,..., J.S.Baha. A u konzervativnoj monarhiji svetog Rumskog carstva - Leopold I - stvorio je tri Univerziteta (Insbruk, Olomouc i Breslav);  naučno društvo, akademiju umetnosti, fakultet za istoriju,...,a stigao je i da komponuje 230 prvorazrednih dela sakralne i svetovne muzike.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=dvaENLO67YQ

Moritz Langraf von Hessen: In dich hab ich gehoffet, Herr à 5

 

Muzikalnije od istog komada koji je J.S.Bah uradio 100 godina kasnije.

 

https://www.youtube.com/watch?v=Kt8Hf7yW9BI

J.S.Bach In dich hab' ich gehoffet, Herr (Christmas Oratorio)

 

*

 

Hessen-Kassel: Sacred and Secular Works

Manfred Cordes

1 / 29

 

*

https://www.youtube.com/watch?v=nM8pfx896ig

Emperor Leopold I - Missa pro Defunctis, W.11 (1673)

 

 Zoran Stokić

21.04.2025.