„Monti Pajton i Sveti gral“ objavljen pre pola veka: Apsurdni film koji je zauvek promenio komediju

 

SHOWBIZ Autor: BBC 09. apr 202518:44  4 komentara

 

Nezavisna britanska komedija koju je napravila televizijska skeč trupa? Zvuči kao film koji je predodređen da bude zaboravljen u roku od nekoliko nedelja. Ali "Monti Pajton i Sveti gral" se i dalje poštuje kao jedna od najvećih komedija na velikom platnu, 50 godina nakon objavljivanja u aprilu 1975. godine. Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/monti-pajton-i-sveti-gral-objavljen-pre-pola-veka-apsurdni-film-koji-je-zauvek-promenio-komediju/

 

 

***

Komentar

***

 

Ta "otkačenost" Pajtonovaca nije pala sa Marsa nego je proizvod - primenjenog znanja - tj. rada vekova. Oksimoroni, na primer, Šekspirovi: "O svadljiva ljubavi! O ljubavna mržnje" i tsl.  Pa preko Bajronovog "melanholičnog veselja",Tenisonove "neverne vere", "lažne istine" i tsl. do "obrazovne televizije"! Preko "paradoksa" (logičkih, semantičkih, epistemoloških) povezanim sa ironičnim ili neočekivanim izjavama "paradoks da je stajanje zamornije od hodanja"! Uobičajene teme u paradoksima uključuju samoreferenciju, beskonačni regres, kružne definicije i konfuziju ili dvosmislenost između različitih nivoa apstrakcije. Na primer, lažni paradoks uspostavlja rezultat koji ne samo da izgleda lažan, već je zapravo lažan, zbog zablude u demonstraciji, kao Zenonov  "da leteća strela nikada ne stiže do cilja". Ili dijaleteja - paradoks koji je i istinit i lažan u isto vreme i u istom smislu, kao na primer u Zen-u. Osim "ćaka" mi ostali smo u školi učili - "ova rečenica je lažna" - je primer dobro poznatog paradoksa lažova: to je rečenica koja se ne može dosledno tumačiti ni kao istinita ni kao netačna, jer ako se zna da je netačna, onda se može zaključiti da mora biti istinito, a ako se zna da je istinito, onda se može zaključiti da mora biti lažno. Raselov paradoks, koji pokazuje da pojam skupa svih onih skupova koji ne sadrže sami sebe dovodi do kontradikcije, bio je instrumentalan u razvoju moderne logike i teorije skupova ali i Pajtonovskog humora.

 

*

@ famous eccles Naravno da ima i toga što vi kažete. 

Ipak stvara "vreme" brojni drugi - njihove kreacije su uključene u buduće nove kreacije (na bezbroj raznih načina); u Srbiji razmišljaju romantičarski, kako pojedinac (genije) iz ničega stvara kapital. Duga je to tradicija "otkačenosti", na primer, "The Beggar’s Opera", 1728., Pepuša, na tekst satire (balade) Dzona Geja. "Otkačena" kritika je bila usmerena, na korupciju vladajuće klase, partiju vigovaca koja je uzuprirala svu moć u VB na čelu sa premjerom vlade Robertom Volpolom, koji se mogao prilagoditi svim aktuelnim  političkim dešavanjima. Volpol, budući da mu je moral bio nevažan, bio je tolerantan prema krađama bogatih ("direktora Južnog mora " i tsl) i poznatih lopova ("Vajld"); "i mali ljudi imaju - iste poroke kao i bogati - ali male ljude kažnjavaju a velike i  bogate ne; tu je (i) Hendlov čuveni morš iz "Rinalda" (prvi krstaški pohod) postao je "hor razbojnika". Delo je doživelo neviđen uspeh izvedeno je preko 1000 puta (ugrozilo je Hendlove poslove). Bilo je uzor za buduće mjuzikle i Singspiele, na primer, čuveni, Artur Salivan "Pirati iz Penzansa"1879. – "kao da" su pirati, tako su prikazani na sceni, ali ustvari to su "otimači autorkih prava". Kada je Mocart davao svoj max, poslednjih pet godina života, zvezda Beča je ipak bio Vencel Miler (Wenzel Müller)(1759 – 1835), komponovao je svega 166 opera (Singspiele, operete, pantomime,...,magične opere), na primer preteča "Čarobne frule" – je (i) Milerov "Kaspar - čarobna citra".

Zoran Stokić

09.04.2025.