Kraj ere slobodne trgovine

EKONOMIJA

Redakcijski komentar

"Danas" 16:21

 

Poslednjih četrdeset-pedeset godina tzv. neoliberalna ideologija, oličena u Vašingtonskom konsenzusu, neumorno je propovedana širom sveta, a toliko je bila nadmoćna da je Fransis Fukujama napisao čuveni esej „Kraj istorije“ u čast njene konačne pobede.

 

Jedna od 10 stavki Vašingtonskog konsenzusa bila je, pored male države, privatizacije, deregulacije, privlačenja SDI, i liberalizacija trgovine.

 

Ovih dana, u vidu jednostranog povećanja carina SAD prema celom svetu, gledamo poslednji čin u razgradnji ovog poretka koji je, i kod nas, ali u svetu bio strašno kritikovan, ali široko primenjivan. Kraj poretka koji neki zovu i neoliberalni, karakterišu dva, naizgled, paradoksa.

 

Prvi paradoks je da sistem zatire onaj ko ga je osmislio i promovisao. Drugi paradkos je da je razmontiran zato šo je uspešan.

 

Ovaj proces deglobalizacije traje već neko vreme, može se reći čak i još od perioda pre nego što je Donald Tramp prvi put došao na vlast u Americi, kada je predsednik Obama podizao carine na kinesku robu kako bi američki radnik imao posao.

 

Zašto su se SAD okrenule protiv svog čeda, jednog od simobola „Pax Americane“ plastično je je objasnio potpredsednik SAD, DŽ.D. Vans pre mesec i po dana.

 

Ukratko, on je poručio da su američke radnike izneverile sve vlade u poslednjih 40 godina, jer u svojoj uobraženosti nisu uvideli šta donosi globalizacija.

 

„Ideja globalizacije bila je da se bogate zemlje penju uz lanac vrednosti dok će siromašne zemlje praviti jednostavne stvari. Ali smo pogrešili. Ispostavilo se da su zemlje koje su proizvodile postale jako dobre i u dizajniranju stvari“.

 

Druga zabluda je, prema njegovim rečima, da jeftina radna snaga doprinosi inovacijama. „Ali jeftina radna snaga je droga od koje je zavisno previše američkih kompanija“, poručio je Vans.

 

Sistem u kom su američke, ali i sve zapadne kompanije izmeštale proizvodnju na Istok, gde su siromašni ljudi za, po zapadnim vrednostima, beznačajne plate proizvodile sve „od igle do lokomotive“ doneo je američkim kompanijama neverovatne profite, a američkim građanima jeftine proizvode. Doduše, oduzeo im je radna mesta u proizvodnji.

 

Isti sistem je istovremeno doprineo da stotine miliona stanovnika Dalekog Istoka izađe iz siromaštva. Međutim, oni, a pre svega Kina, nisu se zadržali samo na proizvodnji jeftinih stvari, kako je primetio Vans, već su postali i konkurencija u proizvodnji visokih tehnologija.

 

I tu je kraj. Kako je nedavno profesor Branko Milanović zaključio, SAD će igrati „lose-lose“ igru u kojoj gube obe strane, ali Kinezi više od Amerikanaca.

 

A kako je ocenio Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalca i jedan od najpriznatijih srpskih privrednika, sve što su nam pričali 50 godina više ne važi-„svetsko tržište više ne postoji“.

 

 

***

Komentar

***

 

Kraj ere - slobodne trgovine (čeda neoliberala). Marifetluci neoliberala koji su se PREIGRALI. "Čovek masa" nije bio u satnju da sračuna NENAMERAVANE POSLEDICE svojih nameravanih akcija, to je to (bilo je za očekivati). Ono što je stvorilo liberalno društvo u Evropi, naročito u njenim severnim državama, nauku i na njoj zasnovanu "naučnu tehniku i tehnologiju" - neoliberali (naročito iz SAD) su "prodali" ZA DZABE - Aziji i drugima da bi oni postali mulimilijalderi.

 

Kako će se to "preigravanje" odraziti na društva na Zemlji? Bez kontinuiteta, evolucije, nije moguće postojanje uspešnog društva. Društvo, kao i saobraćaj, ne trpi nagle poteze, diskontinum – jer to prouzrokuje sudare i lomove – haos, koji se vremenom samo uvećavati.

 

Što se tiče Srbije neoliberalizam je načinio veliku ideološku štetu, kako? Budući da je u Srbiji 1945., zavladala komunistička religija, čiji je program bio (i) širenje MRŽNJE prema liberalizmu, u hodu vremena - naš je agitprop – da li namerno da li slučajno izjedančio, nije pravio razliku, između liberalizma i neoliberalizma, pa mesto da mi u Srbiji stvorimo - građansko liberalno društvo - imamo pogubni komunistički-neoliberalizam.

 

*

 

Zašto je nauka toliko uspešna? Poper: “Najveći kompliment koji nekome možete učiniti jeste da ga kritikujete”. Kroz kritiku, priznavanje i učenja na grešaka, stvaraju se nova rešenja, uspešno se rešavaju problemi. Odsustvo kritike vodi - suženju perspektive – nefleksibilnosti, iluzijama i samoobanama; a ta nesposobnosti da se stvari vide iz različite perspektive “vezuje u Gordijev čvor” naše kreativne sposobnosti. Njutnova, Prišlijeva ili Darvinova teorija (fizika, henija, biologija), na pr, pojavile su se kao deo liberalne kulturne matrice engleskog društva, koje je permanento bilo otvoreno prema novim saznanjima, novim pretpostavkama i novim rešenjima, dok, s druge strane, rigidne kulturne matrice Osmanskog carstva, carske Rusije ili drevne Kine nisu pogodovale pojavi takve tri naučne paradigme budući da je glavna vrlina u tim društvima bila "poslušnost pred vlašću" tj. odsustvo kritike – baš kao i u Srbiji onda i sada! Javnost je najvažniji element nauke. Naučna objektivnost ne zavisi od psihologije naučnika kao pojedinca nego je ona rezultat javnog društvenog karaktera naučnog metoda! Empirijska nauka je uvek "doha", naučnik priznaje nezanje, a ne priznaje autoritet. Osnovna karakteristika empiriske nauke jeste njena podložnost reviziji – u javnim kritičkim raspravama naučni stavovi mogu biti - opovrgnuti i zamenjeni boljim. Sukobljene hipoteze traže zastupnike: branioce, porotu, čak i publiku, naravno u akademskoj sredini.

 

*

 

Društvo čine institucije i ljudi koji u njima delaju. Kao što je predvideo Ortega i Gaset "čovek masa" će prodreti u sve institucije, čak i one koje sa bave, poslovima vlada,  moralom i tsl. Malograđani sa preteranim samopouzdanjem uništavaju društva i Zemlju, pred našim očima.

 

Preterano samopouzdanje podržava obmanujuće razmišljanje, kakvo se često javljaju  kod osoba sa šizofrenijom. Naročito je opasno - samopouzdanje kod malograđanina  - u formi "samoispunjavajućeg  proročanstva".

 

Robert Merton se kretao na tragu Tomsonove teoreme: "Kada ljudi definišu situacije kao stvarne, one su stvarne po svojim posledicama", da bi objasnio fenomen samoispunjavajućeg proročanstva. "Samoispunjavajuće proročanstvo je, u početku - lažna definicija situacije - koja izaziva novo ponašanje koje čini originalnu lažnu koncepciju istinitom. Ova posebna validnost samoispunjavajućeg proročanstva održava vladavinu grešaka. Jer će prorok navesti stvarni tok događaja kao dokaz da je bio u pravu od samog početka."

 

To su ti što su mnogo čitali Hegela i njegove epigone, na primer, Gotharda Gunthera, tvorca "djalektičkog broja" (pomoću koga  prevazilazi  prostor i vreme) i "dijalektičkog racionalizma", "metafizičke kibernetike" koji mu omogućuje da "poveže" pojedinačne skupove tj. da stvori teoriju ("koja radi") koja omogućava modeliranje složenih, samoreferencijalnih procesa koji su karakteristični - za sve životne procese - na neredukcionistički i logički konzistentan način (logika, vreme, emanacija i evolucija).

 

Zoran Stokić

5.04.2025.