Mihail Gorbačov, istorija i Hladni rat: Poslednji sovjetski lider preminuo u 91. godini

 

 

On je na vlast u SSSR-u došao 1985, posle čega je otvorio zemlju prema svetu i doneo niz reformi. Nije, međutim, uspeo da spreči raspad SSSR-a.

 

IZVOR: BBC SREDA, 31.08.2022. | 07:25 -> 12:37

 

Mikhail Gorbachev was widely acclaimed in the West, but reviled by many at home/Getty Images

Mihail Gorbačov, nekadašnji lider Sovjetskog Saveza (SSSR) i čovek zaslužan za miran kraj Hladnog rata, preminuo je u 91. godini.

 

On je na vlast u SSSR-u došao 1985, posle čega je otvorio zemlju prema svetu i doneo niz reformi.

 

Gorbačov, međutim, nije uspeo da spreči raspad SSSR-a.

 

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, rekao je da je Gorbačov "promenio tok istorije".

 

"On je bio jedinstven državnik. Svet je izgubio velikog lidera, posvećenog multilateralizmu i borca za mir", kazao je Gutereš.

 

Bolnica u Moskvi u kojoj je Gorbačov preminuo, saopštila je da se borio sa dugom i teškom bolešću.

 

Poslednjih godina mu se zdravstveno stanje pogoršavalo i dosta vremena je provodio u bolnici.

 

U junu su strani mediji objavili da su mu otkazali bubrezi.

 

Bolnica još nije saopštila uzrok smrti.

 

Vladimir Putin, predsednik Rusije, izrazio je saučešće zbog smrti nekadašnjeg sovjetskog lidera, rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, a prenosi agencija Interfaks.

 

Džozef Bajden, predsednik Amerike, nazvao ga je "liderom koji se retko viđa" i istakao da se radi o jedinstvenom političaru "koji je imao viziju da je drugačija budućnost moguća".

 

Ursula fon der Lejn je Gorbačova nazvala "poštovanim i pouzdanim" liderom koji je "otvorio vrata za slobodnu Evropu".

 

"Njegovo nasleđe neće biti zaboravljeno", dodala je.

 

Boris Džonson, britanski premijer, rekao je da se divio hrabrosti i integritetu nekadašnjeg sovjetskog lidera.

 

"U vreme Putinove agresije na Ukrajinju, njegova neumorna posvećenost otvaranju sovjetskog društva ostaje primer za sve nas".

Gorbačov je 1985. postao generalni sekretar Komunističke partije SSSR-a i de fakto lider države.

 

Tada je, kao 54-godišnjak, bio najmlađi član Politbiroa, izvršnog tela koje je donosilo odluke u državi.

 

U to vreme je njegovog imenovanje smatrano daškom svežeg vazduha u organizaciji koju su vodili stari političari.

 

Konstantin Černenko, prethodnik Gorbačova, preminuo je u 73. godini posle samo godinu dana na funkciji.

 

Malo lidera je imalo uticaj na svetsku politiku i poredak kao Gorbačov.

 

Ipak, on nije došao na vlast sa idejom da umanji ili čak potpuno ukloni sovjetski uticaj u istočnoj Evropi.

 

Njegova prvobitna ideja je bila da revitalizuje društva u tom delu Evrope.

 

Sovjetska privreda se već godinama borila da zadrži korak sa Zapadom, a politika Perestrojke koju je uveo Gorbačov uvela je neke tržišne reforme u sistemu koji je kontrolisala država.

 

Na međunarodnom planu, postigao je sporazum o kontroli oružja sa Amerikom, a odbio je da interveniše u državama istočne Evrope kada je počeo pad komunizma.

 

Gorbačov je okončao i krvavi rat u Avganistanu, zemlji u koju je sovjetska vojska ušla 1979.

 

Njegova politika glasnosti ili otvorenosti, dozvolila je ljudima da kritikuju vladu na način ko je do tada bio nezamisliv.

 

Ali ova politika je istovremeno otvorila vrata i nacionalističkim osećanjima u mnogim delovima SSSR-a i to je kasnije uticalo na raspad države.

 

Godine 1991, posle neuspelog puča u organizaciji tvrdokornih komunista, Gorbačov je pristao da raspusti Sovjetski Savez i napusti funkciju.

 

Reuters

Na Zapadu je viđen kao arhitekta reformi koje su stvorile uslove za kraj Hladnog rata 1991, u vreme velikih napetosti između SSSR-a i zapadnih država predvođenih Amerikom i Velikom Britanijom.

 

Gorbačov je 1990. dobio Nobelovu nagradu za mir za "vodeću ulogu u radikalnim promenama u odnosima Istoka i Zapada".

 

Ali u novoj Rusiji, koja se pojavila posle raspada SSSR-a, Gorbačov je bio na margini političke scene i usredsredio se na obrazovne i humanitarne projekte.

 

On je 1996. pokušao da se vrati u politički život, ali je na predsedničkim izborima osvojio samo 0,5 odsto glasova.

 

Koliko je njegovo nasleđe podelilo domaću i stranu javnost svedoče i komentari na vest o smrti.

 

Henri Kisindžer, američkim državni sekretar u vreme predsednika Ričarda Niksona, rekao je za BBC Njuznajt da će "Gorbačov ostati upamćen kao pokretača istorijskih promena koje su donele dobrobit ruskom narodu i celom čovečanstvu".

 

Džejms Bejker, koji je bio jedan od pregovarača sa sovjetskom vladom o ujedinjenju Nemačke, rekao je za list Njujork Tajms da će "istorija pamtiti Gorbačova kao džina koji je poveo veliku naciju ka demokratiji".

 

Ali mnogi Rusi ne mogu da mu oproste previranja i haosa posle raspada SSSR-a.

 

Vladimir Rogov, zvaničnik kojeg je Rusija postavila u okupiranom delu Ukrajine, rekao je da je Gorbačov "namerno vodio SSSR ka raspadu" i nazvao ga je izdajnikom.

 

Gorbačov će biti sahranjen u Moskvi na groblju Novodeviči, pored supruge Raise koja je preminula 1999. od leukemije, objavila je ruska novinska agencija Tass.

 

 

***

Komentar

***

 

 

SSSR, nuklearni DZIN  i privredna NULA, toliko je propao, da kada je Gorbačov došao na čelo SSSR, prosečna plata i penzija su bile 20 nemačkih maraka (puno rubalja) toliko je  IZNUTRA PROPAO da su sve zemlje Varšavskog pakta POBEGLE. Gorbačov čak nije bio u prilici ni RATOM da spreči raspad Varšavkog pakta (nije imao od čega da plaća tu vojsku). To je slikovito izrekao (kao šalu) Gorbačov, pri susretu sa Reganom, Regan mu je kazao "Gorbačov zašto ne 'otvorite granice' " na to će mu Gorbačov: "šta Regan vi želite da vi i ja ostanemo sami" (hteo je da kaže svi bi pobegli iz SSSR). Vekovi despotske imperije, vođene hirevima careva samordažaca (slično - sekretarima komunističke partije) došle su na naplatu. U Rusiji je 1000 g postojala despotska mašina, koja je terala norod da puno radi i da veoma loše živi, opozicija takvom stanju je bila konstantna (nepovezana) pobuna predvođena mnogim aristokratama, oficirima, intelektualcima (na pr, Puškim, Ljermontov, Toslstoj....)  traženo je ukidanje despotskog sistema i liberalizacija zemlje. Evo iz novije istorije, pogledajte te brojne štrajkove : 1862–1869 (6), 1870–1884 (20), 1885–1894 (33), 1895–1905 (176). Ti su štrajkovi  vodili ka prvoj revoluciji iz 1905. Pre Oktobarske. Efekat revolucije 1905. car narodu Rusije dao osnovna građanska prava, dozvoljavajući formiranje političkih partija i uspostavio je Dumu kao zakonodavno telo. Kada je car Aleksandra II 1861. ukinuo kmetstvo, robovanje, to je bio učinak "Decenbarska" 1825 velike pobune (tražili ustav po modelu SAD ili VB).

 

 

Zoran Stokić

31.08.2022.