Vukadinović: Studentska lista pokazala da ume da osvoji vlast, ali sada mora da upravlja "hirurški precizno"

Autor:

author

RTS

|

14. nov. 2026. 10:30

|

VESTI

|

15

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je za RTS da je pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima predstavljala politički zemljotres, ali da u narednom periodu očekuje postepeno smirivanje tenzija.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/vukadinovic-studentska-lista-pokazala-da-ume-da-osvoji-vlast-ali-sada-mora-da-upravlja-hirurski-precizno/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Potreban uslov da Srbija preživi je da Studentska lista dobro reše ove probleme koje navodi Vukadinović - ali dovoljan uslov da Srbija preživi – je nažalost DUGOROČAN zadatak – stvaranja prave srednje klase. Društvo čine institucije i ljudi koji su u njima; šta ti ljudi znaju, kakvog su morala itsl. Srednja klasa je čuvar struka, čuvar kritičkog mišljenja i procedura dolaženja do „istine“, normi, vrenosti, morala, operacionalnih sposobnosti jednoga društva… Nekadašnju takvu srednju klasu vlast je smenila - zamenila u hodu „poslušnom“ srednjom klasom - današnja turbo-pink-folk srednja klasa (osim novca, nemaju druge potrebne elemente da bi bili to što jesu). A kakva srednja klasa takva i država. Ali kako je sve to počelo? Pošto srednja klasa (a tu je spadalo i oko 10 000 doktora nauka) nije htela Mirinog muža da podrži kao novog Tita i njegove samoubilačke ratove, sledila je njena osveta. Kazala je fakulteti i instituti će biti tretirani kao da su zemljoradničke zadruge i tsl. Rečeno učinjeno! Već od 1992. počelo je ubrzano propadanje srednje klase a sa njom i propadanje: znanja, morala, operacionalih sposobnosti našeg društva…Glavni problem Srbije je lažna srednja klasa, odatle svi problemi.

 

 

*

 

 

Samo jedan primer iz istorije VB. Jedna od institucija dvora je bila i "Master of the Queen's Music" (majstor komponuje, upravlja orkestrom i izvodi muziku za potrebe dvorskih ceremonija). Prvi majstor kraljevske muzike u VB bio je Nicholas Lanier 1626. Od krune VB uvek ima šta da se nauči. Državu čine institucije i ljudi koji u njima borave. Kakvog su morala i operacionalnih spsobnosti ti ljudi. Od 1666. kraljevski "Master" je bio Louis Grabu a od 1674. Nicholas Staggins (do 1700.), zatim John Eccles (do 1735.) pa Maurice Greene (do 1760.) profesionalni kompozitori ali nisu bili dovoljno taletovani, pa su naručivali kompozicije od najboljih: Đovanija B. Dragija, Persla, Hendla. Njihov moral i intelektualno poštenje nije dozvolilo da – naplate od dvora svoja dela (da iskoriste svoj monopol) nego su zaposlili najbolje. Tako je bilo i u svim drugim strukama. Isak Barov imao je monopol krune u Kembridzu za matematiku i fiziku ali nije iskoristio taj monopol, da uveća svoju zaradu i drži predavanja (i piše knjige) za Lukasovsku katedru nego je posao prepustio talentovanom tada anonimnom asistentu Isaku Njutnu. Čak šta više, Njutn nije bio svešteno lice, i po zakonu nije mogao da predaje, pa se Barov založio kod krune, da donese novi zakon po kome matematiku i fiziku u Triniti koledzu mogu da predaju i građani koji nisu sveštenici. I kruna je donela taj novi zakon! Zato VB jeste to što jeste – nju je stvorila prava (a ne lažna) srednja klasa.

 

 

Zoran Stokić

14.11.2026.

 

Nesvakidašnje gostovanje: Kralj Čarls i Elton Džon zajedno u radijskoj emisiji

Autor:

author

BBC

|

13. nov. 2026. 16:43

|

SHOWBIZ

|

1

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Podeli

 

Facebook

X

Mail

King Čarls III, Elton John, 000_D2H484W

AFP / BEN STANSALL

Kralj Čarls i Elton Džon razgovarali su o muzici, zajedničkim uspomenama i humanitarnom radu, a tokom susreta nisu izostale ni šale.

 

Britanski kralj Čarls III gostovao je u radijskoj emisiji Eltona Džona, u epizodi koja će biti emitovana povodom monarhovog 78. rođendana.

 

Tokom emisije „Rocket Hour“, kralj je rekao da je pop zvezda „posle svih ovih godina postala nacionalno blago“, na šta se pevač našalio: „Završiću u emisiji Antiques Roadshow.“

 

„Dobro došao u klub“, odgovorio mu je kralj.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/nesvakidasnje-gostovanje-kralj-carls-i-elton-dzon-zajedno-u-radijskoj-emisiji/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Iako je Čarls III  postao fan popularne muzike ipak nije zanemario tradicionalne poslove oko kancelarije: "Master of the Queen's Music" (majstor komponuje, upravlja orkestrom i izvodi muziku za potrebe dvorskih ceremonija). Prvi majstor kraljevske muzike u VB bio je Nicholas Lanier 1626,..., a od 2024, po izboru Čarlsa III to je Erolin Valen. Od krune VB uvek ima šta da se nauči. Državu čine institucije i ljudi koji u njima borave. Kakvog su morala ti ljudi. Od 1666. kraljevski "Master" je bio Louis Grabu a od 1674. Nicholas Staggins (do 1700.), zatim John Eccles (do 1735.) pa Maurice Greene (do 1760.) profesionalni kompozitori ali nisu bili dovoljno taletovani, pa su naručivali kompozicije od najboljih: Đovanija B. Dragija, Persla, Hendla. Njihov moral i intelektualno poštenje nije dozvolilo da – naplate od dvora svoja dela (da iskoriste svoj monopol) nego su zaposlili najbolje. Tako je bilo i u svim drugim strukama. Isak Barov imao je monopol krune u Kembridzu za matematiku i fiziku ali nije iskoristio taj monopol, da uveća svoju zaradu i drži predavanja (i piše knjige) za Lukasovsku katedru nego je posao prepustio talentovanom tada anonimnom asistentu Isaku Njutnu. Čak šta više, Njutn nije bio svešteno lice, i po zakonu nije mogao da predaje, pa se Barov založio kod krune, da donese novi zakon po kome matematiku i fiziku u Triniti koledzu mogu da predaju i građani koji nisu sveštenici. I kruna je donela taj novi zakon! Zato VB jeste to što jeste.

 

Zrona Stokić

14.11.2026.

 Božović (ADD): Srbija ne sme da propusti šansu za demokratske promene, delovi Vučićevog režima još su živi

Autor:

author

Beta

|

12. nov. 2026. 20:36

|

VESTI

|

5

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Izvršni direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD) Balša Božović ocenio je da Srbija, pošto je promenila vlast, ima istorijsku priliku da uspostavi vladavinu prava, procesuira odgovorne za korupciju i zločine i promeni odnose sa susedima, ali je upozorio da su "delovi Vučićevog režima još živi u regionu".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/bozovic-add-srbija-ne-sme-da-propusti-sansu-za-demokratske-promene-delovi-vucicevog-rezima-jos-su-zivi/

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Mediji u zemljama bivšeg Varšavskog pakta su bili baš kao ovi naši od Slobe do Ace ali su Poljaci, Česi i drugi budući da su imali socijalnu inteligenciju znali da su to agitpropagandna sredstva i spremno su dočekali trenutak, pad berlinskog zida, kada je doktrina Brežnjeva (zabranjivala tim zemljama povratak u demokratiju u kapitalizam) zameljena doktrinom Gorbačova (koja je tim državama vratila suverenitet) odmah su krenuli u tranziciju komunističkog društva i - privrede -  koja nije bila u stanju da puni budzet države. 

Naši su se ljudi, nerazvijene socijalne inteligencije, većinski upecali u mreže ribara ljudskih duša i "držali su sveću Đavolu". Đavo ih je ubedio da su nacionalni interese male Srbije i velike Rusije istovetni! 

Neistina 100% Srbiji je 1989. trebao MIR, po bilo koju cenu, da i ona izvrši tranziciju i stane na svoje noge a imperijalnoj despotskoj Rusiji trebao je RAT, jer takve imperije žive od ratova. Dakle, gledajući unazad, naš je narod, školski primer, nekoga ko je svojim nedostatkom razboritosti  u ključnom trenutku istorije 1989. izazove sopstvenu nesreću. 

Da li ćemo sada iskoristiti novi prelomni trenutak, pa sa zakašnjenjm od 37 godina, ipak krenuti u istinsku tranziciju?

 

Zoran Stokić

13.11.2026.

 

Srbiji pored kratkoročnih rešenja - trebaju i dugoročni procesi

 

 

Srbiji pored kratkoročnih rešenja - trebaju i dugoročni procesi, na primer, razvoj socijalne inteligencije. Evropa = 1000 godina "sveopšte nastave" - svako je nekom prenosio svoja znanja - tako je stvoren ovaj današnji život u EU; nisu ga stvorile birokrate nego škole formalne i neformalne - koje pored znanja razvijaju i socijalnu inteligenciju a socijalna inteligencija stvara budućnost. Ova vrsta inteligencije povećava mentalnu fleksibilnost, povezana je i sa sposobnošću samokontrole, razvija vašu sposobnost  da se slažete i sarađujete sa drugim ljudima. 

Samo jedna primer, fizičar, hemičar, meterolog Džon Dalton rođen je 6.09. 1766. u Iglsfildu u grofoviji Kamberlend (Engleska), u kvekerskoj porodici. Daltonov otac je skromno zarađivao kao tkač na ručnom razboju. Daltonova porodica bila je previše siromašna da bi ga dugo izdržavala, pa je on, počeo da zarađuje za život radeći za imućnog lokalnog kvekera, Elajhua Robinsona. Rano obrazovanje stekao je od oca i Džona Flečera, kvekera koji je vodio privatnu školu u obližnjem selu Pardshaw Hall. Dalton je – sa svega 12 godina – počeo u njoj da predaje. Kada je napunio 14 godina, proveo je godinu dana radeći kao poljoprivredni radnik, ali je odlučio da se vrati podučavanju – ovog puta kao pomoćnik u kvekerskoj internatskoj školi u Kendalu – podučavao je, osim matematike i fizike, englesku gramatiku, grčki, latinski i francuski jezik. U roku od četiri godine, ovaj povučeni mladić postao je upravnik te škole. Tu je ostao do 1793. godine, kada je preuzeo mesto predavača matematike i filozofije na koledžu New College u Mančesteru....

 

Zoran Stokić

12.11.2026.

         Socijalna inteligencija - obrazovanje

*

Nemački list: "BIA kao iskonski greh srpske politike"

Autor:

author

Dojče vele

|

10. nov. 2026. 16:37

|

VESTI

|

1

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) je objavio tekst Mihaela Martensa o postizbornim zbivanjima u Srbiji u kojem se kaže da „studenti već sada okreću Srbiju naglavačke“ u medijskom, bankarskom i bezbednosnom sektoru.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/nemacki-list-bia-kao-iskonski-greh-srpske-politike/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Bez reseta sistema nema budućnosti za Srbiju. Zašto se Srbija toliko razlikuje od drugih država u Evropi? Ko stvara budućnost? Vojska,..., službe? 

Prema onome kako se ponašamo u svakodnevnom životu vidi se da kroz prohujale vekove nismo razvili socijalnu inteligenciju. I ona je kao i sve duge inteligencije adaptivno ponašanje usmereno ka cilju. 1000 godina su je narodi u Evropi sticali najpre kroz obrazovanje. Obrazovanje razvija znanja ali i socijalnu inteligenciju tj. stvara budućnost. 

Ova vrsta inteligencije povećava mentalnu fleksibilnost, povezana je i sa sposobnošću samokontrole, razvija vašu sposobnost  da se slažete sa drugim ljudima. To uključuje sposobnost pojedinca da razume namere, motivacije i želje drugih u odnosu na društvo. Sve je započelo sa crkvenim - gramatičkim školama - za učenje latinskog jezika i školama horskog pevanja. Sedmogodišnje - šegrtovanje u školama majstora - je bio glavni način na koji su mladi ulazili u praktična zanimanja. A prve korake pismenosti  su dobijali u privatnim seoskim školama kod udovica ili u gradskim školamak od tutora. Pa preko - zadužbinskih škola - najstarija je King's School iz Kenterberija iz 597. iz kojih su u kasnom srednjem veku postale - javne škole - koje su se razlikovale od privatnih (otvorene za sva verska opredeljenja, mesto stanovanja i društveni status), pa preko - dobrotvornih škola - za obrazovanje siromašne dece (najpoznatija Christ's Hospital,..., "slobodnih gramatičkih škola" iz doba Edvarda VI), nedeljne škole (pohađalo 25% stanovništva), - parohijskog šegrtovanja - po Elizabetinim zakonima - filantropskih škola,..., fakulteta. 

Sveopšta nastava - svako je nekom prenosio svoja znanja - tako je stvoren ovaj današnji život u EU; nisu ga stvorile birokrate nego škole formalne i neformalne tj. socijalna inteligencija.

 

*

Samo jedna primer, fizičar, hemičar, meterolog Džon Dalton rođen je 6.09. 1766. u Iglsfildu u grofoviji Kamberlend (Engleska), u kvekerskoj porodici. Daltonov otac je skromno zarađivao kao tkač na ručnom razboju. Daltonova porodica bila je previše siromašna da bi ga dugo izdržavala, pa je on, počeo da zarađuje za život radeći za imućnog lokalnog kvekera, Elajhua Robinsona. Rano obrazovanje stekao je od oca i Džona Flečera, kvekera koji je vodio privatnu školu u obližnjem selu Pardshaw Hall. Dalton je – sa svega 12 godina – počeo u njoj da predaje. 

Kada je napunio 14 godina, proveo je godinu dana radeći kao poljoprivredni radnik, ali je odlučio da se vrati podučavanju – ovog puta kao pomoćnik u kvekerskoj internatskoj školi u Kendalu – podučavao je, osim matematike i fizike, englesku gramatiku, grčki, latinski i francuski jezik. 

U roku od četiri godine, ovaj povučeni mladić postao je upravnik te škole. Tu je ostao do 1793. godine, kada je preuzeo mesto predavača matematike i filozofije na koledžu New College u Mančesteru....

Zoran Stokić

10.11.2026.

 

Zašto je nauka toliko uspešna?

Šta treba da naučimo od nauke? Zašto je nauka toliko uspešna? Javnost je najvažniji element nauke. 

Poper: "Najveći kompliment koji nekome možete učiniti jeste da ga kritikujete". Kroz kritiku, priznavanje i učenja na grešaka, stvaraju se nova rešenja, uspešno se rešavaju problemi. Odsustvo kritike vodi - suženju perspektive – nefleksibilnosti, iluzijama i samoobanama; a ta nesposobnosti da se stvari vide iz različite perspektive "vezuje u Gordijev čvor" naše kreativne sposobnosti. 

Naučna objektivnost ne zavisi od psihologije naučnika kao pojedinca nego je ona rezultat javnog društvenog karaktera naučnog metoda! Osnovna karakteristika nauke jeste njena podložnost reviziji – u javnim kritičkim raspravama naučni stavovi mogu biti - opovrgnuti i zamenjeni boljim. 

Sukobljene hipoteze, u akademskoj sredini, traže zastupnike: branioce, porotu, čak i publiku. Nauka je svoj hod započela u brojnim neformalnim institucijama a buduće građansko demokratsko društvo "kao da" je kopiralo njen način organizacije poslova i dolaženja do istina. 

Evo jedne, zaboravljene, neformalne institucije "Accademia dei Lincei" ("oštrog-oka" risa") koju je 1603. u palati Korsini u Rimu osnovao Federiko Čezisa sa holandskim lekarom Johanesom van Hekom, matematičarem Frančeskom Stelutijem i polimatom Anastazijem de Filiisom čiji je uvaženi član bio i Galilej. Nastale je posle gašenja "Academia Secretorum Naturae" u Napulju (koju je ugasila Inkvizicija). Objavljivala je (i) Galilejeve radove, on se potpisivao: "G.G.Linceo"!

 

Zoran Stokić

8.11.2026.

 Aleksandar Čupić: Mi kao društvo moramo da se redefinišemo, kad seme padne na dobro pripremljenu zemlju, onda ide strpljenje

Autor:

author

A. N.

07. nov. 2026. 10:53

VESTI

34

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i kandidat Studentske liste dr Aleksandar Čupić je u emisiji "Da sam ja neko" istakao da mi kao društvo moramo da se redefinišemo. Navodeći da ima dosta problema, kaže da ne postoji "taj čovek koji ima dovoljno znanja za sve probleme".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/aleksandar-cupic-mi-kao-drustvo-moramo-da-se-redefinisemo-kad-seme-padne-na-dobro-pripremljenu-zemlju-onda-ide-strpljenje/

 

 

***

Komentar

***

 

 

U Knjizi postanja, Jubal je "otac svih koji sviraju na liri i flauti" drugim rečima, svih muzičara. "Harmonija" –  ipak ne dolazi iz muzike, matematike, već iz Hipokratove medicine. Zato se njegov savremenk Sokrat zapitao  "kako traganje za istinom i bivstvovanje u skladu sa istinom utiče na naše živote? Kako egzistencija sa lažima, iluzijama i samoobmanama utiče na naše živote? Koji od ova dva puta vodi harmoniji sa samim sobom, drugim ljudima i svetom u celini, a koji vodi u suprotnom pravcu. 

Naše društvo je u diharmonij - narušenog zdravlja i sa brojnim samoobmanama da bi se od toga izlečili moramoda razvijemo socijalnu inteligenciju koja će biti u stanju da premosti egalitarizam i "tragediju opšteg dobra"! "Ono što je zajedničko zapravo je ničije", iako svi žele da to opšte dobro izgleda što je moguće bolje – "svi se nadaju da će se neko drugi pobrinuti za to opšte dobro" (fasada, krov i tsl. – ali opšte dobro je i demokratija, liberalizam i tsl.)... Bez jakog privatnog vlasništa (koje vam omogućuje autonomnost u odnosu na vlast) nema sloboda, a kada nema sloboda društvo ostaje zarobljeno u formi predpolitičkog despotskog društva, gde vladaju despoti (ličnosti), a ne institucije. Slabo privatno vlasništvo drži ljude u formi sirotinje raje - sirotinje i materijalne i duhovne - čija egzistencija zavisi od volje i milosti vlasti; samo jako privatno vlasništvo, premreženo brojnim institucijama, omogućuje postojanje političkog društva.

 

Zoran Stokić

7.11.2026.

     "Ljudi su se jako lako povezali": Zorja o pesmi "Hajde grade" koja je obeležila kraj kampanje

Autor:

author

N1 Beograd

06. nov. 2026. 15:03

VESTI

Facebook

X

Mail

Izvor: N1 Beograd

"Hajde grade, svi uz naše mlade" - pesma je koja je obeležila poslednje nedelje kampanje i dane posle izbora, a koju je otpevala Zorja Pajić. Govoreći o tome kako je ona nastala, Zorja za N1 navodi da su je kontaktirali studenti, a da je tekst sažeo sve ono što se dešavalo u poslednje vreme.

Kako je objasnila, studenti su je povezali sa Miroslavom Paunovićem, ocem jednog studenta koji je napisao tekst i koji je, kako ističe, napravio jednostavan način da se svi ljudi povežu.

"Svi su imali nameru da da to bude što bliže ljudima, da se što više ljudi poveže kroz to. I izgleda da je stvarno uspelo. Jako se lako povežu ljudi sa njom, melodiju svi manje-više znaju. To je bio odličan potez - uzeti narodnu pesmu koju svi znaju", rekla je.

Zorja je navela da je znala da će pesma proći dobro, ali da je na kraju to bilo mnogo bolje od njenih očekivanja.

"Profesor Čupić je iz srca to otpevao. Svi smo, ali je on iz duše to otpevao i ne može čovek da ostane imun na to", rekla je.

Govoreći o pozivu studenata da snimi pesmu, navela je da je odluku donela lako i da da je samo radila stvari koje su joj bile logične.

"A to je bilo da od početka budem na strani onoga što mislim da je ispravno, naravno da je to imalo neke svoje posledice, ali one nisu toliko strašne, s obzirom na to šta je moj cilj u životu i karijeri", rekla je.

Otkazivana su joj gostovanja, kao i žiriranja u nekim festivalima koji i nisu toliko praćeni, kako je navela.

Jedino me je povredilo je to što sam se pripremala da svoj album reklamiram i da se upustim u nešto što meni nije prirodno i što je naporno (...) Jedna po jedna televizija me je zvala uz izgovore da ne radi svetlo, da nemaju struju... Bilo je slučajeva da su me ljudi kasnije sretali i govorili - pa znaš verovatno zbog čega", rekla je.

Kazala je da je u branši dosta ljudi odlučilo da ćuti.

"I baba me je zvala i rekla da skratim jezik. Ali, neću nikada skratiti jezik i pokušaću da pokažem drugima zašto je to dobro - boriti se za ono što misliš da je ispravno. Ponosna sam što sam ja uspela da utičem na neke meni drage ljude, ne da ih navodim na bilo šta, nego da otvore oči", dodala je.

 

 

***

Komentar

***

 

Da "boriti se za ono što misliš da je ispravno".  Zaboravljena prošlost. Jedina žena kloja je učestvovala u zaveri protiv Cezara - Porcia Catonis: "Brute, dobro vaspitanje i društvo čestitih ljudi ipak utiču na karakter". Rimska plemkinja  iz doba kasne Republike, ćerka Katona (mlađeg) i supruga Bruta. Plutarh navodi da je ona zatekla Bruta dok je razmišljao šta da preduzme u vezi sa Cezarom, te ga upitala šta ga muči. Kada joj nije odgovorio, posumnjala je da nema poverenja u nju zato što je žena - iz straha da bi, pod mučenjem, mogla nešto da oda, makar i protiv svoje volje. Da bi mu dokazala svoju odanost, tajno je nožem za brijanje nanela sebi ranu na butini, želeći da proveri da li može da izdrži bol. Zbog te rane, trpela je snažne bolove, groznicu i drhtavicu. Čim je savladala bol, vratila se Brutu i ​​rekla:

"Brute, ja sam Katonova kći; ušla sam u tvoj dom ne samo da bih bila saputnica u postelji i za trpezom, poput kakve konkubine, već da bih s tobom delila i dobro i zlo. Otkako smo u braku, nisi mi dao razloga za pritužbu; ali kakav dokaz svoje zahvalnosti i ljubavi mogu da pružim ako me smatraš nesposobnom da učestvujem u stvari koja zahteva tajnost, ili da primim poverenje koje iziskuje odanost? Znam da se, uopšteno govoreći, smatra da su žene previše slabe da bi sačuvale tajnu; ali, Brute, dobro vaspitanje i društvo čestitih ljudi ipak utiču na karakter; a ja sam, na kraju krajeva, i Katonova kći i Brutova supruga. Ipak, nisam se oslonila samo na to dvostruko uporište, već sam se i sama pobrinula da postanem otporna na bol" - Plutarh, "Brut", 13.7.

 

Zoran Stokić

6.11.2026.

Civilno društvo i novinari traže odgovornost bezbednosnih službi zbog prisluškivanja

Autor:

author

Beta

06. nov. 2026. 14:34

VESTI

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Organizacije civilnog društva i novinarska udruženja zatražila su hitnu istragu i utvrđivanje krivične i institucionalne odgovornosti onih koji su učestvovali u odobravanju, sprovođenju i kontroli mera tajnog fizičkog i digitalnog nadzora novinara, studenata, aktivista, predstavnika univerziteta, tužilaca i opozicionara.

Pročitaj više

https://n1info.rs/vesti/civilno-drustvo-i-novinari-traze-odgovornost-bezbednosnih-sluzbi-zbog-prisluskivanja/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Od 1945. na vlast došla ANTI-INTELEKTUALNA ideologija, za njih je - elita znanja - zaostatak buržoaskog  građanskog društva - znaši "nepoštena inteligencija". Pošto je tehnologija prisluškivanja bila u povoju, Sluzbe koje je pravio NKVD, su koristile brojne špijune (saradnike) koji su dolazili na predavanja Milutina Milankovića i ostalih naših najvećih intlektualaca i beležili šta se tu govori i dostavljali svaki dan u centralu. Tek sad ste otkrili da živimo u "DDR matriksu"? Dobro bolje ikad nego nikad. 

Kako izgleda taj matriks od 1990-2026? Kobojagi apliciraš ka EU, uzimaš od Zapada novac i ostalo i održavaš "DDR matriks" Rusije.

 

Zoran Stokić

6.11.2026.

 Radonjić o prisluškivanju: BIA je klasična politička policija, kao ona iz sovjetskih država pred pad komunizma

Autor:

author

N1 Beograd

05. nov. 2026. 14:25

VESTI

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

 

Novinar Radara Milan Radojić, koji je bio meta prisluškivanja Bezbednosno informativne agencije, kazao je da je BIA radila kao "klasična politička policija, kao ona koja je postojala u zemljama sovjetskog bloka pred raspad komunizma".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/radonjic-o-prisluskivanju-bia-je-klasicna-politicka-policija-kao-ona-iz-sovjetskih-drzava-pred-pad-komunizma/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

O prirodi vlasti u Srbiji 1945-2026 jasno - nedvosmisleno - svedoči primer tretiranja "misije dr Hantera". Primer pokazuje da je 81 godinu u - SVIM segmenitima društva - prisutna "vlast" - koja sprečava da ova misija bude opšte mesto – znači DDR sistem.  Nikada niko nam nije toliko kroz istoriju pomogao kao misija - KRUNE i VLADE  VB - 1915. na čijem je čelu bio dr Hanter. Kako je moguće da čovek koji nas je spasao, biološki spasao, da ne nestanemo kao narod i država (epidemija tifusa) 1915. bude i u 20 i 21 veku apsolutno nepoznat, nevažan, zanemaren? DDR sistem – iako nismo bili u Varšavskom paktu! Staljinisti (sadi Putinovci) su od 1945 - 2026 da bi koristili teorije zavere, na primer:  "kako su nam englezi kroz celu istoriju radili o glavi - IZBRISALI - iz našeg kolektivnog pamćenja tu misiju Hantera, jer im ona OPOVRGAVA tu teoriju zavere.

Najgora stvar koja može da se dogodi nekom društvu je - uplitanje ideološke inkvizicije - u ravan ideja. "Ideje su sile" i od njih zavisi svačije pa i naše preživljavanje.

 

Zoran Stokić

5.11.2026.

 

Pribićević: Studentski pokret najbolji brend Srbije, doneo Zapadu ono što nije imao decenijama - novu ideju

Autor:

N1 Beograd

04. nov. 2026. 08:50

VESTI

13

komentara

Facebook

X

Mail

Ognjen Pribićević o studentskom pokretu kao srpskom brendu

REUTERS/Djordje Kojadinovic/N1 Beograd

Pobeda studentskog pokreta je ogromna promena koja se desila ne samo našoj zemlji, već i šire, ocenjuje bivši ambasador Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj Ognjen Pribićević.

"Poslednjih 20, 30 godina se ovaj deo našeg sveta, od Moskve do Vašingtona, nalazi u velikom problemu, u velikoj krizi, pa i dekadenciji. U mojoj knjizi 'Drugačiji svet' Donalda Trampa vidim simbol te dekadencije. Dekadencije čega? Nedostatka ideje. U Evropi praktično još od tačerizma i od vremena rušenja autoritarnih režima u Istočnoj Evropi i u Rusiji, nemamo nijednu novu ideju", ocenio je on.

Ognjen Pribićević smatra da je pobeda Studentske liste donela ideju.

"I to je zaista jedna fantastična stvar za sve nas, da imamo jednu tako sjajnu generaciju mladih ljudi koji su doneli ideju - ideju o promeni kroz socijalni pokret. I to je potpuno nešto novo", kazao je on.

Izvor: N1 Beograd

Dodaje da se u čitavom svetu svakog dana piše o studentskom pokretu, uz ocenu da je srpska omladina otišla tri koraka ispred u odnosu na Austrijance, Francuze ili Nemce, gde takođe postoji veliko nezadovoljstvo među mladima.

"Mladi su u celoj Evropi nezadovoljni, ali naši su se organizovali. Mnogo sam vremena proveo sa njima i fasciniran sam njihovom energijom i ovom pobedom. Francuski filozof Remon Aron rekao je jednom da velike države slede ideje. Ideje menjaju svet. Nama su studenti doneli jednu veliku ideju pobede kroz socijalni pokret, ideju koja nije okupila samo mlade ljude, nego u čijoj su srži mladi ljudi koji su doneli veliku pobedu", rekao je on.

Studentski pokret najbolji je srpski brend u poslednjih nekoliko decenija, istakao je Pribićević.

"Proizvod po kom ćemo se prepoznavati u svetu. Mi kao mala država treba da se držimo svog, ali ovo moramo iskoristiti. To je ono što je Džozef Naj nazvao 'mekom moći'. Mi sad imamo jedan brend, nešto što drugi hoće da kopiraju. Ovo će se proučavati na univerzitetima, omladina u Evropi će pokušavati ovo da imitira, ali mi treba iznad svega da budemo srećni, jer su to naša deca koja su napravila ovako jedan fantastičan rezultat", rekao je on.

Ipak, podseća da brendovi (izuzev Koka-Kole ili Holivuda) ne traju dugo.

"Imamo jedan momentum i studentski pokret treba da što pre napravi vladu. Svi kažu da će to biti najintelektualniji parlament u ovom trenutku u Evropi - siguran sam da će se tu naći ljudi koji će imati sposobnosti i znanja da se suoče sa ogromnim problemima u Srbiji, koje su zatekli", ocenio je on.

 

***

Komentar

***

 

Nije moguće "izgraditi  strukturu"  ako prvo niste "postavili temelje". Idiom "postaviti  temelje" trebalo bi da je svima razumljiv. 

Naravno sve je to vezano za to kako vi vidite stvanost. Kako ste vi videli "sistem" u kome ste živeli kao demokatiju (možda malo krnju ali ipak demokratiju) ili kao despotiju? Ako je vidite kao demokratiju vi ćete "izgraditi strukturu" na već starim postavljenim temeljima. Ako ste je videli kao despotiju vi ćete prvo "postaviti  NOVE temelje", "bazne principi" na kojima ćete graditi društvo i politički sistem (naravno to je dugoročni proces). Problem sa prvim slučajem, a čini mi se da studenska lista to zastupa,  je u tome što su ti temelji bili TROŠNI, ako na njima nastavite da gradite to će biti kao gradnja na PESKU, sve što sazidate vremnom će da potone. 

To su svi mogli da vide u slučaju "Otpora" i "DOS"a - sve što su sazidali - na trošnim temeljima je propalo. 

Ne nije moguće iz despotije stići u stvarnu demokratiju i liberalno građansko društo a da prvo niste napravili DISKONTINUM sa starim trošnim temljenima.

1989. taj diskontinum sa despotijom (od 1945) nije napravljem, odatle svi problemi već 37 godina!

 

Zoran Stokić

4.11.2026.