Ognjen Radonjić: Posle nezakonitih doktorata legalizovaće se i lažne diplome

 

VESTI Autor NIN 27. apr 202308:00 N1

 

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanja koji je trenutno na javnoj raspravi predviđa retroaktivno ozakonjenje nezakonitih diploma na osnovnim akademskim studijama, piše Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakutleta u Beograd.

„Međutim, staza za temeljno urušavanje visokog obrazovanja utabana je još septembra 2018. godine, tako da je ovaj Nacrt samo nastavak u smeru koji izvesno vodi obesmišljavanju fakultetskog obrazovanja sa očekivanim ishodom daljeg pospešivanja odliva naših najboljih studenata“, napisao je Radonjić u tekstu za nedeljnik NIN.

Kako navodi, donošenjem izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju skupština je u septembru 2018. donela odluku da su nezakoniti doktorati zakoniti.

Ozakonjene su doktorske diplome koje su izdavali fakulteti koji nisu imali licencirane magistarske studije, što je inače bio preduslov za izdavanje doktorskih diploma, a univerziteti koji su u periodu od 2003-2018. neovlašćeno izdavali doktorske diplome su Evropski univerzitet Beograd, Megatrend, Univerzitet Alfa Braća Karić, Univerzitet Edukons Novi Sad, Privredna akademija Novi Sad, Singidunum, Union, Union Nikola Tesla i Univerzitet u Novom Pazaru, piše Radonjić.

Po istom šablonu, nacrtom koji je trenutno na javnoj raspravi predviđeno je da se doda stav koji bi legalizovao diplome osnovnih studija koje su univerziteti neovlašćeno izdavali, piše Radonjić.

Radonjić kaže da mu nije poznato koji su to univerziteti neovlašćeno izdavali diplome osnovnih studija, ali navodi, kako kaže, „hipotetički primer“ bivšeg ministra Nebojše Stefanovića, koji je „pohađao nastavu na osnovnim studijama u Sava Centru“.

„Nastavu je organizovala firma koja nije bila registrovana za delatnost obrazovanja Megatrend International Expert Consortium Limited iz Londona. Nostrifikaciju ove diplome je izvršio gore pomenuti Megatrend. Potom je bivši ministar magistrirao 2011. i doktorirao 2013. na Megatrendu koji nije imao licencu za magistarske studije u pomenutom periodu. Rešenjem iz septembra 2018. ova magistratura i doktorat su ozakonjeni. Međutim, problem je u tome što bez obzira na to zakonsko rešenje, magistratura i doktorat i dalje nisu zakoniti jer je nemoguće magistrirati i doktorirati bez diplome osnovnih studija. In medias res, ovim Nacrtom se taj problem rešava. Raj za partijske diplome i nameštenja“, piše Radonjić.

Ceo tekst pročitajte u izdanju NIN-a od četvrtka.

 

***

Komentar

***

 

"Univerziteti koji su u periodu od 2003-2018. neovlašćeno izdavali doktorske diplome" – su ozakonjene 2018."

Zašto i kako? Najskuplja cena ratne avanture iz ’90. bila je ta da su školski sistem i građanski moral doživeli apsolutni slom. Zato što je vlast već od protesta studenata 1992., shvatila da je samo - studenti - mogu razvlastiti pa je počela da sprovodi "nevidljiv" proces  snižavanja  akademskih kriterijuma. Tu su nameru realizovali pomoći famozne Bolonje. „Bolonja“ je postala „smokvin list“ iza kojeg je, pored ostalog, sakrivena i degradacija u ocenjivanju studenata, tj. u načinu dolaženja do diplome; slično Bolonja  je sakrila  slom u osnovnom i srednjoškolskom  sistemu koje više nije u stanju da buduće brucoše opremi građanskim moralom , kritičkim mišljenjem i pred znanjem - bez čega nema studiranja. Tako su i državni fakulteti polako postajali sega-mega-turbo-pink. "Našoj" vlasti je pošlo za rukom, ono što nije nikome na svetu, da proizvedu čak i „naše“ nove naučnike "stručnjake" (buduće docente, prof)  bez kritičkog mišljenja i bez naučnog morala, tj. da proizvedu „drveno-gvožđe“. Zato je bilo moguće da se 2018 ozakoni tzv "doktorati" ili da afera indeks već 16 god ne mrdne od početka. Krug se Radonjiću znači već zatvorio - između "stručnjaka" i crveno-crne koalicije na vlasti više nema razlike, unisono održavaju despotsku matricu (vizantijsko-osmansko-komunističku).

Zoran Stokić

27.04.2023.

Објавио vioti11 у 02:53 Нема коментара: 

СРЕДА, 26. АПРИЛ 2023.

 

Ed Širan optužen da je plagirao pesmu Marvina Geja, traže mu 100 miliona dolara

 

SHOWBIZ Autor Daily Mail, N1 Beograd 26. apr 202320:52 Stefanie Loos/AFP

 

Muzičar Ed Širan optužen je da je plagirao klasičnu pesmu Marvina Geja "Let's Get It On". Porodica pokojnog Eda Taunsenda, koautora pesme, tvrdi da postoje "velike sličnosti" između te numere i Širanovog hita "Thinking Out Loud" iz 2014. godine.

Koautor „Let’s Get It On“ Ed Taunsend bio je pevač, muzičar i advokat, a preminuo je 2003. godine. Parnicu je pokrenula njegova ćerka, Ketrin Taunsend Grifin.

„Mislim da je gospodin Širan veliki umetnik pred kojima je sjajna budućnost… Ali moram da zaštitim nasleđe mog oca“, rekla je ona u svedočenju.

Kao „krunski dokaz“ prvog dana suđenja, advokat Taunsendove porodice pokazao je video snimak Širana kako tokom nastupa izvodi „mešap“ te dve pesme i tvrdili da je to „ravno priznanju“.

Širan je negirao da je time „priznao“, rekavši poroti: „Bio bih idiot kada bih stao na binu pred 20.000 ljudi i to uradio“.

Bena Kramp, advokat Taunsendovih naslednika koji traže 100 miliona dolara od Širana, kazao je da je parnica pokrenuta da bi „zasluge otišle tamo gde treba“.

Šoranova advokatica Ajlin Farkas rekla je da je muzičarka i koautorka pesme „Thinking Out Loud“ Ejmi Vadž tu pesmu nije „ukrala“ od taunsenda i Geja.

Progresija akorda i osnovni elementi Širanove pesme su često korišćeni u muzici i nisu se prvi put pojavili u pesmi „Let’s Get It On“, rekla je ona.

Parnica protiv Širana pokrenuta je 2017. godine, a očekuje se da će suđenje trajati oko nedelju dana.

 

***

Komentar

***

 

Da su u 18 veku postojala autorska prava kao danas A.Mocart  bi svaki dan bio na sudu! Ali to je nedozvoljena tema i u 21 veku, stvoren je mit Mocartu. Do skora je oratorijum Misilvečeka „Abramo ed Isacco“ 1776., pripisivan Mocartu. A poslednjih 20 g se uveliko izvodi "njegova", "La Betulia Liberata" 1771.; Pošto im je u Beču bilo osporeno autorstvo opere "La Finta Semplice" 1769., da bi sprečili skandal otac i sin su krenuli na turneju po Italiji. Amadeus je došao u priliku da tu od Mislivečeka uči  zanat. Prepisivao je njegove note i tako učio da komponuje; otuda Mocartovom rukom napisan oratorijum  „Abramo ed Isacco“ (iz njegove zaostavštine). Jedino spominjanje "Batulije" je pismo Leopolda Mocarta iz martu 1771., "on je takođe dobio nalog da komponuje oratorijum za Padovu...“. Mocart  nije poslao "Betuliju" u Padovu! U stvari, Mocartovi se nikada nisu vratili u Padovu posle Milana u decembru 1771. "Betulia" je izvedena 1772., u Padovi - kompozitor muzike, NIJE Mocarta, već Đuzepe Kalegari. Epilog – "Betulia" nije izvedena za Mocartovog života. Amadeus, na primer, nije dao "Batuliju" da se izvede ni u "Tonkunstler-Societat" - društvo za pomoć muzičarima koje je Gasman osnovao u Beču 1771.; poznato po izvođenjima oratorijuma. Ni udovica Konstanca, a imala je onolike novčane probleme, nije prodala napisan (neizveden) oratorijum "Batulije"! Pošto je taj jedan primerak napisan Mocartovom rukom, mora da je njegov oratorijum; a Mislivečekov oratorijum "La Batulija Liberata" iz 1771., je i onako IZGUBLJEN(!)

 

*

Tonkunstler-Societat (1771-1939) 

Kompozitor Florijan Gasman, koji je bio muzička ikona Beča (školova je svog naslednika Salijerija), došao je na ideju da osnuje "društvo za pomoć muzičarima" i ono je osnovano 1771.,  "Tonkunstler-Societat" (1771-1939) 1939., ga je posle ansluša Austrije Hitler ukinuo. Njegova svrha je bila „podrška penzionisanim muzičarima i njihovim porodicama; kao i udovicama i njihovoj deci“. Društvo se finasiralo dobrotvornim koncertima i donacijama; naročito su bili poznati po izvođenju oratorijuma. Za Gasmanovo društvo prvu donaciju načinila je Marija Terezija 500 a njen sin 200 dukata. Kasnije su ovakva društva osnovana u Berlinu,...,St.Perersburgu. Za koncerte su svoja dela prilagali članovi duštva: Gassmann, Hasse, Bono, J.Haydn, Salijeri, Albrechtsberger, Martinez, Ditersdorf, Paul Wranitzky , Franz  Süssmayr, Kožulah, Cartellieri, Vogler,..., Bethoven; a izvođena su i dela baroka: Hendla i &. Zanimljivo je da je A.Mocart tu izvodio svoja dela (instrumentala; ne oratorijume), da bi ta dela promovisao, ali nije postao član ovog - super  važnog "sindikata" - iz bizarnog razloga; da bi postali član morali ste priložiti KRŠTENICU, od Amadeusa su u dva navrata tražili da iz Salzburga donese krštenicu, ali je on nije priložio (bez toga niste mogli postai član). Kada je 1791., naprasno umro udovica Konstaca i deca nisu mogli dobijati finansisku pomoć ovog društva!

Najizvođeni je oratorijum J.Haydna " Die Schöpfung", "Die Jahreszeiten", "Il ritorno di Tobia". Tu su i Hasina " Santa Elena al Calvario", Florian Leopold Gassmann " La betulia liberata"(danas se ne može nigde čuti, nigde nije snimljena), Salijeri "La Passione di Giesu Cristo", "Isacco figura del Redentore",..., "Re di Giuda"; Kao i Hendlov "Mose in Egitto", "Judas Maccabäus" i Ramoov "Castore e Polluce".

 

 

Zoran Stokić

26.04.2023.

Објавио vioti11 у 13:50 Нема коментара: 

 'La Betulia Liberata' Mozart 1771?

 

If there were copyrights in the 18th century like today, A.Mozart would be in court every day! But it is a taboo subject and in the 21st century, the myth of A.M. Misilveček's oratorio "Abramo ed Isacco" in 1776, attributed to A.Mozart. "His"(?), "La Betulia Liberata" in 1771, is now widely performed; Since the authorship of the opera "La Finta Semplice" was challenged in Vienna in 1769, in order to prevent a scandal, father and son went on a tour of Italy. A.Mozart came to the opportunity to learn the trade from Misliveček. He copied Misliveček's notes and thus learned to compose; hence Mozart's handwritten oratorio "Abramo ed Isacco" (from his legacy). The only mention of "Batulia" is a letter from Leopold Mozart dated March 1771, "he has also been commissioned to compose an oratorio for Padua...". Mozart did not send "Batulia" to Padua! In fact, the Mozarts never returned to Padua after Milan in December 1771. "Betulia" was performed in 1772, in Padua - the composer of the music was NOT Mozart, but Giuseppe Callegari. Epilogue - "Betulia" was not performed during Mozart's lifetime. A.Mozart  did not let "Batulia" be performed in the "Tonkunstler-Societat" - a society to help musicians founded by Gassmann in Vienna in 1771; known for its performances of oratorios. Even the widow Constance, who had such financial problems, did not sell the written (unperformed) oratorio "Batulije"! Since that one copy was written By Mozart's hand, it must be his oratorio; and Misliveček's oratorio "La Batulija Liberata" from 1771 is LOST anyway(!)

*

Tvorci mita o Mocartu me neodoljivo podsećaju na "naše" mitomane Srbija "pupak sveta", "narod najstariji"!

 

Među delima koja se pripisuju Mocartu iz njegovog vremena u Italiji bio je oratorijum, 'La Betulia Liberata' (libreto od Metastasija), koji se pominje u pismu Leopolda Mocarta iz marta 1771., "On je takođe dobio nalog da komponuje oratorijum za Padovu...“. Mocart  nije poslao 'La Betulia liberata' u Padovu! U stvari, Mocartovi se nikada nisu vratili u Padovu posle Milana u decembru 1771. I, iako je 'La Betulia liberata' izvedena u Velikom postu 1772., u Padovi libreto (koji još uvek postoji) identifikuje kompozitora muzike, NE kao Mocarta, već kompozitora Đuzepea Kalegarija. Epilog- 'La Betulia Liberata' nije izvedena za Mocartovog života. Slično oratorijum Misilvečeka „Abramo ed Isacco“ (Isacco figura del redentore; Firenca, 1776.) dugo vremena su stručnjaci pogrešno pripisivali Mocartu. Josef Mysliveček"La Betulia liberata" koju je on komponovao 1771, JOŠ NIJE PRONAĐENA (kakva slučajnost) (!!!!) A da nije to isto kao i „Abramo ed Isacco“. Amadeus i Leopold imali napisan oratorijum i nisu ga nikada unovčili? Pa Leopold bi se "ubio za jedna dukat"(!)

 

 *

 

Danas se naveliko izvodi Mocartova 'La Betulia Liberata' ali je samo pitanje dana kada ćemo otkriti o čemu se tu radi; nema snimaka (nikada nije urađena Gasmanova 'La Betulia Liberata'; niti Đuzepea Kalegarija 'La Betulia Liberata', Jommellijeva - dugačak je spisak onih koji su je pre Amadeusa komponovali na libreto Metastazija. Poneki muzikolog se osmelio da napiše: "Stilski je sličan delima Leonarda Lea i Johana Adolfa Hasea. Sastoji se iz dva čina i sadrži 16 arija sa solo ili horskim delovima". "Dimna  zavesa"  to su barokni kompozitori, treba da skrenu pažnju sa Jamelija, Gasmana, Kalegarija, Myslivečeka i &.

 

*

 

Dugačka je lista roditelja koji su hteli da "dobro unovče" svoju decu! Kada je došao u Beč 10.01.1768., Leopold Mocart je zamislio da od sina "čudo od deteta – kao izvođača" postane "čudo od deteta - kao kompozitor drama" (Leopol je "snimio" da se od koponovanja opera može dobro zaraditi. Ali Amadeus nije imao od koga da nauči zanat pisanja opera). Nekoliko nedelja kasnije Leopold piše pismo prijatelju u Salzburgu "Ljudi ovde u Beču izbegavaju svaku priliku da nas vide ili da priznaju Amadeusove muzičke kvalitete, tako da ih mnogo puta pitaju da li su čuli dete i šta misle, uvek odgovaraju da nisu obraćali pažnju ni na njega ni na njegovu muziku i da to ne može biti istina, da je njegova reputacija sva izmišljotina i glupost..." Bilo kako bilo, preko poznanstava Leopold je uspeo da izdejstvuje da Marija Terezija naruči od 12-to godišljeg Amadeusa komičnu operu 'La Finta Semplice' – a kada bude izvedena sledi 100 dukata. Otac i sin su se vratili u Salzburg da napišu operu. Kada su se u junu vratili u Beč u pozorište da započnu probe desilo se: direktor opere i pavači su bili uvereni da muziku nije napisao Amadeus. Kazali su "konsultovali smo se i sa drgim muzičarima u Beču i zaključili da je delo napisao 'anonimni autor' i da svakako to nije A.M. koji nije završio nikakvu ozbiljnu muzičku školu za pisanje opera" (mnoga Mocartova dela iz tog žanra tada zapravo su pisali Jezuitski manastirski kompozitori). Skandal je bio na pomolu, videvši to sin matije Terezije je raskinuo ugovor, opera nije izvedena u Beču. To je nagnalo Leopolda na turenju po Italiji tj., da omogući sinu doškolovavanje.

 

*

 

 Kompozitor Florijan Gasman, koji je bio muzička ikona Beča (školova je svog naslednika Salijerija), došao je na ideju da osnuje "društvo za pomoć muzičarima" i ono je osnovano 1771.,  "Tonkunstler-Societat" (1771-1939) 1939., ga je posle ansluša Austrije Hitler ukinuo. Njegova svrha je bila „podrška penzionisanim muzičarima i njihovim porodicama; kao i udovicama i njihovoj deci“. Društvo se finasiralo dobrotvornim koncertima i donacijama; naročito su bili poznati po izvođenju oratorijuma. Za Gasmanovo društvo prvu donaciju načinila je Marija Terezija 500 a njen sin 200 dukata. Kasnije su ovakva društva osnovana u Berlinu,...,St.Perersburgu. Za koncerte su svoja dela prilagali članovi duštva: Gassmann, Hasse, Bono, J.Haydn, Salijeri, Albrechtsberger, Martinez, Ditersdorf, Paul Wranitzky , Franz  Süssmayr, Kožulah, Cartellieri, Vogler,..., Bethoven; a izvođena su i dela baroka: Hendla i &. Zanimljivo je da je A.Mocart tu izvodio svoja dela (instrumentala; ne oratorijume), da bi ta dela promovisao, ali nije postao član ovog - super  važnog "sindikata" - iz bizarnog razloga; da bi postali član morali ste priložiti KRŠTENICU, od Amadeusa su u dva navrata tražili da iz Salzburga donese krštenicu, ali je on nije priložio (bez toga niste mogli postai član). Kada je 1791., naprasno umro udovica Konstaca i deca nisu mogli dobijati finansisku pomoć ovog društva!

 

 Najizvođeni je oratorijum J.Haydna " Die Schöpfung", "Die Jahreszeiten", "Il ritorno di Tobia". Tu su i Hasina " Santa Elena al Calvario", Florian Leopold Gassmann " La betulia liberata", Salijeri "La Passione di Giesu Cristo", "Isacco figura del Redentore",..., "Re di Giuda"; Kao i Hendlov "Mose in Egitto", "Judas Maccabäus" i Ramoov "Castore e Polluce".

 

https://www.youtube.com/watch?v=OQQdWo2CcpQ

Antonio Cartellieri - Gioas, Re di Giuda - Ouverture

*

https://www.youtube.com/watch?v=n409xm40E28

Antonio Cartellieri - Gioas, Re di Giuda - Aria di Atalia - Ah l'aria d'intorno lampeggia

 *

https://www.youtube.com/watch?v=yBaItQuVBag

La celebre Nativita del Redentore: Scene 4: Oh Ciel! Quai urli rendi (Coro)

 

*

https://www.youtube.com/watch?v=zO3ql93tUVo

Antonio Salieri - La Passione di Gesù Cristo (1776)

*

https://www.youtube.com/watch?v=qZf1uesVMQA

J. Haydn - Hob XXI:1 - Il ritorno di Tobia

 

Ako je A.Mocart imao već komponovanu (1771.) "La betulia liberata"; kao što tvde tvorci i održavaoci MITA o A.Mocatru; pa zašto je nije izveo u "Tonkunstler-Societat"? Ili zašto udovica Konstanca, operska pevačica, imala je onolike finansiske probleme, nije unovčila (prodala) napisan (neizveden) oratorijum "La betulia liberata"? Svi ovi posredni dokazi sugerišu da to nije delo A.Mocarta; najverovatnije je A.Mocart, prepisao svojom rukom Myslivečekovu "La betulia liberata (1771.) - kao što je svojom rukom prepisao (posedovao je note) Myslivečekovog „Abramo ed Isacco“. Iz tih rukopisa je učio komponovanje. 

 

https://www.youtube.com/watch?v=P_-DNIB40gc

W. A. Mozart  (?) - KV C 03.11 (Anh. 241a) - Abramo e Isacco (tj. J. Myslivecek)

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=-Y5-IFyMW84

Mozart's (?) works (31) K. 118(K. 74c) Oratorio "La Betulia Liberata"

 

 

Zoran Stokić

26.04.2023.

Објавио vioti11 у 01:32 Нема коментара: 

УТОРАК, 25. АПРИЛ 2023.

 

'La Betulia Liberata' Mozart 1771?

 

Tvorci mita o Mocartu me neodoljivo podsećaju na "naše" mitomane Srbija "pupak sveta", "narod najstariji"!

 

Među delima koja se pripisuju Mocartu iz njegovog vremena u Italiji bio je oratorijum, 'La Betulia Liberata' (libreto od Metastasija), koji se pominje u pismu Leopolda Mocarta iz marta 1771., "On je takođe dobio nalog da komponuje oratorijum za Padovu...“. Mocart  nije poslao 'La Betulia liberata' u Padovu! U stvari, Mocartovi se nikada nisu vratili u Padovu posle Milana u decembru 1771. I, iako je 'La Betulia liberata' izvedena u Velikom postu 1772., u Padovi libreto (koji još uvek postoji) identifikuje kompozitora muzike, NE kao Mocarta, već kompozitora Đuzepea Kalegarija. Epilog- 'La Betulia Liberata' nije izvedena za Mocartovog života. Slično oratorijum Misilvečeka „Abramo ed Isacco“ (Isacco figura del redentore; Firenca, 1776.) dugo vremena su stručnjaci pogrešno pripisivali Mocartu. Josef Mysliveček"La Betulia liberata" koju je on komponovao 1771, JOŠ NIJE PRONAĐENA (kakva slučajnost) (!!!!) A da nije to isto kao i „Abramo ed Isacco“. Amadeus i Leopold imali napisan oratorijum i nisu ga nikada unovčili? Pa Leopold bi se "ubio za jedna dukat"(!)

 

 *

 

Danas se naveliko izvodi Mocartova 'La Betulia Liberata' ali je samo pitanje dana kada ćemo otkriti o čemu se tu radi; nema snimaka (nikada nije urađena Gasmanova 'La Betulia Liberata'; niti Đuzepea Kalegarija 'La Betulia Liberata', Jommellijeva - dugačak je spisak onih koji su je pre Amadeusa komponovali na libreto Metastazija. Poneki muzikolog se osmelio da napiše: "Stilski je sličan delima Leonarda Lea i Johana Adolfa Hasea. Sastoji se iz dva čina i sadrži 16 arija sa solo ili horskim delovima". "Dimna  zavesa"  to su barokni kompozitori, treba da skrenu pažnju sa Jamelija, Gasmana, Kalegarija, Myslivečeka i &.

 

*

 

Dugačka je lista roditelja koji su hteli da "dobro unovče" svoju decu! Kada je došao u Beč 10.01.1768., Leopold Mocart je zamislio da od sina "čudo od deteta – kao izvođača" postane "čudo od deteta - kao kompozitor drama" (Leopol je "snimio" da se od koponovanja opera može dobro zaraditi. Ali Amadeus nije imao od koga da nauči zanat pisanja opera). Nekoliko nedelja kasnije Leopold piše pismo prijatelju u Salzburgu "Ljudi ovde u Beču izbegavaju svaku priliku da nas vide ili da priznaju Amadeusove muzičke kvalitete, tako da ih mnogo puta pitaju da li su čuli dete i šta misle, uvek odgovaraju da nisu obraćali pažnju ni na njega ni na njegovu muziku i da to ne može biti istina, da je njegova reputacija sva izmišljotina i glupost..." Bilo kako bilo, preko poznanstava Leopold je uspeo da izdejstvuje da Marija Terezija naruči od 12-to godišljeg Amadeusa komičnu operu 'La Finta Semplice' – a kada bude izvedena sledi 100 dukata. Otac i sin su se vratili u Salzburg da napišu operu. Kada su se u junu vratili u Beč u pozorište da započnu probe desilo se: direktor opere i pavači su bili uvereni da muziku nije napisao Amadeus. Kazali su "konsultovali smo se i sa drgim muzičarima u Beču i zaključili da je delo napisao 'anonimni autor' i da svakako to nije A.M. koji nije završio nikakvu ozbiljnu muzičku školu za pisanje opera" (mnoga Mocartova dela iz tog žanra tada zapravo su pisali Jezuitski manastirski kompozitori). Skandal je bio na pomolu, videvši to sin matije Terezije je raskinuo ugovor, opera nije izvedena u Beču. To je nagnalo Leopolda na turenju po Italiji tj., da omogući sinu doškolovavanje.

 

*

 

 Kompozitor Florijan Gasman, koji je bio muzička ikona Beča (školova je svog naslednika Salijerija), došao je na ideju da osnuje "društvo za pomoć muzičarima" i ono je osnovano 1771.,  "Tonkunstler-Societat" (1771-1939) 1939., ga je posle ansluša Austrije Hitler ukinuo. Njegova svrha je bila „podrška penzionisanim muzičarima i njihovim porodicama; kao i udovicama i njihovoj deci“. Društvo se finasiralo dobrotvornim koncertima i donacijama; naročito su bili poznati po izvođenju oratorijuma. Za Gasmanovo društvo prvu donaciju načinila je Marija Terezija 500 a njen sin 200 dukata. Kasnije su ovakva društva osnovana u Berlinu,...,St.Perersburgu. Za koncerte su svoja dela prilagali članovi duštva: Gassmann, Hasse, Bono, J.Haydn, Salijeri, Albrechtsberger, Martinez, Ditersdorf, Paul Wranitzky , Franz  Süssmayr, Kožulah, Cartellieri, Vogler,..., Bethoven; a izvođena su i dela baroka: Hendla i &. Zanimljivo je da je A.Mocart tu izvodio svoja dela (instrumentala; ne oratorijume), da bi ta dela promovisao, ali nije postao član ovog - super  važnog "sindikata" - iz bizarnog razloga; da bi postali član morali ste priložiti KRŠTENICU, od Amadeusa su u dva navrata tražili da iz Salzburga donese krštenicu, ali je on nije priložio (bez toga niste mogli postai član). Kada je 1791., naprasno umro udovica Konstaca i deca nisu mogli dobijati finansisku pomoć ovog društva!

 

 Najizvođeni je oratorijum J.Haydna " Die Schöpfung", "Die Jahreszeiten", "Il ritorno di Tobia". Tu su i Hasina " Santa Elena al Calvario", Florian Leopold Gassmann " La betulia liberata", Salijeri "La Passione di Giesu Cristo", "Isacco figura del Redentore",..., "Re di Giuda"; Kao i Hendlov "Mose in Egitto", "Judas Maccabäus" i Ramoov "Castore e Polluce".

 

Ako je A.Mocart imao već komponovanu (1771.) "La betulia liberata"; kao što tvde tvorci i održavaoci MITA o A.Mocatru; pa zašto je nije izveo u "Tonkunstler-Societat"? Ili zašto udovica Konstanca, operska pevačica, imala je onolike finansiske probleme, nije unovčila (prodala) napisan (neizveden) oratorijum "La betulia liberata"? Svi ovi posredni dokazi sugerišu da to nije delo A.Mocarta; najverovatnije je A.Mocart, prepisao svojom rukom Myslivečekovu "La betulia liberata (1771.) - kao što je svojom rukom prepisao (posedovao je note) Myslivečekovog „Abramo ed Isacco“. Iz tih rukopisa je učio komponovanje. 

 

https://www.youtube.com/watch?v=P_-DNIB40gc

W. A. Mozart  (?) - KV C 03.11 (Anh. 241a) - Abramo e Isacco (tj. J. Myslivecek)

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=-Y5-IFyMW84

Mozart's (?) works (31) K. 118(K. 74c) Oratorio "La Betulia Liberata"

 

 

Zoran Stokić

26.04.2023.

Објавио vioti11 у 13:13 Нема коментара: