dr zoran stokić

Beogradska filharmonija: "K'o nekad u osam"

Beogradska filharmonija izvodi koncert inspirisan serenadama britanskih kompozitora pod palicom Hauarda Grifitsa, u petak 15. novembra (Kolarac, 20h).

Izvor: B92.net M.M./ATAImages

Kao solisti nastupaju čuveni tenor Ijan Bostridž i Nikola Ćirić, prva horna Beogradske filharmonije, a na programu su dela Britna, Elgara i Von Vilijamsa.

"K’o nekad u osam" – Beogradska filharmonija svira serenade. Koncert počinje Elgarovim “Ljubavnim pozdravom” koji je kompozitor posvetio svojoj budućoj supruzi kao veridbeni poklon, a danas je jedna od najčuvenijih romansi u istoriji muzike.

Britnova "Serenada" za tenor, hornu i gudače, će na filharmonijskom koncertu okupiti izvođački “krem de la krem”. Čuveni tenor Ijan Bostridž, odlikovan titulom Komandanta Reda Britanskog carstva jedan je od najistaknutijih umetnika na svetskoj muzičkoj sceni, sa izvanrednom međunarodnom karijerom koja ga je odvela na najvažnije koncertne podijume, u vodeće orkestre i operske kuće širom sveta.

Impresije noći iz Britnove kompozicije doneće kroz osam pesama zajedno sa hornistom Nikolom Ćirićem koji slavi poseban jubilej u Beogradskoj filharmoniji:

"Ovim nastupom slavim deset godina rada u Beogradskoj filharmoniji i svoj mali jubilej. Čini mi se da je ovo moj deveti solistički nastup sa Filharmonijom, a za nekog ko ima trideset dve godine mislim da je velika stvar svirati toliko puta sa nacionalnim orkestrom. Srećan sam uvek kad nastupam sa bilo kojim orkestrom na svetu, ali kad nastupam sa mojom Filharmonijom, zaista se osećam počastvovano. Izvođenje Britnove "Serenade" je još jedan poseban izazov - ovo delo je potpuno drugačije od bilo kog repertoara koji sam dosad svirao. Drugačiji su zahtevi za hornu koja treba da se uključi u pevačku boju i ne remeti celokupan sklad. Britn je ovo delo napisao za Denisa Brejna, legendarnog hornistu i solistu koji je mogao sve, tako da je i Britn napisao sve!" rekao je Nikola Ćirić.

Finale romantičnog programa Beogradske filharmonije pod vođstvom starog znanca, Hauarda Grifitsa, biće uz Simfoniju br. 5 Ralfa Vona Vilijamsa. Ulaznice su u prodaji na filharmonijskoj blagajni kao i onlajn.

***

Komentar

***

Ove večerašnje serenade (Elgara, Britna) kao da su proizašle iz variranih (u novom ključu) muzičkih fraza (iz sifonija serenada) Aleksandra Skarlatija iz: serenata "Clori, Dorino e Amore" i Serenata "Notte ch'in carro d'ombre". Poreklo serenade (prijatne i lagane prirod) seže u srednji vek. Tada je to bio muzički pozdrav voljenoj osobi, prijatelju ili poštovanoj osobi - u večernjim satima na otvorenom. U periodu baroka to je bila slavljenička kantata za dva ili više pevača i orkestar; pisali su, na primer, Alesandro Stradela, Alesandro Skarlati, Johan Fuks, Johan Mateson ili Antonio Kaldara. Često su to bila dela velikih razmera na granici između kantate i opere. U klasicizmu se serenada razvila u višestavnu formu namenjenu većem orkestru. Ali zadržava lagan karakter, prijatna melodija je važnija od sofisticiranog razvoja teme ili drame. Često počinje (a ponekad i završava) maršom u kojem muzičari izlaze na scenu; plesovi (posebno menuet) se pojavljuju u srednjim pokretima - može se smatrati da je ta serenada negde između svite i simfonije – ležerna i bez previše dramatičnih momenata, suptilno se mogu ubaciti u program kamerne muzike.