Može li umetnost da nas promeni: Odgovor je Stevanu Filipoviću dao Šon Rodžers

 

Autor:

N1 Beograd

|

10. avg. 2025. 12:01

|

SHOWBIZ

|

1

komentar

Podeli

 

Novi podcast Feniks, reditelja Stevana Filipovića, premijerno će biti prikazan večeras u 22.30 sati na televiziji N1.

 

Fjodor Dostojevski je tvrdio da će lepota spasiti svet, a Filipović će, kako kaže, kroz podcast Feniks pokušati da sa sagovornicima dobije odgovor na pitanje može li kultura i umetnost da spasi svet.

 

"Kroz seriju tih razgovora mi zapravo pokušavamo da saznamo koliko umetnost može da promeni nas, koliko kultura može da promeni nas. Svi mi smo negde imali neke formativne procese na koje su možda uticala neka umetnička dela, možda su uticale neke knjige, neke pesme. I onda bih voleo da kroz te razgovore saznamo zapravo šta je to bilo za svakog od tih, nadam se, vrlo interesantnih sagovornika," kaže naš sagovornik.

 

Večeras u 22.30 imaćemo priliku da čujemo priču Šona Rodžersa, na Youtube-u poznatijim kao Spaceman.

 

"On je radio taj video esej o seriji Star Wars Andor ili Ratovima zvezda Andor, koji je praktično jedan udžbenik za revoluciju."

 

Zašto je to tema, Filipović kaže da je u celom tom imaginarnom univerzumu, koji je Džordž Lukas napravio 1977, revolucija jedna od centralnih tema i put iz demokratije u autoritarno društvo jedna od centralnih tema.

 

Stevan Filipović o podcastu Feniks

N1

"Ali Andor se baš konkretno, ta serija, fokusira na to šta zapravo znači na tom nivou bez fantastike, bez džedaja, bez laserskih mačeva i sile, šta stvarno politički i ljudski znači žrtva koje treba podneti da bi se promenio jedan sistem koji onako iz autoritarnog klizi ka otvorenom fašizmu. I to je nevrovatan jedan politički trenutak koji je izabran u tom imaginarnom svetu koji potpuno savršeno korespondira s ovim što mi živimo danas. Mislim da naravno i sa ostalim revolucijama koje su se dešavale ili bi trebalo da se dese u svetu. I to je urađeno izuzetno zanimljivo i odstupa od onoga što bi bilo, ajde da kažem, kad ljudi kažu Ratovi zvezda pa pomisle uglavnom i na malo zabave, malo i na sadržaj za decu."

 

On ističe da se tu radi o ozbiljnoj dramskoj seriji koja je nominovana za 14 Emmy nagrada, te da bi svako trebalo da pogleda bez obzira da li voli Ratove zvezda ili ne.

 

Filipović kaže da u duhu priča o transformacijama ljudskim i transformacijama društva sledeći gost u podkastu će mu biti Lazar Džamić.

 

"On je jedan od prvih naših ljudi koji su radili u Googlu, pisao je knjigu 'Cvećernica u kući cveća', jako interesantan čovek, profesor na Goldsmith univerzitetu. I u Londonu smo pričali o geopolitici, a onda smo pokušali da se vratimo na to nešto lično. Šta je bilo to? On je pomenuo jednu knjigu, videćete koju, koja je uticala na njega da sazna neke stvari o sebi i da se promeni kroz tu spoznaju."

 

U trećem podkastu gost mu je ser Ričard Tejlor, koji je dobio pet Oskara za Gospodara prstenova.

 

"Na Novom Zelandu sam bio i pričao sa njim o tome kako je iz tih skromnih početaka došlo dotle da se napravi jedna karijera koja je transformisala i državu u kojoj živi i ceo svet," zaključuje. Hvala vam puno što ste govorili za N1. Dakle, čuli smo o Gospodaru prstenova, Ratovima zvezda, a sve u cilju da se odgovori na pitanje može li umetnost da promeni nas, odnosno kultura i umetnost da promeni nas, pa samim tim i čitav svet. Dakle, podsetiću večeras u 22.30. Novi podcast, premijerna prva epizoda na našem kanalu. Bila je ovo, reporterka N1, Anđela Čovanić, najavom novog sadržaja na našoj televiziji. Dakle, premijera večeras u 22.30. A evo za kraj Novog dana jedna vest koja je upravo stigla. Dakle, portal N1 piše da se upravo dešava tuča u Novom Sadu, jer su velike grupe muškaraca došle na Liman i počele crtanje trobojki po zgradama.

***

Komentar

***

 

"iz autoritarnog klizi ka otvorenom fašizmu". To sa Srbijom ima veze 0%. Mi smo 700 godina živeli u ideokrartskim sistemima (vizantisko, osmanskom, komunističkom); imali smo priliku 1989., da se oslobodimo ideokratije, ali je zakazala naša elita. Evo ni 2025., narodu nije rečeno da se radio o IDEOKRATSOM (despotskom ) SISTEMU. Ideokratije (stare i nove) bazirane su na šest komponenti; 1) ideologija (sa apsolutnim istinama – nepogrešiva), 2) vladajuća stranka sa jednim vođom 3) policija koja je iznad Zakona, 4) monopol na komunikaciju, 5) monopol na oružje, 6) centralno upravljane ekonomijom.

Šta je problem sa ideokratijama? Vode društva u involuciju – jer krše sve trendove biologije života (kao u SSSR,..., Hitlerovoj Nemačkoj): učenje na greškama (greške se ne priznaju i ne popravljaju), homestazu (nedozvoljavaju postojanje homeostatske regulacije – bez koje nama života), (nedopuštaju) samoorganizaciju, simbiozu (umesto simbioze - vlast parazitira) i tsl. 

U poslednjih 100 godina u svetu su popularne distorpije i tsl. Fiktivne priče distorpija (književnih, filmskih i tsl) prikazuju imaginarno društvo organizovano na takav način da je nemoguće pobeći, i čiji lideri mogu da vrše potpunu vlast, bez ograničenja podele vlasti, nad građanima koji više ne mogu da vrše svoju slobodnu volju. Ali gle čuda autorima distorpija ni na kraj pameti da koriste ideokratije 10 prvih civilizacija (Sumera, Egipta....). Najveći problem 11-te civilzacije što je u njoj 80% država ideokratsko – lažne demokratije – postoji parlamnet, postoje stranke, ali nema demoratije, tri grane vlasti nisu razdvojene.

Ps. "Fjodor Dostojevski je tvrdio da će lepota spasiti svet". Dostojevski je veliki književnik, ali ne i - filozof i sociolog. Da bi živeli i preživeli potrebo nam je ono što se tradicionalno zove - smisao života i orjentacija u stvarnosti. Šta nam, gledani iz ugla sociologije, nudi Dostojevski? Spasonosnu iracionalnu iluziju. Našu orjentaciju i identitet Dostojevsk vezuje za „povratak hrišćanskoj veri i produbljivanju ove vere“; Međutim već u njegovo vreme građani, u gradovima i mnogim državama Evrope, su shvatili da moralna pravila nisu apsolutne božije istine, nego da su voljne prirode, da su stvar konvencije. Ne u božijim, već u njihovim rukama bila je njihova sociološka evolucija. Verovanje u Boga je jedna od iluzija koja je zasnovana na infantilnoj emocionalnoj potrebi za moćnim, natprirodnim pater familias – ta nas vera "oslobađa" odgovrnosti za ono što mi činimo. Verski "aposlutizam (vera u apsolutnu istinu – rat u ime tog apsoluta)" se preneo na komunizam i nacionalizam.

 

Zoran Stokić

11.08.2025.