Paranormalni odnos prema patrijarhu Pavlu

(Bife Frojd)

 

Miloš Živković

"Danas" 28.09.2025. 14:01

Kao prvo, disklejmer. Ovu kolumnu čitate na sopstvenu odgovornost!

Kao drugo, ove redove piše neko ko je raskrstio sa Srpskom pravoslavnom crkvom, sa crkvama uopšte. A umeo sam onomad i te kako da izgovaram očenaš, slavim slavu, odlazim u crkvu i krstim se ovom ili onom prilikom. Ipak, i onomad sam, doduše stidljivo, znao da to ne činim iz dubokih unutrašnjih pobuda, već kako bih zadovoljio raznorazne spoljašnje društvene, roditeljske i ostale uzuse.

Opet, ne bih sebe ni danas svrstao među ateiste, svakako ne među okorele ateiste. Kratko i jasno, imam nekakvu svoju privatnu eshatologiju. Da li je tako nešto dopušteno reći u Srbiji 21. veka, a da ne budeš, makar metaforički, kamenovan na društvenim mrežama i da na tebe ne budu bacane kletve i uroci?

Kad smo već kod društvenih mreža, nije zgoreg pomenuti da su ovi redovi delimice i nadahnuti galimatijasom zaumnih slavopojki o patrijarhu Pavlu na koje sam nailazio hodeći po opskurnim bespućima društvenih mreža, a zbog kojih se, strepim, blaženopočivši patrijarh okreće u grobu, a koje, ni manje ni više, zavređuju da se nađu na naslovnim stranama Trećeg oka i Velike Srbije. Pročitaj više:

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/paranormalni-odnos-prema-patrijarhu-pavlu/

 

 

***

Komentar

***

 

Naš etos (običaji, ponašanje) i patos (emocije, strasti) određuju naš budući logos (rasuđivanje). Samo budala od nikoga ne uči, jer da bi preživeli morate učite od uspešnih. Od engleza smo mogli naučiti  - ali nismo - da je moguće istovremeno: poštovati etos, ali ga u hodu vremeneske evolucije i novih pojmova (koji nastaju slučajno) i potreba – valja reformisati. Engleski puritanizam i kontinentalni pijetizam stvorili su u hodu vremena novi etos i baš je taj novi etos omogućio pojavu naučne revolucije u 17/18. veku tj. novi način liberalnog građanskog života - disciplinovanje svojih verovanja pomoću empirije – a to je omogućilo bolje i uspešnije rešavanje brojnih problema koje imamo u našim privatnim životima, strukama i politici. Ovi protestantski pokreti bili su bolje opremljeni za razvoj moderne nauke, demokratije i savremenog umreženog društva od drugih verskih pokreta. 

Puritanizam je zamah dobio u doba Elizabete I – bile su to grupe nekonformističkih vernika koji su bili nezadovoljni efektima reformacije u Engleskoj. Puritanske ideje su se širile uglavnom u prezviterijanskim (crkva koju vode izabrane starešine, umesto biskupa) krugovima koje su stavljale snažan naglasak na lokalnoj autonomiji i samoupravi, kao i na protivljenje katoličkoj ikonografiji. Slično pijetizam je reagovao na krutost protestantskog ortodoksnog dogmatizma stavio je naglasak na praktičnu pobožnost, ličnu odgovornost za spasenje sebe i svojih bližnjih, hrišćanin mora svesno podrediti ceo svoj unutrašnji i spoljašnji život hrišćanskim principima. Etos rada, samoodgovornosti pred Bogom, a proučavanje (zakona) prirode imalo je za cilj da služi slavi Božijoj. Nažalost naša crkva nije imala nikakve idejne pokrete koji bi potpomagali stvaranju novog etosa preživljananja našeg društva.

 

Zoran Stokić

30.09.2025.