Danas je najtužniji dan u hrišćanstvu - Veliki petak

Autor:

N1 Beograd

|

10. apr. 2026. 07:05

|

LIFESTYLE

Veliki petak smatra se najtužnijim danom u hrišćanstvu - ne služi se liturgija, osim ako su tog dana i Blagovesti.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/danas-je-najtuzniji-dan-u-hriscanstvu-veliki-petak/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Veliki petak je hrišćanski praznik koji obeležava raspeće Isusa Hrista i njegovu smrt na Golgoti, ali ima i drugu stranu medalje, širenje antisemitizma (mržnja prema Jevrejima kao rasi), podstican molitvom (na Veliki petak) koja počinje: "Oremus et pro perfidis Judaeis", koja stvara sliku o njihovom "slepilu", "ukočenosti", "perfidnosti" u njihovom odbijanju da priznaju Isusa kao Mesiju. "U svim molitvama klečimo... osim naše molitve 'za neverne Jevreje' (pro perfidis Judaeis). Jer su klečali pred Mesijom, ali su dobar običaj pretvorili u njegovu suprotnost, pošto su to činili kao podsmeh". Jevreji su postali - kolektivno odgovorni (svi predhodni i naredni), za ubistvo Isusa počev od Pavlove "Prve poslanice Solunjanima". U 3 i 4 veku mnogi crveni oci su se uplašili da se narod masovno vraća judeizmu pa su pojačali svoju propagandu, Jovan Zlatousti,..., Sveti Jeronim: "ceremonije Jevreja su štetne i smrtonosne za hrišćane,..., moji neprijatelji su Jevreji; urotili su se u mržnji protiv mene, razapeli me, nagomilali na mene svakakva zla, hulili me", slino, Jefrem Sirijac – prikazuje Jevreje kao neprijatelje hrišćanstva, poput Satane, kako bi naglasio kontrast između dve religije, naime da je hrišćanstvo pobožno i istinito, a judaizam satanski i lažan. Hrišćani su tokom narednih vekova nametali sve veće antijevrejske mere, uključujući činove ostrakizma, ponižavanja, eksproprijacije, nasilja i ubistava – mere koje su kulminirale Holokaustom. Na primer učesnici "narodnog krstaškog rata" počinili su masakre Jevreja u Rajnskoj oblasti 1096., dok je Drugi krstaški rat doveo do masakra u Francuskoj. Okupljanje za Treći krstaški rat 1189-1190., dovelo je do masakra Jevreja u Londonu i Jorku. Dalji masakri usledili su u Frankoniji 1298., i u Francuskoj 1320., kao deo "Pastirskog" krstaškog rata. Masakri Jevreja u Španiji 1391., pokazali su se posebno smrtonosnim...

Već 2 hiljade godina na "Veliki petak" "molitva" "Oremus et pro perfidis Judaeis" je bila OKIDAČ - narodnih nemira - protiv njih koji su se najčešće završavali pogromom, ubistvima i paljenjem njihovih domova!

Zoran Stokić

10.04.2026.