‘Zabranjene i nepodobne’: Zašto tolike knjige nestaju sa polica američkih biblioteka
BBC News na srpskom
danas 14.10.2026. 18:00
Prati Danas.rs na Google-u
Tinejdžerka sedi na podu biblioteke u turskom sedu, ima farmerke, belu košulju i crne martinke, dugu kovrdžavu smeđu kosu
Getty Images
Pre pet godina, Nikol, majka iz okruga Pinelas, na Floridi u Sjedinjenim Državama, primetila je da se određene knjige uklanjaju iz škole njene dece.
Da neki naslovi više nisu dostupni primetila su i njena deca, a ona je to potvrdila u razgovoru sa učiteljima i bibliotekarima.
Zato je Nikol odlučila da kupi za njeno četvoro dece knjige koje više ne mogu da nađu u školi, što mnoge porodice ne mogu da priušte.
„U mom kraju čitave zajednice nemaju dodatne prihode za knjige“, kaže ona.
„Roditelji, bake i dede koji se staraju o deci, ne mogu da ih vode u biblioteke u radno vreme“, dodaje.
Državne biblioteke u SAD postale su bojno polje za žestoku ideološku raspravu roditelja, nastavnika, biblioteka, grupa aktivista i političara oko toga koje knjige treba da budu dostupne deci.
Samo 2025. godine zabeleženo je 6.588 slučajeva cenzure knjiga u javnim i školskim bibliotekama, što znači da se potpuno povlače sa polica i sele na ograničenija odeljenja – prema Kancelariji za intelektualne slobode Američkog bibliotekarskog udruženja (ALA).
Ovo se desilo sa 4.235 konkretna naslova.
Poređenja radi, između 2001. i 2020. svake godine je u proseku bilo 70 cenzurisanih knjiga.
Organizacije koje pažljivo prate ovo pitanje veruju da bi prava brojka mogla biti mnogo viša, budući da veći deo povlačenja knjiga prolazi neopaženo.
„Nikad pre pristup tolikim pričama nije oduzet ovako velikom broju dece“, kaže najnoviji izveštaj PEN Amerike, organizacije koja želi da zaštiti slobodu izražavanja i beleži cenzuru knjiga.
Ovaj rast se poklopio s usvajanjem nekoliko zakona na nivou saveznih država, pa čak i federalnih mera, sa ciljem da se ograniči pristup knjigama koje se smatraju neprikladnim za državne škole.
„U poslednjih nekoliko godina viđamo veoma drugačiju eskalaciju“, objašnjava Đanmarko Antoska iz Nacionalne koalicije protiv cenzure.
„Izašlo je iz okvira škola, u mnogim saveznim državama, pa čak i na federalnom nivou, zabranjivanje knjiga ulazi u zakonodavstvo.“
Žena plave kose, obučena u tamnosivu haljinu, stoji pored plavo-crne kutije visine do struka, u kojoj se vidi polica sa knjigama.
Nicole St Leger
Nikol je osnovala Malu slobodnu biblioteku da bi ljudima omogućila pristup knjigama, među njima i one koje su zabranjene u oblasti u kojoj živi
Organizacije koje podržavaju ograničenja, zajedno sa zvaničnicima koji ih omogućuju, kažu da je njihov jedini cilj da spreče da deca budu izložena materijalu koji ne odgovara njihovom uzrastu.
Ograničenja su tu da bi zaštitila pravo roditelja da donose odluke o obrazovanju njihove vlastite dece, objašnjavaju.
„Majke za slobodu“ jedna je najaktivnijih grupa u osporavanju sadržaja knjiga.
Oni su odbili da daju intervju za BBC, ali je u saopštenju izvršna direktorka organizacije Tina Deskovič rekla: „Borimo se da zaštitimo decu od eksplicitnog seksualnog sadržaja i ideološkog materijala u školskim bibliotekama koji ne odgovara njihovom uzrastu.“
Ko treba da odlučuje koje knjige su odgovarajuće za školske biblioteke, i kako?
‘Persepolis’, priča koja odgaja buntovnice
Teri Pračet – blesavost i apsurd kao kritika i ogledalo društva
‘Dosadno smeće’: Kako je preživeo roman „Gospodar muva“
Kako se knjige zabranjuju
Zabrane knjiga u američkim državnim školama ne dešavaju se jednim potezom širom zemlje, niti uvek slede isti proces.
Florida i Teksas, na primer, broje stotine slučajeva uklanjanja knjiga u periodu između 2024. i 2025, prema ciframa PEN Amerika i ALA, dok države kao što su Oklahoma i Novi Meksiko nisu zabeležili nijedno.
Proces za povlačenje knjiga iz državne škole obično započinje kad se neki roditelj ili drugi član zajednica pobuni da je knjiga neodgovarajuća i podnese formalnu žalbu lokalnoj prosvetnoj upravi.
Pročitaj više:
***
Komentar
***
Čiji mem-ovi uništavaju život na Zemlji: knjiga ili savremenog sveta vođenog - Gordijevim čvorom - klasičnih despotija i despotije kapitala (tržišnog fundamentalizma)?
Maksimum koji Gordijev čvor proizvodi je: "bezradosno uživanje"!
Naša životnost je prirodna kada je - aktivna - u "ovde" i "sada" - kada je u simbiozi sa drugima - zaokupljena ljubavlju, otkrivanjem istine,..., kreacijom; vreme - za ovde i sada je nepostojeća stvar! Ovde i sad je za sve živo pa i za Homo sapijens - bezvremenost tj. večnost.
Vreme (prošlost, sadašnjost, budućnost) biološko, termodinamičko, kosmološko moramo uvažavati ali nesmemo dopustiti da ono upravljaju našim životom.
Našu životnost, učili su nas antički filozofi pomoću knjiga (koje je pokrenuo Gutemberg antike - Pizistrat 550 g.p.n.e.) treba da vodi "radost" - vezana je za naše bivstvovanje u "sada" u aktivnosti, radost je žar koji prati naše akcije i nemojmo je pomešati sa "uživanjem";
uživenje - zadovoljenje naših strasti – bez "aktivnosti" je parazitski surogat. U poslednja dva veka razilika između radosti i uživanja je više nego očigledna. Ljudi uživaju u zgrtanju novca, dobitku na lutriji, društvenom uspehu,..., seksualnim uživanjima, naročito onim koje je postignuto pićem, transom, drogama, zadovoljenje sadističkih nagona ili ubijanjem.
Za razliku od - radosti življenja - naše uživanje, hedonizam i tsl, ne vode radosti; i u činu "ekstaze" tu ustvari izostaje radosti čin – otuda odmah nužno započinje traganje za novim i sve većim uzbuđenjmima. Tržišni fundamentalizam smišlja brojne nove strupnjeve uzbuđenja za hedoniste koji su korak po korak preplavili planetu Zemlju i odvode je u involuciju.
Zoran Stokić
14.10.2026.
Нема коментара:
Постави коментар