Socijalna inteligencija - obrazovanje

*

Nemački list: "BIA kao iskonski greh srpske politike"

Autor:

author

Dojče vele

|

10. nov. 2026. 16:37

|

VESTI

|

1

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) je objavio tekst Mihaela Martensa o postizbornim zbivanjima u Srbiji u kojem se kaže da „studenti već sada okreću Srbiju naglavačke“ u medijskom, bankarskom i bezbednosnom sektoru.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/nemacki-list-bia-kao-iskonski-greh-srpske-politike/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Bez reseta sistema nema budućnosti za Srbiju. Zašto se Srbija toliko razlikuje od drugih država u Evropi? Ko stvara budućnost? Vojska,..., službe? 

Prema onome kako se ponašamo u svakodnevnom životu vidi se da kroz prohujale vekove nismo razvili socijalnu inteligenciju. I ona je kao i sve duge inteligencije adaptivno ponašanje usmereno ka cilju. 1000 godina su je narodi u Evropi sticali najpre kroz obrazovanje. Obrazovanje razvija znanja ali i socijalnu inteligenciju tj. stvara budućnost. 

Ova vrsta inteligencije povećava mentalnu fleksibilnost, povezana je i sa sposobnošću samokontrole, razvija vašu sposobnost  da se slažete sa drugim ljudima. To uključuje sposobnost pojedinca da razume namere, motivacije i želje drugih u odnosu na društvo. Sve je započelo sa crkvenim - gramatičkim školama - za učenje latinskog jezika i školama horskog pevanja. Sedmogodišnje - šegrtovanje u školama majstora - je bio glavni način na koji su mladi ulazili u praktična zanimanja. A prve korake pismenosti  su dobijali u privatnim seoskim školama kod udovica ili u gradskim školamak od tutora. Pa preko - zadužbinskih škola - najstarija je King's School iz Kenterberija iz 597. iz kojih su u kasnom srednjem veku postale - javne škole - koje su se razlikovale od privatnih (otvorene za sva verska opredeljenja, mesto stanovanja i društveni status), pa preko - dobrotvornih škola - za obrazovanje siromašne dece (najpoznatija Christ's Hospital,..., "slobodnih gramatičkih škola" iz doba Edvarda VI), nedeljne škole (pohađalo 25% stanovništva), - parohijskog šegrtovanja - po Elizabetinim zakonima - filantropskih škola,..., fakulteta. 

Sveopšta nastava - svako je nekom prenosio svoja znanja - tako je stvoren ovaj današnji život u EU; nisu ga stvorile birokrate nego škole formalne i neformalne tj. socijalna inteligencija.

 

*

Samo jedna primer, fizičar, hemičar, meterolog Džon Dalton rođen je 6.09. 1766. u Iglsfildu u grofoviji Kamberlend (Engleska), u kvekerskoj porodici. Daltonov otac je skromno zarađivao kao tkač na ručnom razboju. Daltonova porodica bila je previše siromašna da bi ga dugo izdržavala, pa je on, počeo da zarađuje za život radeći za imućnog lokalnog kvekera, Elajhua Robinsona. Rano obrazovanje stekao je od oca i Džona Flečera, kvekera koji je vodio privatnu školu u obližnjem selu Pardshaw Hall. Dalton je – sa svega 12 godina – počeo u njoj da predaje. 

Kada je napunio 14 godina, proveo je godinu dana radeći kao poljoprivredni radnik, ali je odlučio da se vrati podučavanju – ovog puta kao pomoćnik u kvekerskoj internatskoj školi u Kendalu – podučavao je, osim matematike i fizike, englesku gramatiku, grčki, latinski i francuski jezik. 

U roku od četiri godine, ovaj povučeni mladić postao je upravnik te škole. Tu je ostao do 1793. godine, kada je preuzeo mesto predavača matematike i filozofije na koledžu New College u Mančesteru....

Zoran Stokić

10.11.2026.