Zašto je nauka toliko uspešna?

Šta treba da naučimo od nauke? Zašto je nauka toliko uspešna? Javnost je najvažniji element nauke. 

Poper: "Najveći kompliment koji nekome možete učiniti jeste da ga kritikujete". Kroz kritiku, priznavanje i učenja na grešaka, stvaraju se nova rešenja, uspešno se rešavaju problemi. Odsustvo kritike vodi - suženju perspektive – nefleksibilnosti, iluzijama i samoobanama; a ta nesposobnosti da se stvari vide iz različite perspektive "vezuje u Gordijev čvor" naše kreativne sposobnosti. 

Naučna objektivnost ne zavisi od psihologije naučnika kao pojedinca nego je ona rezultat javnog društvenog karaktera naučnog metoda! Osnovna karakteristika nauke jeste njena podložnost reviziji – u javnim kritičkim raspravama naučni stavovi mogu biti - opovrgnuti i zamenjeni boljim. 

Sukobljene hipoteze, u akademskoj sredini, traže zastupnike: branioce, porotu, čak i publiku. Nauka je svoj hod započela u brojnim neformalnim institucijama a buduće građansko demokratsko društvo "kao da" je kopiralo njen način organizacije poslova i dolaženja do istina. 

Evo jedne, zaboravljene, neformalne institucije "Accademia dei Lincei" ("oštrog-oka" risa") koju je 1603. u palati Korsini u Rimu osnovao Federiko Čezisa sa holandskim lekarom Johanesom van Hekom, matematičarem Frančeskom Stelutijem i polimatom Anastazijem de Filiisom čiji je uvaženi član bio i Galilej. Nastale je posle gašenja "Academia Secretorum Naturae" u Napulju (koju je ugasila Inkvizicija). Objavljivala je (i) Galilejeve radove, on se potpisivao: "G.G.Linceo"!

 

Zoran Stokić

8.11.2026.