Zoran Panović: Vučić u javnosti politički fenomen – biće u teorijama i analizama

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 14. avg 202316:06 Nova.rs/Filip Krainčanić, N1

 

 

Zoran Panović, programski direktor Demostata izjavio je u emisiji N1 Studio Live da često pojavljivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u javnosti predstavlja jedinstveni političko-medijski fenomen. Podsetimo, predsednik se u poslednjih 40 dana pojavio 33 puta u javnosti.

 

„Ovo je zaista jedan fenomen. Ovolika količina medijskog prisustva će sigurno biti zabeležena u raznim političkim teorijama i medijskim analizama. To je novo iskustvo, Mi nismo imali, pa i u širim razmerama da je neko ovoliko medijski prisutan“, istakao je Panović.

 

„Predsednik Vučić ima ono što su nekada komunisti zvali budnost. To nije obična pažnja, budnost je politički fenomen, to je Vučićev stalni aktivizam i time mobiliše svoje članstvo i svoje pristalice. Sa druge strane to je marketinški odgovor na realnu političku situaciju. To je verovatno zbog toga što mu rejtinzi nisu sjajni u svim stvarima. Vučić pojačava uveravanja o ekonomskoj stabilnosti zemlje, jer dosta ljudi primećuje da je dosta stvari poskupelo“, naveo je Panović.

 

Prema njegovim rečima, protesti koji su krenuli u mnogim gradovima u Srbiji, pokazuju znatan antivučićevski potencijal, ali nisu imali nikakvu socijalnu komponentu, niti je to bio bunt gladnih ljudi.

 

„Ako određeni ekonoimski parametri nastave da se pokazuju kao loši, moguće je da će i protesti dobiti neku socijalnu dimenziju“, naveo je programski direktor Demostata.... Procenjuje da je Vučić i dalje ličnost sa najvećim rejtingom u Srbiji, kao i da je najpopularnija politička ličnost u Srbiji....

 

https://n1info.rs/vesti/panovic-vucic-u-javnosti-politicki-fenomen-bice-u-teorijama-i-analizama

 

***

Komentar

*** 

 

Nije vredno komentara, Panović vrši analizu kao da ovo nije klasičan despotski sistem(!) Znači tu pomoći nema.

 

*

1989., sam primetio da kod nas niko ne spominje našu 700 godišnju despotsku tradiciju. Smatrao sam da ako želimo da nam bude bolje, moramo napraviti - prve korake - kako da pobedimo inerciju 700 godišnje despotske tradicije (vizantisko/osmansko/komunistička). Blizu 10 g nijedan mediji nije dozvolio da se to pitanje - o našoj despotskoj prošlosti – postavi (koji su to prvi koraci da se oslobodimo despotije?). Hrabri novinari Grijica Spasović i Milena Popović su imali razumevanja i dozvolili su da se to pitanje postavi. Iako sam ga postavio više puta, svi su se pravili da pitanje nije postavljeno. Odgovora nije bilo.

 

Srbija je bila i ostala premrežena kružocima istomišljenika. Koliko kružoka – toliko monologa; dijaloga – ni na vidiku! I eto završismo na deponiji i đubristu istorije! Najbolje namere nisu dovoljne. Bez dijagnoze nije moguće izlečiti pacijenta (Srbiju).

 

Pošto smo ostali despotska država dogodio se u međuvremenu Paradoks: "YU (pa i Srbija) nije bila u Varšavskom paktu – Srbija je ostala jednina zemlja čuvar nestalog Varšavskog pakta"! Ovaj paradok nam može razjasniti zašto u Srbiji nije bilo LUSTRAIJE od 1945, zašto narod u Srbiji 1990-2023 "ima standard" kao DDR/Albanija (kada su bile u Varšavskom paktu) i zašto smo u fazi izumiranja.

 

Inače ovaj paradoks Panoviću -  jasno – pokazuje da je Srbija despotska država; samo je u takvom uređenju moguće da realizuješ pomenuti PARADOKS – a da pri tome narod za mišljenje o tome nikada nisi pitao; ni na jednim izborima o tome se nije razgovaralo (nego u švedskom standardu i &); niti si narod pitao da vodiš četiri rata, da uđeš u RAT sa NATO i tsl.

 

Zoran Stokić

15.08.2023.

ПОНЕДЕЉАК, 14. АВГУСТ 2023.

 

Willem De Fesch (1687-1761)

oratorijum "Joseph"

 

 

Za one koji vole Hendlove opere i oratorijume: Willem De Fesch – oratorijum "Joseph" (1745.).

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Us_-DUTqO28

Willem De Fesch – oratorijum "Joseph"

 

 

Vilem de Feš je rođen 1687. Do 1730. živeo je i radio u Amsterdamu i Antverpenu. 1732. pojavio se u Londonu. Radio je kao violinista u U Hendlovim muzičkim trupama, a njegova supruga Maria-Anna Rosier je nastupala kao pevačica. De Feš je komponovao dva oratorijuma, "Judita" (1733.) i "Josef" (1745). Smatralo se da su oba De Fešova oratorijuma izgubljena. Ali 1980-ih njegov drugi oratorijum "Jozef" je otkriven i izveden.

Ovo delo je zasnovano na priči o Josifu i njegovoj braći iz Starog zaveta, na istu temu je zasnovan i Hendlov oratorijum Josif i njegova braća. Pisac libreta je nepoznat. Koristio je samo delove priče o Josifu kako je ispričana u Postanku, poglavlja 37-45. Josifov lik je veoma dominantan u ovom delu: on peva 10 arija, svi ostali likovi zajedno samo 8. Njegov glavni „protivnik”, njegov brat Simeon, koji je negativac dela, ima samo jednu kratku ariju, jedan ariozo i jedan duet.

Gotovo je neizbežno porediti oratorijum "Josif" sa Hendlom. Hendlovi oratorijumi su dramatičniji. Hendlovi horovi su mnogo veći deo drame nego oni Villema de Feša. Sa dramske tačke gledišta, Feš ne može da se takmiči sa Hendlom, ali je njegova muzika uvek kvalitetna, orkestarski delovi su uvek veoma efektni i prilično lepo ilustruju sadržaj arija. Feš je odlično poznavao Hendlove opere, njegove arije su instrumentalno preuzete iz Hendlovih opera. Ukratko, ovaj način komponovanja -neizostavno – podseća na način komponovanja kod Mocarta; kao što ovde Feš „imitira“- "varira" - Hendla, tako i Mocart – „imitira“ stilove brojnih savremnika, na primer: Mislivecek, Piccinni, Paskuale Anfossi, Jommelli, Giuseppe Scarlatti, Gretri, Joseph Schuster, Salieri, Paiselo, Sarti, Soler,..., Giuseppe Gacaniga, Francesco Bianchi. U Beču, kada su bile reprize tih tada čuvenih opera pomenutih kompozitora, Mocart je napisao po 1 do 2 arije (uz naknadu) koje su se u brojnim reprizama dodavale u orginalnu operu – „apsolutno oponašajući” stil „XY” opere; te arije su sačuvane i izvode se i danas.

 

Samo jedan primer: V.A. Mocart – KV 479; KV 480 (!)

 

https://www.youtube.com/watch?v=XCx9cqwQLPc

Mozart: Dite almeno, in che mancai, K.479 (Quartet for F. Bianchi: "La villanella rapita")

 

https://www.youtube.com/watch?v=aKB9VvkZvgU

W. A. Mozart - KV 480 - Mandina amabile in A major

 

Mozart je KV 479; KV 480 – komponovan 21. 11.1785., da se umetne u reprize - opere bufo „La villanella rapita“ Francesco Bianchi, koja je izvedena 28. 11. 1785., u Burgteatru (primio za to honorar; arija i kvartet je kao da ih je napisao Francesco Bianchi). Nažalost danas publika neće moći da čuje tu operu Francesco Bianchi, kao nije jednu drugo njegovu operu, a napisao ih je 70(!) Umesto da čuju "orginal" mogu da čuju jedino Mocartove "varijacije": KV 479; KV 480.

Francesco Bianchi (1752-1810) se više specijalizovao za operske serije od svojih savremenika (ali je pisao i opere buffo) – vrlo rano, 1778., počeo je da radi sa libretistima (Giovanni De Gamerra, Gaetano Sertor, Giuseppe Foppa) koji su nastojali da zamene operu starog stila. Metastazijsko-herojski pravac se u njegovom stvaralaštvu povlači u odnosu na sve veću preferenciju za buržoaske i predromantične teme. Francesco Bianchi je bio uspešan operski kompozitor. Njegov kompozicioni stil premošćuje jaz do 19. veka, ponekad se približava stilu Đoakina Rosinija i Vinčenca Belinija. Pored toga, Bjanki je stvorio četiri oratorijuma, kamernu muziku, mise, motete i rekvijem.

 

Zoran Stokić

14.08.2023.