Josef Mysliveček film "Il Boemo" druga strana medalje kultnog filma "Amadeus"

 

Od A.Mocart je napravljen mit i tabu i paradoksalno je to da i 21 veku nije "dozvoljeno" kritički preispitivati taj mit, tvrdim da je to razlog zašto se do sada nije pojavio KOPERINIKANSKI OBRT (o A.Mocartu). U vremenima velikog ubrzanja i sveopšteg zaborava prošlosti ovaj - kratak -  profesionalan, znalački izbor muzike, kao što je ovaj u "Il Boemo"  o muzici Mislivečeka TREBA URADITI i za druge ZABORAVLJENE kompozitore tog vremena: André Grétri, Giovanni Paisiello, Johan Bah, Bokerini, Vicente Martín y Soler, Thomas Arne, Jameli, Traetta, Pasquale Anfossi, Pichini, Andrea Luchesi, Sarti, Giuseppe Gazzaniga, Stamic, Dusek, Benda, Jan Antonín Koželuh, Anton Fils, Emanuel Bach, Ditersdorf, Salieri, Vanhal, Mihael Haydn, Chevalier de Saint-Georges, Hermannu F. Raupach, Johannu G. Eckard, Johannu Schobert, L. Honauer, Josephu Schuster, Ignace Pleyel,  Gosek i &. 

Ovi pomenuti kompozitori bili su uzor Mocartu, dobijali su narudžbine od  kraljeva, grofova, aristokrata, vodećih operskih kuća, najveći pevači i pevačice (jer su oni određivali koji će kompozitor uspeti) prijavili su se da stvaraju za njih. ONI su A.Mocart(!) Muzika A.Mocarta je "Encikopedija" muzičkih ideja ovih pomenutih kompozitora. Nema njih nema ni A.Mocarta.

 

*

 

CD sa muzikom iz filma "Il Boemo " koja dobro reprezentuje muziku Mislivečeka:

https://www.youtube.com/watch?v=b6dl1oeri4s&list=OLAK5uy_kh8CEJczlu3Bi7kbj4LkLM33fK27Zbsio

Ezio: Overture - I. Allegro con spirito

 Václav Luks – Topic

Blok od 23 muzičkih melodija iz opera

 

 

*

 

 

"Il Boemo" je istorijski film reditelja Petra Vaclava o životu i radu kompozitora Josefa Mislivečeka, posebno fokusirajući se na njegovu karijeru u Italiji. Film, snimljen u češko-italijansko-slovačkoj koprodukciji, odabran je za filmski festival u San Sebastijanu, gde je premijerno prikazan 19. septembra 2022.

 

Film je sniman u Češkoj (Prag, Jaromeržice nad Rokitnu, Plasi, Brno, Bučovice) i u kontinentalnoj Italiji (Venecija, Komo, Đenova, Rim, Napulj) i na Siciliji (Palermo).

 

Stručna saradnja

U pripremi filma su kao stručni savetnici učestvovali muzikolozi Stanislav Bohadlo i Danijel E. Friman, a muzički savetnik je bio dirigent Vaclav Luks. Postoji i knjiga Danijela E. Frimana pod nazivom "Il Boemo – Vodič kroz život i dela Josefa Mislivečeka (izdavačka kuća Vyšehrad)".

 

Muzika u filmu

Muslivečekovu muziku u filmu izvodi češki barokni ansambl Collegium 1704 pod upravom dirigenta Vaclava Luksa uz učešće vodećih operskih pevača: Filipa Jarouskog, Simone Šaturove, Rafaele Milanezi, Emeke Barat, Huana Sanča, Kristijana Adamsena i Sofijana. Beno Šahtner. CD sa muzikom iz filma će objaviti Varner Classics / Erato.

 

Oni koji su očekivali drugog "Amadeusa" biće razočarani. Il Boemo, reditelja Petra Vaclava, pre je suprotnost čuvenom filmu Miloša Formana. Umesto raskošne ekspresivnosti, ona nežno, intenzivno gleda unutra. Pritom ima istu temu: kako se odnositi prema talentu, u ovom slučaju prema božanskom daru muzičkog talenta. Mislivečekov život, njegova priča, u "Il Boemu" postaje studija slučaja dileme umetnika kome je na putu do slave uvek potrebna naklonost publike – čak i ako ga želja za odobravanjem može koštati mašte.

 

Sudbina kompozitora Jozefa Mislivečeka, koji je živeo od 1737. do 1781., je ta da je čak i u Češkoj njegova muzika malo poznata. Neki se još povremeno sećaju imena, dodajući priču o autorovom uticaju na Volfganga Amadeusa Mocarta ili o njihovom čuvenom susretu u minhenskom sanatorijumu.

 

 

 

*

 

 

Mali dodatak (koga nema u filmu) samo nekoliko Mislivečekovih simnfonija:

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=sx0cboa05DQ

Josef Mysliveček: Symphony in E-Flat Major ED.10:Eb6

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=iXa877kt1Cw

Josef Mysliveček - Sinfonia No.1 in G major

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=wU3yhR_n8wU

Josef Mysliveček - Sinfonia in C-major

 

Zoran Stokić

27.10.2023.

ЧЕТВРТАК, 26. ОКТОБАР 2023.

 Srbija već sada spremna za EU u mnogim aspektima

 

VESTI Autor: FoNet 26. okt 202312:12 Tanjug/Vlada Srbije/Peđa Vučković

 

Srbija je u mnogim aspektima već sada jednako spremna kao svojevremeno zemlje članice Evropske unije (EU), koje su primljene tokom poslednjeg proširenja, poručila je premijerka Srbije Ana Brnabić u Briselu, gde je održala brifing u Centru za evropske politike.

Informisala sam brojne članove civilnog društva i nevladinih organizacija u Briselu o evropskom putu Srbije i aktuelnim reformama. Takođe sam detaljno informisala sve o poslednjim dešavanjima na Kosovu, kao i o sveukupnoj bezbednosnoj situaciji u protekle dve godine, objavila je Brnabić na Instagramu.

Nasilje i represija nad Srbima i ostalim nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji je neprihvatljiva, poručila je Brnabić. Znam koliko smo naporno radili, koliko smo toga postigli i šta ćemo još sve uraditi u vremenu ispred nas, dodala je ona.

Sve što smo uradili – uradili smo zbog naših građana i u cilju poboljšanja njihovog životnog standarda, ne zbog pukog ispunjavanja normi za prijem u EU, rekla je Brnabić i ocenila da je „putovanje nekada jednako važno, kao i sama destinacija“. Nadam da će sve reforme koje smo sproveli biti prepoznate na pravi način, navela je Brnabić.

***

Komentar

***

 

Zašto smo slepo crevo u Evropi? Zbog našeg zastarelog, čak davno prevaziđenog načina mišljenja i zaključivanja, zastarelog pojmovnog aparata. Za nas je kultura i dan-danas nešto što je suvišno, nepotrebno ne zaslužuje ni naše vreme ni novac. Za nas je kultura još i danas samo običan sinonim za umetnost. Usled stalnih ratova i seoba, naša elita nije imala kad ni da percipira, a kamoli usvoji „kopernikanski“ obrt koji je u sociologiji inicirao hemičar Ostvald, po čijem su se tragu, zatim, dalje kretali Dirkem, Veber sada klasici sociologije. Ostvald je, obrćući dotadašnji poredak stvari, pokazao da je kultura, zapravo, ono što određuje i same društvene procese i ponašanje pojedinih ljudi u tim procesima. To kakvi smo mi – determinisano je našom kulturom. Svaki od nas svojim rođenjem je bačen u „magnetno polje“ kulture svoje zemlje, koje ga potom uobličava prema svojim zakonitostima. Ako se neka kultura temelji na magijskim, neka druga na umetničkim, a neka treća na naučnim elementima, to mora da ima dalekosežne i vrlo različite posledice na duhovni i moralni život ljudi u tim društvima. Verovanje primitivnog čoveka da formule i rituali njegovih vračeva i isterivača duhova otklanjaju zlo i leče bolesti nije bila pokolebana okolnošću da se bolest i nevolje uvek i iznova vraćaju. Neuspesi mu nisu bili dovoljan dokaz da sa tim formulama i rutualima nešto nije u redu, naprotiv, on, taj primitivni čovek, verovao je da je problem u „dozi“, da se mag i isterivač duhova nije dovoljno razmahao, a ako bi upotrebio još više te svoje magije – bolest bi zasigurno bila izlečena! Naši poltičari bi, navodno, da Srbiju uvedu u EU, ali se oni sami pri tome ponašaju poput vračeva i magova Hopi Indijanaca ili Zulua. Iako je Srbija po svim sociološkim parametrima već 33 g u „crvenoj“ zoni, oni – umesto da suštinski menjaju političku ideologiju, moral, vrednosti – ubeđuju sve nas da je sa našom političkom ideologijom sve u redu, samo nas svet ne razume, ali ako mi samo pojačamo naše političko delovanje (pravnim i diplomatskim sredstvima, ratna smo potrošili), stvari će se sigurno promeniti nabolje! – Ne, nažalost, neće! Neće, dok god se oni ne nauče da barataju svim novim duhovnim pojmovima stvorenim u zapadnoj kulturi i politici. Jedan od tih pojmova je i „relativnost suvereniteta“.

 

Posle katastrofe I i II svetskog rata, Evropljani su shvatili da im je potreban mir, ali ne bilo kakav, formalni mir, nalik onima do tada, već mir koji će biti garant stabilnosti čitave Evrope, mir u kome nijedna nacija više neće da se širi na račun drugih nacija. Poznati kroz istoriju po izumevanju novih koncepata, Evropljani su pod svoju „misaonu lupu“ stavili pojam granice u okvirima nacionalnih ograničenja. Pojavila se politička ideja o „relativnom suverenitetu“, u okviru koje je pojam granice i nacionalne sfere odgovornosti doživeo suštinsku reviziju. Sve se to dešavalo pre pada Berlinskog zida. Posle pada Zida, i zemlje Varšavskog pakta su shvatile korist od nove vrste udruživanja u EU. To su shvatili svi, osim bračnog para Milošević i njihovih savetnika i ideologa, koji su ostali zarobljenici romantičarskih ideja o apsolutnom suverenitetu. Ekonomija, kultura, obrazovanje, radio-talasi, radijacija, virusi, epidemije, versko nasilje, netolerancija, mržnja, izbeglice – više nisu bili unutrašnja stvar samo jedne države. Jer ono što se događa u jednoj državi moglo je „talasnim“ frontom takoreći trenutno da se proširi i na druge države. Evo, već decenijama, kroz ideju o „relativnosti suvereniteta“, u EU funkcioniše jedno tehnički izvodljivo rešenje kako da države Unije ne budu „kolateralna šteta“ nečijeg eventualnog nerazumnog ponašanja unutar jedne od država!

 

Zoran Sokić

26.10.2023.

СРЕДА, 25. ОКТОБАР 2023.

 

Održana premijera Bjelogrlićevih „Čuvara formule“, ekipa filma pozdravljena ovacijama

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 24. okt 202322:48 Izvor: N1

 

U Beogradu je večeras održana premijera filma "Čuvari formule". Nakon uspeha i nagrada na nekoliko međunarodnih festivala, film je konačno prikazan pred domaćom publikom, koja je ekipu filma pozdravila višeminutnim ovacijama.

Svečanom premijernom prikazivanju u Beogradu, koje je zbog velikog interesovanja organizovano u nekoliko sala, prisustvovale su brojne zvanice iz javnog života i sveta filma.

Crvenim tepihom uoči premijere prošla je ekipa filma predvođena scenaristom Vukom Ršumovićem. Publiku su pozdravili  francuski glumci i domaći – Radivoje Raša Bukvić, Alisa Radaković i Ognjen Mićović, reditelj Dragan Bjelogrlić.

Publika je pozdravila i Konstraktu, koja je sa Manjifikom kreirala završnu numeru iz filma.

Zadivljujuće i vrhunski kreirano ostvarenje, koje se može meriti sa ozbiljnim svetskim produkcijama – samo su neke od kritika „Čuvara formule“ kojima je najavljivana i njegova domaća premijera.

Filmska priča o akcidentu u Vinči iz 1958. godine, rađena po knjizi Gorana Milašinovića, konačno je večeras stigla i pred domaću publiku.

Nakon velikog uspeha i nagrada koji je ovaj film dobio na festivalima u Lokarnu, Sarajevu, i Skoplju, „Čuvari formule“ reditelja Dragana Bjelogrlića, nakon večerašnje premijere stižu i u domaće bioskope, gde će na redovnom repertoaru biti od sutra.

Iza ovog nagrađivanog, i u Srbiji s nestrpljenjem iščekivanog, projekta stoje produkcijske kuće CobraFilm i United Media.

Analitičari ovom ostvarenju predviđaju da će biti ozbiljan bioskopski hit, koji bi mogao da dosegne popularnost „Tome“, prethodnog Bjelogrlićevog filma koji je oborio rekorde gledanosti. Sudeći i po večerašnjim reakcijama, formula „Čuvara“ je uspela.

 

***

Komentar

***

 

@Robocap ("tema je fenomenalna i intrigantna i u potpunosti prati svetski trend u kinematografij...")

U pravu ste. Da bi civilizovano preživeo moraš biti na "talasu" vremena. U basni "Le Chartier mired" 1682., La Fonten nas je učio - "Pomozi sebi i nebo će ti pomoći". Jan Adam iz Kvestenberga vlasnik vlastelinstva Jaromeržice, je svojom ljubavlju prema muzici u svoje vreme pretvorio mali grad u kulturni centar i obezbedio mu vođstvo u oblasti muzike koja do danas prati Jaromeržice. Na njegov podsticaj, František Antonin Miča je komponovao prvu operu napisanu na češkom jeziku, "O poreklu Jaromeržica" 1730. Grof je suštinski doprineo tome da Moravska u prvoj polovini 18. veka postane deo evropske aristokratske elite – te da  postane značajan centar za izvođenje italijanske barokne opera i oratorijuma. Grof je bio veliki pristalica – prvi te vrste u to vreme – češkog jezika. Da bi građani Jaromeržice razumeli muziku koju je izvodio u Jaromeržici grof je o svom trošku dao da se brojni podanici školuju kao pevači i muzičari, koji su potom sjajno nastupali na sceni dvorskog pozorišta Jaromeržice, uključujući vođu dvorskog orkestra - kompozitora F.A.Miču, čije su šarmantne kompozicije, u duhu Hase, Vivaldija, Kontea, plod Kvestenbergovog truda. Dakle u prvoj polovini 18 veka imamo primer među slovenskim narodima (uopšte naroda u Evropi) odgovarajuće kombinacije "međunarodnog" i "nacionalnog", ulaganje u obrazovanje, kulturu i opšte dobro!

 

https://www.youtube.com/watch?v=TwkielViTJE

Ensemble Damian & Tomáš Hanzlík: F. A. Míča – O původu Jaroměřic / 3. dějství/

 

https://www.youtube.com/watch?v=EPVb-dpmY7Y

O původu Jaroměřic na Moravě (1730) I.DÍL

Zoran Stokić

25.10.2023.

УТОРАК, 24. ОКТОБАР 2023.

 

Pet znakova Zodijaka kojima ne treba slepo verovati

 

LIFESTYLE Autor: 24 sata.hr 24. okt 202312:21 Shutterstock/wavebreakmedia

 

Horoskopski znaci sa kojima stalno treba biti na oprezu. Svaki znak ima jedinstvene kvalitete i karakteristike. Iako bi trebalo da budete pažljiviji sa njima, zapamtite da je poverenje dvosmerna ulica. Ako razumete nečije snage i slabosti, možete imati smislenije odnose.

Ovan

Ovan je poznat po svojoj vatrenoj i strastvenoj prirodi. Oni su rođeni lideri, ali njihove impulzivne sklonosti mogu ih učiniti pomalo nepredvidivim. Iako može biti fantastičan prijatelj ili partner, možda će mu biti teško da čuva tajne, jer će često izgovoriti ono što mu je na umu.

Da biste izgradili poverenje sa Ovnovima, budite otvoreni i direktni u komunikaciji i dajte im prostora da budu autentični, prenosi 24sata.hr.

Blizanci

Blizanci su poznati po svojim dvostrukim ličnostima. Oni su radoznali, prilagodljivi i odlični komunikatori. Međutim, njihova sklonost ka promenama može otežati procenu njihovih pravih namera.

Često misle dobro, ali se njihova neodlučnost može shvatiti kao neiskrenost. Izgradnja poverenja sa Blizancima zahteva strpljenje i jasnu komunikaciju. Pokažite razumevanje kada se predomislite i poštujte svoje različite interese.

Lav

Lavovi odišu samopouzdanjem i šarmom, ali njihova snažna potreba za pažnjom ponekad može zaseniti osećanja drugih.

Poverenje može biti malo nezgodno sa njima, jer mogu da daju prioritet svojim potrebama u odnosu na potrebe drugih.

Da biste izgradili poverenje sa Lavom, priznajte njegova dostignuća, ali i uverite se da su vaše potrebe zadovoljene. Uravnotežen pristup će pomoći u izgradnji jake i trajne veze.

Škorpija

Škorpije su poznate po svom intenzitetu i misteriji. Oni su neverovatno odani, ali njihove duboke emocije ponekad mogu sakriti njihova prava osećanja.

Ova zagonetna priroda može otežati potpuno poverenje. Da biste izgradili poverenje sa Škorpijom, budite strpljivi i dozvolite mu da otkrije svoje pravo ja, sopstvenim tempom.

Pokažite im da vam mogu verovati svojim najdubljim mislima i oni će vam uzvratiti 

Vodolija

Vodolija je poznata po svom naprednom razmišljanju i nezavisnosti. Mogu izgledati emocionalno odvojeni, što može otežati uspostavljanje poverenja.

Dok Vodolije cene prijateljstva, njihova povučenost može stvoriti prepreku. Da biste izgradili poverenje sa Vodolijom, poštujte njihovu potrebu za ličnim prostorom i slobodom.

Uključite se u duboke, intelektualne razgovore da biste se povezali sa njima na smislenom nivou, piše Astrotalk.

 

***

Komentar

***

 

Naučna kao i zdravorazuska etika - za razliku od animističkih - mogu da nam pomognu kako da se služimo  "verovanjima" tj. kako (kada) naša "verovanja" postaju opravdana a kada ne. Uticaj zvezda na zemaljske procese i događaje a posebno na karakter i sudbinu čoveka proizašao je iz zapažanja, iz starina, prema kojem je svet (makrokosmos) jedan organizam, u kojem su svi delovi uzajamno povezani - "simpatijom" - tako da  procesi u čoveku (mikrokosmos) i među ljudima moraju biti povezani sa zvezdama. Astrologija je dugo vremena bila privilegija samo vladara. Pod uticajem grčkih filozofa i matematičara, vavilonsko gatanje, koje je do tada imalo opšti karakter, postalo je helenistička individualna astrologija. Individualna astrologija - verovanje u predodređenost karaktera i sudbine otvorilo je put "astralnom fatalizmu". Smatra se da je Kopernik razorio astrologiju kao pogled na svet ali je tek prosvetiteljstvo učinilo da astrologija izgubi svoju privlačnu snagu. Volter: "Sujeverje je za religiju ono što je astrologija za astronomiju, veoma budalasta ćerka veoma mudre majke". Slično, Didro u Enciklopediju nije uvrstio astrologiju kao nauku. Prosvetiteljski mislioci smatrali su astrologiju arhetipskim primerom sujeverja, vere u okultne i više sile. To je razlog zašto je zapadna astologija tada propala samo su mesopotamska i kineska astrologija preživele do današnjih dana. Iako postoje mnogi naučni radovi koji se završavaju ovako: "ova obimna studija ne pruža nikakve dokaze u prilog postojanju veze između datuma rođenja i razlika u ličnosti i opštoj inteligenciji" astrologija je u 20 veku ponovo pridobila brojne pristalice na Zemlji! Čak i VB, kolevci nauke, danas 25% građana veruje u istine astologije; 48% žena u Francuskoj veruje astolozima i tsl! A kada su naša "verovanja" bazirana na animizmu - prolazimo u životu kao u La Fontenovoj basni "Astrolog upada u bunar" 1682., dok je gledao u zvezde! Starica koja je očuvala zdrav razum: "Ti, Talese, ne vidiš šta je kod tvojih nogu a očekuješ da vidiš šta je na nebesima i još da ti mi verujemo?"

Zoran Stokić

24.10.2023.