Naučnici potvrdili šta se nalazi u Mesecu

 

SCITECH Autor: N1 Sarajevo 06. okt 202318:07 0 Shutterstock/Fernando Astasio Avila

 

Godinama se spekulisalo o sastavu Mesečevog jezgra. Iako su neutemeljene teorije odbačene, dublja debata o unutrašnjoj strukturi Meseca se nastavila. Međutim, čini se da novi rezultati istraživanja bacaju novo svetlo na ovu lunarnu misteriju.

Suprotno ranijim pričama, nakon iscrpne studije, rezultati objavljeni u maju su otkrili da je Mesečevo jezgro veoma slično Zemljinom, sa čvrstom unutrašnjom strukturom koja ima gustinu sličnu gvožđu.  “Ovo otkriće pomaže u rešavanju duge debate”, navodi Arthur Briaud iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja. Priroda Mesečevog „srca“, bilo rastopljenog ili čvrstog, krije ključ za otključavanje Mesečeve istorije i shodno tome, hronike Sunčevog sistema.

Briaud i njegov tim naglasili su značaj ovog otkrića. “Naši rezultati dovode u pitanje evoluciju Mesečevog magnetnog polja zbog njegove jasne demonstracije postojanja jezgra, dajući značajan uvid u vremensku liniju lunarnih događaja tokom ranog Sunčevog sistema.”

Zavirivanje u dubine

Unutrašnjost nebeskih tela može se najbolje razumeti kroz seizmičke podatke. Potresi proizvode akustične zrake koji, nakon interakcije s unutarašnjim materijalima, nude uvid u jezgro objekta.

Korišćeni su podaci iz misije Apollo, ali je njihova ograničena rezolucija predstavljala izazove u određivanju stanja unutrašnjeg jezgra. I čvrsti i fluidni modeli jezgra izgledali su uverljivi kroz uvide Apolla.Uz pedantan pristup, Briaud i njegov tim su ažurirali podatke iz raznih lunarnih misija i laserskih eksperimenata. Zatim su uporedili ove podatke sa različitim osnovnim modelima kako bi utvrdili najtačniju reprezentaciju.

Poznato jezgro

Pedantno istraživanje otkrilo je intrigantne uvide. Otkrili su aktivno prevrtanje duboko unutar Meseca, što sugeriše da gušći materijali tonu, dok se lakši dižu. Ova teorija preokreta, koja objašnjava specifične elemente vulkanske regije na Mesecu, sada nalazi više utemeljenja.

Nadalje, utvrdili su da Mesečevo jezgro uveliko podseća na Zemljino, a sastoji se od spoljnog fluidnog sloja i čvrstog unutrašnjeg jezgra. Gustine koje su pronašli su zapanjujuće bliske gvožđu, piše Curiosmos. Zanimljivo je i da je studija iz 2011. koju je vodila NASA-in Renee Weber došla do sličnog zaključka koristeći napredne seizmološke tehnike. Briaudov tim vjeruje da njihovi rezultati učvršćuju ta ranija otkrića, čineći uverljiv argument za lunarno jezgro nalik Zemljinom.

Razumevanje Mesečevog jezgra ima implikacije na njegovu magnetsku istoriju. Zna se da je Mesec nekada imao snažno magnetno polje, koje je počelo opadati pre oko 3,2 milijarde godina. Nova otkrića mogu razjasniti razloge za taj pad. Dok se ljudi pripremaju za još jednu posetu Mjesecu, šanse da se ovi zaključci seizmički potvrde mogu biti „iza ugla“.

 

***

Komentar

***

 

Slučajnosti mogu da vam podare ali i da unište život. Kada se u ranom paleozoiku pre oko 500 miliona godina Zemljino unutrašnje jezgro formiralo, magnetno polje Zemlje moglo je da spreči kosmičke zrake, povećao se i procenat kiseonika pa se dogodila - Kambrijska eksplozija tj. - biološki veliki prasak - kada je došlo do iznenadnog  procvata složenog života i praktično svi glavni životinjski  tipovi počeli su da se pojavljuju u fosilnim zapisima – bio je to početak buma boja i počrtsk organa vida, pojavilo se "oko"! Bio je to, kako je kazao Pol Sezan, "mesto gde se ukrštaju naš mozak i univerzum"! Pre 66 miliona godina kada je asteroid udario u Zemlju  izumrli su dinosaorusi tj. nestalo je oko 76% biljaka i životinja ali sa druge strane gledano - "sisari" su dobili šansu - za svoj razvoj,..., a to je evolucija ka Homo sapijensu. Sledeća nagla promena klime od pre 2 miliona godina kada se u Africi proširila suša jezera su se smanjila, šume se proredile, nestale su savane... naš daleki predak se prilagodio toj slučajnosti tako što je počeo hodati na dve noge.

Zoran Stokić

7.10.2023.

ПЕТАК, 6. ОКТОБАР 2023.

 

Dobitnik Nobelove nagrade za hemiju pao na prvom ispitu iz hemije

 

 

Profesor sa Masačusetskog instituta tehnologije (MIT) Mondži Bavendi i kodobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za hemiju za pomoć u razvoju "kvantnih tačaka" kao student pao je na svom prvom ispitu iz hemije i rekao da ga je to iskustvo umalo "uništilo".

 

IZVOR: TANJUG PETAK, 6.10.2023. | 12:08 -> 12:42 Foto: Profimedia

 

Ovaj 62-godišnjak tunisko-francuskog porekla briljirao je u nauci tokom cele srednje škole, bez mnogo muke. Ali kada je stigao na Univerzitet Harvard kao student kasnih 1970-ih, dočekalo ga je, prema sopstvenom priznanju, grubo buđenje, prenosi "Science Alert".

"Navikao sam da ne moram da učim za ispite", rekao je on novinarima dodajući da je bio zaplašen kako ogromnom veličinom sale tako i strogošću profesora. "Gledao sam prvo pitanje i nisam mogao da ga shvatim, a isto tako ni drugo. Na kraju sam dobio 20 od 100, najnižu ocenu u celom razredu.

Bolest postaje velika pretnja za ceo svet: U jednoj zemlji vlada najgora epidemija ikad zabeležena

Pomislio sam: 'O moj bože, ovo je moj kraj, šta ja radim ovde?'", rekao je Bavendi novinarima. Iako je voleo hemiju, kako kaže, shvatio je da nije naučio veštinu pripreme za ispite, nešto što je počeo da ispravlja. Njegova poruka mladima je jednostavna: "Istrajte" i ne dozvolite da vas neuspesi unište“.

"Lako je moglo da me uništi, moje prvo iskustvo sa F, najnižom ocenom u mom razredu do sada", dodao je on. Kvantne tačke su nanočestice koje su tako male da njihova svojstva, uključujući boju, kontroliše kvantna mehanika. Iako ih nije otkrio, Bavendi je napravio revoluciju u tehnikama kako bi ih proizveo sa preciznošću i u velikim razmerama, otvarajući put njihovoj današnjoj primeni.

 

***

Komentar

***

 

Talentovanom Njutnu – iako nije bio aristokratskog porekla, niti je tokom studija briljirao, niti je imao objavljenih radova – prof u Triniti koledzu daju šansu 1667., da ostane kao asistent. Slično 1669., postavljen je za profesora Lukasovske katedre matematike iako nije bio svešteno lice, već je oživljavao zabranjene Arijeve religijske teze i izvodio alhemijske eksperimente. Prof Barov ne samo što je, zbog intelektualnog poštenja, predao katedru anonimnom talentovanom asistentu, već se, kao prijatelj kralja Čarsa II, zalagao da institucija Krune donese novi zakon da "profesori matematike na Triniti koledžu ne moraju biti sveštena lica". I Kruna je donela traženi zakon. "Gledanje kroz prste" Isaku se isplatilo već 1672., Njutn je napravio „najčudnije ako ne i najznačajnije otkriće koje je do sada učinjeno u operacijama prirode“ – o kompozitnoj prirodi svetlosti – "u tim zracima nema ničeg drugog osim određene moći i dispozicije da izazove osećaj ove ili one boje"! Ruže nisu crvene, trava nije zelena, nebo nije plavo - "boje su u našim glavama" - "boje nisu u svetu" - supstanca i brzina čini svetlost potpuno nevidljivom i za oči i za instrumente: „Svaka vizija je vid u boji, jer samo posmatranjem razlika u boji možemo razlikovati oblike predmeta“. Naljutio je Getea koji je ovaj paradoks nazvao "osmim svetskim čudom" - poput Getea, ljudima je još uvek teško da prihvate da je - "providna" svetlost - na neki način proizvod niza boja, od kojih je svaka "tamnija" od same svetlosti.

Fokusirajući se na složene fenomene naknadnih slika, obojenih senki i reflektujućih površina, Gete je tvrdio da postojanje "fizioloških boja", boja koje se zaista percipiraju, dokazuje da je Njutn "okovao" oči sveta svojim ogromnim naučnim autoritetom, čime je odbacio boju iz ljudske stvarnosti. Zato Geteov Đavo jednom studentu u "Faustu" kaže "prijatelju moj – sve su teorije sive – a drvo života je zeleno"! Mi bi dodali, varirajući čuveni  Popeov  stih, "I Bog reče neka bude svetlost i bi Njutn" – "boje su u našim glavama" – ali Đavo povrati status qvo i bi Gete, povrati stvar na staro (na Aristotela) – "boje su u svetu"!

 

*

 

U poznatom Njutnovom eksperimentum crucis iz 1666., koji je opisao u "Optici" (1704.) on je koristio staklene prizme da pokaže da sunčeva svetlost ili bela svetlost - sadrži mešavinu zraka različitih boja, a ne jednoličnu, čistu supstancu, kako se ranije mislilo. Ovo zapanjujuće otkriće, izazvalo je čuđenje i kontroverze sve do 19 veka.

 

*

 

Maksvel  je pokušao da pomiri tri linije istraživanja o boji - „Optičari, fiziolozi i umetnici su uzeli svaki svoju granu ovog istraživanja i došli do rezultata, koji su, iako su svi istiniti, nezavisni jedan od drugog, tako da na prvi pogled izgledaju suprotstavljeni  jedno drugom.”  1860.,  Maksvel je utvrdio da dinamička interakcija magnetnog i električnog polja pokreće njihovo kretanje kroz prostor, izračunao je brzinu tog kretanja i došao do zapanjujućeg zaključka da je ista kao ona procenjena za brzinu svetlosti. U oblasti fizike, on je time pokazao da je sama svetlost elektromagnetni fenomen. Zajedno sa Njutnovom mehanikom, otkriće je omogućilo Ajnštajnu  da stvori aksiom o konstantnoj  brzini  svetlosti, koja je 1905., postala baza njegove specijalne teorije relativnosti.

Dok su spekulacije Janga i Helmholca locirali boju unutar mrežnjače, Maksvelova elektromagnetna teorija je povezala funkcionisanje oka sa najosnovnijim silama koje postoje. U studiji retinalne fiziologije, Maksvel je matematički dokazao da svetlost stupa u interakciju sa strukturama u retini da bi se stvorio osećaj vida. Što se tiče vida boja, on je pokazao da elektromagnetne vibracije, koje utiču na ljudsku mrežnjaču, povećavaju frekvenciju od crvenog do plavog kraja vidljivog spektra. Maksvelov rad je otvorio vrata, onome što sada znamo, da je Zemlja zasićena elektromagnetnim zračenjem od sunca, u rasponu od radio talasa čije su vršne frekvencije udaljene desetak kilometara do kosmičkih zraka razdvojenih delićima nanometra, koji osciliraju mnogo miliona puta u sekundi. Deo zračenja prolazi kroz naša tela (rendgenski zraci), neki opeku našu kožu (ultraljubičasto), neki se doživljavaju kao toplota (infracrveni), a neki se mogu koristiti za komunikaciju (radarski i kratkotalasni prenos). Ti zraci koji se nalaze između ultraljubičastih (ispod 400 nm) i infracrveni (iznad 700 nm) čine ono što je poznato kao "oktava vidljive svetlosti". Ljudska vizuelna percepcija je tako evoluirala da bi iskoristila mali deo elektromagnetnog spektra: kako se talasna dužina širi od 400 milijarditi deo metra, oko opaža progresivno promenu boje od plave (400–490 nm) do zelene (490–570 nm) do žuto (570–580 nm) u narandžastu (580–610 nm) do crvene (610–700 nm). Svetlost koja stiže do oka je samo prva faza u izuzetno složenom procesu. Konusi u mrežnjači uzimaju vidljivu svetlost, a fotone (čestice koje predstavljaju kvante svetlosti) apsorbuje molekul koji transformiše to zračenje u električni nervni signal putujući duž čak šest različitih staza, poruka kodirana u boji talasnih frekvencija se prenosi na strukture duboko u centru mozga. Zračenje kratkih talasa (sa maksimalnom osetljivošću na plavo), srednjetalasno zračenje (vrhunska osetljivost na zeleno) i dugotalasno zračenje (vršna osetljivost na crveno) se ponovo konfigurišu u sistem od četiri boje - plava, zelena, žuta i crvena - u kojima su suprotstavljeni parovi plavo-žuto i crveno-zeleno - to jest - oni su primarni, pri čemu svaki od njih isključuje druga dva. Sekundarne boje funkcionišu kao mostovi između primarnih: zelena između plave i žute, narandžasta između žute i crvene, ljubičasta između crvene i plave.

Zoran Stokić

6.10.2023.

 

Šta Putin zahteva od ljudi iz svog najužeg kruga?

SVET Autor: index.hr 06. okt 202309:51 Sputnik/Grigory Sysoyev/Pool via REUTERS

 

Poznato je da ruski predsednik Vladimir Putin blizu sebe drži lojalni kadar zvaničnika i saradnika, a većina iz njegovog unutrašnjeg kruga na dužnostima je već dugo tokom njegove 23 godine na vlasti.

Putin nije zanemario svoja očekivanja apsolutne lojalnosti od onih koji su mu najbliži. Jednom kada su ga upitali da li je u stanju da oprosti ljudima kada pogreše, Putin je odgovorio: „Da. Ali ne sve.“ Kada ga je novinar Andrej Kondrašov pritisnuo da elaborira šta ne može da oprosti, Putinov odgovor je bio odlučan: „Izdaju.“

Za one koji su radili s Putinom kroz više od dve decenije nije iznenađenje da ruski predsednik ceni i zahtijeva lojalnost u svom unutrašnjem krugu, od kojih je mnoge zadržao u svojoj okolini otkako je napredovao u sovjetskoj bezbednosnoj službi KGB-u, pre uspona na mesto predsednika krajem 1999. godine, prenosi Index.hr. „Ni u našoj zemlji, ni u inostranstvu nisam video lidere koji oko sebe drže nelojalne ljude. Ali za Vladimira Putina samo lojalnost nije dovoljna. Potrebna su tri kvaliteta: 1. profesionalnost; 2. efikasnost; 3. odanost“, rekao je Dmitrij Peskov, Putinov sekretar za medije, za CNBC.

Peskov je visoki zvaničnik Kremlja i smatraju ga pripadnikom Putinovog najužeg kruga. Već 23 godine radi kao sekretar za medije. Isto tako, većina ljudi unutar Putinovog najužeg kruga – najbližih ministara i ljudi od poverenja, koji se često naziva „siloviki“, što se posebno odnosi na više zvaničnike koji imaju iskustvo u vojsci ili sigurnosnim službama – već godinama služi ruskom vođi, sprovodeći ućutkivanje opozicionih ličnosti i pokreta koji bi mu se suprotstavili.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na dužnosti je od 2004. godine, dok je ministar obrane Sergej Šojgu na toj poziciji od 2012. godine, a prethodno je i sam smatran potencijalnim kandidatom za lidersku poziciju. Putinov najuži krug također uključuje premijera Mihaila Mišustina i gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanina, kao i čelnike ruskih državnih bezbednosnih službi, FSB-a i SVR-a. Tu su i ideološki uticajniji propagandisti poput Vladimira Solovjeva i Nikolaja Patruševa, sekretara ruskog Saveta bezbednosti.

Zamenik predsednika Saveta je nacionalista Dmitrij Medvedev, koji je takođe bivši ruski premijer i predsednik do 2012. godine. Na pomenutim pozicijama rotirao se sa Putinom. Medvedev je uvek bio podređen Putinu u obe uloge, ali ostaje blizak predsedniku i glasno podržava ruski rat protiv Ukrajine i ideološko neprijateljstvo sa Zapadom.

Lojalnost uvek važnija od kompetentnosti

Ruski analitičari nisu uvereni da se kvaliteti poput kompetentnosti i lojalnosti jednako cene u Kremlju, a ruski istoričar i pisac Sergej Medvedev primećuje da je u Rusiji „lojalnost uvek bila važnija od kompetentnosti“.

„Rusija nije kao meritokratija orijentisana na efikasnost i kompetencije. To je vrlo arhaičan i srednjovekovni, na neki način vizantijski sistem ličmne lojalnosti, a Putin će zadržati bilo koga, čak i najneefikasnije lidere poput bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva, sve dok pokazuju svoju lojalnost“, kaže Medvedev, autor knjiga „Rat pripremljen u Rusiji“ i „Povratak ruskog Levijatana“.

Ruski opozicioni političar Vladimir Milov nekada je radio za Putina u ruskom ministarstvu energetike. Razočaran putem kojim je Rusija krenula za vreme Putinovog mandata, međutim, Milov se sada čvrsto ubraja u ruski većinom prognani ili zatvoreni opozicioni pokret i živi u inostranstvu.

Poznavajući dobro Putina, Milov je rekao da ruski predsednik 100 odsto ceni lojalnost iznad kompetentnosti, i dodao da su profesionalizam i efikasnost takođe naličje sposobnosti da izazove određene događaje.

Putin je paranoičan?

„Ne sviđa vam se šta se događa? Želite nešto da učinite boljim i primenjujete svoje talente i svoju odlučnost da pokušate da popravite i promenite stvari? To nije način na koji Putin želi da se to dogodi. On je jedini koji ima pravo da menja ili održava stvari kako treba“, rekao je Milov.

Dodaje da je Putinov zahtev za apsolutnom lojalnošću proizašao iz duboke nesigurnosti i straha od konkurencije. „To je jedan od najvećih problema. Moje lično iskustvo je da je on izuzetno neupadljiva osoba. Sviđaju mu se sasvim prosečne osobe, tako da je izuzetno nesiguran kada postoji otvorena konkurencija ili otvoreni talenat koji je sposoban da postigne bolje od njega“, rekao je Milov za CNBC.

Milov veruje da je Putin paranoičan u pogledu zavere da se svrgne s vlasti, ističući da je neizgovoreno pravilo među onima oko njega da ne budu previše upadljivo talentovani ili da ne narušavaju status quo. Privrženost lojalnosti može dovesti do problema, primećuju analitičari, što se nedavno videlo u zloslutnoj invaziji na Ukrajinu i usponu moći, statusa i uticaja Jevgenija Prigožina pre njegovog pada u nemilost.

Kada je Rusija pokrenula svoju invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, analitičari su istakli kako su Putinu njegovi najbliži vojni zvaničnici verovatno rekli da će invazija ići glatko i da će Ukrajina biti lako osvojena. Ali unutar prvih nekoliko nedelja rata postalo je očigledno da Ukrajina pruža daleko veći otpor, a njeni saveznici daleko veću podršku Kijevu nego što se očekivalo u Rusiji.

Kolona ruskih vojnih vozila duga 60 kilometara sporo se kretala prema glavnom gradu Ukrajine, da bi se zaustavila zbog izvještaja o logističkim problemima poput nestašice hrane i goriva, a zatim je doživjela sramotu povlačenja. Od tada je ruska vojska koncentrisala svoje ljudstvo na jugu i istoku zemlje, zauzimajući deo teritorije koji čini kopnenu vezu između Rusije i okupiranog Krima. Devetnaest meseci od početka rata, američki zvaničnici procenjuju da je oko 500.000 vojnika na obe strane ubijeno ili ranjeno.

Tokom „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini, kako ruske vlasti nazivaju invaziju, postavila su se pitanja o strategiji i sposobnosti ruskog vojnog vođstva. Šojgu je otvoreno ismevao i kritikovao deo vojnih blogera u Rusiji, posebno one lojalne Prigožinu, biznismenu koji je postao vođa paravojne Vagnerove grupe plaćenika i koji je takođe uživao Putinovu naklonost.

Međutim, kad je oštrina retorike između Prigožina i ministarstva obrane u leto prerasla u otvorenu pobunu, Putin je konačno stao na stranu svog dugogodišnjeg i dokazano lojalnog ministra obrane i podržao ministarsku uredbu da Vagnerovi borci moraju da potpišu ugovore s ministarstvom.

Kirill Šamijev, ruski politolog i saradnik u Evropskom savetu za međunarodne odnose, rekao je za CNBC da je lojalnost vrlo ključna prednost u autoritarnim okruženjima jer se takvo poverenje razvija tokom godina. A ako osoba dokaže svoje poverenje u ratnom okruženju, to je vrlo važno za autoritarnog vođu Prigožin je ovog leta poginuo u avionskoj nesreći, nekoliko meseci nakon što je poveo pobunu protiv ruskog ministarstva obrane i pokušao pohod na Moskvu. Kad je pobuna zaustavljena, Putin se pojavio na televiziji, obećavši da će kazniti „izdaju iznutra“, rekavši da „nerazumni interesi i lične ambicije vode izdaji“.

Nakon što su prvobitno postigli dogovor kojim je naizgled dopušteno da Prigožin i Vagnerovi borci budu proterani u Belorusiju, Prigožin i brojni visoki zapovednici Vagnera poginuli su u avionskoj nesreći iznad Rusije u avgustu. Kremlj je oštro negirao da je naredio Prigožinovu smrt i saopštio da će se sprovesti istraga o nesreći. Zapadne spekulacije da je Putin naredio Prigožinovu smrt kao osvetu za njegovu pobunu, Kremlj je nazvao „apsolutnom laži“.

Prigožin je navodno obećao svoju lojalnost Putinu na sastanku u četiri oka nakon pobune, ali analitičari kažu da je njegova sudbina bila zapečaćena kada je otvoreno izazvao državu i konačno samog Putina. „Mislim da je to bila snažna poruka eliti da Putin ima kontrolu“, primetio je Sergej Medvedev, rekavši da je ruski predsednik pedantno čekao nekoliko meseci pre nego što je izvršio svoju osvetu.

Liku poput Prigožina – koji se smatra anomalijom s obzirom na njegov bliski savez s Putinom te neformalan i neprijateljski odnos s državnim institucijama – neće se više dopustiti da se pojavi, napominju analitičari. „Prilično sam siguran da Kremlj više nikad neće dopustiti nikome da izgradi vojnu moć kakvu je Prigožin imao, ili društveni, politički i medijski uticaj koji je Prigožin imao“, rekao je Šamijev.

 

***

Komentar

***

 

Šta? Kao i carevi Vizantije, Osmanski sultani, faraoni -  bespogovornu odanost (za razliku od starih vremena savremena tehnika nadziranja 24h ti omogućuje da lako proveravaš šta ko "misli"). Zaboravljena prošlost. Petar I Petrović je bio 100% rusofil, ali gle čuda šta mu se jednog trenutka desilo. Kada je 1797., propala Mletačka republika, područje Boka kotorske je potpalo pod vlast Habzburške monarhije, koja je time postala neposredni sused CG. U novonastalim okolnostima, vladika Petar I se trudio da održava dobre odnose sa habzburškim vlastima u Boki što je na dvoru Rusije protumačeno kao austrofilstvo i okretanje ka zapadnim državama. Ruski dvor je stoga rešio da konačno u delo sprovede - staru ideju - o uspostavljanju nadležnosti Ruskog sinoda nad CG i njenom crkvom. Stoga je u jesen 1803., došlo do neposrednog obraćanja Ruskog sinoda sveštenstvu i narodu u CG, uz iznošenje niza optužbi protiv vladike PetraI, koji je pozvan da se pojavi pred Ruskim sinodom radi opravdanja. U isto vrijeme, vladici Petru I je zaprijećeno da će u slučaju neodazivanja BITI SVRGNUT, a narod pozvan da izabere novog vladiku, koji bi bio hirotonisan u Rusiju. Kada je Rim "pao" u 4 veku, Konstantinopolj je postao "drugi Rim", a Moskva kao "treći Rim" – otuda su kao "treći Rim" carska Rusija, SSSR, Putinova Rusija nastavili da vladaju na Zemlji - na "vizantiski način" - svrgavanjima i prevratima!

Zoran Stokić

6.10.2023.

ЧЕТВРТАК, 5. ОКТОБАР 2023.

 

Norveški pisac Jun Fose dobitnik Nobelove nagrade za književnost

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 05. okt 202313:02 Izvor: Reuters

 

 

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost je norveški pisac Jun Fose, odlučila je Švedska kraljevska akademija nauka.

 

Jun Fose (64) je romansijer, dramski pisac, pripovedač, pesnik, esejist, pisac za decu. Drame i romani Juna Fosea prevedeni su na više od četrdeset svetskih jezika. Njegove drame igrane su u više od 700 pozorišta širom sveta i jedan je od najvažnijih savremenih svetskih dramskih pisaca.

 

Objavio je dvanaest romana, dvadeset šest drama, dve knjige priča, sedam knjiga pesama i dve knjige eseja. Najvažniji romani su mu Melanholija I (1995), Melanholija II (1996), Jutro i veče (2000), To je Ales (2004), Budnost (2007).

 

Prethodnih godina laureati su bili Ani Erno, Abdulrazak Gurna, Luiz Glik, Peter Handke i Olga Tokarčuk. Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se od 1901. godine, a prvi dobitnik bio je francuski pisac Sili Pridom.

 

Nobelova nagrada za hemiju juče je dodeljena Mungiju Bavendiju, Luisu E. Brusu i Alekseju Ekimovu za otkriće i razvoj kvantne tačke. Proglašeni su i dobitnici iz oblasti fizike, kao i medicine i fiziologije. Nobelova nagrada za mir biće dodeljena 6. oktobra, dok će laureat za ekonomiju biti poznat 9. oktobra.

 

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=hSjMT_U_4Uo

Fosse-debut på Paris-opera

 

 

Fosea sam upoznao preko opere "Melanholija" 2008., - napisao je libreto za tu operu prema svom romanu "Melanholija I" (1995; "Melanholija II 1996) koju je uglazbio Georg Fridrih Has. Fose da bi umetniči izrazio dubinu melanholije za svoje potrebe bira kontraverznog slikara Larsa Larsena Herterviga (1830-1902) koga su stariji biografi proglasili "neizlečivo ludim" iako savremene analize njegovih slika ne podržavaju ovu hipotezu – jer niko do sada nije pokazao te tragove mentalne bolesti u Hertervigovoj kasnoj umetnosti. Pre će biti da je pre reč o jedinstvenom obliku ranog modernizma – tu imamo raspon od romantičnih slika pejzaža u galerijskom formatu do modernistički orijentisanih slika gde je realizam naduvan i gde se mogu pronaći impresionistička i ekspresionistička raspoloženja, srednjovekovni misticizam, kvekerski svetlosni misticizam, kolažna umetnost, simbolizam i nadrealizam – pa ga možemo staviti u rang Van Goga, Gogena, Munka i Salvador Dalija. Kao što su Puškin i Forman maestralno stvorili – svog a ne stvarnog istorijskog -"ludog" Salijerija u "Amadeusu" tako je Fose u svom romanu zakoračuje u um "svog" slikara – crtajući zadivljujući portret čoveka i umetnika koji je oscilirao između ekstremnog poriva da se afirmiše i podjednako ekstremnog osećaja inferiornosti. U isto vreme, roman je bio pokušaj da se dokuče metafizičke dimenzije Hertervigovog slikarstva.

 

Zrona Stokić

5.10.2023.

СРЕДА, 4. ОКТОБАР 2023.

 

Dodeljena Nobelova nagrada za hemiju: Kvantne tačke kao budućnost čovečanstva

 

 

Nedelja dodela Nobelovih nagrada Švedske kraljevske akademije nauka za 2023. počela je 2. oktobra i trajaće do devetog.

 

IZVOR: B92 SREDA, 4.10.2023. | 11:55 Foto: Profimedia

 

 

Švedska kraljevska akademija nauka odlučila je da dodeli Nobelovu nagradu za hemiju za 2023. Moungiju G. Bavendiju, Luisu E. Brusu i Alekseju I. Ekimovu za otkriće i sintezu kvantnih tačaka.

 

 

***

Komentar

***

 

Zahvaljujući - kvantnim tačkama - mogu se dobiti mnogo čistije boje, čime se povećava kvalitet slike; a kvantni računari  postaju sve moćniji; zatim, na pr, možemo pratiti međućelijske procese na nivou jednog molekula a to stvara mogućnosti za bolju medicinsku dijanostiku i kreiranje sigurnih metoda za lečenje tumora. Pošteno je da Nobela dobije i Ekimov. Postojanje kvantih tačaka je bilo poznato teoriski ali Ekimov je napravio ključnu eksperimentalnu demonstraciju dok je proučavao staklo u boji. Otkriće je objavio 1981., u naučnom časopisu u SSSR, ali njegovo istraživanje nije bilo zapravo poznato naučnicima sa druge strane gvozdene zavese. To me podeća na Lobačevkog koji je rad: „О началах геометрии" objavio na ruskom jeziku u časopisu  Казанскии-Вeстник 1829-1830. Rad je u Rusiji ostao "nepročitan" tj. "neshvaćen" i samo zahvajujući Gausu svet danas Lobačevkog smatra Kopernikom geometrije. Gaus je inicirao da se rad objavi  na nemačkom (francuskom, engleskom, italijanskom) zatim je primio Lobačevskog  u učeno društvo u Getingenu; inače da to nije uradio svet bi slavio samo J.Boljarija. Naime, 1805. otvoren je Univerzitet u Kazanju, predavanja iz matematike, astronomije, fizike, držali su profesori  iz Gausovog  - Getingena  - M. Bartels, F. R. Renner, F. Ks. Bronner, J. J. Littrow - pa je Lobačevski  dobio skup znanja (pa i važne matematičke probleme -  koji  čekaju da budu rešeni) kao da je studirao u Getingenu – otuda je Gaus znao za ovaj njegov rad iz 1830.

 

Zoran Stokić

4.10.2023.