ПОНЕДЕЉАК, 25. МАРТ 2024.

 

Dobra žetva rusofilije

 

"Danas" 2016. LIČNI STAV AUTOR: OLEKSAND ALEKSANDROVIĆ (ambasador Ukrajine u Srbiji)

 

Naravno da je teško dokazati sa stopostotnom sigurnošću da su teroristički napadi u Francuskoj i Belgiji planirani u Moskvi, posebno kad imate tu muslimanske ekstremiste kao počinioce zločina. Međutim, treba da se podsetimo par stvari: Sovjetski Savez i njegove bezbednosne snage su finansirali i naoružavali ekstremističke grupe širom sveta, uključujući i Bliski Istok, i te stare konekcije i veze i metode nisu promenili. Neki od rukovodilaca Al kaide su trenirani na teritoriji Ruske Federacije.

                      

Postoji oko 3500 Rusa koji sa bore na strani ISIS, a današnji Kremlj je reagovao na događaje u Briselu tako što je širio dvosmislene izjave kako će još više biti terorističkih napada ako Zapad ne sarađuje sa Rusijom (zvuči više kao pretnja). Glavni cilj Putina u hibridnom ratu protiv Evrope je ne da okupira njenu teritoriju (mada ne bi bilo loše), nego da formira jednu antagonističku, slabu, nestabilnu, korumpiranu Evropu, tako što će pomagati ekstremnim strankama da dođu na vlast uz legitimni izborni proces. Želi Evropu sa kojom bi bilo mnogo lakše pričati o razdvajanju zona uticaja na kontinentu. Što više haosa, to je bolje za Kremlj.

I evo kako to može da se desi na Balkanu:

Ciljevi Putina na Balkanu poprilično su slični pomenutim, mada imaju drugu taktiku. On želi da iskoristi stare svađe različitih naroda na Balkanu da bi ih posvađao ponovo. Njemu je mnogo teže da to uradi u Sloveniji i Hrvatskoj pošto su oni članovi EU i NATO-a. Pokušao je sa Crnom Gorom, ali nije mu pošlo za rukom. Tako da glavni fokus pada na Bosnu, Makedoniju i Srbiju. U Srbiji Putin sabira dobru žetvu rusofilije zahvaljujući starim istorijskim vezama između dve carske porodice i zajedničkoj pobedi u Drugom svetskom ratu.

Savremena istorija rusko-srpskih odnosa nije toliko bogata pozitivnim stvarima, koliko to želi da predstavi Kremlj: Tito nikad nije imamo preveliku ljubav prema Sovjetskom savezu; na početku devedesetih Rusija je podržavala sankcije protiv Srbije; današnja trgovinska razmena, investicije ili humanitarna pomoć su mali u poređenju sa istim pokazateljima iz Evropske unije; NIS su prodali Gaspromnjeftu praktično za džabe; gasna industrija je monopolizovana. Da, Rusija podržava teritorijalnu celovitost Srbije uključujući Kosovo i Metohiju (za sada, dok je to u njenom interesu). Ali to rade i mnoge druge zemlje, poput Ukrajine. Rusija je prosto nasledila pravo veta od Sovjetskog Saveza, nije to nešto što je zaslužila moderna Rusija.

Kad sakupimo to sve, ispada da je iracionalna ljubav prema Rusiji u Srbiji u stvari mit koji se kultiviše proruskim medijima i delimično je posledica ruskog hibridnog rata protiv Srbije u poslednjim decenijama. Broj proruskih i antievropskih političkih pokreta i nevladinih organizacija u Srbiji (a neki od njih otvoreno priznaju dobijanje novca od Moskve), kao i aktivna i agresivna antagonistička delatnost, posebno u poslednjim mesecima pred izbore u Srbiji, nije srazmerna sa realnim nivoom i obimom srpsko-ruske kooperacije. Bez obzira na mali broj tih "aktivista" u poređenju sa ostalom populacijom Srbije, oni traže emisije na nacionalnoj televiziji, izazivaju sve moguće vrste uličnih sukoba, da bi predstavili svoju konfrotacionu ideju srpskom društvu.

Tako da se Putinov plan za Srbiju sastoji faktički od dva dela: prvo je da iskoristi marginalne radikalne snage da bi provocirao incidente i sukobe sa susednim zemljama ili drugim etničkim grupama unutar zemlje (Hrvatima, Bošnjacima, Albancima), igrajući pri tome na ljudskom sećanju, na veličanju Jugoslavije, terajući ljude da povrate sebi stare teritorije, i tako dalje; i drugo je da pokuša da promeni današnju proevropsku vladu i dovede u novi parlament ekstremne snage, što će u budućnosti obezbediti udaljavanje Srbije od EU.

Kako da se zaštitimo od hibridnog rata?

Hibridni rat na početnim etapama teško je primetiti i preduzeti neke kontramere, pošto neprijatelj koristi praktično legitimne instrumente za uništavanje naroda: slobodu izražavanja i okupljanja, borbu protiv ekonomske neravnopravnosti, zahteve o "alternativnom" političkom mišljenju, i drugo. To je faktički strategija malih destruktivnih koraka, u kojoj svaki od tih koraka sam po sebi izgleda sasvim bezbedno. Ali ako pogledamo na sliku u celini kroz godine i primetimo njen komulativni efekat, tek onda ćemo razumeti konačan cilj i veliku pretnju hibridnog rata protiv nas.

Najbolji recept protiv hibridnog rata je da se on zaustavi na što ranijoj etapi. Na etapi demoralizacije pokušajte da zaštitite sebe od lagane erozije vaših fundamentalnih vrednosti, ne dozvoljavate na primer drugima da promene vašu istoriju, obraćajte pažnju na obrazovanje, podržavajte kritično razmišljanje kod omladine, promovišite nezavisne i odgovorne medije, zaštitite strane investicije od suviše velikog ulaska u vaš finansijski sistem i ekonomiju, borite se protiv korupcije u policiji i sudstvu, kontrolišite priliv stranih agenata u vašim oružanim i bezbednosnim snagama.

Na prvim koracima ka destabilizaciji vašeg naroda budite čvrsti u pridržavanju vladavine prava, nemojte da razmišljate ako treba da upotrebite silu da biste zaštitili svoj narod protiv bilo kakvih vrsta ekstremista, huligana, kriminalaca ili paravojnih formacija, čak i kad oni sebe pozicioniraju kao legitimne političke snage sa alternativnim mišljenjem. Ne dozvolite njima da zauzmu naslovne strane u medijima. Privremeno odbijanje nekih osnovnih sloboda za takve destabilizacione snage možda će biti nedemokratsko, ali alternativa će biti još gora.

Na etapi ozbiljnog konflikta ponekad samo korišćenje oružanih snaga ili bezbednosnih snaga je jedini način da se zaustavi anarhija i uništavanje naroda.

Na etapi normalizacije više nema mirnog načina rešavanja problema.

Kao autor, ja imam puno simpatija i razumevanja za Srbiju i njen narod. Srbi i Ukrajinci imaju puno toga zajedničkog, želimo da živimo u Evropi u miru i harmoniji, da vaspitavamo našu decu u slobodnom društvu i prosperitetu, bez ikakvih antagonizama, bez straha, ali sa ljubavlju ka našoj kulturnoj baštini i poštovanju kulturne i duhovne baštine drugih naroda.

 

***

Komentar

***

 

Sve bitno je rečeno. Tekst je ostao "nepočitan", objavljen je samo u "Danas" 2016 (veoma mala čitanost) i to je to. Sve je isto, pa još malo gore, i 2024. Tada je objavio i tekst: 

28/04/2016 11:49

Putinov hibridni rat protiv Evrope

LIČNI STAV

AUTOR: OLEKSAND ALEKSANDROVIĆ

Godine 1970. bivši saradnik KGB-a koji predstavlja sebe kao novinar, Jurij Bezmenov opisao je kako bi Sovjetski Savez mogao da uništi bilo koji narod u 15 do 20 godina, baš koliko je potrebno da se nauči nova generacija. On pominje četiri etape uništavanja ili - kako bismo to rekli danas - "hibridnog rata": demoralizacija (12-15 godina), destabilizacija (2-3 godine), kriza (1 godina) i normalizacija (0,5 -1 godina).

Današnja Rusija (kao pravonaslednica Sovjetskog Saveza) i njene bezbednosne snage (pravonaslednici KGB-a) uspešno su završili tri od četiri etape uništavanja u Ukrajini. Oni se nalaze takođe na drugoj etapi hibridnog rata protiv Evrope, kao i na etapi prelaska od demoralizacije ka destabilizaciji na Balkanu, posebno u Srbiji.

Ako pričamo o tipičnim metodama hibridnog rata, tu su, na primer: mešanje istine i laži, falsifikovanje istorije, podrška korupciji na svim nivoima, političko i ekonomsko potcenjivanje, finansiranje ekstremnih levičarskih i desničarskih političkih pokreta, formiranje nepostojećih realnosti.

Oblasti primene hibridnog rata uključuju istoriju i religiju, kulturu i jezik, radne odnose, medije, ekonomske aktivnosti, politički život, vojne, policijske i bezbednosne snage.

Ključni cilj takve destruktivne aktivnosti jeste formiranje masovnog antagonizma, haosa i polarizovanog društva nezavisno od teme ili oblasti života. Radi se uz pomoć govora mržnje i promovisanja netolerancije, širenja iracionalnog straha i osećaja nezaštićenosti, igranje na idejama patriotizma ili ideji žrtve, zbunjivanje naroda do te mere da on više ne može da se opredeli gde je tu laž a gde je istina. Bitan faktor u ovoj igri je, nažalost, kratko sećanje naroda, čime je lako manipulisati.

Evo kako je to bilo u Ukrajini:

Kad je Putin došao na vlast, on je odlučio da vrati Ukrajinu u zonu uticaja Rusije, pošto su Rusiji više nego potrebni ljudski i prirodni resursi radi opstanka ove imperije. Uništavanje je išlo lako, pošto su Ukrajinci stradali od postsovjetskog sindroma. Kremlj je održavao mit o "dva slovenska bratska naroda" (istorija); podržavao je moskovski patrijarhat kao "jedinu pravu crkvu" u Ukrajini (religija); prikazivao je ukrajinski jezik kao dijalekat ruskog (jezik); napunio je ukrajinsko tržište medijima, radio i televizijskim programima na ruskom jeziku ili ruskog vlasništva (mediji i kultura); kupio je ukrajinske fabrike, banke i čitavu industriju, i promovisao korupciju u energetskoj oblasti (ekonomija); finansirao je ekstremne levičarske i desničarske političke stranke, NVO (politički život); uveo svoje agente u vojsku, bezbednosne i policijske snage zahvaljujući sistemu koji je tamo ostao još iz sovjetskih vremena (bezbednost). Zatim, sve ukrajinske vlade su od strane Moskve proglašene za korumpirane, nesposobne, prozapadne i antiruske, a samim tim i "fašističke", dok su Putinovu vladu Ukrajinci doživljavali pozitivno zbog većih plata i većih penzija, što je bilo moguće zahvaljujući ogromnim prihodima od prodaje gasa i nafte. Tako se završila etapa demoralizacije u Ukrajini.

Godine 2013, kada je postalo očigledno da je bivši predsednik Ukrajine V. Janukovič bio spreman da potpiše Sporazum o asocijaciji između Ukrajine i Evropske unije, Kremlj je počeo etapu destabilizacije situacije, koja je brzo prešla u krizu. Aneksija Krima i oružani sukobi na Donbasu nisu bili spontani, nego jasno pripremljeni akti agresije. Ovog puta hibridni rat je po prvi put uključio i snažnu vojnu komponentu: regularnu rusku vojsku. Na Krimu je Rusija uspela da završi pun ciklus uništavanja: "normalizacija" na poluostrvu je predstavljala polako smanjivanje etape krize i uvođenje ruskih institucija uz snažnu podršku vojnika i oružja. Na istoku Ukrajine četvrta etapa ruske politike nije uspela: imamo rat koji traje, ništa od "normalizacije". Zato što je cilj Moskve na Donbasu potpuno drugačiji: očuvanje stalnog krvoprolića na teritoriji Ukrajine kako bi bila sprečena da sprovodi reforme za ulazak u EU.

Kako se to dešava u Evropi?

Metode i oblasti primene ruskog hibridnog rata protiv Evrope umnogome su slični sa onima za Ukrajinu, samo sa naglaskom na antagonistički prelazak sa radikalnog levog i desnog ugla (nema veze u kojoj je to oblasti), zavisnost od energenata, političku i ekonomsku korupciju (na primer, Šreder, Berluskoni, Le Pen) i uticaj na medije (Raša Tudej, Sputnik, lokalne medije sa ruskim finansiranjem). Zanimljiva je metoda informacionog uništavanja, u kojoj su pomenuti ruski mediji lagali Zapadnom kontinentu o događajima u Ukrajini, Gruziji ili Siriji (lako je verovati njima pošto su te teritorije daleko i ljudi prosto ne dobijaju proverenu informaciju); ali sada, naprotiv, ovi mediji pokušavaju da šire fejk saopštenja radi diskreditiranja evropske vlade (kao što su na primer fejk priče o silovanoj ruskoj devojci u Nemačkoj ili ukrajinskim "nacistima" koji prete Holandiji). Kao novi instrument koristilo se pitanje migranata koje je usmereno na pojačanje političkih tenzija i formiranje unutrašnjih oružanih sukoba između lokalnog stanovništva i migranata. Taj instrument se koristi istovremeno sa izveštajima o tome da je navodno Zapad kriv za migrante, što je samo delimično istina. Treba da se podsetimo i da su ratovi u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji trajali dugi niz godina, ali naglo povećan broj migranata se desio samo prethodne godine, kada je Rusija počela da bombarduje Siriju, i da su većina tih migranata mladi agresivni momci.

I poslednji instrument koji je koristila Rusija u hibridnom ratu protiv Evrope jeste terorizam. Naravno da je teško dokazati sa stopostotnom sigurnošću da su teroristički napadi u Francuskoj i Belgiji planirani u Moskvi, posebno kad imate tu muslimanske ekstremiste kao počinioce zločina. Međutim, treba da se podsetimo na par stvari: Sovjetski Savez i njegove bezbednosne snage su finansirale i naoružavale ekstremističke grupe širom sveta, uključujući i Bliski istok, i te stare konekcije i veze i metode se nisu promenile. Neki od rukovodilaca Al kaide su trenirani na teritoriji Ruske Federacije. Postoji oko 3.500 Rusa koji sa bore na strani ISIS, a današnji Kremlj je reagovao na događaje u Briselu tako što je širio dvosmislene izjave kako će još više biti terorističkih napada ako Zapad ne bude sarađivao sa Rusijom (zvuči više kao pretnja). Glavni cilj Putina u hibridnom ratu protiv Evrope je ne da okupira njenu teritoriju (mada ne bi bilo loše), nego da formira jednu antagonističku, slabu, nestabilnu, korumpiranu Evropu, tako što će pomagati ekstremnim strankama da dođu na vlast uz legitimni izborni proces. Želi Evropu sa kojom bi bilo mnogo lakše pričati o razdvajanju zona uticaja na kontinentu. Što više haosa, to je bolje za Kremlj.

 

Zoran Stokić

25.03.2024.

 

Subota, 16. МАРТ 2024.

 

Poslednji plan Alekseja Navaljnog da Putinu nanese maksimalnu štetu

 

 

SVET Autor: Politico.eu 16. mar 202408:05 OLGA MALTSEVA / AFP

 

 

Samo 15 dana pre svoje smrti, ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni pokrenuo je svoju poslednju akciju protiv Vladimira Putina, piše Politiko (Politico.eu).

 

Navaljni je poslednje nedelje svog života proveo u strogom zatvoru u Severnom polarnom krugu tokom, u kom su uslovi toliko ekstremni da su jednaki mučenju, podseća Politiko.

 

Više od jedne decenije, Navaljni je bio najistaknutiji protivnik ruskog predsednika i najveća politička pretnja. Samo dve nedelje pred smrt, Navaljni je osmislio novi plan protiv Putina.

 

Prvog februara je na nalogu Navaljnog na društvenoj mreži X, objavljen poziv Rusima koji su protiv Putina da istovremeno izađu na predsedničke izbore koji se održavaju ovog vikenda.

 

Jedini „program“ na ruskim medijima uoči izbora je Putin, mnogi ne znaju da je Navaljni umro

 

 „Sviđa mi se ideja da glasači protiv Putina u podne odu zajedno na biračka mesta. U podne protiv Putina“, naveo je Navaljni.

 

Takav vid protesta bio bi, ukazuje Politiko, legalan i relativno bezbedan.

 

„Šta bi mogli da urade? Da li će zatvoriti glasačka mesta u podne? Da li će organizovati okupljanja podrške Putinu u 10 prepodne? Da li će zapisati sve koji su došli u podne i staviti ih na listu nepouzdanih ljudi“, zapitao se Navaljni.

 

Politiko ističe da je odavno jasno da predsednički izbori u Rusiji nisu ni fer, ni slobodni. Putin je, zapravo, jedini kandidad, a svi njegovi politički protivnici su ili mrtvi, ili zatvoreni, ili u egzilu ili im je onemogućena kandidatura.

 

Ali jednostavnim pojavljivanjem u isto vreme, Rusi bi mogli da iskažu svoj protest i izborni proces koji je Kremlj pokrenuo kao konačnu aklamaciju Putina, nakon agresije na ukrajinu, raskrnikaju kao lažni.

 

Smrt Alekseja Navaljnog sredinom prošlog meseca dala je novi podstrek opoziciono nastrojenim Rusima. Dok zvanični državni organi tvrde da je Navaljni umro prirodnom smrću, porodica i pristalice Navaljnog ubeđene su da je on ubijen. Hiljade Rusa izašlo je po hladnom danu, kako bi prisustvoalo sahrani Navaljnog i odalo mu poštu.

 

Supruga Alekseja Navaljnog podsetila je svoje sunarodnike na izbornu akciju koji je osmislio njen pokojni suprug.

 

„Aleksej je pozvao ljude da učestvuju u ovom protestu i zato je to od izuzetne važnosti za mene lično“, navela je Navaljna u video snimku u kom je pozvala Ruse da se pridruže protestu „za Navaljnog“.

 

Navaljni počiva na moskovskom groblju Borisovo, ali je i dalje najmoćniji Putinov protivnik. Bez obzira da li će gomila Rusa izraziti svoje neslaganje u nedelju u podne, njegova smrt je dodatno naglasila Putinov nedostatak legitimiteta, zaključuje Politiko.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Najvno, "nedostatak legitimiteta" gde? U despotskoj državi(!) Elita sveta kao dečije zabavište. 

Kamuflažu despotija svojm glavom platili su Navaljni, Đinđić i drugi. Kada se u SSSR-u i Kini suočio sa staljinizmom i maoizmom, Karl Vitfolgel, se latio pera - da bi objasnio posledice tog „birokratskog državnog ropstva“ - koje je kopija onog u faraonskom Egipru; gde ništa nije autonomno, ni naši životi, čak ni struke, sve je pod budnim okom birokrata, sve institucije države imaju zadatak ne da unaprede život - već da sačuvaju "despotsku mašinu" po bilo koju cenu. U razdoblju od 1931-1957. napisao niz studija pitajući se „čovečanstvo, kuda idemo?“; "Orjentalna despotija"- bila je njegovo poslednje upozorenje da će se svet pretvoriti u neki oblik pakla ako 2/3 država sveta i dalje ostanu u stegama svog političkog monocentrizma. Ako svet, govorio je tada, ne bude izvukao empirijske pouke iz despotskog kulturnog nasleđa, vreme za normalan, uređen život u svetu će brzo isteći. Nudio je rešenja da pomoću policentričnih građanskih društava svet postane „globalni grad“! Nažalost, u SSSR-u, Rusiji, Kini, trećem svetu, kao i zapadnim državama, minimiziran je značaj kulturnih matrica koja "vuku" društva u određenom pravcu i sad smo tu gde smo.

 

Zoran Stokić

16.03.2024.

 

УТОРАК, 12. МАРТ 2024.

 

Da li smo sami u svemiru: Fizičar Brajan Koks u Beogradu o crnim rupama i velikom prasku

 

 

SCITECH Autor: N1 Beograd 11. mar 202421:48 Printscreen

 

 

Mnogi ga nazivaju „licem nauke" - profesor je fizike elementarnih čestica na Univerzitetu u Mančesteru, dobitnik nagrada za popularisanje nauke među mladima, a popularnost je stekao i kao voditelj naučnih emisija o svemiru. Britanski fizičar Brajan Koks stiže premijerno u Beograd u aprilu, u okviru svoje turneje "Horizonti: Odiseja u svemiru 21. veka". On vodi publiku na putovanje "do najudaljenijih kutaka svemira, u supermasivne crne rupe i kroz najnovije teorije o postanku". Iz Londona za naš program najavio je nastup, koji izvodi uz impresivnu multimedijalnu scenografiju.

 

„Veoma sam uzbuđen zbog ove naredne etape turneje, dugo radimo ovaj šou, skoro dve godine, i počeli smo od velikih arena, ali kako se odvijala, razgovarali smo sve dublje o temama koje sam pokrenuo i shvatio sam da više uživam u manjim salama, gde mozemo da diskutujemo o najkompleksnijim, najdubljim pitanjima svemira.“

 

„Dakle, u Horizontima postavljam pitanja o tome sta je priroda prostora i vremena, šta se dešava ako upadnete u crnu rupu, kako je univerzum nastao, zašto je sastavljen tako da omogućava postojanje života“, navodi Brajan Koks.

 

To su duboka pitanja i nemamo odgovore na sva ta pitanja, dodaje on, ali ono što mu je, kako kaže. zanimljivo jeste da smo poslednjih par godina, pogotovo kroz studije o crnim rupama, primorani na neki način da postavljamo ta pitanja o prirodi prostora i vremena.

 

„Da pričamo o atomima svemira i atomima vremena. I moramo da razumemo ta pitanja, ako hocemo da razumemo poreklo vremena, i da li univerzum ima poreklo. Za one koji žele da dodju na moj šou, moram da kažem da ja ne znam odgovore na sva ta pitanja. Da znam odgovor na pitanje šta je smisao postojanja karte bi bile skuplje, ali ono čemu se nadam da pružam publici, jeste slika savremenog naučnog konteksta u okvriu kojeg pokuđavamo da damo odgovore na ta najteža pitanja.“

 

„Horizonte bih opisao kao spektakularan, zastrašujuć i zanimljiv šou“, navodi Brajan Koks.

 

„Da mogu da imam odgovor na jedno pitanje, odabrao bih da to bude pitanje za koje mislim da ćemo uskoro i imati odgovor – a to je – da li smo sami u svemiru. To je veoma duboko pitanje, još to ne znamo, ali imamo niz misija trenutno, jedna je na Marsu, i počeli smo da dublje istražujemo mesta u solarnom sistemu gde mislimo da bi mogli da postoje uslovi koji su podržavali živote ili u prošlosti ili ih podržavaju sada. Zato mislim da je moguće, iako ne znam to, da u narednih 10 ili 20 godina nadjemo mikrobe ispod površine Marsa. To bih voleo da znam jer bi to bio odgovor na pitanje da li smo sami u kosmosu. Drugo pitanje na koje bih voleo da znam odgovor, a teže je pitanje, jeste da li je veliki prasak poreklo svemira, da li je tada počelo vreme, ili ako ne – šta se onda desilo pre velikog praska, odnosno – šta je početak, ili da li je svemir beskonačan, u prošlost kao i u budućnost. To bih voleo da znam.“

 

Najrevolucionarnije teorije danas u fizici po njegovom mišljenju su u vezi sa crnim rupama.

 

„I o tome govorimo u mojim Horizontima. To je moj glavni predmet istraživanja. Bilo je velikih paradoksa proteklih decenija o crnim rupama, recimo šta se događa sa stvarima koje upadnu u crnu rupu, da li su zauvek izbrisane iz univerzuma, ili prema Ajnštajnovim teorijama idete do kraja vremena i ako upadnete ne možete nikada da izađete… da li može biti da sve što upadne u crnu rupu izađe u nekom obliku…“

 

„Kao poruku mladim naucnicima, rekao bih ono sto govorim svim mladim ljudima, a to je – studirajte ono što vas zanima. Ako studirate ono što volite, duboko verujem u to, najverovatnije ćete biti uspešni, a sasvim sigurno ćete biti srećni i zadovoljni. Mene je uvek zanimala astronomija, to sam studirao i imao sam sreće da se i zaposlim u fizici, u struci, da istražujem najdublja pitanja svemira i da budem plaćen za to. U tome je lepota nauke, istina je da ako studirate nauku dobijate korisne veštine, ali svakako treba to da radite ako želite da istražujete tajne i najdublja pitanja postanka sveta“, poručio je naučnik.

 

 

***

Komentar

***

 ///N1  cenzurisao ovaj komentar; pogledati koje je komentare propustio cenzor

https://n1info.rs/magazin/scitech/da-li-smo-sami-u-svemiru-fizicar-brajan-koks-u-beogradu-o-crnim-rupama-i-velikom-prasku/?comments

/// Istorija se ponavlja u despotskim sistemima; tako je bilo sa mojim komentarima u Našoj Borbi, Danasu,..., B92  - cenzurisani su - to je to/////

a kada ne socijalizuješ omladinu to izgleda ovako:

*

"Odrubio je jaganjcima glave, pa bežao sa sekirom!"

"STARIJI BRAT MU JE SILOVAO SESTRU!" Oglasio se vlasnik imanja na kojem je dečak (13) pobio životinje: "Odrubio je jaganjcima glave, pa bežao sa sekirom!"

 

Blic, 12.03.202415:22

 

 

Dečak M.Ž. (13) koji se sumnjiči da je u ponedeljak ujutru sekirom sekirom ubio 12 jaganjaca u toru komšije Predraga Tadića i ranije je bio privođen i to zbog krađa.

 

Predrag Tadić, vlasnik imanja i životinja rekao je da je dečak M.Ž. brutalno odrubio glave njegovim jaganjcima.

 

- Ušao sam to jutro u tor i ugledao horor prizor. Jaganjci su bili mrtvi, nekima su falile glave, neke životinje su još bile žive, ali teško ranjene. Mislio sam da su mi šakali upali u tor, ali sam tek onda video M.Ž. kako beži sa sekirom i shvatio da je on ogovoran za taj krvavi pir - kaže Tadić za Informer.

 

Prema njegovim rečima odmah je pozvao policiju koja je ubrzo došla u njegovo domaćinstvo.

 

- Policajci su brzo identifikovali, locirali i uhapsili M.Ž. Pokazao im je gde je sakrio sekiru kojom je pobio ovce. Znate li šta je uradio posle masakra? Posle toga je otišao u prodavnicu i pravio se kao da se ništa nije desilo - navodi utučeni vlasnik imanja.

 

Inače, kako kaže, M.Ž. sa svojim sestrama i majkom živi u kući koju mu je on sa svojom suprugom ustupio na privremeno korišćenje.

 

- Ta porodica je rasturena. Njegov stariji brat je na izdržavanju zatvorske kazne jer je silovao svoju sestru. Jednom je u školu doneo nož, navodno jer su ga deca maltretirala. Pre dve nedelje je nestao i ceo dan nismo mogli da ga nađemo. Na kraju je, nešto pre ponoći, došao kući sa džepovima punim puščanih patrona. Užas - naglašava Predrag Tadić.

 

 

Podsetimo, ovaj zločin desio se u ponedeljak, a otkrio ga je lično vlasnik ovaca koji je krenuo da obiđe stado. Ono što je, prema njegovim rečima, zatekao u toru bilo je gore od horor filmova. Dvanaest mrtvih jagnjića ležalo je u lokvi krvi.

 

U međuvremenu na društvenim mrežama je objavljen i snimak iz tora na kome se vide zaklani jaganjci, odrubljene glave, krv...

 

S obzirom da dečak još nema 14 godina, o događaju je obavesteno nadležno tužilaštvo u Pančevu.

 ***

Brian Edward Cox je više puta rekao da je kada je imao 12 godina knjiga Karla Sagana "Kosmos"  bila ključni faktor koji ga je inspirisao da postane fizičar.

 

 

 

Engleski astronom Patrik Mur i prirodnjak Ser Dejvid Atenboro predali su  štafetu Brian Edward Cox-su kao prirodnom nasledniku naučnih programa BBC. Duga je to tradicija, višecentričnog društvo (sa empiriskom kulturnom matricom tge je težište na onome što ste URADILI a ne na onome šta govorite): kralj, aristokratija, crkva, gradovi – parlamentarizam, građansko društvo i liberalizam – a to je sve zajedno omogućilo naučne revolucije,  industirske i &.  Počev od pradede-nauke Roberta Grosetesta (1168–1253) (savremenik Džingis-kana, Svetog Save, Aleksandra Nevskog), kancelara Oksfordskog univerziteta (1215/21) koji je unapredio sholastičku analitiku, fiziku, etiku, uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine. A bilo je čak i muzičara-astronoma: Vilijam Heršel (iz porodice muzičara) prvobitno muzičar, dirigent, kompozitor i astronom koji je 1781. otkrio novo nebesko telo, u  prvi mah se nije znalo da li je to kometa ili planeta. Za otkriće "Urana" engleski kralj Džordž III dodelio mu je doživotnu  platu.

 

 

*

 

Discography Brian Edward Cox:

 

Dare – Out of the Silence (1988)

Dare – Blood from Stone (1991)

D:Ream – D:Ream on Volume 1 (1993)

D:Ream – In Memory Of... (2011)

 

*

 

Herschel je započeo svoj profesionalni muzički život kao oboista u puku Hanoverske garde. Pored oboe, svirao je violinu i čembalo a kasnije i orgulje. Komponovao je brojna muzička dela, uključujući 24 simfonije i mnoge koncerte, kao i crkvenu muziku. Evo njegove simfonije No. 8:

 

https://www.youtube.com/watch?v=7BehLlyqYk8

William Herschel (1738-1822) - Sinfonía para cuerdas nº 8 en Do menor

 

Zoran Stokić

12.03.2024.

ПОНЕДЕЉАК, 11. МАРТ 2024.

 

Slobodan Milošević umro u Hagu na današnji dan pre 18 godina

 

VESTI Autor: FoNet 11. mar 202408:20 16

 

***

Komentar

***

 

Slika govori više od 1000 reči; pogledati tekstove o smrti S. M., tj. slike uz te tekstove ("Poltika", "B92"....) – pa zaključiti da se još uvek sprovodi njegova 100% PRINCIPSKI pogrešna politika, kako spoljna tako i unutrašnja. Nije moguće voditi politiku koja krši biološko/sociološke zakone, zašto? Zato što to vodi samouništenju. Svi vide da smo dovedeni do apsolutnog siromašta i do uništenja onog najvažnijeg što ima malobrojno društvo, a to su - ljudski resursi. 

Primarni problem sa ovom vlasti 1990-2024., je što KRŠI biološko/sociološke zakone preživlajvanja našeg "malobrojnog" društva. Iz biologije,sociologijei antropologije na planeti Zemlji znamo da malobrojna i mnogobrojna društva PREŽIVLJAVAJU na RAZLIČITE načine.  

MALOBROJNO  društava, da bi preživelo, su MIROLJUBIVA, sve je podređeno dobrobiti pojedinaca. Vrednosti su individualizam, personalizam, tolerancija, ljudska prava, zaštita prirodnih resursa. Vlast je decentralizovana, zasnovana na demokratiji, toleranciji i miru.  

A da su MNOGOBROJNA duštva, da bi preživela, RATOBORNA, težište su stavljala na reprodukciju i ratove, dok su kvalitet i konkurentnost potisnuti, potčinjavanje pojedinaca dobrobiti društva, etnocentrizam, ekspanzionizam i imperijalizam, snažna centralistička vlast, uniformnost, cenzura, stroge kazne, netolerancija i suđenja ko narušava uniformnost.

 

Zoran Stokić

11.03.2024.

*

Naša stvarnost:

 

*

 

Lela iz Čačka umrla posle operacije TUMORA NA MOZGU KOJI NIJE NI IMALA! Očajna porodica rešena da pravdu istera, idu i do Strazbura

 

Lela Tomašević (40), profesorka i slikarka iz Čačka, preminula je u avgustu prošle godine posle operacije na mozgu. U Kliničkom centru Kragujevac operisana je zbog tumora, kojeg ispostaviće se kasnije, ni uopšte ni bilo, tvrdi njena porodica. Oni najavljuju da će podneti tužbu zbog nesaveznog lečenja, i da će ako treba za pravdu ići čak i do Strazbura, dok je tužba protiv UKC u Kragujevcu zbog pogrešnog lečenja već pokrenuta.

 

"Blic" Nataša Jovanović  11.03.202412:17

Porodica Lele TomaševićFOTO: RINA / RINA

 

 

- Oni su je operisali od tumora mozga i utvrđeno je na patološkim analizama da uopšte nije imala tumor mozga. To stoji u dokumentaciji, uopšte nije trebalo da se radi operacija - kaže uplakani Radiša Tomašević, otac umetnice.

 

 

Blic preporučuje

RODITELJI PREMINULE ČAČANKE TRAŽE ISTINU Leli su operisali nepostojeći tumor, nakon operacije VEGETIRALA KAO BILJKA: "Molila sam ih da je prebace u Beograd!"

PACIJENT U PROKUPLJU DOBIO MILIONSKU ODŠTETU ZBOG GREŠKE LEKARA Došao zbog potkožne izrasline, otpušten BEZ ŠAKE

POGREŠNA DIJAGNOZA JOJ OSAKATILA ZDRAVLJE Konzilijum lekara greškom poslao Mirjanu Lilić na hemoterapije, a NIJE IMALA METASTAZE: Zbog svega danas ima trajne posledice

Uplakani otac ne može da veruje da je ostao bez ćerke

FOTO: TV NOVA / SCREENSHOT

 

Uplakani otac ne može da veruje da je ostao bez ćerke

Sve je počelo u junu kada je Leli pozlilo

Sve je počelo kada je Leli odjednom bilo loše početkom juna 2023. godine, bila je konfuzna i nije mogla da stane na noge. Odmah je primljena u čačansku bolnicu, najpre na interno, pa potom i na odeljenje neurologije, budući da je skener ukazivao na infarkt mozga. Njena sestra Tina tvrdi da je u startu odrađena loša trijaža.

 

- Kod infarkta mozga vrlo je dragocen svaki minut, a kod nje su čekali 24 časa da urade hitni skener glave. Samim tim su izgubili dragoceno vreme, odnosno prvih osam sati od pojave simptoma, za otklanjanje uzroka infarkta, u njenom slučaju tromba tzv. trombolizom. S obzirom na to da je kasnila bitna dijagnostika, kasnila je i osnovna terapija lečenja, odnosno razređivanje krvi - priča Lelina sestra Tina.

 

U kući sve podseća na Lelu

FOTO: TV NOVA / SCREENSHOT

U kući sve podseća na Lelu

 

Kako je rekla, život njene sestre je u tom trenutku bio ugrožen.

 

"Njeno stanje je bilo životno ugroženo, kolege to nisu prepoznale"

- Kolege su mnogo bile koncentrisane na uzgredne simptome, na primer na povišenu glukozu u krvi, koji su ih usporili da otkriju i leče osnovni uzrok Lelinog hospitalizovanja. Njeno stanje je bilo akutno, životno ugroženo i kolege u Čačku to, nažalost, nisu prepoznale. Čekali su da prođe nekoliko dana, da bi je prebacili u tercijarnu ustanovu, u UKC u Kragujevcu. Tamo je odmah urađen magnet glave, koji je, prema zaključku lekara, ukazivao na tumor na mozgu i to najgoru moguću formu: glioblastom. Tako su na samom početku njenog lečenja u Kragujevcu vodili Lelu pod pogrešnom dijagnozom i time je pogrešno lečili. Zapravo nisu je ni lečili od onoga što je imala, a to je bio infarkt mozga, već su navukli bespotrebne komplikacije koje su je ubile - priča ona za "Novosti".

 

S obzirom na to da su, prema njenim rečima, radiolozi bili nesigurni u dijagnozu, predložena je dodatna dijagnostika koja bi ukazala ili uklonila sumnju na tumor mozga. Reč je o spektroskopiji, koja se odrađuje isključivo u Kliničkom centru Srbije u Beogradu.

 

- Spektroskopija je bila neophodna diferencijalna dijagnostika koja bi poštedela Lelu pogrešnog lečenja i time nastalih dodatnih komplikacija. Dijagnostika, nažalost, nije odrađena zato što kolege nisu bile u mogućnosti da umire pacijenta u onom stepenu koji dijagnostika zahteva. Prostim jezikom rečeno, nisu umeli da sediraju pacijenta već su očekivali da jako bolestan pacijent sebe umiri - ispričala je Tina.

 

 

Kako je otac rekao danas za TV Novu, kada je u Beogradu trebalo da se snimi, lekarka nije mogla da to da uradi, jer ona nije bila pripremljena za snimanje.

 

- Ona se na momente gubila i bila je nekako nemirna, a dok traje snimanje pacijent treba da bude mirna, nekih 20 ili 40 minuta, da bi se obavilo to snimanje. Pokušavala je nekako puta i nije uspela - priča otac.

 

Radiše Tomašević

FOTO: TV NOVA / SCREENSHOT

Radiše Tomašević

Porodica je, kažu, želela da im Lele leči u Beogradu jer su smatrali da Čačak i Kragujevac nemaju adekvatnu opremu. Na tome je insistirala i Tina, Lelina sestra koja je inače bila najbolji student medicinskog fakulteta u Beogradu, a koja danas radi u Nemačkoj.

 

- Papir u Kragujevcu... ne dosta je u dokumentaciji. Zapisnik sa konzilijuma, ko je odlučio da se ona operiše - taj dokument ne postoji u Kragujevcu u bolnici. A konzilijum je trebao da odluči, hoće li biti operisana ili neće. Ko je odlučio i na osnovu čega da se operiše dete, a da nije trebalo? - pitanje je koje otac postavlja od letos od kada mu je ćerka umrla.

 

 

Tina kaže da je kao lekar, rekla kolegi Lelinom doktoru da sumnja u njihovu dijagnozu.

 

- Molila sami ih da to provere, da odrade dodatnu dijagnostiku ili je prebace u Beograd, a on mi je na to odgovorio da odvedem sestru u Berlin i da je tamo lečim, dodavši da će je odmah skinuti sa liste svojih pacijenata. Bila sam zgrožena takvim odgovorom, takvom nekolegijalnošću - rekla je Tina.

 

U bolnici dobila dekubitis i bakteriju

Radiša Tomašević tvrdi da je prilikom posete zaticao ćerku u nehigijenskim uslovima, gladnu i žednu. U bolnici je dobila i dekubitis, a potom i bakteriju klostridiju.

 

Lela Tomašević

FOTO: RINA / RINA

Lela Tomašević

 

- Ja sam tražio onda da platim medicinsku sestru, da je dovedem, da odgovara bolnici, profesionalnu medicinsku sestru koja bi mi gledala dete. Jer sam video da ona uopšte nikakvu brigu i negu nema tu. Dete mi je na kraju preminulo u Kragujevcu... - priča otac koji ne može da suzdrži suze ni posle više od šest meseci od tragičnog gubitka.

 

Iz KC Kragujevac medijima je rečeno je da unutrašnja kontrola nije utvrdila greške u lečenju, međutim Ministarstvo zdravlje je izdalo rešenje o vanrednoj spoljnoj proveri kvaliteta stručnog lečenja odeljenja za neurohirurgiju i saopštilo da će o tome obavestiti javnost, navodi se se u prilogu TV Nova.

 

*

НЕДЕЉА, 10. МАРТ 2024.

 

Pionir eksperimentalnog teatra iz Azije u Novom Sadu – savremeni pristup kineske tradicije

 

 

KULTURA Autor: Sanja Kosović 10. mar 202415:17 Izvor: N1 Beograd

 

 

U okviru međunarodnog festivala „THREE Festival“, pionir eksperimentalnog teatra u Aziji, a ujedno i jedan od najznačajnijih azijskih pozorišta - Zuni teatar, gostuje u Novom Sadu. U sredu i četvrtak izveli su multimedijalnu predstavu režisera Denija Janga u Srpskom narodnom pozorištu, a tokom vikenda organizuju radionice za studente u Novom Sadu.

 

Osam i po hiljada kilometara – toliku razdaljinu je hongkongški kreativni sastav “Zuni teatar” prešao kako bi se upoznao sa novosadskom publikom, pa i njihovim umetnicima.

 

 

Zašto baš Srbija?

 

„Razlog zašto sam prihvatio da dođem jeste jer želim da saznam više o srpskoj kulturi. U Aziji gledamo srpsku kulturu, kako je povezana sa Prvim svetskim ratom, mi se suosećamo sa time kako strani uticaj dominira srpskom kulturom“, kaže pozorišni reditelj Deni Jung.

 

“Zuni” je keativni sastav koji, na čelu sa rediteljem Denijem Jangom – ima za cilj da probudi emocije, ali i kritičnu misao kod publike.

 

Jangovo delo “Prekinuti san” je multimedijalna interpretacija dela iz dinastije Ming.

 

U tom periodu, delo je bilo zabranjeno – jer, priča nam Jang, šalje poruku ženama da izađu iz rodnih okova i tradicionalnih očekivanja.

 

„Metaforički, ne pričamo samo o ženama, već o svima koji želimo da izađemo iz svoje niše. Da li možemo da budemo dovoljno oštri da izađemo iz naših sredina, institucija – ustaljenog načina razmišljanja? Ljudi bi rekli da je tu koren kreativnosti, ali tu je i koren kritičke misli, a to nam je potrebno u školama i u društvu, da kritički gledamo gde se nalazimo“, kaže Deni.

 

Kroz “Prekinuti san”, Jang je želeo da prikaže srpskoj publici i značaj multikulturalizma, kojim se, inače, često bavi kroz svoj rad.

 

„Kada prikazujemo druge kulture, naš senzibilitet se proširuje. Kada ljudi čuju Betovena u azijskoj predstavi, ljudi se pitaju – zašto, zašto Betoven u azijskoj predstavi“, navodi Deni.

 

Prekinuti san izvodio se do sada širom sveta – a po rečima glumca Jin Man Čuka, u zavisnosti od kulturološke pozadine zemlje u kojoj nastupaju – tumačenja predstave se razlikuju.

 

„Kada gledaju naš performans, doživljavaju različlite reakcije. Žele da saznaju više, da pitaju više o tome šta mi pokušavamo da kažemo. Trudimo se da ih ne “hranimo porukom”, već da se oni priključe nama u performansu, tumačenjem poruke koju šaljemo“, kaže Jin.

 

Pored igranja “Prekinutog sna”, “Zuni teatar” u Novom Sadu organizuje i radionice za mlade novosadske umetnike.

 

„Radionica se zove 6+1, nju je osmislio Deni Jung, i ona je rezultat njegovog 50-godišnjeg rada u pozorištu, bavi se proučavanjem glasa, pokreta, prostora, kritike i primenom svega toga na sceni. Naši studenti će imati priliku da se upoznaju sa kineskom tradicijom i savremenim pristupom kineske tradicije“, navodi organizator Three festivala Dragan Grinsmit.

 

Zuni teatar gostuje u Novom Sadu od 1. do 10. marta, a poslednjih dana gostovanja u Novom Sadu biće održane radionice za mlade umetnike.

 

 

***

Komentar

***

 

Interakcija gena i kulture. Nije moguće voditi politiku koja krši biološko/sociološke zakone, zašto? Zato što to vodi samouništenju. Primarni problem sa ovom vlasti 1945/1990-2024., je što KRŠI biološko/sociološke  zakone preživlajvanja našeg "malobrojnog" društva. Iz biologije,sociologijei antropologije na planeti Zemlji znamo da malobrojna i mnogobrojna društva PREŽIVLJAVAJU na RAZLIČITE načine.  MALOBROJNO  društava, da bi preživelo, su MIROLJUBIVA, sve je podređeno dobrobiti pojedinaca. Vrednosti su individualizam, personalizam, tolerancija, ljudska prava, zaštita prirodnih resursa. Vlast je decentralizovana, zasnovana na demokratiji, toleranciji i miru.  A da su MNOGOBROJNA duštva, da bi preživela, RATOBORNA, težište su stavljala na reprodukciju i ratove, dok su kvalitet i konkurentnost potisnuti, potčinjavanje pojedinaca dobrobiti društva, etnocentrizam, ekspanzionizam i imperijalizam, snažna centralistička vlast, uniformnost, cenzura, stroge kazne, netolerancija i suđenja ko narušava uniformnost.

 

Zoran Stokić

10.03.2024.

СУБОТА, 9. МАРТ 2024.

 

Preminuo prvak Opere Srpskog narodnog pozorišta u penziji Branislav Jatić

 

 

KULTURA Autor: Beta 09. mar 202410:53 Screenshot/Youtube

 

 

 

Branislav Jatić, prvak Opere Srpskog narodnog pozorišta u penziji, preminuo je u 68. godini u Novom Sadu.

 

 

Kako prenosi novodsadski Dnevnik, Jatić je decenijama na sceni svoje matične kuće u najvažnijim ulogama basovskog repertoara bio jedan od važnih oslonaca u predstavama, uvek dobro primljen kod publike, osobitog glasa i pojave, ali i izuzetnog glumačkog talenta, koji su kritičari uvek isticali kao veliku vrednost u njegovim tumačenjima operskih uloga.

 

„Jatić je u Srpskom narodnom pozorištu 20 godina držao operski repertoar. Pevao je glavne uloge i držao repertoar, i sada tek vidimo, kada u Srbiji, od srednje škole do kraja doktorskih studija, nema nijednog takvog basa, koliko nam je zapravo Branislav Jatić vredeo“, istakao je za Dnevnik direktor Opere SNP-a Željko Andrić.

 

Jatić je bio angažovan i u penziji, imao nekoliko proba sa solistima, između ostalog i kao instruktor za ruski jezik za operu „Demon“ Antona Rubinštajna

 

Jatić je 1977. postao solista Opere SNP-a, a prvak 1989. godine.

 

Na toj sceni ostvario je preko 50 uloga u operama italijanskih, nemačkih, ruskih, francuskih i domaćih kompozitora, i još oko 20 u drugim operskim kućama.

 

Sa ansamblom Opere SNP-a je gostovao širom bivše Jugoslavije, kao i u inostranstvu (Rumunija, Mađarska, Italija, Rusija). U ovoj kući je u dva navrata obavljao funkciju direktora Opere SNP-a.

 

Internacionalnu karijeru je započeo 1986. ulogom Sparafučila u Verdijevom „Rigoletu“, na Letnjem festivalu u Segedinu.

 

S ansamblima inostranih operskih kuća gostovao je u Holandiji i Belgiji , na Kipru, Nemačkoj i Švajcarskoj.

 

Šest puta je nagrađen Godišnjom nagradom SNP-a, kao i najvišim priznanjem Srpskog narodnog pozorišta – Zlatnom medaljom „Jovan Đorđević“ (1998).

 

Dobitnik je i Oktobarske nagrade Novog Sada (1997).

 

 

***

Komentar

***

 

 https://www.youtube.com/watch?v=5fov3fwy91U

Branislav Jatic 20 F Durante VERGIN TUTTO AMOR

 

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=sbzveVigBlU

Francesco Durante: Litania della Beata Maria Vergine

Retko se rađa takav glas, koji je Branislav izbrusio na Konzervatorijumu "Čajkovski". Pored brojnih rola koje je sa lakoćom pevao možda je najbolji način da ga se setimo njegova "Mama Agata" iz Donicetijeve komične opere - o životu ansabla i pevača dok stvaraju jedu operu – tu je Jeftić svoj na svome. To je iz vremena kada smo (još uvek) "bili deo civilizacije" i kada su institucije vodili stručnji ljudi, a o tome svedoči  premjera (prvi put u SR) u SNP-NS 28.12.1991., ponovo aktuelne u svetu Donicetijeve "Le Convenienze ed le inconvenienze Teatrali" (Pozorišne zgode i nezgode). Kultna opera Donicetija 1827., Napulj, decenijama je bila izuzetno popularna u Evropi ali i zaboravljena. Doživela je renesansu 1963 u Milanu, Minhenu (kao: Viva la Mama) 1969, Veneciji, Beču, NS... Benedeto Marčelo je se već 1720., u satiri "Il Teatro alla moda" osvrnuo na operski  život  pri stvaranju produkcije; slično Gasman 1768., u "Opera serija" te Paizelo i Čimaroza, na tom tragu se kretao Doniceti u svom govoru o običajima i pravilima u operskoj produkciji, o primadonama, njihvom mamama i muževima (SIC! koje učestvuju u pravljenju opere), o broju arija koje će pevati, o tome da pevač može donositi arije iz drugih opera i ubacivati i u tekuću, o tome ko će gde biti na plakatu najave opere i tsl. Doniceti  karikira stil Rosinijeve ere koloraturne pompe, dramatične muzike, vojnih marševa. Lik mame Agate, koju peva bas toliko je markantno urađen da se ova komična opera sada pojavljuje i pod nazivom "Viva la Mama". Doniceti  je pisao ovu operu za tadašnje zvezde Maria Malibran i Giuditta Pasta. Najpoznatija obnovljena verzija je sa Monserat Kabale (primadona: Corilla - sopran) i Huana Ponsa (Mama Agata - bas).

 

Zoran Stokić

9.03.2024.

ПЕТАК, 8. МАРТ 2024.

 

Oda radosti - An die Freude

Kako je nastala?

 

 

Koraci kojim se stvaraju umetnička dela (kao i naučne teorije) - ne mogu se formalizovati. Ne postoji "logika otkića" - taj stvaralački korak je slobodna igra ljudskog duha, pronalazak iznad racionalnih logika; on je središnji čin imaginacije. Tek kada je neko delo nastalo možemo ga anlizirati, podediti sa drugima, možemo se baviti dekodiranjem i tsl. Iako ne postoji "logika otrića" ono što je sigurno u čini stvaranja to je ne postoji stvaranje ni-iščega, svako stvaranje započinje od već nekih gotovih "cigli" "ideja" predhodnika, savremenika. 

"Draft" (preliminarna skica) – "An die Freude" Beetovena (1824.) je - Franz Schubert – "An die Freude" 1815., za klavir i glas (pesma se izvodila po kafanama u Beču). Taj je "draft" obojen slojevima François-Joseph Gossec – "Hymne sur la translation du corps de Voltaire au Panthéon" 1791. Kao i, na primer, Bende - Georg Benda: " Romeo und Julie", III čin: Final. Auf! Auf unter Reuezahren (Tutti), "... Zvietracht abzuschvoren" (!) Bendino finale, čuće se kao taktovi Betovenove ode radosti. Tu postoji i mali uticaj Carl Friedrich Zelter, Johann Friedrich Reichardt.

 

Kada su je Savet Evrope je 1972., a potom i Evropska unija, usvojili kao „himnu Evrope“, nisu imali svest o tome da ona nije samo Betovenova tj. namačka, već i francuska, češka i &.

 

*

 

U leto 1785., - An die Freude - napisao je Fridrih Šiler odmah su je mnogi kompozitori uglazbili (pre Betovena):

 

•             Christian Gottfried Körner (1786)

•             Carl Friedrich Zelter (1792)

•             Johann Friedrich Reichardt (1796)

•             Ludwig-Wilhelm Tepper de Ferguson (1796)

•             Johann Friedrich Hugo von Dalberg (1799)

•             Johann Rudolf Zumsteeg (1803)

•             Franz Schubert's song (1815)

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=duzCYqCIffQ

Franz Schubert - An die Freude (Maria Venuti, Josef Protschka, Helmut Deutsch)

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=xmpqyrqENxk&list=RDMMxmpqyrqENxk&start_radio=1

François-Joseph Gossec - Hymne sur la translation du corps de Voltaire au Panthéon (Invocation)

 

https://www.youtube.com/watch?v=7sY73ThjDdo

Jiří Antonín Benda Romeo and Julie, Singspiel in 3 Acts, La Stagione

 

 *

I "Oda radosti" kako ju je doživeo sam Šiler mogla bi da bude poklon ženama za 8 mart! Šiler je "Odu Radosti" (An die Freude) napisao 1785., u Lajpcigu; kasnije je napravio reviziju – iako je oda odmah bila popularna, on ju je smatrao "odvojenom od stvarnosti", smatrao je da ona možda ima "vremnost  za nas dvoje (za jedan ljubavni par) - ali ne za svet, niti za umetnost poezije". Stvarnost i budućnost ga je demantovala. Kompozitori su se odmah latili posla da uglazbe ovu odu – Ch.G. Körner (1786), C.F. Zelter (1792); L. de Ferguson (1796); J.R. Zumsteeg (1803); F. Šubert (1815), svakako najpoznatija je Betoven (1824) – nju su Savet Evrope 1972., a potom i EU, usvojili kao "himnu Evrope". Kada su to uradili nisu imali svest o tome da ona nije samo Betovenova tj. namačka, već i francuska, češka i &. Jer "Draft" (preliminarna skica) – "An die Freude" Beetovena je - Schubert – "An die Freude" 1815., za klavir i glas (pesma se izvodila po kafanama u Beču). Taj je "draft" obojen slojevima François-Joseph Gossec – "Hymne sur la translation du corps de Voltaire au Panthéon" 1791., kao i  Georg Benda: " Romeo und Julie", III čin: Final. Auf! Auf unter Reuezahren (Tutti), "... Zvietracht abzuschvoren" (!) Bendino finale, čuće se takođe kao taktovi Betovenove ode radosti. Tu postoji i mali uticaj Zeltera i Reichardta.

ZoranStokić

8.03.2024.