"NEKI ČUDAN LEPAK..." Dva scenarija masovnog trovanja 104 radnika u Aleksincu: "Blic" otkriva tok istrage posle haosa u fabrici "Magna"

 

Tepih koji je lepljen u fabrici "Magna" u Aleksincu nalazi se u prostoriji površine oko 30 do 40 kvadrata, a površina hale u kojoj su se nalazili radnici je oko 10.000 kvadrata, saznaje "Blic". Ova činjenica čini još neverovatnijim slučaj sinoćnjeg trovanja 104 radnika fabrike koji su zadobili zdravstvene tegobe zbog, kako se veruje, udisanja isparenja lepka.

 

"Blic" Branko Janačković

18.01.202420:00

- Nikome nije jasno kakav je to lepak kad je lepljenje podne obloge u prostoriji ne većoj od 40 kvadrata moglo da dovede do trovanja radnika u hali od 10.000 kvadrata!? Ta prostorija, koju koristi menadžment za sastanke, nalazi se u sredini hale, od stakla je i iz nje se nadzire proizvodnja. Ona je klimatizovana, koristi isti ventilacioni sistem, tako da je vazduh mogao da se pomeša. Ali kakav je to lepak kada je iz 30-40 kvadrata mogao da naškodi ljudima koji su u hali od preko 12.000 kvadrata?! - kaže za "Blic" jedan od radnika.

Blic preporučuje

LEPILI PODNE OBLOGE PA SE OTROVALI! Detalji drame u fabrici u Aleksincu: Poznato stanje dve teže povređene radnice, HITNO PREBAČENE ZA NIŠ (VIDEO)

"GUŠENJE, STEZANJE U GRLU, MUČNINA, GLAVOBOLJA" Ove simptome su imali otrovani radnici u fabrici u Aleksincu, direktor bolnice otkrio sve detalje (VIDEO)

RASTE BROJ OTROVANIH U ALEKSINCU Zbog trovanja isparenjima lepka lekari pregledali između 50 i 60 radnika! (VIDEO)

Radnici se čude kako lepak nije naškodio onima koji su lepili, a jeste radnicima u hali.

Jutro nakon trovanja u fabrici

FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RINGIER

Jutro nakon trovanja u fabrici

- Kako smo čuli, ta podloga je lepljena u toku dana. To je sigurno neki jak industrijski lepak. Kako je moguće da radnici firme koja je angažovana da izvrši lepljenje nisu imali nikakve tegobe? Jedino ako su imali zaštitnu opremu za disajne organe. Ovi koji su bili u hali sigurno nisu, jer mi ne radimo sa lepkovima, samo sa iglama i koncem - kaže ovaj radnik.

U "Magni" koja se bavi šivenjem presvlaka za sedišta automobila radi oko 1.200 radnika u tri smene, što znači da je u toj smeni bilo oko 400 radnika.

Uviđaj u fabrici

FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RINGIER

Uviđaj u fabrici

 

- Ta hala je proširena do stare. To je sada jedna prostorija pravougaonog oblika. Novi deo je ranije pušten u rad. Ako su morali da lepe, mogli su vikendom. Fabrika ne radi od subote u 22 sata, do nedelje u 22, pa je moglo tada. Nije moralo u toku smene. Ali sigurno niko nije sumnjao da ovako nešto može da se desi - kaže radnik.

Zvaničan uzrok trovanja još nije saopšten, tako da se još ne može tvrditi sa sigurnošću da li je lepak za tepihe mogao da dovede do ovakvih posledica ili je u pitanju nešto drugo.

- Dok se ne završe toksikološke analize, za šta će biti potrebno malo vremena, teško se sa sigurnošću može reći šta je izazvalo trovanje - kaže naš izvor.

Dva moguća scenarija

U Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu, koje rukovodi istragom, kažu da će uzrok trovanja biti poznat tek pošto se obave analize.

 

Fabrika u kojoj se dogodilo masovno trovanje

FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RINGIER

Fabrika u kojoj se dogodilo masovno trovanje

Kažu da razmatraju dve mogućnosti kako je došlo do trovanja.

1) Lepljenje itisona lepkom u manjoj prostoriji koja se nalazi u sredini hale za proizvodnju, površine 12.000 kvadrata

- Još nije poznato da li je to uzrok. Poslata je krv radnika koji su imali tegobe zavodu za sudsku medicinu. Radiće se i obična i toksikološka analiza. To je hala od 12.000 kvadrata sa novom ventilacijom. Da li je došlo do uvlačenja isparenja u ventilacioni sistem i širenja u proizvodni pogon znaće se kada stignu analize - kažu za "Blic" u OJT Aleksinac.

2) Hrana iz kantine

To je manje verovatna opcija, jer nisu svi radnici koji su imali tegobe jeli u kantini. Osim toga, kod trovanja hranom se tegobe javljaju malo kasnije.

U svakom slučaju, uzeti su uzorci hrane i poslati na analizu.

- Izvršena su merenja vazduha. Sada je sve u normalnim vrednostima, pa je moguće da u toku dana ponovo počne proizvodnja. Fabrika je nova, ima sva potrebna odobrenja i dokumentaciju. Šta je izazvalo trovanje znaće se kada se završe analize - kažu za "Blic" u OJT Aleksinac.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Juče sam napisao komentar, znajući da se u fabrici bave izradom presvlaka za automobile, da je posredi RENOVIRANJE prostorija – dok radnici rade svoje poslove. Osim N1 ostali mediji nisu hteli da prenesu taj komentar. Danas znamo da je to zapravo istina. Renovirana je prostorija u centru firme. Miris lepka se prenosio ventilacijom...

Taj javašluk, nepoštovanja procedura, to da u praksi ljudski život zaposlenih za vlast vredi 0% imamo već 3 decenije u Srbiji u svim firmama. 

I moj Mašinski fakultet se decenijama bavio renoviranjem (parcijalno - sala po sala, kabinet po kabinet, renoviraš ili gradiš novi lift, dograđuješ, nadziđuješ zgradu, presipaš iz šupljeg u prazno i tsl.) dok se odvija nastava, istraživači rad, ispiti i tsl. Protestovao sam više puta, učinak protesta 0% Fakultetska vlast u firmi ima despotsku vlast, kao što A.V. vrši despotsku vlast nad celom Srbijom; to se zove FRAKTALNA STRUKTURA. U velikom i malom – ista struktura. Institucije kao  što su građevinska, sanitarna i tsl se ne mešaju u svoj posao, osim  kada treba da zaštite despotsku vlast.

Saberi/oduzmi mnogi naši zaposleni su za ove 3 decenije bili kolateralna šteta (narušili su svoje zdravlje) – zbog ovakvog nerazumnog poslovanja vlasti.

Zoran Stokić

18.01.2024.

 

Zimski Krstovdan * Brockes Passion

 

 

Muzika je "vremenska umetnost", savremenici nekog kompozitora su imali - dobar pregled (mogli su da slušaju konkurente i tsl) - kakvu je konkurenciju on imao, kakve savremenike i predhodnike. Nama se danas – servira – istrgnuto iz – konteksta vremena – neka muzička ikona; koja je predstavljena kao usamljeni genije – dar od Boga, usamljeno ostrvo; A u stvarnosti (vreme u kome je živeo) on je bio samo mali "delić" svih tih drugih brojnih savremenika (takođe odličnih profesionalaca) – on je deo evolucije, brojnih tuđih muzičkih ideja. Bez tih ideja (drugih) nema ni tog genija(!)

 

Evo,  na primeru, "Brockes Passion". Danas je favorizovan J.S.Bah. "Brockes Passion" - originalni naziv – "Isus, mučenik i umiranje za greh sveta" je libreto za oratorijum za strasti hamburškog savetnika Bartolda Hajnriha Brokesa. Muzicirana je više od deset puta. Premijera prve postavke Rajnharda Kajzera održana je tokom sezone strasti 1712., u velikom domu libretista u Hamburgu pred slavnom pozvanom publikom. Najpoznatije delo Brockesa potiče od Georga Fridriha Hendla (HVV 48). Ova Hendlova gradska (a ne crkvena) Pasija pomogla je J.S.Bahu da napravi sinteza "stylus luxurians communis" i "stylus luxurians theatralis".

Bartold Hajnrih Broks je bio uticajni nemački pesnik koji je preradio tradicionalni oblik oratorijuma za strast: Rajnhard Kajzer (1712., Hamburg), Georg Fridrih Hendl (1719., London), Georg Filip Teleman (1716., Frankfurt, 1722., Hamburg), Johan Mateson (1718., Hamburg), Johan Fridrih Faš (1723., Greiz), Gotfrid Hajnrih Štolcel (1725., Gotha), Christoph Gottlieb Fröber (1729., Lajpcig), Maximilian Zeidler (1729., Nürnberg), Johann Jacob Schwarz (1730., Nürnberg), Johann Balthasar Christian Freislich (1750., Danzig ), Jacob Schuback (1750., Hamburg), Paul Steiniger (1750., Nürnberg)  i Johan Kaspar Bahofen (1759., Cirih) - ove pasije su muzički postale poznate daleko izvan gradova gde su izvedene. Johan Sebastijan Bah se potrudio da svojom rukom prepiše velike delove Hendlove Strasti Brokes. J.S.Bah je takođe kasnije izveo Hendlove i Telemanove postavke Strasnosti Brockes u Lajpcigu, i uključio arije iz Hendlove postavke u Strasti po Jovanu (1724., Lajpcig) i Passion St Mark.

 

Tekst se zasniva na događajima iz strasti u četiri biblijska jevanđelja, posebno na poglavljima od 26. do 27. Jevanđelja po Mateju. Nakon uvodnog refrena („Da me oslobodi užeta mojih greha, moj Bog će biti vezan“), obrađuju se sledeći događaji: Tajna večera, hodanje do Sionskoj gori, molitva u Getsemanskom vrtu, hvatanje, ispitivanje pred Sanhedrinskim sudom, Petrovo poricanje, predaja Pilatu, suđenje Pilatu, ruganje, raspeće i smrt Isusa. Završni hor je utešno ispovedanje Hrista, koji je svojim stradanjem iskupio svet.

 

Tip građanskog pasionskog oratorijuma sa potpuno prepisanim tekstovima, za razliku od starijeg oblika oratorske pasije, koji je obrađivao biblijsku pasionsku priču u velikoj meri zasnovan na biblijskom tekstu, nastao je u Hamburgu početkom 18. veka. Pošto je tamošnja opera bila zatvorena za vreme Passiona, muzičari koji su tamo bili zaposleni u operi imali su vremena za druge poslove i tako su mogli da pišu za potrebe crkve. 1704. Rajnhard Kajzer je tamo napisao svoj oratorijum "Krvavi i umirući Isus" na osnovu teksta Kristijana Fridriha Hunolda (Menantes). Ovaj libreto je bio preteča Brokesove poezije, koja se prvi put pojavila 1712. Brokes je u preliminarnom izveštaju objasnio svrhu svog teksta: S jedne strane, trebalo je da ponudi građanima Hamburga „dozvoljenu zabavu“ tokom Strasne nedelje, a sa druge strane, trebalo je da posluži kao „pouka“. Prvu postavku je iste godine uradio Rajnhard Kajzer izvedena je pred više od 500 slušalaca, uključujući (kako kaže Brokes) „ne samo celokupno strano plemstvo, sve ministre i stanovnike zajedno sa svojim damama, već i većinu najuglednijih građana Hamburga.

*

https://www.youtube.com/watch?v=GYXaPafdujA&list=OLAK5uy_nVTATSJ8JvVAFxGPhjIzrcG1gTH4jxvas

Reinhard Keiser - The Brockes-Passion: 1. Chor. "Mich vom Stricke meiner Sünden" (Chor gläubiger Seelen)  ///Komplet od 97 delova///

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Rxw1DJVUPQo&t=935s

George Frideric Handel | Brockes Passion HWV 48

 

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=3Fil2t6lLb0

Telemann - Brockes-Passion, TWV5:1 | René Jacobs Akademie für Alte Musik Berlin

 

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=nv7lz9ohFfM

Fasch - Passio Jesu Christi (Pasion de Brockes) FWV F:1

Odlično napisano i odlično izvedeno Fašovo delo! Učenik Johana Kunaua, takođe pod jakim uticajem Georga Filipa Telemana, Faš je često razmišljao van baroknih okvira i imao je jedinstveni individualni stil koji je naglašavao raznolikost. Pored značajnog skraćivanja B.H. Brokesovu pesmu, J.F.Faš je takođe izvršio izmene na nekoliko recitativa i dodao pet korala i dve arije u tekst koji nedostaju u Brokesovom libretu. Ove promene daju delu konvencionalniju i kohezivniju strukturu u skladu sa nemačkom liturgijskom tradicijom Pasijona iz 18. veka, gde je svaki deo uokviren koralima.

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=zMf9XDQBAaI

Bach - St John Passion BWV 245 - Van Veldhoven | Netherlands Bach Society

 

 

Zoran Stokić

18.01.2024.

СРЕДА, 17. ЈАНУАР 2024.

 

Kina: Kako Komunistička partija učestvuje u provodadžisanju

 

 

Vlasti u Kini doprinose pritisku na mlade Kineze da se venčavaju i rađaju decu.

 

IZVOR: BBC UTORAK, 16.01.2024. | 19:15

 

Sve više mladih u Kini okreće glavu od braka i dece/Getty Images

Čen je bila na više od dvadeset "sastanaka naslepo", a sve ih je ugovorila njena majka.

 

Neki su bili lošiji od drugih, kaže ona, zato se čini da većina muškaraca ne može da prihvati uslov koji im ona postavlja - ne želi da ima decu.

 

"Imati bebu je veoma zamorno, a i ne volim bebe", kaže Čen, žena u kasnim dvadesetim, koja je pristala da govori za BBC otkrivajući samo prezime.

 

"Ali nemoguće je naći muškarca koji ne želi decu. Kad muškarac nema decu… To je kao da ste ga ubili."

 

Uprkos nizu neuspešnih sastanaka, pritisak porodice na Čen da se uda nije popustio.

 

Maltene će "eksplodirati" od njega, kaže.

 

Nisu samo Čenini roditelji ti koji žele da se ona uda i ima decu.

 

Dok broj brakova i dece u Kini strmoglavo opada, Komunistička partija apeluje na milione mladih žena i muškaraca da preokrenu taj trend.

 

Prošle godine je populacija Kine doživela pad po prvi put za 60 godina, a stopa nataliteta spala je na rekordno niske grane.

 

Broj registrovanih brakova - 6,83 miliona, nije bio toliko nizak još od 1986. godine, od kada se vodi statistika.

 

Obeshrabreni padom ekonomije i rastom nezaposlenosti, mladi Kinezi takođe odustaju od tradicionalnih izbora koje su pravili njihovi roditelji.

 

Rezultat je glavobolja za Partiju i stanje daleko od "nacionalnog preporoda" na koji je pozvao lider zemlje Si Đinping.

Zvaničnici 'ne shvataju tu muku'

Broj sklopljenih brakova u Kini 2022. godine je najniži od kada se vodi statistika/Getty Images

Zabrinutost je stigla i do Si Đinpinga, koji je nedavno održao govor o potrebi da se "neguje nova kultura braka i rađanja".

 

Govorio je i o "učvršćivanju smernica" za oblikovanje stavova mladih o braku, deci i porodici.

 

Nije da se kineski zvaničnici ne trude.

 

Širom zemlje, zaposleni u državnoj službi su se angažovali da podstaknu mlade da se venčavaju, ostaju u braku i rađaju decu.

 

Početkom godine, gradić u istočnoj pokrajini Džeđang najavio je da će ponuditi parovima 1.000 juana (137 dolara) kao "nagradu", ako mlada ima 25 godina ili manje.

 

To je zapanjilo i razljutilo meštane koji su nazvali lokalnu vlast slepom za stvarne probleme, ukoliko misle da tako mala suma novca može da ima uticaja na tako krupnu odluku.

 

Na drugim mestima, zvaničnici su insistirali na "tridesetodnevnom periodu hlađenja glave" pre traženja rastave ili razvoda.

 

To je dovelo do zabrinutosti povodom ograničavanja ličnih odluka i potencijalnog nanošenja štete ženama koje su na meti nasilja u porodici.

 

U ruralnim oblastima, gde sve više i više muškaraca ima problem da pronađe nevestu, vlasti poručuju ženama da prestanu da traže od muškaraca da unose imovinu u brak.

 

Kao ni drugi "podsticaji", ni ovo nije upalilo, kaže ekonomista Li Đingkui.

 

Čak i ako ne moraju da daju miraz, muškarci i dalje moraju da se bore za mladu, kaže on.

 

"Ima drugih načina da se bude konkurentan, kao što su kuće, automobili i puki bolji izgled."

 

Eksperti kažu da kinesko liderstvo koje je u ubedljivoj većini muško ne može da shvati motivaciju za ove izbore mladih ljudi, a pogotovo žena.

 

Najviše telo za donošenje odluka u Kini, partijski sedmočlani Stalni komitet Politbiroa, decenijama su činili isključivo muškarci.

 

Prvi nivo ispod, sa više od 20 mesta, imao je samo jednu članicu u poslednje dve decenije, sve do oktobra prošle godine.

 

Njihovi napori često doživljavaju podsmeh na internetu - kritikuju ih da nemaju veze sa realnošću, pa i da su površni.

 

"Praktično svi zvaničnici vlade imaju supruge, ne shvataju oni tu muku", kaže Li.

 

Pogledajte video: Obuke za dadilje u Kini popularne, uprkos padu nataliteta

 

 

Ljubav danas više nije luksuz

Mlade Kineskinje kažu da rađanje više nije obaveza, nego izbor/Getty Images

Mlade Kineskinje kažu da rađanje više nije obaveza, nego izbor/Getty Images

Stručnjaci kažu da kinesku populaciju samaca čine dve nespojive grupe - urbane žene i ruralni muškarci.

 

Ruralni muškarci se bore sa ekonomskim očekivanjima, kao što su situiranost i sigurni poslovi, koji bi im omogućili da izdržavaju porodicu.

 

A to, zauzvrat, čini se, osnažuje žene u ruralnim oblastima da duže razmišljaju o izboru partnera.

 

"Kad sam otišla kući za Kinesku novu godinu, osećala sam se sjajno što sam žena na kineskom ruralnom bračnom tržištu", kaže dvadesetosmogodišnja Keti Tian koja radi u Šangaju.

 

Ona kaže da se brinula da će biti smatrana "pomalo starom" u severnoj pokrajini Anhuej, gde su žene obično već udate do 22. godine.

 

Ali ustanovila je da je upravo suprotno.

 

"Ja ne moram da imam ništa, a muškarac mora da ima kuću i kola, kao i da plati veridbu i miraz. Osećala sam se kao kraljica na bračnom tržištu."

 

Urbane žene, s druge strane, kažu da ih brine sve veći jaz između onoga kako one doživljavaju brak, a kako ostatak društva.

 

"Ne osećam nervozu iznutra", kaže Čen. "Sva moja nervoza potiče od spolja."

 

Za razliku od generacije njenih roditelja, kad je život bio težak, a ljubav luksuz, muškarci i žene sada imaju više opcija, kaže ona.

 

"Naša ideja sada je da je u redu nemati bebe i da to više nije dužnost koju moramo da ispunimo."

 

Žene takođe ističu da, poput sveta oko njih, kampanje vlade se usredsređuju na žene i zanemaruju odgovornost muškaraca kao partnera.

 

Nejednaka očekivanja ih takođe odvraćaju od ideje da postanu roditelji.

 

Čen kaže da je jedan od razloga što ne želi da ima decu to, što gleda kako je prijateljici koja je majka.

 

"Njeno drugo dete je veoma neposlušno. Svaki put kad odem u njenu kuću osećam se kao da će eksplodirati i da će se urušiti tavanica."

 

Mlade, neudate žene kažu da se pribojavaju neravnopravne raspodele obaveza oko brige o deci/Getty Images

Mlade, neudate žene kažu da se pribojavaju neravnopravne raspodele obaveza oko brige o deci/Getty Images

U Kini "odgajanje dece kao da vam je suprug umro" postala je uobičajena fraza među mladim majkama.

 

To znači da muževi ne rade ništa da pomognu ili ne dele obaveze ravnopravno sa suprugama.

 

"Svi oženjeni muškarci koje znam misle da je njihova odgovornost u porodici samo da zarađuju novac", kaže tridesettrogodišnja naučnica, koja nije želela da otkriva ime.

 

"Majke osećaju krivicu kad nisu sa decom, čak misle da nije u redu ostati napolju do kasno. Ali očevi nikad ne osećaju krivicu."

 

Partija, međutim, nije pokazala nikakav nagoveštaj da smatra da je neravnopravnost među izazovima koje treba da pobede, kako bi povećali broj brakova.

 

A mladi Kinezi jasno stavljaju do znanja da ih zvaničnici neće tako lako pridobiti.

 

Kad govore o socijalnim pritiscima sa kojima se suočavaju, oni često ponavljaju slogan koji je postao popularan za vreme kontroverznog korona karantina u Šangaju.

 

"Mi smo poslednja generacija", bile su reči kojima su se mladi protivili strogim ograničenjima.

 

 

***

Komentar

***

 

 

U despotskoj  paradigmi države i društva, komunizam je samo jedan od modusa, čoveku SREĆU određuju USREĆITELJI, naravno urećitelji vas čine "srećnim" po svojim sopstvenim merilima. Despotija=birokratska država 3 grane vlasti nisu razdvojene, tu ništa nije autonomno, čak ni naši životi, sve je u funkciji samovolje "despotskog  aparata". U građanskoj paradigmi - čovek - sam sebi određuje sreću. Sticajem niza slučajnosti od ranog srednjeg veka u Evropi se pojavilo višecentrično duštvo: kralj, atistokratija, crkva, gradovi. Motor razvoja su gradovi. Za razliku od antičkih sada je grad u centru imao tržnicu, ekonomsku delatnost; građani se dive trgovcima i zanatlijama ali i umetnicima koju su uradili spomenike, divili su se gotskim crkvama, školama, kulturi. Grad ne čine zidine već ljudi koji u njenu žive; planska izgradnja gradova, briga o otpadnim vodama, kanalima, ulicama; Grofovi i biskupi im dodeljuju povelje slobode, građani mogu sami da biraju upravu grada, učestvuju u organizaciji života u njemu, kroz “juriste”, komune, gradski “porez”. Na to se korak po korak nadovezuje - "Galantna Evropa"! Galantne: nauke, poezija,..., muzika, umetnost, moda; način življenja, razumevanje, učenost, dobar sud, učtivost, različitost  i radost. Galantnost je postala kvintesencija, nova prirodnost i sloboda, posebno u načinu na koji polovi međusobno komuniciraju. Početkom 18. veka, galantni građanin - elegantan, kulturan, sa vrlinama - živi po svojim merilima.

 

Zoran Stokić

17.01.2024.

УТОРАК, 16. ЈАНУАР 2024.

 

Lista gradova u svetu sa najviše i najmanje stresa

 

LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 16. jan 202412:17 Shutterstock/sladkozaponi

Gde se u svetu nalaze najstresniji gradovi, a gde oni sa najmanjim nivoom stresa?

Najstresniji gradovi na svetu

Gradovi sa najvećim stresom na  svetu rangirani su na osnovu faktora kao što su nivoi zagađenja vazduha, zelene površine i LGBTQ+ ocena bezbednosti.

Rezultati pokazuju da geografski položaj može da utiče na nivo stresa, pri čemu se devet od 10 najboljih gradova nalazi u Aziji.

Svetski gradovi sa najviše stresa su:

Mumbaj, Indija

Ocena: 6,85/10

Finansijska prestonica Indije je najprometniji i najveći grad u zemlji i, na osnovu faktora koji se koriste, grad sa najvećim stresom na svetu.

Mumbaj je grad u kom 83 odst  stanovništva živi u siromaštvu.

Ovaj grad takođe ima jedan od najnižih indeksa čistoće, sa samo 24,31, što je neznatno opadajući u odnosu na prošlogodišnji rezultat od 24,38. To ga čini indijskim gradom sa najslabijem ocenom na list, iza Kalkute i glavnog grada Delhija, piše TomTom.

Bangalor, Indija

Ocena: 6,80/10

Popevši se za sedam mesta u odnosu na prošlu godinu, Bangalor je drugi indijski grad od tri sa ove liste.

Uprkos niskim troškovima života u gradu, više od 80 odsto stanovništva živi u siromaštvu, što je pad od četiri odsto u odnosu na prošlu godinu, a 17,46 odsto ljudi u gradu troši više od 10 odsto svog prihod domaćinstva na zdravstvene troškova, čineći život u Bangaloru finansijski veoma stresnim.

Najrobi, Kenija

Ocena: 6,77/10

Treće mesto je novi unos na listi, glavni grad Kenije, Najrobi. U ovom gradu 91 odsto stanovnika grada živi u siromaštvu. Takođe je jedan od najstresnijih gradova za LGBTQ+ zajednicu, sa bezbednosnom ocenom 62 za svoju, posleTeherana i Dubaija.

 

Gradovi sa najmanje stresa na svetu

Ovi gradovi su najmanje pod stresom od svih svetskih gradova, na osnovu nivoa zagađenja, LGBTQ+ bezbednosti, čistoće i troškova života.

Većina od 10 najvećih gradova na svetu sa najmanje stresa nalazi se u Evropi, a Beč je najviše rangiran. Sa izuzetkom Dubaija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, piše u svom blogu William Russell.

Najmanje stresni gradovi na svetu su:

Beč, Austrija

Ocena: 2,67/10

Popevši se sa drugog mesta prošle godine, Beč je grad sa najmanje stresa na svetu. U glavnom gradu Austrije niko od stanovništva ne živi sa manje od 6,50 dolara dnevno, što je manje u odnosu na samo jedan odsto prošle godine.

Pored nepostojeće stope siromaštva, troškovi života u Beču su pristupačniji od onih u većini gradova. Samac bi potrošio 977 eura mesečno na troškove života bez stanarine. Uprkos ovoj niskoj ceni, ovo je i dalje povećanje od 27 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Bečki LGBTQ+ bezbednosni rejting je 309, veći od većine gradova na listi i veći za devet poena u odnosu na 2022.

Takođe ima drugu najvišu ocenu čistoće od bilo kog grada  koja je 83,75.

Minhen, Nemačka

Ocena: 2,79/10

Zauzevši drugo mesto ove godine, Minhen se rangira kao jedan od gradova sa najmanje stresa. Glavni grad Bavarske ima jednu od najnižih stopa siromaštva, pri čemu niko od njenih stanovnika ne živi sa manje od 6,50 dolara dnevno.

Troškovi života u Minhenu iznose 1.056 eura mesečno za jednu osobu, sa 870 eura 2022. godine.

Minhen je drugi najbolji grad po kvalitetu zelenih površina i parkova, pao je sa prvog mesta prošle godine. Ima ocenu kvaliteta zelenih površina od 84,96, što je manje od 83,38, kolika je bila u 2022.

Ocena čistoće Minhena pokazuje da je to četvrti najčistiji grad na listi.  Grad je postigao ocenu 80,28, što je takođe niže od prošlogodišnjeg rezultata od 82,42.

Edinburg, Velika Britanija

Ocena: 2,98/10

Edinburg zauzima treći mesto na listi. Ovo je grad sa najmanje stresa, sa ukupnom ocenom 2,98 od 10. Visoko rangiran u celom svetu, škotska prestonica ima više bodova od većine za svoju LGBTQ+ bezbednost, sa ocenom od 342.

Kvalitet zelenih površina je takođe visoko ocenjen i to sa 82,26.

 

***

Komentar

***

 

Napredak u Evropi je započeo sa višecentričnim društvom u ranom srenjem veku: kralj, atistokratija, crkva, gradovi. Motor razvoja su gradovi. Za razliku od antičkih sada je grad u centru imao tržnicu, ekonomsku delatnost; građani se dive trgovcima i zanatlijama ali i umetnicima koju su uradili spomenike, divili su se gotskim crkvama, školama, kulturi. Grad ne čine zidine već ljudi koji u njenu žive; planska izgradnja gradova, briga o otpadnim vodama, kanalima, ulicama; Grofovi i biskupi im dodeljuju povelje slobode, građani mogu sami da biraju upravu grada, učestvuju u organizaciji života u njemu, kroz “juriste”, komune, gradski “porez”. U Sijeni, Libeku, Kelnu, Brižu, Veneciji,..., trgovci grade prve gradske bolnice, gradskih većnice, svetovne škole. Na to se korak po korak nadovezao galantan stil - "Galantna Evropa"! Galantne nauke, galantna poezija,..., galantni romani, umetnost  galantnog razgovora i galantna muzika uopšte - Galantni modni i stilski ideal - od dobrog načina da se nešto radi, od načina življenja, razumevanje, učenost, dobar sud, učtivost, različitost  i radost - pojavio se u Evropi u drugoj polovini 17. veka. Galantnost je postala kvintesencija, nova prirodnost i sloboda, posebno u načinu na koji polovi međusobno komuniciraju. Početkom 18. veka, galantni čovek je bio moderan građanin - elegantan, kulturan i sa vrlinama. Sam je sebi određivao sreću. Za razliku od despotskih kultura (a tu spada i komunizam) gde čoveku srećuo određuju USREĆITELJI, po merilima usrećitelja.

Zoran Stokić

16.01.2024.

 Fajnenšel tajms analizira: Zašto je EU meka prema Srbiji

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 13. jan 202418:01 Reuters/Marko Đurica

 

 

Zašto Evropska unija (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) posvećuju veliku pažnju Srbiji, analizira časopis Fajnenšel tajms (Financial times).

FT navodi tri osnovna razloga.

Prvo, po geografskoj veličini i broju stanovnika, to je najveća država na tom području poznatom, od raspada komunističke Jugoslavije, kao „Zapadni Balkan“.

Drugo, ovo područje je devedesetih godina prošlog veka bilo poprište najnasilnijih ratova u Evropi posle 1945. godine, sve do invazije Rusije na Ukrajinu. Ratovi su se vodili u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu (Srbiji). Ekstremni srpski nacionalizam bio je u središtu tih ratova, a i dalje je faktor u borbi za vlast širom regiona.

Treće, ovo područje je fokus geopolitičke konkurencije između zapadnih zemalja, Rusije i Kine. Više od svojih suseda, Srbija nastoji „da se igra“ sa EU i SAD protiv Moskve i Pekinga – oslanjajući se na tradiciju nesvrstanosti koju je proslavio Josip Broz Tito, pokojni jugoslovenski vođa.

Na kraju, EU je nominalno posvećena proširenju svog članstva uključivanjem Srbije i njenih suseda, kao i zemalja izvan regiona kao što su Moldavija i Ukrajina. Međutim, Srbija je daleko od ispunjavanja uslova za članstvo u EU i postoje dobri razlozi za sumnju da li desničarsko-nacionalističko rukovodstvo u Beogradu zaista želi da se pridruži klubu.

Znajući to, EU i SAD su se kladile na Srbiju kao korisnog partnera iz drugih razloga – kontrole migracija, strateške ekonomske saradnje i sprečavanja tenzija na i oko Kosova koje bi mogli da destabilizuju širi region.

Goran Srdanov/Nova.rs

Nepošteni izbori

Nijedna država zapadnog Balkana nije savršena demokratija, ali Srbija se izdvaja po tome što su njeni nedostaci slični onima koje EU smatra uvredljivim u Mađarskoj, članici bloka koja svojim ponašanjem deluje kao da je zalutala u EU.

Poput Viktora Orbana, mađarskog premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić praktikuje oblik vladavine moćnika prožet kulturnim konzervativizmom, prijatnim vezama sa Rusijom i Kinom i podrškom nacionalnim manjinama u inostranstvu (Mađari u Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini, Srbi u Bosni i na Kosovu).

U članku za Karnegi institut, Dimitar Bečev je ove nedelje napisao:

„Čovek bi pomislio da je zemlja odavno krenula dalje od padova iz 1990-ih. Međutim, bar kod nekih Srba osećaj je da je sat vraćen u doba bivšeg predsednika i moćnika Slobodana Miloševića“.

Pošto što su Vučić i njegova vladajuća partija predvidivo odneli pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji 17. decembra, EU je izdala nešto što je zvučalo kao strogi ukor, ali je u stvari bio lagani udarac po zglobu.

Evropski komesari Žozep Borel i Oliver Varhelji su posle održanih izbora rekli:

„Sa zabrinutošću zaključujemo da izborni proces zahteva opipljivo unapređenje i dalju reformu, jer je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u srži procesa pridruživanja Srbije EU… Takođe očekujemo da nadležni organi na transparentan način prate verodostojne prijave o nepravilnostima na izborima“.

Reuters/Marko Đurica

Ova izjava jedva da je zagrebala površinu mana srpske politike i javnog života. Oni prevazilaze pogrešne izborne procedure, iako su ozbiljne.

Marta Spala, politikolog u varšavskom „Centru za istočne studije“, objavila je dve analize, u maju i decembru, koje dotiču srž stvari.

U maju je pisala o „sistemskim problemima srpske države, uključujući slabost njenih javnih institucija koje su podređene interesima vladajućih partija, sveprisutnu agresiju u javnom prostoru, korupciju i veze između vlasti i organizovanog kriminala“.

Posle decembarskog glasanja, ona je primetila:

„Izbori su učvrstili hegemonističku poziciju predsednika Aleksandra Vučića i potvrdili efikasnost njegovih partijskih struktura u održavanju kontrole nad društvom. U ovoj situaciji ne mogu se održati potpuno demokratski izbori“.

Izvor: N1 Beograd

Korupcija, organizovani kriminal i „srpski svet“

SAD su u julu 2023. godine uvele sankcije Aleksandru Vulinu, koji je bio na čelu Bezbednosno informativne agencije (BIA), zbog navodne umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, promet narkotika, veza sa Rusijom i „promovisanje etnonacionalističkih narativa koji podstiču nestabilnost u Srbiji i region“.

Kakvi su to narativi?

Pod Vučićem, koji je vladao Srbijom kao premijer (2014 – 2017) i predsednik (od 2017. do danas), vlasti su promovisale pseudofilozofsku ideju srpskog sveta, odnosno srpskog političkog i kulturnog sveta.

Ovaj prozračni, ali opasan koncept podseća na promociju dalekosežnog ruskog sveta ili ruskog sveta od strane predsednika Vladimira Putina. Moskva i Beograd polažu pravo i dužnost da „zaštite“ etničke Ruse i Srbe koji žive van matične zemlje.

U Ukrajini smo videli kuda to vodi. Postoje paralele sa Bosnom, gde rukovodstvo bosanskih Srba nastoji da potkopa organe državne vlasti, i sa Kosovom, gde je u septembru izbilo nasilje i gde su SAD upozorile na gomilanje srpskih oružanih snaga u blizini granice.

Lagano sa Srbijom: Migracije, litijum, Kosovo

Jedan od razloga zašto EU umanjuje svoje poteškoće sa Srbijom je taj što vlade strahuju od povratka izbegličke i migrantske krize koja je zahvatila jugoistočnu Evropu i potresla samu EU 2015-2016. godine. U očima Brisela, saradnja Srbije je ključna za sprečavanje ponavljanja te epizode.

U martu, Ilva Johanson, komesarka EU za unutrašnje poslove, posetila je Beograd i pohvalila srpske vlasti zbog odvraćanja neregularnih migranata.

Ona je napomenula da će se predstavnici Fronteksa, agencije EU za kontrolu granica, pridružiti srpskoj policiji u patroliranju granica zemlje sa drugim državama koje nisu članice EU, kao što su Bosna i Severna Makedonija.

Saradnja u oblasti migracija bila je glavna tema posete italijanske premijerke Đorđe Meloni Beogradu u decembru.

Za italijansku vladu, malo je pitanja hitnijih od suzbijanja neregularnih migracija – a to znači održavanje dobrih odnosa sa Srbijom, kako Maja Bjeloš objašnjava u članku za italijanski „Institut za međunarodne političke studije“.

N1

Litijum

Iako je privreda Srbije relativno mala, zemlja ima jedno od najvećih poznatih nalazišta litijuma u Evropi, minerala neophodnog za proizvodnju baterija za električna vozila.

Komesar EU Maroš Šefčovič potpisao je u septembru 2023. godine sa Vučićem pismo o namerama o partnerstvu EU i Srbije u baterijama i kritičnim sirovinama, uključujući litijum.

Kao što ovaj dokument Evropske komisije navodi, postoji “eksplozivni rast potražnje” za litijumom. Zeleni planovi tranzicije EU zavise od sigurnog pristupa ovim kako ih nazivaju „kritičnim rudama“.

Srbija bi bila najpogodniji dobavljač – iako bi to značilo obnavljanje projekta kopanja litijuma koji je otkazan 2022. posle protesta zbog potencijalnog uticaja na životnu sredinu.

Kosovo

Treći razlog za mek pristup EU Srbiji je Kosovo, bivša srpska pokrajina sa etničkim albanskom većinom. Zemlje koje ne priznaju samoproglašenu nezavinost Kosova su osim Srbije, Rusija, Kina kao i pet država EU.

I za Evropljane i za Amerikance, sukob u jugoistočnoj Evropi bio bi krajnje nepoželjan u vreme kada je saveznička podrška Ukrajini pod pritiskom i rizici kineskog delovanja protiv Tajvana su uvek prisutni.

U drugom članku za „Karnegi Evropa“, Bečev tvrdi da su EU i SAD poslednjih godina težile da Vučića tretiraju kao „odraslu osobu“ odnosno ravnopravnog partnera, što je ključ kompromisa koji bi uključivao srpsko priznanje Kosova u zamenu za autonomiju za srpsku manjinu na Kosovu.

To je kako navodi bio pravi put, ali osim lidera iz Prištine koji nisu podržavali rešavanje vitalnog pitanja za Srbe, a to je loklana samouprava, ni Vučić nije pokazao previše znakova da se oduži za poverenje i status koju su mu zapadni lideri pružili, kako bi se došlo do postizanja kosovskog rešenja.

Srpski poslovi sa Rusijom i Kinom

U međuvremenu, Vučić je odbio da se pridruži zapadnim sankcijama Moskvi. Srbija i Rusija su čak potpisale spoljnopolitički sporazum u septembru 2022. godine kada je Putinova invazija na Ukrajinu bila u punom jeku.

Kao još jedan znak diplomatske distance Beograda od EU i SAD, Srbija i Kina su u oktobru postigle sporazum o slobodnoj trgovini koji uključuje prostor za vojnu saradnju.

Sve u svemu, postavlja se pitanje: da li napor Zapada da konstruktivno radi sa Vučićem donosi neku stvarnu korist? Što se tiče kvaliteta srpske demokratije, prozapadne spoljne politike i traženja dogovora o Kosovu, odgovor bi bio odlučno „ne“.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nezadovoljavajuća analiza, zašto? Autori, kao uostalom celokupna politička elita na Zapadu, prave principsku grešku (čak ih ni komunizam i fašizam nisu opametili)  oko modela država. Postoje samo dva modela (i nešto malo varijacija oko ta dva modela) jedno je građansko demokratsko društvo (tri grane vlasti razdvojene, mediji  su autonomni)  a drugo su despotije. 80% država u svetu su despotske a 20% demokratske. Despotija=birokratska državagde tri grane vlasti nisu razdvojene, mediji nemaju autonomiju, u tim državama ništa nije autonomno, čak ni naši životi, sve je u funkciji samovolje "despotskog  aparata"; na delu je fatamorgana, pravljenje PRIVIDA kao to nisu despotije. U mnogim od tih država postoji parlement i stranke, ali vlast nije u parlamentu. Pereto je 1922 savetovao Musolinija da dopusti da parlament nastavi da postoji samo u drugačijem obliku kako bi stabilizovao vlast - mase koje su sklone "slobodi" i "demokratskim osećanjima" – "najbolje je neutralisati organom (parlamentom) koji im daje iluziju učešća u državnoj vlasti"; ali vi "nevidljivim propisima" prenesite moć iz parlamnta na "elitni klub". Nije potpuno ukidanje parlamenta ono što novu državu čini jakom, već prenošenje ovlašćenja odlučivanja sa parlamenta na uži krug „elitu“ koji se ne sastaju u javnosti.

 

Zoran Stokić

13.01.2024.

 

Kraljevi, kneževi, šeici: Neki imaju apsolutnu moć, a neke voli štampa

 

 

SVET Autor: DW 13. jan 202415:49 Ritzau Scanpix/Mads Claus Rasmussen via REUTERS

 

 

U vreme kada Danska dobija novog kralja, podsećamo vas da monarsi „vladaju“ u dvanaest evropskih zemalja. U ostatku sveta ima kraljeva, careva, emira i sultana – neki zbilja još imaju apsolutnu moć.

 

Stiže nova smena generacija u jednoj od sedam evropskih kraljevskih kuća koje još vladaju. Nakon Holandije i Belgije (2013), Španije (2014) i Velike Britanije (2022), sada je na redu Danska.

 

Onde će kraljica Margareta Druga (83) u nedelju 14. januara predati tron posle 52 godine. Novi kralj biće njen sin Frederik, prenosi DW.

 

kraljevska porodica

Time se prati trend – osim u Velikoj Britaniji, monarsi retko umiru na čelu zemlje. Sve češće presto predaju ranije.

 

Frederiku je već 55 godina i za ovaj dan se sprema ceo život. Kako kaže njegova biografkinja, Frederik dugo nije hteo takav život. „Neću da budem kralj“, navodno je kao dete govorio dadilji.

 

Ali, buntovnička vremena su odavno prošla. Sa svojom suprugom Meri, koja dolazi iz Australije, Frederik se pobrinuo za potomstvo kraljevske kuće. Osamdeset odsto Danaca zadovoljno je svojim prestolonaslednikom.

 

Smena se čeka u još dve skandinavske zemlje. Švedska princeza Viktorija trebalo bi da nasledi oca Karla XVI koji je na tronu pola veka. Norveški princ Hakon uslediće posle svog oca Haralda V (86) koji se, zbog lošeg zdravlja, jedva pojavljuje u javnosti.

 

Vatican Media/­Handout via Reuters

Papa je najjači

Sve kraljevske kuće Evrope imaju tek reprezentativnu ulogu, nijedna nema pravu političku moć. To važi i za vojvodu u Luksemburgu i kneza u Lihtenštajnu.

 

Doduše, knez Albert koji vlada Monakom je donekle izuzetak – on ima šira ovlašćenja. Andorom pak vladaju dva kneza – jedan je uvek španski biskup, drugi – francuski predsednik. Dakle, Emanuel Makron je pomalo i knez.

 

Pravi izuzetak u Evropi je jedina izborna monarhija – Vatikan. Papa Franja nije samo verski poglavar svetskih katolika, već i apsolutni vladar najmanje države sveta, smeštene usred Rima.

 

Život kao sapunica

„Mislim da većinu građana država sa monarhističkim uređenjem njihova monarhija zabavlja“, kaže istoričarka Monika Vajnfort, odlična poznavateljka plemstva.

 

Kako je rekla, ni u jednoj od monarhija nema ozbiljnih nastojanja da se pređe na republiku, iako tu i tamo ima sitnih protesta.

 

Kraljevske kuće danas žive od tradicije, ali i interesovanja žute štampe za dvor, od skandala ili skladnog porodičnog života koji se nekad predstavlja kao život običnih ljudi, a nekad suprotno, uz puno pompe.

 

„Naš život je čista televizijska sapunica“, rekao je današnji britanski kralj Čarls ranije. Njegov otac Filip je dinastiju Vindzora nazvao firmom koja dobija poreski novac, a zauzvrat treba da isporuči lepe slike i bude uzor.

 

Neki monarsi stvarno vladaju

Nešto više od petine država (22 odsto) na svetu su monarhije. U četrnaest država van Evrope je engleski kralj i dalje zvanično vlast, recimo u Kanadi ili Australiji. Japan je jedino preostalu carstvo.

 

U pet zemalja monarh ima apsolutnu vlast bez ikakve parlamentarne ili sudske kontrole – Brunej, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Svazilend.

 

Azijska država Malezija je jedina velika izborna monarhija. Onde sultani devet provincija biraju kralja – to je trenutno Abdulah Šah. U Ujedinjenim Emiratima se na mestu vladara rotiraju emiri različitih emirata.

 

Na Bliskom istoku, doduše, nema bulevarske štampe koja bi otkrivala skandale sa dvora ili se usudila da kritikuje monarhe.

 

U Evropi je pak interesovanje ogromno. Britanska kraljevska kuća je „lider na tržištu“, interesovanje za njihovu blago disfunkcionalnu porodicu nikada ne jenjava.

 

„Fascinacija počiva na spektaklu u svakodnevnom“, rekla je Monika Vajnfort. Monarsi, kaže, rade obične stvari – venčavaju se, podižu decu, umiru – ali u luksuzu, uz rituale, uz kočije, uniforme, raskošne haljine i dvorce.

 

Bogati i „siromašni“ kraljevi

Najbogatiji kralj je onaj tajlandski, Rama X, čiji imetak američki magazini procenjuju na 30 do 43 milijarde dolara. U Evropi je to lihtenštajnski knez Adam Drugi sa 3,5 milijardi dolara. Kralj Čarls ima nešto manje od dve milijarde dolara privatne imovine.

 

Danska kraljica Margareta će svom sinu u nedelju prepustiti prilično mršavih trideset miliona dolara. Najubogiji monarh Evrope je španski kralj koji jedva ima deset miliona dolara.

 

 

***

Komentar

***

 

U 1688/89 unutrašnja politika VB je reorganizovana. Sa slavnom revolucijom dolazi Vilim III, nizozemski aristokrat i protenstant, knez Oranski, stadtholder nizozemske republike, kralj Engleske, Irske i Škotske; on u VB uvodi slobodu štampe po holandskom modelu. 1701., zakonom - "Act of Settlement" - ograničena je i moć kralja u vođenju ratova pri čemu je za odobravanje novčanih sredstava za vođenje rata bila potrebna saglasnost  parlamenta; osigurana je nezavisnost  sudstva od eventualne kraljeve samovolje. Kruna je polako postala ceromonijalna institucija, vlast je u rukama vlade, sudstva, parlamenta. Druga strana političe vlasti u demokratskim državama je što su se partije i političari pretvorili u – poslovne institucije; zanimanje: "političar". "Politička birokratska aristokratija"  je vremenom urušilo samu demokratiju. Birokratija je na samo korak do one u Despotskim državama. ? Birokratska=despotska je država – "satni mehanizam" - slučjno je stvorena u prvoj civilizaciji u Sumeru i održava se u brojnim državama na Zemlji do danas; svrha tog mehanizma je da - očuva centralnu vlast - a ne da očuva društvo. Brojni zupčanici i prenosnici međusobno su tako spregnuti da sve institucije te države - upregnu narod u jednu - "beskonačnu radnu mašinu", koju pokreće bič birokratije, a čija je - jedina svrha postojanja - to da su "potrošna energija" - pogonsko gorivo - pomoću koje se održava centralna vlast. Ličnosti koje su na čelu tih institucija (koje su sve međusobno  spegnute) su potpuno nebite – satni mehanizam radi – nezavisno od njihovog znanja, morala i sposobnosti.

 

Zoran Stokić

13.01.2023.

ЧЕТВРТАК, 11. ЈАНУАР 2024.

 

Mališić: NIN posredna osveta vlasti za naslovne strane, nova vlasnica nam se pet meseci nije obratila

 

VESTI Autor: N1 Beograd 11. jan 202409:44 4 komentara

 

Donedavna zamenica glavnog i odgovornog urednika NIN-a Vesna Mališić izjavila je u emisiji "Iza vesti" da su uslovi za rad novinara u NIN-u bili teški, ali da su oni nastavljali da rade zbog osećanja profesionalizma i slobode. "Očekivali smo da će ona da nam se obrati, ali se to nije desilo. Pet meseci nam se ona nije obratila. Da ne govorim o tome da je rekla da je NIN dobila na poklon, kao čokoladu, novinu, što je unutar redakcije izazvalo nelagodu i nepoverenje", istakla je Mališić.

Inače, Mališić je prva dala otkaz u Ninu prošle nedelje i odbila je da bude nove koncepcije ovog nedeljnika. Ona je objasnila da je redakcija NIN-a do sada radila u teškim uslovima, zbog politike menadžmenta da se ne primaju novi ljudi i zbog malih plata, ali da su „novinari imali osećanje da imaju slobodu“, pa su nastavili sa radom.

„To je bila najvažnija vrednost koju smo mi čuvali. Zbog toga smo prihvatali i to da budemo skrajnuti iz kompanije. da nemamo reklame i da se sama kompanija ponaša kao da smo neko neželjeno dete. Ali smo bili zbijeni zbog osećanja da radimo nešto po svojoj savesti, po svom profesionalnom razumeavnju stvari, i da radimo u interesu javnosti i slobodno“, istakla je Mališić.

Međutim, dodatni problemi su se javili kada se pojavila nova vlasnica, Jelena Drakulić Petrović. „Bili smo skrajnuti i pre nego što je Jelena Drakulić postala vlasnica. Ali, činjenica je da smo tu novost saznali tako što smo to saznali na ulici. Izašla je vest, zvale su nas kolege, a mi to nismo ni znali. To je bio prvi signal da to nije bilo normalno… Očekivali smo da će ona da nam se obrati, ali se to nije desilo. Pet meseci nam se ona nije obratila. Da ne govorim o tome da je rekla da je ona dobila na poklon, kao čokoladu, novinu, što je unutar redakcije izazvalo nelagodu i nepoverenje“, objasnila je Mališić.

Dodaje da su novinari o gotovo svim novinama koje su se događale unutar redakcije saznavali na ulici, od prijatelja, ili iz drugih medija. „Nedostatak komunikacije sa novom vlasnicom je bio prvi znak da se stvari dešavaju mimo toga da kolegijum i redakcija to zna. Zapošljavali su se novi ljudi, a mi smo godinama tražili sajt – ali to nama nije bilo dozvoljeno. Međutim, odjednom se sajt pojavio, i pojavili su se neki drugi ljudi koji su došli zbog autoriteta NIN-a, oni nisu ništa krivi ni odgovorni… Sve promene koje su se dešavale su se dešavale iza leđa redakcije“, opisuje Mališić.

Nakon što je proradio sajt NIN-a svi su primetili promene, odnosno da se neki tekstovi, kao i Petričićeve karikature tamo ne pojavljuju. kada su pitali zašto, odgovoreno im je da građani treba da kupe NIN- da bi videli to.

Opisuje šta se sve dešavalo: „Smanjivanje uticaja, smanjivanje značaja, trijaža tekstova koji će se pojaviti… Osećali smo da ide proces koji  treba sve nas da učini što beznačajnijim, a na tražištu sve slabijim. Da se podiže sajt koji će biti širi po koncepciji, koji će nešto drugo donositi, i da NIN umre prirodnom smrću“.

Ona je istakla da se nova vlasnica Jelena Drakulić Petrović objavila posle intervjua sa Vučićem, pre Nove godine. „Na kraju je ona došla i sopštila koncept promena,. Donela nam je istraživanja fokus grupa koja su kazala da je ‘NIN uglavnom dosadan’, uglavnom politički deo“, kazala je Mališić i proimetila da su istraživanja pokazala da je nizak stepen interesovanja čitalaca za političke teme i za crnu hroniku, a da je povećano interesovanje za IT, region i sport. I to je bio prostor u kome je jedan politički nedeljnik trebalo da se širi.

„To onda ne bi bio politički nedeljnik, a NIN je, pre svega, politički nedeljnik. Ukoliko politički nedeljnik pretvorite u nešto drugo, onda nema mnesta za ljude koji su do sada tu radili. Mislim da je ideja bila da jedan po jedan čovek ode i da NIN ‘umre’ prirodnom smrću“, podvukla je Mališić.

Na pitanje da li je ovo posredna osveta vlasti za pojedine naslovne strane ovog nedeljnika, Mališić odgovara:  „O, da. Poslednjih 10 godina nije bilo sednice parlamenta da NIN nije bio tema. Nije bilo intervjua predsednika da NIN nije bio tema. Nije bilo konferencije za medije, gde novinar koji je blizak predsedniku nije citirao nešto iz NIN-a, a potom vređao urednika ili novinara. Mi smo bili mala redakcija, ali sa velikim odjekom. To je nešto što vlast nije mogla da podnese. I ja mislim da je našla putić kojim bi mogla da pripomogne da NIN dobije reklame, da se razvije i sve to, a da se smanji uticaj političkog novinarstva“.

Smatra da vlast u Srbiji nije sposobna da istrpi nijedan disonantan ton, kao i da je svaka kritika žulj „kao mali kamen u cipeli“. „Teme koje je NIN pokretao su njih veoma dirali. Ono što je pisao Vuk Cvijić, to direktno udara u suštinu onoga što je karakter ovog režima“, podvukla je Mališić.

Podsetimo, članovi dosadašnje redakcije NIN-a nastavljaju rad u novom nedeljniku United Media. Redakcija, zajedno sa Vesnom Mališić i Milanom Ćulibrkom, biće deo novog nedeljnog izdanja koje će se vrlo brzo naći pred čitaocima širom zemlje. Kako je navedeno, urednički koncept koji su oni do sada negovali u potpunosti se slaže sa politikom poslovanja United Media i on se neće menjati ni u narednom periodu.

„Uprkos prividu bogatstva medijske scene i širokog izbora, svedoci smo da je sloboda medija na izuzetno niskom nivou i da je građanima ograničen pristup istini. Biti profesionalan posebno je veliki izazov u današnje vreme. Oduvek smo, kroz rad naših medija, bili posvećeni profesionalnom, objektivnom, nepristrasnom i nezavisnom novinarstvu i duboko sam uverena da će to biti slučaj i sa novim nedeljnikom“, istakla je izvršna direktorka United Media Aleksandra Subotić.

Ona je dodala i da je dosadašnja redakcija NIN-a današnjim potezom pokazala da svoju profesionalnu ulogu shvata ozbiljno, jer ne žele da prave kompromise sa istinom, sa činjenicama.

U okviru United Media u Srbiji posluju mediji N1, Nova, Danas, Sport Klub a o svim detaljima lansiranja novog nedeljika javnost će biti blagovremeno obaveštena. Snimci intervjua odmah po završetku emisije dostupni su i svim ljubiteljima audio forme i na platformama podcast.rs, Spotify, Deezer, Google podcast, Apple podcast, Simplecast, Sticher, Pandora.

 

 

***

Komentar

***

 

 

A zašto se ovo događa? Birokratska=despotska je država – "satni mehanizam" - slučjno je stvorena u prvoj civilizaciji u Sumeru i održava se u brojnim državama na Zemlji do danas; svrha tog mehanizma je da - očuva centralnu vlast - a ne da očuva društvo. Brojni zupčanici i prenosnici međusobno su tako spregnuti da sve institucije te države - upregnu narod u jednu - "beskonačnu radnu mašinu", koju pokreće bič birokratije, a čija je - jedina svrha postojanja - to da su "potrošna energija" - pogonsko gorivo - pomoću koje se održava centralna vlast. Ličnosti koje su na čelu tih institucija (koje su sve međusobno  spegnute) su potpuno nebite – satni mehanizam radi – nezavisno od njihovog znanja, morala i sposobnosti. Dok se ovi zupčanici ne zakoče - ne demotiraju - nije moguće osloboditi  se  ovog  sociološkog sistema vladanja; važno je znati da taj sistem - krši osnovna načela biološkog preživljavanja vrsta - znači predstavlja jedan društveni smrtonosni anahronizam.

Zoran Stokić

11.01.2024.