Kako stvarno donosimo odluke
BBC News na srpskom
danas, 22.05.2025. 17:30
rulet
Andrew Milligan/PA Wire
Sa svakom odlukom koju napravite, svakim sudom koji donesete, u vašem mozgu se odvija bitka – bitka između intuicije i logike.
A intuitivni deo našeg mozga mnogo je moćniji nego što biste mogli da pomislite.
Većina nas voli da misli kako smo sposobni da donosimo racionalne odluke.
Možda se povremeno oslanjamo na intuiciju, ali ako je neophodno, možemo da se pozovemo na snagu našeg razuma da bismo došli do logičke odluke.
Volimo da mislimo kako se naša verovanja, sudovi i mišljenja zasnivaju na čvrstom rasuđivanju.
Ali možda ćemo morati da razmislimo malo bolje.
Profesor Danijel Kaneman, sa Univerziteta Prinston, pokrenuo je revoluciju u našem razumevanju ljudskog uma.
Bila je to revolucija koja je dovela do toga da dobije Nobelovu nagradu.
Njegovi uvidi u to kako funkcioniše naš um potiču iz grešaka koje pravimo.
I ne nasumične greške, već sistemske omaške koje svi pravimo, sve vreme, nesvesni da to radimo.
Profesor Kaneman i njegov pokojni kolega Ejmos Tverski, koji je radio na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i na Stenfordu, shvatili su da mi zapravo imamo dva sistema mišljenja.
Postoji svesni, logički deo našeg uma koji je sposoban da analizira problem i da dođe do racionalnog odgovora.
To je deo vašeg uma koga ste vi svesni.
On je stručan za rešavanje problema, ali je spor, iziskuje mnogo energije i ekstremno je lenj.
Čak i sam čin hodanja dovoljan je da zaokupi najveći deo našeg svesnog uma.
Ako se od vas zatraži da rešite komplikovan problem dok hodate, najverovatnije ćete zastati, zato što vaš svesni um ne može da se bavi s oba zadatka istovremeno.
Ako želite da testirate vlastitu sposobnost da obratite pažnju, isprobajte test nevidljivog gorile koji su osmislili Kris Čabris, sa koledža Junion u Njujorku, i Danijel Simons sa Univerziteta u Ilinoisu.
Ali tu je i drugi sistem u našem umu koji je intuitivan, brz i automatski.
Ovaj brzi način razmišljanja neverovatno je moćan, ali potpuno skriven.
On je toliko moćan da je zapravo zaslužan za većinu stvari koje govorimo, radimo mislimo i verujemo.
A opet mi nemamo pojma da se to dešava.
Ovaj sistem je naš skriveni auto-pilot i ima um za sebe.
Ponekad je poznat i kao neznanac u nama.
Najveći deo vremena, naš brzi, intuitivni um drži kontrolu, efikasno preuzima odgovornost za hiljade odluka koje donosimo svaki dan.
Problem nastaje kad dozvolimo našem brzom, intuitivnom sistemu da donosi odluke koje bi trebalo da prepustimo našem sporom, logičkom sistemu.
Tu se provlače greške.
Naše mišljenje je izrešetano sistemskim greškama koje psiholozi znaju kao kognitivne pristrasnosti.
A one utiču na sve što radimo.
One nas navode da impulsivno trošimo, da na nas preterano utiče šta drugi ljudi misle.
One utiču na naša verovanja, naša mišljenja i naše odluke, a mi nemamo predstavu da se to dešava.
Možda je teško poverovati, ali to je zato što je naš logički, spori um majstor za izmišljanje izgovora.
Većina verovanja ili mišljenja potiču od automatskih reakcija.
Ali onda vaš logički um naknadno izmišlja razloge zašto nešto mislite ili verujete.
Doktorka Lori Santos proučava majmune da bi saznala koliko su duboko ukorenjene naše pristrasnosti
BBC
Doktorka Lori Santos proučava majmune da bi saznala koliko su duboko ukorenjene naše pristrasnosti
Prema Danijelu Kanemanu, „ako mislimo da imamo razlog za verovanje u nešto, to je često greška. Naša verovanja, naše želje i naše nade nisu uvek ukorenjene u razložnosti.“
Otkako su Kaneman i Tverski prvi put istražili ovaj radikalni prikaz našeg uma, spisak identifikovanih kognitivnih pristrasnosti samo rastao.
„Pristrasnost sadašnjosti“ nas tera da obraćamo pažnju na ono što se dešava sada, a da ne brinemo previše za budućnost.
Ako vam ponudim pola kutije čokolade za godinu dana ili čitavu kutiju čokolada za godinu i jedan dan, verovatno ćete izabrati da čekate jedan dodatni dan.
Ali ako vam ponudim pola kutije čokolada sada ili čitavu kutiju čokolade sutra, verovatno ćete uzeti pola kutije čokolade sada.
To je ista razlika, ali čekanje dodatan dan za godinu dana deluje beznačajno.
Čekanje jedan dan u ovom trenutku deluje nemoguće kad ste suočeni sa momentalnim obećanjem da ćete dobiti čokoladu.
Prema profesoru Denu Arieliju, sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini, ovo je jedna od najvažnijih pristrasnosti: „To je pristrasnost koja dovodi do stvari kao što su prejedanje, pušenje, slanje poruka u vožnji i nezaštićen seks“, objašnjava on.
Pristrasnost potvrđivanja sklonost je da se traži informacija koja potvrđuje ono što već znamo.
Zbog toga smo skloni da kupujemo novine koje su u skladu sa našim stavovima.
Postoji pristrasnost naknadne pameti, halo efekat, efekat reflektora, averzija prema gubitku i pristrasnost negativnosti.
Ova poslednja je pristrasnost koja znači da se negativni događaji mnogo lakše pamte od pozitivnih.
To znači da na svaku svađu koju imate u vezi, morate da imate pet pozitivnih uspomena da biste se održali na pozitivnoj nuli.
Radoznalost: Potcenjena osobina koja je neophodna za uspeh
Zašto neuspeh može biti dobra stvar
Jednostavna, a moćna vežba za bolje raspoloženje
Oblasti naših života u kojima ove kognitivne pristrasnosti mogu da izazovu najviše nesreće su bilo šta što ima veze sa novcem.
Profesor Kaneman je dobio Nobelovu nagradu upravo za rad u ovoj oblasti – ne za psihologiju (ne postoji nagrada za nju), već za ekonomiju.
Njegovi uvidi doveli su do osnivanja potpuno nove grane ekonomije – bihevioralne ekonomije.
Kaneman je shvatio da reagujemo drugačije na gubitke u odnosu na dobitke.
Osećamo bol finansijskog gubitka mnogo jače nego zadovoljstvo dobitka.
Čak je izračunao i tačno za koliko.
Ako izgubite 10 evra danas, osetićete bol tog gubitka.
Ali ako pronađete neki novac sutra, moraćete da pronađete 20 evra da biste nadoknadili osećaj gubitka od 10 evra.
Ovo je averzija prema gubitku, a njen kumulativni efekat ume da bude katastrofalan.
Jedna poteškoća sa tradicionalnim ekonomskim pogledom je da je sklon da pretpostavi da svi donosimo racionalne odluke.
Realnost funkcioniše potpuno drugačije.
Bihevioralni ekonomisti pokušavaju da formiraju ekonomski sistem zasnovan na realnosti onoga kako zapravo donosimo odluke.
Den Arieli tvrdi da su implikacije ignorisanja ovog istraživanje katastrofalne: „Prilično sam siguran da bismo, da su regulatori od početka slušali bihevioralne ekonomiste, izgradili veoma drugačiji finansijski sistem i ne bismo imali ovaj neverovatan rast na tržištu nekretnina, i ne bismo imali ovu finansijsku katastrofu“, kaže on.
Ove pristrasnosti utiči na sve nas, bilo da biramo šolju kafe, kupujemo kola, vodimo investicionu banku ili sakupljanje vojne obaveštajne podatke.
majmun
Getty Images
Ljudi nisu jedina vrsta koja iskazuje averziju prema gubitku
Šta, dakle, da radimo?
Doktorka Lori Santos, psihološkinja sa Univerziteta Jejl, istražuje koliko su stvarno duboko usađene ove pristrasnosti.
Sve dok ne budemo znali evolutivno poreklo ova dva različita sistema razmišljanja, nećemo znati da li možemo da ih promenimo.
Doktorka Santos je učila grupu majmuna da se služe novcem.
Nazvala je to majmunoekonomijom i želela je da sazna da li bi majmuni pravili iste glupe greške kao i ljudi.
Ona je naučila majmune da koriste tokene za kupovinu poslastica i otkrila da majmuni takođe iskazuju averziju prema gubitku – praveći iste greške kao i ljudi.
Njen zaključak je da su ove pristrasnosti toliko duboko ukorenjene u evolutivnoj prošlosti da ih je nemoguće izmeniti.
„Ono što smo naučili od majmuna je da ako je ova pristrasnost zaista toliko stara, ako smo zaista vodili ovu strategiju poslednjih 35 miliona godina, naprosto odlučiti da je prevaziđemo neće funkcionisati.
„Potrebni su nam drugi načini da se nateramo da izbegnemo te zamke“, objašnjava ona.
Možda nećemo moći da promenimo sebe, ali ako budemo bili svesni naših kognitivnih ograničenja, možda ćemo uspeti da izgradimo okruženje oko nas tako da uračunava naše verovatne greške.
Dan Arieli to najbolje sumira ovako: „Mi smo ograničeni, mi nismo savršeni, mi smo iracionalni na raznorazne načine“.
„Ali možemo da izgradimo svet koji je kompatibilan sa ovim a koji nam omogućuje da donosimo bolje odluke umesto lošije odluke. To je moja nada.“
***
Komentar
***
Put ka Kanemanu. Adam Smit osnivač ekonomije (The Vealth of Nations 1776.) je istovremeno začeo i ideju bihevioralne ekonomije u "Teoriji moralnih osećanja" 1759. Zatim tu liniju nalazimo i kod filozofa Džeremi Bentama,..., a Džon M. Kejns je već stavio veliki naglasak na iracionalnost tržišnog ponašanja i efekte stada na berzi. Pominjanja ljudske psihologije postepeno su nestajala sa razvojem ekonomije. Na razvoj neoklasične ekonomije (izgrađene na predpostavkama teorije racionalnog izbora) pojavio se veliki broj kritičara koji su isticali važnost psihološkog pristupa. Na primer, "ograničena racionalnost" Herberta A. Sajmona (Nobel za ekonomiju 1978.).
Slično iz drugih grana nauke, Dzon fon Nojman, koji se kretao na tragu Rajhenbaha, nam je u "Teorija igara i ekonomija" 1944., sugerisao da "život nije igra poput igre šaha". Šah je savršeno definisan oblik računanja; možda niste u stanju da nađete odgovore, ali u teoriji postojati rešenje. Ali ni život ni nauka nisu poput šaha. Život se sastoji od obmana, malih lukavstava, laganja, glume od ispitivanja šta drugi čovek mili da ja nameravam učiniti,...,od strategija i taktika. Ni život ni nauku nije moguće u potpunosti formalno-logički urediti, zato nam je potrebno "mnjenje", "kritičko mišljenje, "učenje na greškama" da disciplinuje naša verovanja.
*
"Intuitivni" sistem mišljenja je u pozadini naših brojnih svakodnevnih aktivnosti (šetnja,...vožnja) - rasuđivanje je brzo, odvija se po navici ili na emotivnoj osnovi, do uverenja i odluka se dolazi uz neznatan misaoni napor. Ovaj tip mišljenja je nepouzdan i u iole složenijim situacijama najčešće nas vodi u pogrešna verovanja nego u tačana verovanja. On je opterećen tzv. implicitnim kognitivnim propustima povezanim sa - nesvesnim stavovima i stereotipovima - koji nekontrolisano utiču na naše (obično pogrešno) rasuđivanje, odluke i ponašanje.
Drugi tip mišljenja "logički", naročito kod složenijih odluka, je daleko sporiji, koristi logička pravila, iziskuje misaoni napor, što ga čini pouzdanijim od "intuitivnog" sistema. Ipak i on može da vodi (ako je odsutna kritika, učenje na greškama) eksplicitnim kognitivnim propustima kao što je previđanje snage svedočanstva, pogrešan izbor uzoraka, ishitrena uopštavanja i tsl.
Zoran Stokić
23.05.2025.
