Mocart i Napoleon su hvalili  Luigi Marchesi ali šta je on pevao?

 

Repertoar  Luigi Marchesi (1754 - 1829) i Nancy Storace  (1765-1817)

 

 

 

Orvel kada je pisao "1984" i "Životinjsku" farmu fenomen je postavio kao političku stvar. Ali njegove vizije o "prepravljanju prošlosti" , "menjanja činjenica iz predhodne istorije" se događa na mnogim frontovima, evo čak i u istoriji muzike u svetu, gde bi taj fenomen najmanje očekivali. Muzički svet  se nije "okretao" oko  A.Mocarta, stvoren je mit koji je pretvoren u tabu da je A.Mocat bio ikona za svoje savremenike.  Potpuno neistinita istorija muzike može se dokumentovati i na primeru libretiste Metastazija i njegove  opere "Olimpijada".  Prvo ju je muzicirao Kaldara 1733., zatim Vivadi 1734., a zatim još 67 kompozitora ali ne i A.Mocart (komponovao je, jednom prilikom,  jednu ariju iz Olimpijade).  Šta nam nudi diskografija, muzičke knjige i internet danas  i tsl? Mocartovu arija KV.294 "Non so, d'onde viene" – nudi se u hiljadama izvođenja. Ovi drugi kompozitori su nevažni, zanemareni. Ali šta su pevale tadašnje muzičke zvezde - Luiđi Markezi, Nancy Storace i &?  Sarti L'olimpiade: "Rendi, oh cara, il prence amato", "Vedo l'abisso orrendo"... Cimarosa: L'Olimpiade "Giusti Dei, che sara"... Muzički svet se tada "okretao" oko Jamelija, Mislivečeka, J.C. Baha, Sartija, Paizela, Goseka, Gretrija, Arnea, Gasmana, Gluka, Salijerija, Bokerinija, Kerubinija,..., Čimaroze.

 

*

 

 

Luigi Marchesi (1754 - 1829) kontratenor, jedan od najistaknutijih i najharizmatičnijih koji su se pojavili u Evropi tokom druge polovine osamnaestog veka. Njegovo pevanje hvalili su Mocart i Napoleon. Ali koji je bio njegov repertoar, Mocart? Ne. Sarti, Mysliveček, Cimarosa, Paisiello, Salijeri, Soler, Johann Simon Mayr, Luigi Cherubini, Gaetano Pugnani, Francesco Bianchi, Niccolò Antonio Zingarelli.

 

*

 

Sopran, zvezda tih vremena, Nancy Storace  (1765-1817) je tokom svog boravka u Beču nastupila u oko 20 opera (da peva u operama: Sarti, Cimarosa, Paisiello, Salijeri, Soler). 1783., Sarti „Između dvoje parničara” (Dorina); 1783., Domenico Cimarosa "L'italiana in Londra" Burgtheater u Beču; U Burgteatru 1785. bila je Rosina - u Paisijelu "Il barbiere di Siviglia"; Godine 1785. pevala je u operi buffa „Gli Sposi malcontenti“, delo njenog brata Stivena Storasa; 1785., Ofelija u svetskoj premijeri "La Grotta di Trofonio" Antonija Salijerija; Godine 1786. pevala je ulogu Lile u premijeri opere „Una cosa rari“ Martina i Solera. Već je igrala glavnu ulogu Anđelike u Solerovom  " Il burbero di buon cuore" 1786. Na zahtev Lorenzo da Ponte i grofa Giacomo Durazzo, pevala je i 1786., u Mocartovom „Le nozze di Figaro“ (opera je prošla nezapaženo i skinuta je sa repertoara jer je publika bila očarana Solerovom „Una cosa Rare“) . Danas kada otvorite bilo koju stranicu o sopranu Nancy Storace  čitamo "pevala u operama A.Mocarta".

 

 

 

*****

 

 

 

Arias for Luigi Marchesi (Sarti,...,Zingareli)

 

https://www.youtube.com/watch?v=tCLeezViKPQ&list=OLAK5uy_klTvFcynzif26TF2mFHn39VwVuQr9hCIU&index=1

Sarti Armida e Rinaldo, Act I: Aria: Vedo l'abisso orrendo

*****

 

Arias for Nancy Storace

https://www.youtube.com/watch?v=7UUtrC9qNDg&list=OLAK5uy_neqljFutnoosUW9JshrSWkq8CY2rXk9D4

Salijeri La scuola de' gelosi: Or ei con Ernestina - Ah sia già

*

https://www.youtube.com/watch?v=3yriHCFu2iw

Sarti Fra i due litiganti: Ahimè - Non potro (Recitative and aria) (Dorina)

*

https://www.youtube.com/watch?v=9INnnSY4zmw

Salijeri La grotta di Trofonio: D’un dolce amor (Ofelia)

 

*****

 

https://www.youtube.com/watch?v=6wQqvxxbwAw

Cimarosa L'Olimpiade, Act II Scene 7: Giusti Dei, che sarà?

 

 

 

Zoran Stokić

9.07.2024.

 

Stanovnici će imati samo 21 minut da se evakuišu: Stručnjaci upozorili na cunami u budućnosti

 

SVET Autor: N1 Slovenija 06. jul 202421:34 malaga, španijamelis82/Envato

 

Od 365. godine samo sedam cunamija je pogodilo Španiju. Stručnjaci sada upozoravaju na veliki cunami koji bi mogao da pogodi zemlju u narednih 30 godina, piše N1 Slovenija.

Međuvladina okeanografska komisija Uneska (MOK) sa stopostotnom sigurnošću upozorava da će Mediteran u narednih 30 godina pogoditi cunami visok nekoliko metara. Kako su pisali španski medij La Razon, posebno je opasno područje ili rased Averoesovog mora ispod Alboranskog mora, oblast na pola puta između Malage i severne Afrike, prenosi N1 Slovenija.

Zemljotres u ovoj oblasti mogao bi da izazove talase od šest metara koji bi do obale Španije stigli za samo 21 minut. U najboljem slučaju, stanovnici priobalnog područja imali bi samo 35 minuta da pobegnu u unutrašnjost zemlje, piše Euronews. Od početka 20. veka na Mediteranu je bilo oko 100 cunamija ili oko 10 odsto svih cunamija u svetu.

U evropskoj istoriji jedan od najvećih cunamija svakako je onaj iz 1755. godine, koji je usledio posle zemljotresa u Atlantskom okeanu jačine 8,5 stepeni. Vodeni talas je tada uništio veći deo Lisabona, Kadiz u Španiji i delove Maroka.

Takođe je stigao do jugozapadnog Kornvola u Velikoj Britaniji i Irskoj. Na globalnom nivou, još uvek postoji živo sećanje na cunami u Indijskom okeanu 2004. godine, koji je odneo više od 230.000 života i raselio 1,7 miliona ljudi. U zemljotresu i cunamiju u Japanu 2011. godine poginulo je 20 hiljada ljudi.

Kako je rekla Helene Ebert, nacionalna koordinatorka francuskog centra za upozorenje na cunami (CENALT), u ovoj oblasti ne očekuju talas od 20 metara kao u Japanu, Čileu ili Sumatri, već talas koji će biti visok jedan do dva metra, piše prenosi Euronews, a prenosi N1 Slovenija.

„Ono što je izuzetno opasno je ne samo visina talasa, već i protok i proticaj vode i poplave koje mogu prouzrokovati štetu na plažama, lukama i ulicama. Ako je to mala luka i obala je veoma niska, cunami može biti još podmukliji“, dodala je ona.

Čak i mali talas može biti opasan na Mediteranu

Paskal Rudil iz francuske organizacije Cenalt takođe je upozorio da cunami može vrlo brzo da stigne do obale.

„Zemljotres ispred Malage može da izazove cunami koji do obale stigne za 21 do 35 minuta. Zemljotres u blizini Alžira može da pređe more za sat i 15 minuta“, rekao je on i dodao da cunamiji na Mediteranu nisu tako veliki kao u Tihom okeanu, ali u Mediteranu talas visok pola metra može biti opasan za plivače, prenosi Euronews.

Neke zemlje na Mediteranu uključujući Francusku i Španiju već se pripremaju za moguću prirodnu katastrofu.

 

***

Komentar

***

 

Lisabonski zemljotres,1. 11. 1755., bio je katastrofa koja je prouzrokovala oko 100 000 smrti u Lisabonu (300 000 stanovnika) i okolini. Zemljotres su  pratili cunami i požari, koji su uništili skoro ceo grad i trgovačku flotu Portugala. Portugal je doživeo neviđeni slom privrede  i države. Zemljotres je pogodio i druge oblasti u Portugalu, kao i Španiju i Maroku (deset hiljada ljudi izgubilo je život na drugoj strani Gibraltarskog moreuza, posebno u Maroku, gde su opustošeni priobalni gradovi), a cunami je stigao i do druge strane Atlantskog okeana. Prema paleoseizmološkim studijama, vreme ponavljanja takvog zemljotresa je reda 2.000 god. Događaj je imao trajan uticaj na evropsku misao i potkopao filozofski optimizam prosvetiteljstva, veru u božansku promisao i uverenje da smo živeli u najboljem od svih mogućih svetova. Zbog širokog odziva u štampi, u filozofiji, književnosti i umetnosti, zemljotres je pokrenuo trajni diskurs o katastrofi. Ovaj događaj je oblikovao kasniju percepciju zemljotresa i prirodnih katastrofa do današnjih dana.

 

*

 

Zemljotres je imao snažan uticaj na mnoge evropske mislioce iz doba prosvetiteljstva. Neki od njih su pomenuli ili aludirali na ovaj događaj u svojim spisima, posebno Volter u "Kandidu" (poglavlja 5 i 6) ili u njegovoj Poeme sur le katastrofa iz Lisabona. Način na koji su ljudi umirali ili preživljavali Volter je podvukao u kritici „najboljeg od svih mogućih svetova“ koji ga je suprotstavio Lajbnicu. Kao što je Teodor Adorno napisao 1966., „lisabonski zemljotres je bio dovoljan da izleči Voltera od Lajbnicove teodiceje“ ("Negativna dijalektika"). Nasilna polemika se takođe vodila između Voltera i Rusoa na temu optimizma i pitanja zla na Zemlji, teme koja je izazvala brojne debate između teologa, filozofa i naučnika u 18. veku.

 

*

 

Imanuel Kant (1724–1804) je takođe reagovao na zemljotres u Lisabonu sa tri spisa. Dva od njih je objavio u svom lokalnom listu (Anzeigungsnachrichten), konigsberškom nedeljniku ("Von den Ursachen der Erderschütterungen bei Gelegenheit des Unglücks, welches die westlichen Länder von Europa gegen das Ende des vorigen Jahres betroffen hat", "Fortgesetzte Betrachtung der seit einiger Zeit wahrgenommenen Erschütterungen" - „O uzrocima zemljotresa prilikom nesreće, koja je krajem prošle godine pogodila zapadne zemlje Evrope“, „Nastavak razmatranja šokova koji se osećaju već neko vreme“). Treći se pojavio u "Opštoj istorije i teorije nebesa" (1755), koji se u spisima o zemljotresima nikako nije samo izrazio kao filozof, već je dao trezven, poput prirodnjaka, opis zemljotresa. On je to očigledno zasnovao na izveštajima štampe. Razmatrao je naučna tumačenja koja su tada kružila i čak je favorizovao hemijsko objašnjenje. Odbacio je metafizičke spekulacije, ali je bio veoma zabrinut za položaj čoveka u odnosu na prirodne zakone koji su bili nezavisni od njega. Čineći to, Kant je postavio temelje za naučna istraživanja zemljotresa, koja su dobila snažan podsticaj od tih događaja u Lisabonu.

 

Zorna Stokić

8.07.2024.