Olimpijske igre u Parizu: Istorijske znamenitosti kao poprišta takmičenja

 

 

Neke od najpoznatijih atrakcija Pariza ugostiće najbolje sportiste sveta tokom Olimpijskih igara.

 

Izvor: Nikola Vilijams – BBC Olimpijske igre u Parizu: Istorijske znamenitosti kao poprišta takmičenja

Aysenur Dincer/Getty Images

 

Pogledati slike:

https://www.b92.net/bbc/vesti/41655/olimpijske-igre-u-parizu-istorijske-znamenitosti-kao-poprista-takmicenja/vest

 

Brojni olimpijski događaji će biti održani u najčuvenijim gradskim dvoranama.

 

Evo kako da pratite događaj - s kartom ili bez nje - kraj nekih od najpoznatijih spomenika na svetu.

 

Na stranu izuzetna sportska dostignuća i heroizam, letnja Olimpijske igre u Parizu istaći će obilje istorijskih znamenitosti.

 

Tokom četiri nedelje (OI: 26. jula -11. avgusta; Paraolimpijske igre: 28. avgusta - 8. septembra) milioni će se sliti u pravcu najgušće naseljenog evropskog grada kako bi u otvorenim dvoranama i duž puteva pratili vrhunski sport.

TEKST SE NASTAVLJA POSLE OGLASA

 

Imate uvećanu prostatu i otežano mokrite? PROSTATE POTENCIJAL provereno pomaže! Otvori

 

Idu ti prodaja, pregovaranje, i odnosi sa klijentima - i sve to na engleskom? Fortrade traži tebe!

Moći će da vide atletičarke i atletičare kako trče na stazi kojom su revolucionarke marširale na Versaj 1789. zahtevajući hleb i oružje; plivačice i plivače u reci Seni će oživeti drevnu urbanu tradiciju, zabranjenu 1923; najbolje svetske biciklistkinje i bicikliste dok se naprežu da savladaju strmu, kaldrmisanu ulicu Monmartr gde je, prema predanju, 1898, Luj Reno isprobao prvi automobil koji je konstruisao.

 

Sve o Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu

Balkan na Olimpijskim igrama u Parizu

Kako je Grad svetlosti zauvek promenio Olimpijske igre pre 100 godina

Veslajte oko 'probuđene' karte dok se Pariz sprema za Olimpijadu

Dakle, Olimpijske igre će obilovati kulturnom simbolikom.

 

S ciljem ispunjenja obećanja o smanjenju ugljeničnog otiska u odnosu na prošle Olimpijske igre, 95 odsto dešavanja na najvećoj sportskoj smotri biće održano u već postojećim dvoranama ili u jednoj od sedam privremenih objekata podignutih za ovu manifestaciju - uglavnom su to čuveni trgovi ili prostori pokraj nadaleko poznatih spomenika.

 

Za najpopularnije događaje su karte već razgrabljene, ostalo je ulaznica za fudbal, ragbi i druge mečeve u velikim dvoranama; isto važi i za događaje na Paraolimpijskim igrama.

 

Nakon osnovnih informacija o Olimpijskim igrama, evo nekoliko preporuka i saveta kako najbolje da se snađete kad stignete do najčuvenijih znamenitosti Francuske.

 

1. Ajfelova kula

Takmičenje u disciplinama odbojka na pesku i paraolimpijski fudbal za slepe biće održani u privremenim stadionima na otvorenom u parku Marsovih polja nedaleko od najpoznatije pariske građevine.

 

U trenucima između servisa i smečeva na pesku, oko 12.000 gledalaca će uživati u grandioznom prizoru "Dame de Fer" (Čelične dame) Gistava Ajfela.

 

Kula se sastoji od 18.038 čeličnih delova, od kojih su neki zamenjeni, a stari su iskorišćeni za pravljenje olimpijskih medalja.

 

One su iskovane nekoliko stotina metara od Marsovih polja, u nacionalnoj kovnici "La Monnaie de Paris", i svaka sadrži po 18 grama delića originalnog čelika skinutog sa Ajfelove kule, rastopljenog i preoblikovanog u šestougaoni oblik (simbol šestouganog oblika Francuske).

 

Karte za događaje na Stadionu Ajfelova kula su rezervisane, ali možete uživati u olimpijskim sportovima iz ptičije perspektive, s trećeg sprata Ajfelove kule.

 

I ne zaboravite dvogled!

 

S izuzetkom ceremonije otvaranja (26. jula) i prethodnog dana, megapopularni spomenik će raditi uobičajeno tokom Olimpijskih ili Paraolimpijskih igara.

 

 

Givega/Getty Images

2. Marsova polja

Retko koja travnata površina od nekoliko kilometara deluje tako veličanstveno kao Marsova polja, okružena Ajfelovom kulom i fasadom Vojne škole izrađenom u neoklasičnom stilu.

 

Upijanje atmosfere

Osim mečeva u zvaničnim dvoranama (dostupnim pomoću javnog prevoza i staza za bicikle), za koje su neophodne karte, gledaoci mogu upijati sportski duh besplatno, posmatrajući takmičenja na velikim ekranima, postavljenim u navijačkim zonama na mnogim mestima u gradu.

 

Na 'Rive Droite' (Desna obala), trg ispred 'Hôtel de Ville' (Gradska većnica) biće najznamenitija pozornica, dok će "pop-ap" terase kafića posvuda u Parizu raditi do ponoći kako bi dodatno obodrili slavljeničko raspoloženje.

 

Na ovom terenu, gde su nekada marširale generacije pitomaca iz osamnaestovekovne vojne škole, biće održana takmičenja u džudou, rvanju (slobodnim i grčko-rimskim stilom), paraolimpijskom ragbiju u kolicima i paradžudou - u privremenom objektu "Polje Marsove arene" podignutom za potrebe olimpijskih igara.

 

Oni koji su boravili u Parizu posle 2021. prepoznaće oblu i ukrštenu zgradu u šumi kao veoma popularnu Veliku palatu prolaznosti, dvoranu za umetnost/modu/sportove.

 

Kao u staroj Grčkoj - zamislite gole olimpijce kako se takmiče

Nosiš tele, apstiniraš od seksa - ovako su trenirali drevni grčki olimpijci

Kako je Jozef Pilates stvorio vežbe inspirisan mačkama i bebama

3. Velika palata

Kada je 1900. Velika palata bila otvorena za Parisku svetsku izložbu, njen stakleni krov napravljen u stilu bačvastog svoda bio je najveći u Evropi, i još uvek je.

 

Ulaznica za mačevanje, tekvondo ili paraolimpijsko mačevanje u kolicima, omogućavam vam i da se divite unutrašnjoj konstrukciji Herkulove dvorane koja oduzima dah - sazdane od 6.000 tona čelika maslinasto zelene boje.

 

Zatvorena je od 2021. zbog obimne rekonstrukcije, i biće ponovo otvorena 2025, zbog čega uživanje u zaigranom enterijeru izrađenom u art nuvo stilu tokom Olimpijskih igara deluje kao stvar prestiža.

 

 

Atlantide Phototravel/Getty Images

4. Trokadero

Takmičenje u muškom (273 km) i ženskom (154 km) drumskom biciklizmu počeće 3, odnosno 4. avgusta, u Trokaderu - čuvenim baštama koje se prostiru od Ajfelove kule duž Sene, sa kitnjastim fontanama, raskošnim muzejima i jedinstvenim prizorima izlaska i zalaska sunca pokraj Ajfela iz perespektive šetališta kraj reke.

 

Palata Trokadero, romantično dekorativno zdanje, spoj mavarske arhitekture i vizantijskih ornamenata, podignuto za potrebe Svetske izložbe 1898, uklonjeno je 1935. da bi na tom mestu bila izgrađena palata Šajo sa muzejskim eksponatima.

 

Ako bude bila prevelika gužva na prostoru Trokadera, možete se povući na drugi sprat te palate, u kafe Lusi, u Muzeju čovečanstva, i odatle u mirnoj atmosferi pratiti takmičenja.

 

Osim ceremonije otvaranja (koje će biti održano na Seni ispred Trokadera) i takmičenja u biciklizmu, u Trokaderu će postavljen Park šampiona (u periodu 29. jul - 10. avgusta, svakog dana 16 - 23:30).

 

Poznati sportisti će šetati ovuda svakog prepodneva, a trke i mečevi dana će biti strimovane svakog popodneva od 16 časova.

 

Budite spremni.

 

Pogledajte video: Kontroverzna istorija štafete olimpijske baklje:

Play Video

5. Brdašce Monmartra

Brdašce ("butte") legendarnog kvarta Monmartr nije zdanje od cigle i maltera poput Olimpijske dvorane, ali je najpoželjnije mesto za besplatno grozničavo praćenje nastupa olimpijskih takmičara.

 

Za praćenje početaka i završetaka trka morate obezbediti karte, ali kada biciklisti pređu Senu preko mosta Pon d Lena, svako može bodriti grupe biciklista koje se brzo kreću duž puta, zapadno, u pravcu dvorca Versaj i dalje.

 

Možete preuzeti sa interneta detaljne mape trka - 273 km za muškarce i 158 km za žene.

 

Vraćamo se u Pariz, gde je zakazana finalna epska deonica u Monmartru.

 

Ona obuhvata više od kilometar i po uspona uz čuvenu ulicu Lepik.

 

Budući da je pokrivena veoma nezgodnim "pavés" (pariska kaldrma) i da ima prosečan nagib od 6.5 %, to će sigurno biti nesvakidašnje iskustvo.

 

Dođite ranije kako biste zauzeli dobro mesto kraj puta - i ne zaboravite zastavu, transparent i sirenu kako biste zdušno bodrili biciklistu za kog navijate.

 

6. Invalidi

Ispod svetlucavog zdanja Nacionalni dom invalida (National des Invalides), izgrađenog tokom vladavine Luja Četrnaestog, 1670, kako bi bili zbrinuti invalidi (ranjeni ratni veterani), nalazi se grob Napoleona Bonaparte.

 

Njegov pepeo je 1840. premešten sa ostrva Sveta Jelena u kružnu kriptu, gde je pažljivo položen u crveni sarkofag od porfira, a unutra se, poput babuške, nalaze, jedan u drugom, još pet kovčega, izrađenih od mahagonija, ebonovine, gvožđa i olova.

 

 

Ian.CuiYi/Getty Images

Uskladite obilazak sa olimpijskim i paraolimpijskim takmičenjima u mačevanju na Šetalištu invalida, francuskih vrtova ispred vojne bolnice pretvorenih u muzej.

 

Ili odgodite doživljaj tog veličanstvenog prizora za jedan od najemotivnijih trenutaka, za koji vam ne treba ulaznica: finiš muškog maratona i noćnog maratona sa "all star" trkačima-amaterima, 10. avgusta, kao i ženski maraton, koji će 11. avgusta upečatljivo zatvoriti pariske olimpijske igre ove godine.

 

7. Most Aleksandra Trećeg

Čuveni most - umetničko delo ukrašeno pozlaćenim figurama sa krilima, alegorijama industrije, trgovine, nauke i umetnosti - biće polazna tačka pojedinih uzbudljivih olimpijskih trka.

 

Osvetljen rasvetom u stilu art nuvoa, podignut je 1900. za potrebe Svetske izložbe i Velike palate kako bi posetioci lako preko reke, od Invalida na levu obalu.

 

Kod ponotona ispod mosta, plivačice/plivači u disciplini olimpijski maraton započeće iscrpljujuću trku na otvorenom na 10 km.

 

Pešački deo građevine biće poprište individualnih nadmetanja (drumski biciklizam) i takmičenja u trijatlonu - praćenje događaja se ne naplaćuje.

 

Kako su izgledale sportske igre na Paliću koje su postojale 16 godina pre Kubertenovih

Kada se sudare sport i politika: Istorija otkazivanja i bojkota Olimpijskih igara

Olimpijada ili Olimpijske igre - kako se kaže

8. Trg Konkord

Na ovom čuvenom trgu, najvećem u Parizu, koji povezuje Jelisejska polja sa parkom Tiljeri i Luvrom, giljotinirano je na stotine ljudi, među njima i Luj Šesnaesti i Marija Antoaneta, 1973, tokom Jakobinske diktature.

 

Dve godine kasnije, mesto je dobilo ime u znak mira i izmirenja - Trg Sloge.

 

U slučaju nesnosne gužve na Trgu Konkord, možete pobeći u obližnji bašte Tiljeri - s prelepim prizorima, u ovom sedamnaestovekovnim vrtovima će olimpijska baklja imati tu čast da gori tokom igara.

 

Legendarni trg biće poprište najmodernijih sportskih disciplina na ovogodišnjoj olimpijadi u Parizu: slobodan stil u vožnji bemiks bicikla, basket 3 na 3 i vožnja skejtborda.

 

Brejking - mešavina uličnog plesa, hip-hop kulture uz didžeja, koji bira ritmove uz koje atlete treba da usklade pokrete - takođe će na ovim Igrama debitovati kao sportska disciplina.

 

Ukoliko ne možete da dođete do karte, raspitajte se o ovim i drugim disciplinama poteklim iz urbane i omladinske kulture u "SPOT24" (101 quai Jacques Chirac, 15e).

 

Uzbudljiv izložbeni prostor, info pult i kafe bar tik uz Senu nastao je kao rezultat saradnje između Pariske turističke organizacije i Olimpijskog muzeja iz Lozane (Švajcarska).

 

Takođe, pratite da li će se pojaviti karte za iste datume za Gradski park (Parc Urbain La Concorde), mestu za zabavu nedaleko od prostora za takmičenje na Trgu sloge, sa didžejevima, velikim ekranima, susretima sa sportistima, upoznavanjem sa urbanim sportskim disciplinama i skejt parkom za decu.

 

Kako navijači budu napuštali urbani park (kapacitet je 25.000 ljudi), nove karte (po ceni od 24 evra) biće puštane u prodaju.

 

Pogledajte video o brejkingu ili brejkdensu:

Play Video

9. Dvorac Versaj

Nijedan francuski dvorac nije toliko poznat kao sedamnaestovekovna palata u Versaju, koju je kralj naredio da se izgradi na mestu gde je bila gotovo neugledna kućica kako bi novo zdanje odgovaralo njegovim potrebama, kao i potrebama njegove svite od 10.000 ljudi.

 

Olimpijska i paraolimpijska takmičenja u jahanju - "cross-country", dresiranje i preskoci - biće potrebama održane u privremenim prostorima podignutim u prostranom parku ovog zdanja.

 

 

Vladislav Zolotov/Getty Images

Kralj je organizovao raskalašne zabave duž kanala Grand, a pročuo se i po tome što je dao da se više od kilometar i po prostora duž kanala osvetli svećama postavljenim u saksije od terakote, a tražio je i da nekoliko venecijanskih gondola plovi njegovim mirnim vodama.

 

Između parka i dvorca, francuski vrtovi imaju bazene sa ogledalima, fontane i ukrašene česme s razbacanim skulpturama koje razbuđuju dušu: Neptunova i Apolonova fontana će vam se zauvek urezati u sećanje.

 

I trg i bašte će biti otvoreni za posetioce tokom igara; možete onlajn kupovinom doći do svoje karte.

 

Olimpijski maratoni će takođe prolaziti pokraj Versajske palate, pružajući francuski šik ugođaj posmatračima koji bodre takmičare kraj staze.

 

Kako biste razradili mišiće, razmislite o vožnji bicikla dugačkoj 20 kilometara, od Pariza do Versaja.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Sve te građevine su bile moguće jer je u XII veku Pariski Univerzitet 1180., zamenio manastire - kao glavna središta znanja. Savremenici ovog Univerziteta su Džingis-kan, Sveti Sava, Aleksandar Nevski. Za ortodoksnu svest, za svest "svetog neznanja" Pariz tog vremena sve više je ličio na "đavolju jazbinu". Golijardi, siromašni lutajući studenti, ali prva prava urbana inteligencija - a među njima Abelar, prvi moderni profesor - uspeli su da razviju nezapamćenu kritiku tadašnjeg društva i načina života i da od Pariza načine "grad-svetionik". Na tragu Abelarovih misli "sumnjajući počinjemo da preispitujemo, a preispitujući otkrivamo istinu" - nastaju nove ideje:  "Sakupio sam 'mirakule' Device, preuzete iz opisa koje sam pronašao u knjižari svete Genoveve u Parizu i stavio sam ih u stihove za svoje pariske studente kako bih im pružio živ primer,..., materijalni predmet ove knjige čuda su svete Device. Međutim, umetnuo sam i činjenice koje se odnose na fiziku, astronomiju i teologiju. Konačni razlog počiva, naime, u trajnoj veri u Hrista. A ona pretpostavlja teologiju, poštovanje fizike i astronomije". Za to vreme u vizantijskom tekstu čitamo: "Jovan je posedovao pravu nauku i nisu mu bile potrebne ni gramatičke beznačajnosti, ni poznavanje Homerovih brbljarija, niti laži besednika. On se nije služio ni sofizmima, ni silogizmima koji su samo paukova mreža. Astronomiju, geometriju, aritmetiku smatrao je nepostojećim stvarima..." 

 

*

 

Inercija prošlosti! Sveta mučenica Katarina Aleksandrijska; zaštitnica: naučnika, studenata, učenika i nastavnika, kolara, mornara, železničara i štampara; koja je odlično poznavala grčku filozofiju, medicinu, retoriku i logiku, nije istorijsa ličnost - modelirana je prema Hipatiji Aleksandriskoj. Predanje, car Maksencije organizuje raspravu o veri sa 50 mudraca, ali je pobedila Katarina; car mudrace spali a Kararinu razapne na točku. Dok su istočni hrišćani težište stavljali na njeno mučeništvo i čuda - zapadni su od 11. veka težište stavljala na njenu zaštitu Univerziteta, prvo na Pariskom 1180.,..., u Češkoj Karlo IV, joj posvećuje 57 crkve.

 

Zoran Stokić

20.07.2024.