Goran Marković u novom romanu o trouglu Ribnikar, Hugo Klajn, Stana Đurić

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 08. avg 202412:31 3 Laguna

 

 

Služeći se i rečju i slikom, pisac, scenarista i reditelj Goran Marković u svom novom romanu „Zavod“ ispisuje intrigantnu priču o poznatim žiteljima Beograda, najavila je Laguna uz objavu da će se ovaj roman naći u knjižarama od petka.

 

Glavni protagonisti su psihijatar i pozorišni reditelj Hugo Klajn, pijanistkinja i muzikolog Stana Đurić i vlasnik i direktor „Politike“ Vladislav Ribnikar – priča o njihovim isprepletanim odnosima utoliko je zanimljivija što im se sudbine i karijere prelamaju kroz dve različite epohe, onu pre i onu posle Drugog svetskog rata.

 

Zavod, reč izabrana za naslov ovog romana, zapravo skraćeno ime Zavoda za lečenje hladnom vodom, elektricitetom, švedskom gimnastikom i masažom, koji je osnovan i koji je radio između dva svetska rata u Beogradu, bio je mesto gde su se prvi put sreli Hugo Klajn i Stana Đurić Ribnikar…

 

Od autora Gorana Markovića saznajemo kako je Zavod postao centralno mesto radnje njegovog romana.

 

„Na podatke o Zavodu, koji je stvarno postojao s početka dvadesetog veka na Dorćolu, naišao sam slučajno, preko naučnog rada o doktoru Avramu Farkiću, osnivaču i vlasniku prvog zavoda za fizikalno lečenje u Srbiji, koji je uradila Jelena Jovanović Simić. Tom radu me je privukao pomalo čudno ime Zavoda za lečenje hladnom vodom, elektricitetom, švedskom gimnastikom i masažom, koji mi je obećavao nešto bizarno. Međutim, čitajući taj rad, pored podataka o Farkiću, pronašao sam i čudne ilustracije, koje u današnje vreme deluju čak i komično, kao imena nekoliko drugih lekara koji su sa njim u Zavodu radili. Jedan od tih lekara bio je naš prvi psihoanalitičar Hugo Klajn. Klajna sam upoznao na Fakultetu dramskih umetnosti na kome je pred kraj života predavao pozorišnu režiju. I sâm sam u svojim predavanjima koristio njegov udžbenik ’Osnovni problemi režije’. Tako sam od švedske gimnastike prešao na probleme psihoanalize i odlučio da Klajn bude centralna ličnost moga romana.“

 

Goranu Markoviću je u ovoj priči najprivlačniji bio ljubavni trougao.

 

„Hugo Klajn je, po svoj prilici, načinio za lekarsku etiku prilični prekršaj, zaljubio se u svoju pacijentkinju, pijanistkinju Stanu Đurić Ribnikar i zbog toga napustio lekarsku praksu i postao pozorišni reditelj. Po prezimenu Stane shvatićete kako je ona u tom trenutku bila udata za Vladislava Ribnikara, vlasnika „Politike“ i beogradskog milionera. On je, ispostavilo se, bio ne manje interesantna ličnost od Klajna, a žena je u tom trouglu takođe bila značajna umetnica i, pre svega, ličnost. Biografije aktera u tom trouglu, uzbudljive i sasvim neočekivane, bile su materijal za konstrukciju priče“, rekao nam je Goran Marković.

 

Roman „Zavod“ možete pronaći od petka 9. avgusta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.

 

 

***

Komentar

***

Prva asocijacija na ovaj tekst o Goranovom romanu  o - ljubavnom trouglu - "kao da" su se akteri ponašali po receptu Vilhema Rajha "ljubav, znanje i rad" mora da nas rukovode u životu (i da "vladaju svetom"!). A one razne skalamerije u "Zavodu" su nastale na tragu tadašnjih - pokušaja             dekonstrukcije Frojdove metafore o libidu iz 1890., na temeljima biologije, fizike, hemije; za neke je libido bio povezan sa elektricitetom, za druge je bio hemiska supstanca, a za treće društveni fenomen. Na primer, Rajh je opisao orgazam kao "elektrofiziološko pražnjenje". Kasnije je svorio koncept  "orgon" (orgonske akomulatore), nazvan po seksualnom orgazmu, koji je povezao sa kosmičkom energijom. Orgon kao - protivotrov - za svaku neurozu, impotenciju, rak i tsl. Uzgred u Srbiji vlast upravo pokušava da stvari "litijum-orgon akomulator"- kao protivotrov - koji će izlečiti našu propalu privredu i društvo; kao u Rajhovoj knjizi "Masovna psihologija fašizma" 1933.; centralno pitanje: zašto su se mase okrenule autoritarizmu, iako je on očigledno delovao protiv njihovih interesa? Knjiga je odmah zabranjena i u SSSR.

*

Da Klajn se zaljubio u svoju pacijentkinju, deset godina mlađu pijaniskinju Stanu Đurić Ribnikar, koja je već imala troje dece. Međutim  posle nemačke okupacije YU 1941., Klajn je kao Jevrejin morao je da se krije  a u tom uspešnom skrivanju mu je pomogla porodica Ribnikar(!)

 

*

 

Vladislav  Ribnikar je polovinom septembra 1941., preko svog prijatelja popa Dragoljuba Milutinovića, sveštenika iz Ivanjice, koji je bio u četničkom pokretu Koste Pećanca, nabavio četiri četničke legitimacije, sa kojima su Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković, Ivan Milutinović i Ivo Lola Ribar, napustili okupirani Beograd i otišli na oslobođenu teritoriju zapadne Srbije.

 

Zoran Stokić

9.08.2024.