Priča o Svetoj Petki, jednoj od najvoljenijih pravoslavnih svetiteljki

 

Autor:

D. S. N1

|

26. okt. 2025. 07:58

|

KULTURA

Praznik Prepodobne mati Paraskeve, u narodu poznatije kao Sveta Petka, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 27. oktobra (14. oktobra prema julijanskom kalendaru). Sveta Petka jedna je od najvoljenijih svetiteljki na Balkanu (zbog čega se nekada naziva i Balkanska) i viđena je kao izvor blagoslova i duhovnog i fizičkog isceljenja za sve one koji je u molitvi prizivaju da im bude zastupnica pred Bogom.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/sveta-petka-zivot-vera/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Ortega i Gaset: "Neće nam prošlost reći šta nam je činiti, ali će nam reći šta treba da izbegavamo".

 

 

Sa idejama Grigorija Palame Vizantija je izgubila poslednji voz ka civilizaciji i opstanku! Kada je mudri, Varlam 1330.,  pokušao da prenese ideje Okama u Vizantiju, bio je sprečen - sprečio ga je Palama. Okamov nominalizam je stavio tačku na petstogodišnju esencijalističku tradiciju sholastike; "univerzalije nisu istinite, niti su pre stvari (ante rem), ni u stvari (in re), nego posle stvari (post rem), štaviše, i postoje zbog samih stvari (pro re)". Da bi prikazao snagu nominalizma, Varlaam je počeo istupati protiv solunskih isihasta, optužujući ih za besmisleno sujeverje i opasnu jeres. Svojim molitvama - u kojima su, zaustavljajući disanje, neprestano ponavljali: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj nas" - isihasti su tvrdili da dosežu samu božansku svetlost. Monahe isihaste u zaštitu je uzeo Palama, ortodoksni vizantijski teolog, zastupnik teze po kojoj se Bogu možemo približiti samo putem iracionalnog prosvetljenja – Palamina pobeda protiv Verlama (kao i grčke i latinske filozofije) je bila pogubna za razvoj budućeg znanja u Vizantiji. Zaslepljeni mržnjom prema Latinima, Vizantinci više nisu bili u stanju da nalaze rešenja za sopstvene životne probleme. Umesto unutrašnjih promena koje bi im omogućile opstanak, oni su se ugušili u "junačenju" oko metafizičkih ideja. Hraneći se vlastitim iluzijama, umesto carstvu zemaljskom, Vizantinci su se okretali carstvu nebeskom. Crkveni razlozi su postali važniji od državnih interesa i razloga. Odbrana "prave vere", ali ne samo pred paganima i nevernicima, nego i ispred drugih hrišćanskih zajednica, postala je imperativ carstva. Umesto da pred nadolazećom otomanskom opasnošću brani život, Vizantija je branila jednu utopiju! Dok se u Vizantiji, čiju je sadašnjost određivala prošlost, insistiralo na "pravoj veri", na Zapadu, gde je - sadašnjost bila određivana iz ugla budućnosti, sve se više insistiralo na životnoj nominalističkoj pragmatici koja je, pak, sve više zavisila od nauke i tehničke primene te nauke.

 

Zoran Stokić

26.10.2025.