Danas je Sveti Sava – praznik vere, znanja i prosvetiteljstva

 

Danas online

danas 27.01.2026. 06:56

 0 komentara

Sveti Sava

Foto: Shutterstock/Mirko Kuzmanovic

 

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Savu, prvog srpskog arhiepiskopa, velikog prosvetitelja i utemeljivača srpskog zakonodavstva.

 

Sveti Sava jedna je od ključnih ličnosti srpske istorije, utemeljivač Srpske crkve i prosvetitelj. Smatra se začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je i zaštitnik prosvetnih ustanova, piše rts.rs. Pročitaj više:

https://www.danas.rs/zivot/sveti-sava-obicaji-i-verovanja/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Verski praznik da, ali ostalo ne. 

Sinonim  škole je "učenje na greškama" otuda Sveti Sava nije mogao biti izabran za reprezenta "školske slave". Nemanjići su izabrali model DESPOTSKE, TEOKRATSKE Vizantije, "vlast je nepogrešiva" i "iznad Zakona", a Savina "Krmčija" o tome svedoči. Kod nas bi to mogao biti Dositej Obradović i njenju slični! A kod čeha, na primer, Jan Komenski (1592—1670) koji je – školu iz ruku crkve dao u ruke državi. On je osmislio sistem koji se koristi i danas: školska god, školska nedelja, radni dan, nastavni čas, raspust i odmor, razred, ocenjivanje na kraju godine, disciplinu i tsl. Postavlja dva savremena zahteva školi: neophodnost povezivanja teorijskih i praktičnih znanja i, drugi, povezivanje učenja u školi sa realnim životom. Ne učiti za školu, već za život. 

Znanje? Naši pra preci kada su došli u Evropu, ni genreaciji Save  nije padalo napamet da "posrbe" učenja  koja su mogli naći u "antičkoj  vikipediji", čak ni Verglilijevu "Georgiku" (Poljoprivredne himne) didaktičke poeme u 2188 heksametralnih stihova (29. g.n.e.) te počeli da koriste ta znanja u svojoj praksi (poljoprivreda, stočarstvo, vođarstvo, pčelarstvo i tsl.). Germani pak kada su došli u Evropu svoje spobnosti upregli su u dekodirane sadržaja iz "antičke vikipedije". Otuda je njihova poljoprivreda i drugi poslovi  pomoću - "impulsa antičkog znanja" – "vorp" brzinom  - unapredilo njihovu  tehniku života i rada i organizaciju  društva. Jedna primer, Savin savremenik Robert Groseteste (1168–1253) pradede-nauke, kancelar Oksfordskog univerziteta koji je unapredio sholastičku analitiku, fiziku, etiku, uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine, greške se moraju popravljeti jer  "ponavljanje greške" treba smatrati "kugom razuma". Sve mora biti podvrgnuto kontroli "scientia experimetalis" koja stoji iznad "autoriteta".

 

 

*

 

Prenosim komentar iz dnevnog lista "Danas":

 

Dragomir Olujić Oluja

27. januar 2026. u 10.27

Neoprostivo je da “Danas” objavljuje, najblaže rečeno, ovu gomilu budalaština bez ikakvog ograničenja, bez komentara, napomene, objašnjenja…

I.

Sava (Rastko) Nemanjić nije otvorio nijednu školu.

Sava (Rastko) Nemanjić se nije bavio prosvetiteljskim radom.

Sava (Rastko) Nemanjić se nije bavio obrazovanjem.

Sveti Sava nije mrdnuo prstom da opismeni makar jednog sunarodnika među kojima je stopa nepismenosti bila 99,9%.

Sava (Rastko) Nemanjić je pisao knjige isključivo za crkvu i o crkvi.

Sava (Rastko) Nemanjić je učestvovao u spaljivanju starih slovenskih knjiga i rukopisa.

II.

Sava (Rastko) Nemanjić se bavio diplomatijom.

Sava (Rastko) Nemanjić se bavio jačanjem uticaja Nemanjića, vizantijskih vazala.

Sava (Rastko) Nemanjić je progonio i ohrabrivao mučenje bogumila i staroveraca (1/3 hristijanizovati, 1/3 proterati, 1/3 pobiti).

III.

Sava (Rastko) Nemanjić nije utemeljivač “Srpske crkve” i „prvi srpski arhiepiskop“ – naprosto takvih entiteta tada nije bilo.

Sava (Rastko) Nemanjić 1219. nije izdejstvovao “autokefalnost srpske crkve” i “srpsku arhiepiskopiju” – takvi entiteti tada naprosto nisu postojali.

Sava (Rastko) Nemanjić je 1219. za vreću zlata isposlovao (ne autokefaliju no) titulu episkopa žičkog, odnosno hirotonisan je u episkopa žičkog, jedne od crkava u sistemu vizantijskih crkava, tačnije jedne od crkava pod direktnom upravom Vaseljenskog patrijarha u Carigradu.

IV.

Vest o smrti Save (Rastka) Nemanjića 27. januara 1236. nije mogla stići u Srbiju – Srbije tada nije bilo ni u kojem formatu, vest o smrti je stigla u Rašku, sedište “dinastije” Nemanjića!…

 

Zoran Stokić

27.01.2026.