Petoro ljudi koji su spasili najviše života u istoriji

Autor:

author

BBC

|

07. avg. 2026. 12:08

|

SCITECH

|

8

komentara

 

Carlos Flores Facusse

ORLANDO SIERRA / AFP

Nauka je značajno produžila životni vek i poboljšala kvalitet života širom sveta, lečenjem bolesti, omogućavanjem novih medicinskih procedura i unapređenjem ishrane.

 

Oglas

 

Ovo je pet naučnika kojima se pripisuje da su spasili najviše života u istoriji, piše Science Focus.

 

1. Moris Hilman

Američki virusolog Moris Hilman razvio je tokom karijere 40 vakcina, uključujući vakcine protiv zaušaka, ovčijih boginja, meningitisa i malih boginja. Smatra se da su njegove vakcine spasile više od 130 miliona života.

 

Otkrio je i da virusi gripa mutiraju, menjajući proteine koje telo koristi da ih prepozna i pokrene imunski odgovor. To je dovelo do razvoja godišnjih vakcina protiv gripa.

 

Godine 1957. predvideo je potencijalnu pandemiju gripa i brzo razvio novu vakcinu, čime je ograničena ozbiljnost epidemije.

 

2. Aleksandar Fleming

Možda najveće slučajno otkriće svih vremena dogodilo se 1928. godine, kada se škotski mikrobiolog ser Aleksandar Fleming vratio sa odmora i primetio da je jedna od njegovih Petrijevih šolja sa bakterijama bila kontaminirana buđi.

 

Primetiо je da oko buđi postoji područje bez bakterija i shvatio da ona mora oslobađati supstancu koja sprečava rast bakterija.

 

Alexander Fleming

DSK / PA / AFP

Otkrio je da ta supstanca, koju je nazvao penicilin, može da uništi različite štetne bakterije. Međutim, imao je poteškoća da je izdvoji i pročisti za medicinsku upotrebu.

 

Više od decenije kasnije, australijski farmakolog prof. Hauard Flori, zajedno sa kolegama, konačno je uspeo da pročisti penicilin, a ovaj antibiotik je od tada spasao više od 200 miliona života.

 

3. Ser Frederik Banting

Dijabetes je grupa bolesti koje narušavaju sposobnost organizma da reguliše preuzimanje šećera iz krvi. Istorijski gledano, bilo je malo mogućnosti za lečenje, a dijabetes tipa 1 često je bio smrtonosan u detinjstvu.

 

Ser Frederik Banting

World Hirsory Archive / World history archive / Profimedia

Zatim je 1921. godine kanadski farmakolog ser Frederik Banting otkrio insulin – hormon koji reguliše preuzimanje šećera u krvi – i pokazao da može da se koristi za lečenje dijabetesa kod životinja.

 

Njegov kolega Džejms Kolip razvio je postupak za prečišćavanje insulina za primenu kod ljudi. Smatra se da su njihova otkrića zajedno spasila više od 200 miliona života.

 

Tim je prodao patent za jedan dolar kako bi svi kojima je ovaj lek potreban mogli da imaju pristup ovom tretmanu koji spasava život.

 

4. Prof. Norman Ernest Borlog

Američki agronom prof. Norman Ernest Borlog razvio je tokom 1950-ih i 1960-ih sorte pšenice visokog prinosa otporne na bolesti, koje je obezbedio poljoprivrednicima u Meksiku, Pakistanu i Indiji.

 

Norman E. Borlaug Margaret Nobel Peace Prize

STR / SCANPIX NORWAY / AFP

U to vreme većina poljoprivrednika uzgajala je čiste sorte biljaka koje su davale visoke prinose, ali su imale samo nekoliko gena otpornosti na bolesti, zbog čega su bile veoma podložne epidemijama.

 

Borlog je usavršio tehniku ukrštanja srodnih čistih sorti. Tako su dobijene „multilinearne sorte“ koje su kombinovale gene otpornosti na bolesti svojih roditeljskih sorti.

 

Njegov rad je dramatično povećao prinose useva i procenjuje se da je, zahvaljujući poboljšanju ishrane, spasao 245 miliona života.

 

5. Prof. Karl Landštajner

Pre Prvog svetskog rata povrede i bolesti koje su izazivale veliki gubitak krvi često su bile smrtonosne. Lekari su pokušavali da obavljaju transfuzije krvi, ali su mnogi pacijenti doživljavali smrtonosne reakcije na krv davalaca.

 

Karl Landsteiner

Roger-Viollet via AFP / Roger Viollet / Profimedia

Godine 1901. austrijsko-američki biolog prof. Karl Landštajner otkrio je razlog.

 

Utvrдио je da krv različitih ljudi ima različite karakteristike – danas poznate kao krvne grupe – zbog čega njihova krv može biti nekompatibilna. Njegovo otkriće otvorilo je put uspešnim transfuzijama krvi.

 

Međutim, tek 1914. godine, kada je belgijski lekar Albert Hustin otkrio tehniku za sprečavanje zgrušavanja krvi tokom čuvanja i transporta, ovaj važan medicinski postupak postao je praktično primenljiv.

 

 

***

Komentar

***

 

 

@Rinus Mikels ("znas kako, nema zasluznijih za napredak medicine od brojnih nacistickih lekara koji su eksperimentisali na zivim ljudima po logorima. medjutim, necemo zato da hvalimo naciste koji su istovremeno izazvali smrt desetine miliona. isto tako je i sa kolonijalnim carstvima".)

*

Neistina 100% @Rinus nacisti su izgubili rat baš zato što nisu bili u stanju da rešavaju probleme. Razvoj znanja, nova važna otkrića, nastaju samo tamo gde ima sloboda. Tamo gde je idologija totalitarna, ona guši slobode, ljudi žive u strahu, u strahu ljudima su blokirane čeone regije mozga - koje su najvažnije za stvaranje. U SSSR Lisenko (miljenik partije - upropastio genetiku u zemlji) , slično i u Kini a u SAD (gde sistem poštuje građane, nemeša im se u poslove i živote) - Norman Borlaug.  Borlog nije samo nahranio svet u Meksiku, Indiji, Pakistanu (što se kaže u ovom tekstu) nego - nema gde nije - pa i  u SSSR, ali i Kini, napravio im je nove sorte pirinča i utrostručio im žetve. Sve je to mnogo starije od vremena kolonija. Engleska je kruna dozvolila (i u tome učestovala) razvoj "liberalnog društva" još od vremena Roberta Grosetesta (1168–1253) pradede-nauke, kancelara Oksfordskog univerziteta (1215/21) koji je unapredio sholastičku analitiku, fiziku, etiku, uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine. Savremenici Roberta Grosetestea su, na primer, Džingis-kan (1158–1227), Sveti Sava (1175-1236), Aleksandar Nevski (1220–1263). Takođe najveća kolonijalna sila je Rusija, ona svoje kolonije nije vratila; izvorna Rusija (bez kolonija) je (pogledaj na karti Istorije) tzv. Kijevska Rusija mala država. Imati tolike resurse vekovima i šta si izumeo bazno, skoro ništa, zašto? Tamo su carevi samodržci sve njihove naučnike, umetnike, uopšte intelektialce - smatrali NEPRIJATELJIMA.

Gde postoji autonomija struka - slobodne empirijiski utemeljene kritičke rasprave - gde imate tržište, imate naučnike poput: Borloug-a. I kao što je kazao premijer Indije Manmohan Singh: "Život Borlog-a i postignuća svedoče o dalekosežnom doprinosu koji visoki intelekt, upornost i naučna vizija jednog čoveka mogu doprineti ljudskom napretku." 

 

Zoran Stokić

9.08.2026.