Stres, usamljenost i anksioznost možda nisu samo lični problemi: Šta savremeni život radi našem umu?

Autor:

author

author

Science alert

,

N1 Beograd

|

02. avg. 2026. 07:29

|

LIFESTYLE

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Podeli

 

Facebook

X

Mail

Njujork, Njujork, SAD - 16. jun 2024: Ljudi hodaju Petom avenijom između 57. i 58. ulice.

Shutterstock/DW labs Incorporated

Pokušajte da se setite poslednjeg dana koji nije bio prepun obaveza, ljudi koje treba da vidite i mesta na koja treba da odete. Da li je to bilo juče? Tokom protekle nedelje? Ili toliko davno da se više ni ne sećate?

 

Oglas

 

Za mnoge od nas savremeni život može da izgleda kao niz užurbanih dana koji se smenjuju jedan za drugim.

 

U novom radu, objavljenom u časopisu „Bihevioralne nauke“ (Behavioral Sciences), naučnici iz institucija u Singapuru analizirali su prethodna istraživanja i teorije kako bi izneli sledeći argument - naš brzi napredak kao vrste doveo je do toga da naša tela i umovi više nisu u stanju da održe korak.

 

Kako prenosi Science alert, suština njihove pretpostavke glasi ovako: ljudi su evoluirali kako bi živeli u malim grupama poznatih osoba i reagovali na neposredne, prepoznatljive pretnje.

 

thumbnail

Trebješanin: Srbija dugo patila od naučene bespomoćnosti, studentski protesti promenili taj osećaj

ZDRAVLJE

|

15. jun

thumbnail

Burnout: Pet načina na koje hronični stres utiče na mozak i kako izaći iz začaranog kruga

LIFESTYLE

|

31. mar

Danas živimo u ogromnim zajednicama, neprestano smo povezani i suočeni s mnoštvom pritisaka koji se međusobno preklapaju i stvaraju pojačan osećaj konkurencije.

 

Ova „evolutivna neusklađenost“ dovodi do značajnih problema sa fizičkim i mentalnim zdravljem, sugeriše nova studija – od gojaznosti do anksioznosti.

 

„Stres, usamljenost i anksioznost često se posmatraju kao lični problemi ili problemi povezani s načinom života, ali oni takođe mogu da odražavaju neusklađenost između okruženja u kojima ljudi žive i uslova za snalaženje u kojima su naši umovi i tela evoluirali“, kaže psihološkinja životne sredine Sara Čan sa Singapurskog univerziteta za tehnologiju i dizajn (SUTD).

 

„To znači da ne bi trebalo da razmišljamo samo o otpornosti pojedinaca već i o načinu na koji su gradovi i zajednice projektovani.“

 

Istraživači navode da su naši instinktivni odgovori usavršavani tokom stotina hiljada godina evolucije, ali da ne funkcionišu jednako dobro u savremenom okruženju koje se razvilo tokom proteklih nekoliko vekova.

 

turista, mobilni telefon, mapa, plan grada Shutterstock dpVUE.images

Shutterstock dpVUE.images

Na primer, pre pojave interneta bilo je lakše razumeti sopstveni položaj u grupi. Sada se neprestano upoređujemo s dugim spiskom prijatelja, rođaka, poznatih ličnosti i neznanaca.

 

„Konkurencija nije nova, ali savremeni život može da učini da ona deluje neprestano“, kaže istraživački psiholog Hoze Jong sa Univerziteta Džejms Kuk u Singapuru.

 

„Evolutivna perspektiva može da pomogne u objašnjavanju zašto ljudi tako snažno reaguju na poređenje i strah da će zaostati, čak i kada ti signali dolaze od neznanaca ili sa ekrana, a ne iz male društvene grupe.“

 

Tu su zatim i kumulativni efekti problema kao što su klimatske promene, globalne pandemije, ekonomska nestabilnost i tehnološki poremećaji, poput razvoja veštačke inteligencije – nešto što istraživači opisuju kao „polikrizu“.

 

„Ovi događaji – od velikih globalnih potresa do njihovih psihosocijalnih posledica – sve češće se prepoznaju kao međusobno povezani na način koji uzajamno pojačava njihovo pojavljivanje“, pišu istraživači u objavljenom radu.

 

thumbnail

Stručnjaci zabrinuti: Generacija Z prepušta teške razgovore veštačkoj inteligenciji

SCITECH

|

14. mar

„Na primer, rast troškova života i sve veća ekonomska nejednakost – pogoršani finansijskim krizama i događajima kao što je pandemija kovida 19 – povećavaju nesigurnost ljudi u pogledu finansija i društvenog statusa. To ih zatim podstiče na postupke koji dovode do sagorevanja, smanjenja prosocijalnog ponašanja i dodatne nesigurnosti, stvarajući povratne sprege koje pojačavaju konkurenciju u društvu i doprinose ekonomskoj stagnaciji ili padu.“

 

I prethodne studije bavile su se ovim idejama, ukazujući na to da život u prenatrpanim gradskim sredinama čini da se naša tela osećaju kao da su neprestano izložena napadu, kao i da savremena kultura zapravo nadmašuje faktore životne sredine kada je reč o uticaju na našu vrstu kroz evoluciju.

 

Istraživači su svoj koncept nazvali Hipoteza društvene evolutivne neusklađenosti i konkurencije (SEMCH) i smatraju da bi njegovo bolje razumevanje moglo da pomogne u suočavanju s nekim od psiholoških problema našeg vremena.

 

Žena, park, uživanje, shutterstock_2656241771

Shutterstock/Marina April

Postoje i posledice po projektovanje gradova i urbanih sredina. Prostori mogu da budu osmišljeni tako da deluju manje prenatrpano i opterećujuće, a korišćenje prirodnih prostora i zelenijeg okruženja predstavlja očiglednu polaznu tačku.

 

Isto važi i za digitalne prostore. Istraživači ne tvrde da bi trebalo da poništimo digitalni napredak, već da bi digitalna okruženja trebalo osmisliti tako da smanjuju osećaj konkurencije umesto da ga podstiču.

 

Istraživači sada žele da neke od ovih ideja budu proverene u daljim studijama – kroz testiranja u stvarnim uslovima koja bi pokazala kako naše okruženje utiče na naše blagostanje.

 

„Moramo da osmislimo intervencije koje će delovati u skladu s našom evolutivno oblikovanom ljudskom prirodom, umesto protiv nje“, kaže Jong.

 

 

***

Komentar

***

 

Ovakva i slična istraživanja su u 20 i 21 veku trebala da premreže Zemlju, umesto toga ratovi/mržnja i tsl., da vidimo da li možemo u neverovatnom cajtotu (u kome živimo i radimo – u kome su naše neuronske mreže u "KRATKOM SPOJU") nađemo rešenje kako da preživimo kao vrsta!

Nismo shvatili najvažniju lekciju života: biologija nas drži "na povodcu" i dozvoljva nam da odlutamo samo do određene tačke od onoga što jesmo. Možemo da dizajniramo svoj život kako god želimo, ali da li ćemo napredovati ili involuirati zavisi od toga koliko dobro taj život odgovara ljudskim biološkim predispozicijama – čovek je mikronski delic, biološke evolucije primata (šire sisara) koji se razvija preko 50 miliona god. Ljudska psihologija (sa sve empatijom) "oblikovana" je u toj dugoj evoluciji milionima godina unazad u malim zajednicama. Otuda i naš "društveni kapital": osećaj sigurnosti koji proizilazi iz - predvidljivog okruženja. Nažalost - tempo ubrzanja – je postao autonoman. Ubrzanje tempa života svakog od nas postoji  jer obavljamo sve više akcija za manje vremena. Ubrzani tehnološki i društveni napredak proizvode - "smanjenje sadašnjosti" - na primer, to vas "tera" da stvarate što više komunikacionih jedinica i tsl. Živimo u režimu "velikih brojeva" koje ima svoj "prostorno-vremenski režim"; percepcija i organizacija prostora i vremena u društvenom životu "velikih brojeva" potpuno je promenjena u odnosu na naše živote kada smo bili deo "malih brojeva".  Sve se potpuno ubrzano menja, a mi nismo u stanju KAO VRSTA - biološki - to da savladamo.

 

Zoran Stokić

2.08.2026.