Nakon Mandićeve zgrade, „fantomski“ birači otkriveni i na klinikama, u Batutu, i u napuštenoj kući
IZBORI 2023 Autor: nova.rs 06. jan 202413:34 Klinički centar SrbijeN1
Nakon iznetih tvrdnji SSP-a da je na opštini Savski venac u zgradi čiji je vlasnik bivši rukometaš, a sad istaknuti član SNS Vladimir Mandić, za beogradske izbore bilo je prijavljeno neverovatnih 154 birača dok je za republičke izbore, na istoj adresi, bio je prijavljen 121 birač, ta stranka sada je iznela podatak da je na opštini Savski venac otkriveno ukupno 338 fantomskih birača.
Prema podacima SSP-a koje su izneli pre nekoliko dana, u ulici Kraljevića Marka broj 9 upisan je 121 birač za republičke izbore i 154 za beogradske, a zgrada je u vlasništvu istaknutog člana Srpske napredne stranke Vlade Mandića. Ta stranka sada je iznela nove podatke o „fantomskim“ biračima na Savskom vencu, prenosi Nova.rs.
„U Ulici Gavrila Principa 53 nalazi se ova kuća u kojoj je bila firma Agroživ. Agroživ je u stečaju, kuća je prazna, ali su na nju upisana čak 53 birača! Da nije tužno i da ne dokazuje krađu, pomislili bismo da su duhoviti, pa su u kuću broj 53 upisali baš 53 birača“, naveli su iz opštinskog odbora SSP Savski venac, pa su onda predstavili još neverovatniji podatak, vezan za Klinički centar.
Firma koja je dovozila „fantomske“ birače iz RS od države dobila poslove vredne više od 200 miliona evra
IZBORI 2023
05. jan 2024
1
Vladimir Mandić rukometaš SNS
U zgradi bivšeg rukometaša, istaknutog člana SNS-a, prijavljeno čak 154 birača za izbore u Beogradu
IZBORI 2023
03. jan 2024
220
„Fantomski birači“: MUP odbacuje odgovornost, struka tvrdi – bacanje prašine u oči narodu
IZBORI 2023
04. jan 2024
88
„Ulicu dr Subotića svi prepoznajemo po bolnicama koje se tu nalaze, a u okviru su Kliničkog centra Srbije. Jedino što nismo znali da je u tri zdravstvtene ustanove prijavljen 131 birač, i to – 91 na Klinici za endokrinologiju, 25 na Institutu Batut, 15 na Klinici za oralnu hirurgiju. Imamo informacije da manji broj ljudi duži niz godina živi, na primer, u potkrovlju i u suterenu u Endokrinologiji, ali 131 birač u Ulici dr Subotića van svake sumnje je dokaz o krađi izbora“, ističe SSP u saopštenju.
Sve ovo govori i prilog tome kolike su razmere krađe izbora održanih 17. decembra, pa je na tri različite adrese u samo jednoj beogradskoj opštini zabeleženo 338 fantomskih birača.
„Ali, i pored toga, Savski venac je na 33 od 35 biračkih mesta izabrao koaliciju ‘Srbija protiv nasilja’ za pobednika izbora“, ističe SSP.
*
„Izbori nam nisu potrebni, jer vi zapravo nemate kome da se obratite“: Romčević o (ne)radu institucija
IZBORI 2023 Autor: S. K. Ž. 05. jan 202419:39 Izvor: N1
Scenarista i univerzitetski profesor Nebojša Romčević ističe da je Srbija nakon izbora "strahovito polarizovana i da tu pomirenja teško da može da bude". Romčević smatra da mi ne možemo da dođemo do sinteze.
„Situacija te političke divergencije došla je do takvih dimenzija da ne mogu na političkoj sceni da ostanu svi akteri koji su ušli u izbore. Kada to kažem ne mislim da će stranke koje nisu prošle cenzus da se ugase, nego mislim da se Srbija sada tako strahovito polarizovala da tu pomirenja teško da može da bude“, ocenio je Romčević u emisiji „Dan uživo“.
On istuče da se znalo da će biti izborne krađe i da je učinjeno ono što je moglo da se učini – da se ljudi uhvate u krađi, da se pribave dokazi o toj krađi i da se traži da se izbori ponište.
„Ono što nije stvar razuma to je što imate institucije koje nam ukažu – ‘da to za nas nisu dokazi, mi to ne priznajemo, mi se time ne bavimo’. Iz toga proizlazi jedini mogući zaključak, da izbori zapravo nisu ni potrebni, jer ako ste vi indiferentni prema zakonu, vi zapravo nemate kome da se obratite, iza toga sledi nešto što se u istoriji zove otvorena diktatura. Sa druge strane imate jedan ozbiljan deo naroda koji ne stoji toliko uz opoziciju koliko uz princip pravednosti, istinitosti, izborne volje, ali smo videli da državu to ni najmanje ne interesuje“, objasnio je profesor.
Prema njegovim rečima, kada imate vlast koja ideološki potpuno odbija da bude definisana, „onda je sasvim svejedno po kojoj osnovi će oni dobijati izbore“.
„Jer ako vas uhvate u ovolikoj količini krađa i policija laže stanovništvo, vama mora da bude jasno kuda se stvar kreće“, istakao je Romčević.
Na pitanje kako komentariše uvođenje 8. januara kao neradni dan, profesor ističe da „kada nešto preporuči predsednik, da je to apsolutno naređenje“.
„Kada preporuči predsednik to je za privatne i društvene firme apsolutno naređenje, zato što opstanak privatnih fimi zavisi od volje vlasti. Tako da u svakom trenutku onima koji dobru volju predsednika ne uzmu za ozbiljno, mogu da im se usele inspekcije koje više nikada neće otići“, zaključio je Romčević.
***
Komentar
***
Infamia, u starom Rimu, "slavan po zlu" - nota sramote - gubitak pravnog ili društvenog položaja. Važan deo statusa rimskog građanina bio je njegov Existimatio, ili značka ponosa koju je držao pred društvom. Inflamia u praksi ograničava građanina u mnogim oblastima pravnog i društvenog života; nemogućnost, na primer, da pristupe narodno izabranim funkcijama, kandidovanja za magistrature, isključenja iz senata, zabrana glasanja, vršenja starateljstva; nemogućnost da budeš svedok na sudu, niti da svedoče tebi u korist. U rimskom pravu su se razlikovale dve vrste sramote:
Infamia Iuris: To je bila ona koja se dogodila kao rezultat krivičnog gonjenja na sudu zbog zlonamernog delovanja ili obmane protiv drugog.
Infami Facti: Ta sramota koja se postiže jednostavnom činjenicom da je izvršeno delo suprotno moralu, javnom poretku i dobrim običajima.
Kasnije u Vizantiji, Osmanskom carstvu, komunizmu "Inflamia" je ukinuta, vlast i njeni botovi, šta god uradili, ne mogu biti podvedeni pod "notu sramote" - inercija rečenog je dovela do toga da se vlast i njeni botovi NE STIDE bilo kog svog postupka; izgubljena je sposobnost da vlast procenjuje vrednosti svojih postupaka i postane svesna zla koje svojim postupcima može naneti drugima.
Zoran Stokić
6.01.2024.
Badnji dan: Koji se običaji vezuju za ovaj praznik?
LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 06. jan 202407:15 Shutterstock
Badnji dan po julijanskom kalendaru proslavlja se 6. januara, dan uoči pravoslavnog Božića 7. januara. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.
Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.
Badnji dan je poslednji dan božićnog posta. Dan koji mu prethodi je Tucindan, a sam sutrašnji dan je dan praznika Božića.
Poreklo praznika
Mnogi običaji vezani za ovaj dan sasvim su paganski, mada je crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i i dalje ih održavaju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.
Narodni običaji oko Badnjeg dana su zaista stari i do danas se dosta običaja izgubilo ili zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, a u mnogim krajevima se dosta običaja izgubilo. Kombinacija toga doprinosi velikim razlikama u običajima od kraja do kraja i od sela do sela. Ipak, i pored tolike raznovrsnosti i razlika, ipak postoji i dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični, kao i sećanje na neke običaje koji se više ne rade ali postoji sećanje da se u nekom selu nekada i to radilo pre nego što se to napustilo.
Shutterstock / Danilo Misic
Paljenje badnjaka
Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice.
Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.
Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak tj. badnjake, naslanja ih na kućni zid a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište.
Unošenje badnjaka i slame
U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipa se badnjak, slama i polažajnik.
Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju Ko je? odgovara „Badnjak vam dolazi u kuću“. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori „Dobro veče badnjače!“.
Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima „Srećno vam Badnje veče“, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa „Bog ti dobro dao i sreće imao“, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orahe koji su u uglovima niko ne uzima.
Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.
Posle Božića, tačnije na treći dan Božića (Sveti Stefan), ova slama se nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.
Badnja večera je posna trpeza, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive).
***
Komentar
***
Već je Hobs primetio da „svet nema konačni smisao niti svrhu...živimo u besmislenom, haotičnom, nepravednom i apsurdnom svetu. Ideali - istine, dobra, mira, pravde, sreće - nisu ništa drugo do naše dosetke (invencije) - projektovanje naših želja i potreba - na besmislenu, mehanički determinisanu materiju. Potreba nam je neka struktura smisla koja bi nas zaštitila od ovog razornog nihilizma i učinila našu orjentaciju u svetu i buduću egzisteciju podnošljivom“. Potrebo nam je ono što se tradicionalno zove smisao života i orjentacija u stvarnosti. Hrišćanstvo, kao i ostale monoteističke religije su spasonosne iracionalne iluzije. Hrišćanska čuda, očaranost tim čudima, su vezana za ono što je natprirodno, što pripada svetu magije. Duga evolucija usmene tradicije koja je postojala u legendama, mitovima, epu, bajkama, basnama, fantazijama, paganskim pričama. Za drevne ljude je intervencija bogova – bila prihvaćena kao takva. Najvni animistički, antropomorfni Univerzum iz nedefinisane drevne prošlosti. Ugađanje našoj inteligenciji – koja voli jednostavnost; „ništa se ne događa slučajno", „priroda ne čini ništa uzalud“. Ne u božijim, već u "našim" rukama je naša sociološka evolucija.
Zoran Stokić
6.01.2024.
ЧЕТВРТАК, 4. ЈАНУАР 2024.
Naučnici otkrili šta se krije iza opsednutosti ljudi teorijama zavere
LIFESTYLE Autor: Science alert, Zimo 04. jan 202419:03 Shutterstock
Snažna tendencija da se naruši uspostavljeni politički sistem služi kao značajna pokretačka snaga širenja teorija zavere, prema nedavnim naučnim istraživanjima.
Nazvana „potreba za haosom“, ova motivacija ostaje prisutna bez obzira na to da li pojedinac iskreno veruje u teorije zavere ili ne.
Istraživanje, koje su sproveli politikolog Kristina Farhart i njen tim sa Univerziteta Karleton, obuhvatilo je 3.336 pojedinaca u SAD i proučavalo psihologiju koja stoji iza razmišljanja o teorijama zavere.
Učesnici, ravnomerno raspoređeni po političkom spektru, upitani su o njihovoj verovatnoći da dele teorije zavere zasnovane na uverenjima, alarmantnoj agendi ili potrebi za haosom.
Složena motivacija
Suprotno očekivanjima, podaci nisu podržali ideju da teoretičari zavere imaju za cilj da „podignu uzbunu“ kako bi dobili podršku navodnih protivnika. Umesto toga, jači pokazatelj spremnosti da se šire teorije zavere identifikovan je kao potreba za haosom, što ukazuje na složeniju motivaciju od puke odanosti kulturnoj grupi.
Naučnici su zadržali originalne citate učesnika, uključujući izjave kao što su: Ne možemo rešiti probleme u našim društvenim institucijama; moramo ih srušiti i početi ispočetka. Ovaj osećaj je usklađen sa dubljom složenošću motivacije, koja prevazilazi samo podržavanje „svog tima“.
Verovanje pojedinca nije primarna komponenta
Iako se istraživanje zasnivalo na posmatranju i samoprocenjivanju, tim naučnika je uzeo u obzir različite faktore, uključujući političku pripadnost, sklonost poverenju, godine, pol, prihode i etničku pripadnost. Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Research and Politics“.
Oni koji su skloni haosu češće su se složili sa izjavama koje se zalažu za uništavanje društvenih institucija, piše ZIMO.
Zanimljivo je da motivacija za širenje teorija zavere ne zavisi nužno od istinskog verovanja. Pojedinci koji traže haos mogu da doprinesu dezinformacijama na internetu bilo kao napad na ustanovu koja ne reaguje ili za ublažavanje dosade Ovo se poklapa sa studijama koje ukazuju na to da će ljudi koji se suočavaju sa finansijskom ili socijalnom nesigurnošću verovatnije verovati u teorije zavere.
Mnoštvo faktora i mobilizacija protiv političkog sistema
Uzimajući u obzir trenutne izazove sa kojima se pojedinci suočavaju, kao što su rast troškova života, pogoršanje zdravlja, finansijska nesigurnost i prirodne katastrofe, rezultati istraživanja naglašavaju višestruke motive koji stoje iza dijeljenja teorija zavere na društvenim medijima, piše Science Alert.
Farhart i njegove kolege zaključuju da pojedinci ne samo da jačaju svoja postojeća uverenja, već se i mobilišu protiv čitavog političkog sistema, prenosi Zimo.
Istraživanje je pokriveno Science alert-om.
***
Komentar
***
Ljudi vođeni animističkim verovanjima; žrtve su najpre religiskih i tsl verovanjima. Religija i nauka su proistekle iz magije; magija je zapravo religijski fenomen, a nauku je dugo bilo teško razlikovati od magije. Iz socioloških razloga nekritičkog shvatanja tradicija mnogi naučnici i naučne institucije tretiraju religiju sa poštovanjem, ali nemaju isto poštovanje prema magiji, iako razlika između magije i religije ne postoji (bave se ritualnim radnjama); zasnovane su na društvenom razmišljanju o "učešću". U svim drevnim civilizacijama magija je bila "verski" i mitološki sistem. Naprosto religije su svog konkurenta magiju pobedile svetovnim sredstvima. Magija, kao i nauka, zahteva efikasnost, odnosno sposobnost da se postignu određeni ciljevi. Za razliku od nauke, međutim, uspeh se često ne meri empirijski i eksperimentalno, već simbolički, kao u kasnijim religijama. Giambattista della Porta, osnovao je "Academia Secretorum Naturae" - prvo naučno društvo - u Napulju 1560., - kandidati su morali da iznesu nove činjenice u prirodnim naukama kao uslov za članstvo; papa Gregory XIII je 1578., ukinuo akademiju pod izgovorom da se bavi "vradžbinama"! Za dela Portu "magia naturalis" predstavljala "activa naturalis Philosophiae portio" (aktivni deo prirodne filozofije) koja nije imala ništa zajedničko sa "magia infamis".
Tradicionali animistički sistemi vrednosti su “zloupotrebili” nauku i sprečavaju da ona sprovede svoju "pedagošku" funkciju u našim svakodnevnim životima, a ta je njena funkcija daleko najvažnija za proces mišljenja i zaključivanja. Nauka je trebala da nam pomogne oko toga - kako da disciplinujete svoja verovanja - empirijskim činjenicama i metodom opovrgavanja. Ako niste stekli saznajni kompas koji je stvorila prirodna nauka (kako da disciplinujete svoja verovanja), ako ste ostali zarobljeni u ključu animizma, antropomorfizma - vi onda sve fenomene, ideje (pa i političke) objašnjavate karakteristikama ljudskog ponašanja, ljudskim motivima, emocijama (ljubomora, tuga, mržnja, ljubav), kao i teorijama zavere, gde postoje samo dva stanja: bog i đavo, raj i pakao.
Zoran Stokić
4.01.2024.
СРЕДА, 3. ЈАНУАР 2024.
Teodorović: Veliki deo naroda pristaje da laže i vara i to je poražavajuće
IZBORI 2023 Autor: M. Ž. 03. jan 202410:49 6 komentara
"Srpskom društvu je potrebno da se 'resetuje'", kaže akademik Dušan Teodorović, komentarišući politička dešavanja u zemlji. Izbori su ga, kaže, iznenadili, ali ga je još više iznenadilo ponašanje građana koji su pristali da budu "lažni glasači". "Veliki deo naroda pristaje da laže i vara, a u tu prevaru je uključena i država", kaže.
Godina 2023. bila je strašna godina zbog tragedija koje su nam se desile, izjavio je Teodorović gostujući u Novom danu na N1.
„To je ono što je obeležilo godinu, i svaki normalan čovek bi poželeo da se to nikada više ne dogodi. Što se tiče izbora, bio sam iznenađen zahtevom opozicije koja je tražila izlazak na izbore, jer je i dalje bilo sve isto, ništa se nije promenilo, Vučič je sve držao u rukama, ima je medije, imao je u svojim rukama birački spisak, to je bio – izlazak na klanicu“, ocenio je Teodorović.
Prema njegovim rečima, to su „manje-više“ pokazali i rezultati tih izbora.
„I ko je sad kriv zbog toga? Pa, Vučić, on ima svoj deo krivice, onda veliki deo naroda, a i opozcija. Zamislite vi, pita neko dedu: ‘gde ćeš’, a on kaže: ‘Idem da sad negde lažno glasam, voze me busom iz Rogatice da glasam na Zvezdari’. Zamislite te osobe koje pristaju na to, da idu da lažno glasaju, to je meni toliko strašno, ja ne mogu da zamislim da se to dešava negde u Holandiji, recimo. Mi zaista moramo da se zamislimo, koje su naše moralne vrednosti“, naglasio je.
Teodorović smatra da su izborni uslovi jako loši, a za Vučića kaže da je „najveći majstor izbornog inženjeringa“.
„Imamo veliki gnev na ljude koji su prelazili Drinu, ali kada bi se uradila ozbiljna analiza, videlo bi se da je bilo velikog prelivanja iz gradova u Srbiji gde se ne glasa, onog trenutka kada je bilo odlučeno da se u pola opština ide na izbore. Veliki deo naroda pristaje da laže i vara, a u tu prevaru je uključena država. To je čitava jedna mašinerija i to je sa jednog moralnog stanovišta – poražavajuće“, kazao je Teodorović.
Na pitanje da li će biti neke međunarodne istrage izbora, kaže – nema ništa od toga.
„Nema ništa od toga. Meni je najbolje objašnjenje dao Bane Raičević na Tviteru, on je napisao – pošto vlast, daj tablice, dogovoreno… I taj tvit lucidan objašnjava po meni divno suštinu Vučićeve politike i mejnstrim opozicije. Da bi se dodvorilo glasačkom telu kažemo da smo mi hrišćani, da ne smemo da gladujemo, pa moramo da kažemo da je Kosovo srce Srbije, što isto radi Vučić, a istovremeno se dogovara s međunarodnom zajednicom i korak po korak ispunjava ono što je dogovoreno u vezi s Kosovom“, rekao je Teodorović.
Ispunjava se dogovoreno, a u isto vreme se priča da „ne prihvatamo francusko-nemački sporazum“.
„I onda se pitate zašto nam Evropa ne pomogne? Pa Evropa neće da nam pomogne zato što smo potpisali da želimo da budemo članica EU i da ćemo sprovoditi njenu spoljnu politiku a ovamo, nećemo da uvedemo sankcije Rusiji“, dodaje.
Teodorović kaže da je pred izbore podržao partiju Glas Nemanje Miloševića, koja je, kaže, na izborima osvojila 0,14 posto.
„I taj postotak odražava trenutno mišljenje građana. A ja smatram da treba uvesti sankcije Rusiji, prvo zbog empatije, vidimo patnju ukrajinskog naroda, sledeća – ulazak u NATO pakt. Ja razumem emocije ljudi, ali emocije moraju da nadvladaju potrebe države. Sama ta činjenica otvara mogućnost za lakši ulazak u EU. I to nije samo pitanje novca. To je put kojim mora da korača Srbija“, smatra Teodorović.
Prema njegovim rečima, ni veronauka „nema šta da traži u školama“.
„Uz svo poštovanje prema veri, ali škole su zasnovane na nauci, a ne na veri“, kaže.
Prosveta – na repu
Pisanje štampe o prosveti i tome koliko je zarada prosvetnih radnika izgubila vrednost, Teodorović komentariše rečima da je – prosveta uvek na kraju.
„Prosveta je uvek na kraju… Recimo, razne ankete međunarodnih organizacija pokazuju da je najbolji školski sistem u Finskoj. Šta su oni uradili? Učenici i nastavnici imaju fantastične škole, privukli su najbolje srednjoškolce da upisuju prosvetne fakultete, oni su dali ugled toj profesiji. Ovde to nije tako, ne idu ovde najbolji đaci na učiteljske fakultete“, predočava Teodorović.
I pita: „Šta se dešava sa električnim automobilima, s genetičkim inženjeringom, ekološkim problemima? Mi se lažno bavimo i ljudskim i pravima LGBT populacije… I to je maskiranje neko da smo mi napredno evropsko društvo“.
A šta je sa studentima?
Gost N1 o protestu studenata kaže da nije preterani optimista.
„Sad sam u penziji, ali moram da priznam da su 1991, 1992 i 1995. stdenti bili drugačiji, ali su i profesori bili drugačiji… Ne mogu sad da zamislim da su profesori, rektorat uz studente. I ja mislim da je na protestu deo studenata. Ja ne verujem da studenti mogu da preokrenu ovo društvo, ne verujem u snagu ovih studenata da mogu da urade ono što je bilo pre 30 godina“, ocenjuje.
Jer, dodaje, i društvo je sada drugačije.
„Vojislav Šešelj i njegovi derivati su najuspešniji političari na ovim prostorima u poslednjih 30 godina, stvari su drugačije – društvo smo u kome je dominantna crkva i u kome u značajnoj meri caruje primitivni velikosrpski nacionalizam“, naglašava.
A na pitanje šta je potrebno da se promeni, kaže:
„Da pođemo od Ministarstva prosvete, moramo da dođemo do obdaništa i jaslica. Ako im vaspitačica pušta neki najgori šund, to je već poražavajuće. Pogledajte, potpuno je normalno da se i dalje prepisuje u osnovnoj školi, a to je varanje, mi decu navikavamo na varanje od starta… Postali smo i užasno neprijatni, bahati, ne vodimo račna o drugima, nemamo empatiju prema drugima, ni prema kućnim ljubimcima, napuštenim životinjama“.
I zaključuje: „Ovo društvo mora da se resetuje, od toga da će vaspitačica dobiti CD sa muzikom koju treba da pušta deci, znam, to smešno deluje, ali… Setimo se one dece što su izmakla stolicu profesorki u Trsteniku, kad sam ja bio tinejdžer, kazna za to bi bila zabrana upisa bilo koje škole, a oni su u školu vraćeni“.
***
Komentar
***
Kome je arhajično da se bavi našom 700 godišnjom - sociološkom inercijom - obrazaca ponašanja "despotske mreže" (gde je laganje sistemski stimulisano) može da koristi savremana istraživanja veze između mozga i ponašanja, na primer, Grozberga - pionira u oblasti računarske neuronauke, konekcionističke kognitivne nauke i neuromorfne tehnologije. Njegov rad se fokusira na principe dizajna i mehanizme koji omogućavaju ponašanju pojedinaca (ili mašina) da se autonomno prilagođavaju u - realnom vremenu - neočekivanim izazovima socijane i životne sredine. Ovo istraživanje je uključilo neuronske modele vida i obrade slike; učenje objekata, scene i događaja, prepoznavanje obrazaca i pretraga; audiciju, govor i jezik; kognitivna obrada i planiranje informacija; učenje potkrepljenja i kognitivno-emocionalne interakcije, samoorganizujuću neurodinamiku; i mentalne poremećaje. Mi smo bića sa predispozicijom za veoma ubrzano učenje (na svim nivoima – pomoću kratkoročne, srednjioročne i duboke memorije), da nije toga ne bi mogli da preživimo. Biološki svi smo sa istim predispozicijama za "učenje", a da ono što ćemo postati zavisi od kulturne matrice društva - u kojoj živimo – samo jedan primer, Crnac, izbeglica Ševalije de Sen-Žorža (1745-1799. ); po majci (rob) iz Guadeloupe, sticajem okolnosti postaje građanin Pariza; mačevalačka i muzička zvezda (kasnije prozvan: "Crni Mocart" – premda bi sa stanovišta činjenica iz istorije trebalo da se Mocart zove "Beli Ševalje") . To je jedan od kompozitora od kojih je "kreativno prepisivao" glavom i bradom W. A. Mocart!
*
Stephen Grossberg
Stiven Grosberg (rođen 31. decembra 1939.) je naučnik koji se bavi kognitivnim procesima, teorijski i računarski psiholog, neuronaučnik, matematičar, biomedicinski inženjer i neuromorfni tehnolog. On je Vang profesor kognitivnih i neuronskih sistema i profesor emeritus matematike i statistike, psiholoških nauka i nauka o mozgu i biomedicinskog inženjerstva na Univerzitetu u Bostonu.
Zoran Stokić
3.01.2024.
УТОРАК, 2. ЈАНУАР 2024.
DAN KADA JE SRBIJA STALA U roku od 24 sata dve masovne pucnjave odnele su 19 ŽIVOTA! Šta se od tada PROMENILO
Za 48 sati u maju ove godine dogodila dva masakra u Srbiji u kojima smo izgubili 19 mladih ljudi pred kojima je život bio. Sve o čemu su maštali, sve ka čemu su težili nestalo je u trenutku dečak ubica (14) u školi "Vladislav Ribnikar" i Uroš Blažić (21) u selima Dubona i Malo Orašje otvorili vatru i odlučili da porodici, prijateljima i poznanicima, ali i celom društvu naprave neizlečive rane. Kao šamar realnosti od kojeg obraz i dalje bridi prihvatili smo ovu informaciju i tada je usledio pitanje: "Šta sad?!". Ubrzo su usledile reakcije, međutim, da li se i šta se promenilo od tada?
"BLIC" Dijana Bogosav 02.01.202406:26
Jutro, kao i svako do tada, 3.maja je većini u Srbiji počelo uobičajno. Deca su se pozdravljala sa mamom, tatom, batom, sekom i kretala u školu, roditelji su išli na posao i sve je ličilo na jedan običan dan. Međutim, kada je na satu otkucalo 8.40 vreme kao da je stalo. Srbija je stala.
Uviđaj na licu mesta
Rotacije su odzvanjale samim centrom grada. Policija i Hitna pomoć blokirale su ulice oko dve elitne škole u Beogradu - Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" i Treće beogradske gimnazije.
Učenici koji su pušteni iz škole "Vladislav Ribnikar"
Niko od roditelja koji je to jutro poslao odnosno odveo dete u školu nije mogao ni da pomisli da će za manje od 40 minuta morati nazad.
Uviđaj na licu mesta
Međutim, neki nikada više nisu videli svoje dete, sestru ili brata. Izbezumljena lica roditelja, lutala su ulicama u nadi da će njihovo dete izaći. Tek tada počele su da pristižu prve informacije o tome koliko ima povređenih, ranjenih.
Privođenje dečaka ubice
I dok smo još bili u šoku od pucnjave u školi, za manje od 24 časa dogodila se nova pucnjava. Ovog puta u selima Dubona i Malo Orašje. Ova dva sela se nalaze na oko 60 kilometra od Beograda, a u noći između 4. i 5. maja ubijeno je osam, a ranjeno 14 ljudi. Još jedan mladić preminuo je nakon nekoliko nedelja.
Uroš Blažić je tog dana otvorio vatru i nasumično pucao u ljude koje je video na ulici.
Potraga za Urošem Blažićem
Ubrzo usledila je prva reakcija.
Policajci u školama
Ovaj prizor je u ponedeljak, 8. maja, obeležio prvi radni dan i predstavlja jednu od novih mera koje je uvela Vlada Srbije, nakon masovnog ubistva 3. maja, kada je učenik ubio pripadnika obezbeđenja i osmoro učenika Osnovne škole "Vladislav Ribnikar". Još jedna devojčica preminula je nakon nekoliko dana borbe za njen život.
Policajci ispred škola, ilustracija
Zbog pucnjave u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" od 8. maja ove godine u školama se nalazi po jedan školski policajac. Jasmina Puhača iz Službe za suzbijanje kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova tada je objasnila je za medije šta to školski policajac mora da radi.
- Svaka škola, bez izuzetaka, ima jednog od dva policajca koji su zaduženi da budu u zoni škole, ali sada i unutar same škole koja je nekada bila zabranjena zona za školskog policajca - rekla je Puhača.
Posle trodnevne žalosti zbog tragedija, u Srbiji su u svih 1.800 osnovnih škola prisutni policajci.
- Nekada je zadatak školskog policajca bio obilazak zone i bezbednost učenika u delu oko škole - školskom dvorištu i području dolaska do škole, dok je sada i unutar samih škola - rekla je Puhača.
Procena predsednika Srbije Aleksandra Vučića je da će prisustvo policije u školama smanjiti vršnjačko nasilje za 70 do 80 odsto. Saopštio je i da se razmatra postavljanje metal detektora na ulazu u školu, protiv eventualnog unošenje oružja, ali o tome za sada nije odlučeno.
Pomeranje granice krivične odgovornosti
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, predložio je Vladi Srbije 10 mera nakon napada u "Ribnikaru" među kojima je glavna pomeranje starosne granice za krivično pravnu odgovornost sa 14 na 12 godina.
On je ovo predložio s obzirom na to da dečak ubica iz "Ribnikara" u trenutku počinjenog zločina on imao 13 godina.
Dečak ubica
Upkos stravičnoj težini počinjenog masakra i pokazanoj svireposti, on prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivičnoj pravnoj zaštiti maloletnih lica ne može da krivično odgovara jer se tretira kao dete. U julu ove godine on je napunio 14 godina, međutim, to ništa neće promeniti u ovom slučaju jer zakon ne može retroaktivno da se primeni.
Za razliku od dečaka ubice koji nije krivično odgovoran, Uroš Blažić kojem se na teret stavlja teško ubistvo, može da bude osuđen na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. On u izvršenje zločina nije napunio 21 godinu i bio je mlađi punoletnik, zbog čega shodno odredbama Krivičnog zakonika, njemu nije moguće izreći kaznu doživotnog zatvora, već kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.
Uroš Blažić nakon hapšenja
Blažiću se optužnicom stavlja na teret da je izvršio teško ubistvo, kao i nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija, otmica, kao i neovlašeno korišćenje tuđeg vozila.
Izmena Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama
Izmena Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama došla je kao treća mera. Novine koje donosi predlog izmene i dopune ovog zakona su: formiranje odeljenja zatvorenog tipa u psihijatrijskim ustnaovima za decu koja počine teška krivična dela, zadržavanje u psihijatrijskoj ustanovi bez pristanka deteta, privremena zabrana posete i kontakta deteta sa drugim licima uključujući članove uže porodice...
Danica Grujičić, ministarka zdravlja u Srbiji, rekla je na javnoj raspravi da je uzrok donošenja ovog Zakona bila nesreća koja se dogodila u "Ribnikaru".
Danica Grujičić
"Nakon tragedije u Ribnikaru se videlo da u postojećim zakonskim aktima u Zakonu o mentalnom zdravlju iz 2013. godine ne postoji rešeno šta raditi sa decom koja nisu krivično odgovorna. Nisu to represivne mere, to su mere lečenja",rekla je ona.
***
Komentar
***
Ništa. Masovno nesocijalizovani i dalje, empatija blizu nule; možete pratiti stanje društva, na primer, po upotrebi vartometa, petardi tj. eksploziva od tog 3. maja 2023., do danas 2.01.2024., nesmanjenog je intenziteta – kao i predhodne 32 godine; gde "drugi" ne postoje – postojim samo JA. 33 godine smo vezani za "mrc-Kosovo" tj. ratove, ratnu mržnju koja se transponovala od spoljneg neprijatelja ka unutrašnjem neprijatelju tj. prelila na društvo. Kad si 33 god vezan za MRTVACA to je to!
Zoran Stokić
2.01.2024.
СУБОТА, 30. ДЕЦЕМБАР 2023.
Milan St. Protić: Režim u Beogradu nije snažan kao što se predstavlja
VESTI Autor: Danas, Beta 30. dec 202308:49 N1
Istoričar i bivši ambasador Milan St. Protić ocenio je da poništavanje svih izbora u ovom trenutku nije realno, ali da je opravdano i nepohodno, kao i da je jasno da aktuelni režim u Beogradu nije tako snažan kao što to predstavlja.
On je za list Danas, govoreći o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji, rekao da je svaki pokušaj demokratskog puta u ostvarivanju ciljeva, „u ovom slučaju poništavanju pokradenih skandaloznih izbora“, veoma težak i nepouzdan.
„Ovde je demokratija mrtvo slovo na papiru i ostvaruje se samo ono što vlast hoće po svaku cenu i svim sredstvima“, kazao je Protić.
Prema njegovim rečima opozicija se nalazi u vrlo teškom položaju i pokazuje veći stepen borbenosti nego ikad ranije.
„Ovi novi lideri, koji su izbili na površinu u poslednjih godinu dana, nose tu energiju koja je ranije nedostajala opoziciji. Neki od njih rizikuju svoje živote i zdravlje i to zaslužuje svako poštovanje“, izjavio je on.
Govoreći o štrajku glađu pojedinih opozicionih poslanika rekao je da taj čin veoma poštuje, ali da ne misli da je to pravi put borbe protiv aktulenog režima, jer „on za to ne daje ni pet para“.
Dodao je da sa protestima treba da se nastavi i da je izlazak studenata na ulicu ohrabrenje, kao i da treba gledati kako taj protest može da se omasovi.
„Od kada su oni 2012. došli na vlast, do danas, Srbija se toliko promenila nagore, a i oni, da u budućnosti od njih ne možemo da očekujemo ništa dobro, već samo još gore. A to znači da treba da budu zaustavljeni“, ocenio je Protić.
Jedini način da budu zasutavljeni, naveo je on, jeste masovnost građanskog, studentskog i narodnog protesta.
***
Komentar
***
Iza Titovog komunizma sa "ljudskim likom" krila se totalitarna ideologija, koja je sprečavala učenje na greškama i razvoj kritičkog mišljenja, koja je organski mrzela Zapad, na duže staze to je bilo pogubno za stanje naše elite. Primer. Kao sudent 1 god na PMF u Bg sam polagao predmet "marksistička filozofija" (obavezan predmet!!!). Ispitivao me je prof T. Petrović, u sali je bila prisutna i asistent dr Mira Marković. Na pitanje o "relaciji neodređenosti" odgovorio sam (ne ono što je pisalo u skripti) nego ono što sam pročitao u knjizi Hajzenberga, fizičara koji je dao prvu formulaciju kvantne mehanike, tvorca "principa neodređenosti" - "nemoguće je pricipski apsolutno točno odrediti i položaj i količinu kretanja (elektrona), postoji greška koja se može odrediti pomoću Plankove konstante..." Kada je čula moj odgovor, neočekivano mi se obratila M.M (asistenti dezuraju prave red u sali, prof ispituju) povišenim tonom (izgrdila je studenta) što se usudio da "nasedne" na brbljarije buržoaskih fizičara umesto da je materiju naučio iz Lenjinove knjige "Materijalizam i empiriokriticizam". Na to đak replicira da je ta Lenjinova knjiga napisana 1909. a Hajzenbergova 1927. i tsl. Asistetkinja poče da viče... prof T. Petrović (vidi biće belaja – đak naljutio M.M) uze moj indeks upisa mi ocenu "6" (pokvari mi prosek studiranja) baci mi indeks i istera me iz sale. Kakva je elita mogla proizaći iz takvog šinjela? Sloba, Voja1, Voja 2,...., "smešni virus" i &.
Zoran Stokić
30.12.2023.
Važne su škole, nastavnici i učenici
https://www.youtube.com/watch?v=BmlIGA_JJTU
Francesco Provenzale - Pange Lingua.
https://www.youtube.com/watch?v=9ZGtTBp7r-o
Alessandro Scarlatti - Salve Regina
Važne su škole, nastavnici i učenici. Predistorija ideje za Pegolezijevu „Stabat mater“ – Frančesko Francesco Provenzale – "Pange Lingua" (!!!), Francesco Provenzale (1624 – 1704) – njegov glavni učenik Gaetano Venecijano (1656 – 1716) – Alessandro Scarlatti (1660- 1725) Salve Regina – Francesco Durante (1684-1755) Litanie della Beata Maria Vergine in F minor) – Pergolesi „Stabat mater“!
https://www.youtube.com/watch?v=AogRuKseGAA
Pergolesi - Stabat Mater (raritet – uključen je i hor)
https://www.youtube.com/watch?v=nfcj9TQP47A
Pergolesi - Stabat Mater (Concerto) Standardno izvođenje
*
Đovani Batista Dragi (poznat kao Pergolezi) rođen je u Jesiju u provinciji Ankona 1710. godine, kao treći sin Frančeska Andree i Ane Vitorije Đorđi. Njegov deda, Krucijano Dragi, bio je obućar, sin frizera i muzičkog maestra Frančeska iz Pergole (pravi prototip za Figara). Pergola je naselje u Italiji u okrugu Pezaro e Urbino , regionu Marke – „Najlepša sela Italije“!
*
https://www.youtube.com/watch?v=bdBblEdZZac
Handel - Chandos Anthem (No. 10), HWV 255, "The Lord is my Light" (by The Sixteen)
Zoran Stokić
Нема коментара:
Постави коментар