ЧЕТВРТАК, 30. МАЈ 2024.
Nije svaka ideologija državotvorna i ne vodi održanju države i društva
Ljudska etiku nismo mi konstruisali, stvarana je u životinjskom svetu milionima godina – ukorenjena je u biologiji, emocijama, empatiji. Društvo je umreženo pomoću Informacionig metabolizma, taj informacioni metabolizam omogućava živim sistemima da održavaju red i prežive, on je moguć samo ako postoji hijerarhija vrednosti, pošto signali koji dolaze u organizam moraju biti strukturisani. Kod ljudi ta hijerarhija ima tri nivoa - biološki, emocionalni i sociokulturni. Psihoza i tsl se može posmatrati kao narušavanje hijerarhije vrednosti u procesu infarmacionog metabolizma, najpre kao rezultat destruktivnog delovanja despotske ideologije – koja ove milionima godina stare strukture "razmagneti" tako što deluje na emocije. Jaka emocionalna obojenost, o stalnoj egzistencijalnoj ugroženosti, može promeniti sliku sveta i čak stvoriti njegov nestvarni, deluzioni oblik, može bitno smanjiti empatiju i dovesti do - involucije društva - što se kod nas događa od 1989., tj. 35 godina(!)
Zoran Stokić
30.05.2024.
СРЕДА, 29. МАЈ 2024.
Ćulibrk kaže da je Cvijić nedavno i pokraden: Nestao laptop sa podacima, slučaj nije rešen
VESTI Autor: N1 Beograd 29. maj 202421:58 6 komentara
"Ministar informisanja mi je poslao poruku posle napada na našeg Vuka Cvijića, rekao je da mu je žao što se to desilo i da će se mininistarstvo tim povodom oglasiti. Ali, kada sam video saopštenje, čini mi se da je bolje da se nisu oglasili, jer su naveli da je u pitanju incident, a to nije bio incident, već je direktor "Srpskog telegrafa" Milan Lađević udario pesnicom u glavu Vuka", rekao je za N1 Milan Ćulibrk, jedan od urednika nedeljnika "Radar".
„Prema saopštenju ministarstva ispalo je da su se njih dvojica potukla danas, ali nisu. Cvijić je dobio udarac u glavu, i svi smo bili smo zatečeni jer je Cvijić toliko miran i povučen čovek da on ne voli ni verbalne rasprave. Nismo očekivali da ovako nešto može da se desi Nadam se da na tom mestu na kojem ima nekoliko kamera, da je bar jedna radila sve vreme, da ne nestanu opet dva minuta snimka. Sve se desilo na ulici, u susedstvu je i zgrada borbe i jedna kamera pokazati šta se desilo“, rekao je u emisiji Newsnight Milan Ćulibrk, jedan od urednika nedeljnika „Radar“.
On je naveo i da su Vinovnici napada sve pokušali da relativizuju.
Gruhonjić o napadu na Cvijića: U vremenu tabloidnih laži, govoriti istinu je postao ekstremizam
VESTI
21:07
Stupar: Stvorena klima u kojoj se vrše krivična dela bez odgovornosti i kazne, režim je kriv za to
VESTI
17:40
„Rekli su da se Vuk sam sapleo i pao. Još gore, ti ljudi su se zakleli da niko nije udario Vuka, nadam se da će policija i pravosuđe imati u vidu to lažno svetdočenje. Sve što su rekli me je podsetilo na čuvenu ‘koru od banane’. Međutim postoje kamere, postoji i svedok koji je Vuku dao broj telefona i rekao mu da je spreman da svedoči u sudu. Zato su Lađević i njegov zamenik otišli u policiju sa unapred smišljenom pričom“, rekao je Ćulibrk.
On je rekao i da se motiv za napad možda krije u Cvijićevim tekstovima o bivšem načelniku policije u Novom Sadu.
„Kao Vukov urednik čitao sam tekstove koje je pisao o bivšem načelniku policije u Novom Sadu koji je imao kontakte sa vrhom SNS-a, a i sa suvlasnikom i direktorom Srpskog telegrafa i o tome je Vuk Cvijić pisao. On je nalazio i tekstove u kojima je Telegraf branio načelnika od dela za koje se sumnjiči. Tako da nije nemoguće da to može biti motiv“, objasnio je Ćulibrk i podsetio da je Cvijić nedavno bio i pokraden.
„Njemu je nestao laptop sa nekim podacima i taj slučaj nikada nije okončan. Mi sada nećemo dozvoliti da se ovo zataška, uputili smo otvoreno pismo, jer ovo nije bila čarka, ovo je bio napad protiv onoga što Cvijić radi. Više su ga puta tužili, ali ni jedanom nije osuđen jer je on u svojim tekstovima iznosio činjenice. Zahvaljujući Cvijiću obelodanili slučaj uzbunjivača Aleksandra Obradovića, Cvijić je otvorio priču o policajki Katarini Petrović iz Valjeva koja je završila u pritvoru jer je obelodanila šta je uradio kuma Aleksandra Vučiča. Ja bi voleo da tužilaštvo i policija, a onda i pravosudni organi urade svoj posao“, rekao je urednik „Radara“.
Milan Ćulibrk je naveo i da se nikada više neće baviti ovom profesijom ako ispadne „istina“ da je Cvijić bilo koga provocirao, jer, kako je rekao „to je najmirniji čovek kojeg poznajem“.
Podsećamo, Vuk Cvijić, novinar „Radara“, fizički je napadnut danas na ulici u centru Beograda.
Kako je izjavio za N1, pesnicom ga je udario direktor tabloida Srpski telegraf Milan Lađević.
Napad na novinara Vuka Cvijića osudila je United Media, novinarska udruženja, njegove kolege, i mnoge javne ličnosti iz političkog i društvenog života Srbije.
Tužilaštvo utvrđuje okolnosti
Po saznanju iz medija da je Cvijić napadnut u centru Beograda, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović dao je nalog Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da postupi i utvrdi sve okolnosti ovog slučaja.
Hitno je naloženo da se identifikuju i procesuiraju napadači, jer nasilje i napadi na novinare, kako poručuju iz Tužilaštva, ne smeju biti tolerisani.
***
Komentar
***
Cvijić je jedan od retkih preostalih pravih novinara, kao što su to u njegovom domenu bili M.Vasić, D. Anastasijević...
Nije svaka ideologija državotvorna i ne vodi održanju države i društva. Ljudska etiku nismo mi konstruisali, stvarana je u životinjskom svetu milionima godina – ukorenjena je u biologiji, emocijama, empatiji. Društvo je umreženo pomoću Informacionig metabolizma, taj informacioni metabolizam omogućava živim sistemima da održavaju red i prežive, on je moguć samo ako postoji hijerarhija vrednosti, pošto signali koji dolaze u organizam moraju biti strukturisani. Kod ljudi ta hijerarhija ima tri nivoa - biološki, emocionalni i sociokulturni. Psihoza i tsl se može posmatrati kao narušavanje hijerarhije vrednosti u procesu infarmacionog metabolizma, najpre kao rezultat destruktivnog delovanja despotske ideologije – koja ove milionima godina stare strukture "razmagneti" tako što deluje na emocije. Jaka emocionalna obojenost može promeniti sliku sveta i čak stvoriti njegov nestvarni, deluzioni oblik, može bitno smanjiti empatiju i dovesti do involucije društva što se kod nas događa od 1989., tj. 35 godina(!)
Zoran Stokić
30.05.2024.
Doktorand kriminologije: U Švedskoj celo društvo sinhronizovano reaguje na nasilje, u Srbiji toga nema
VESTI Autor: N1 Beograd 28. maj 202422:35 Izvor: N1 Beograd
Slučajevi nasilja čiji su počinioci maloletna lica postoje svuda u Evropi, ali u razvijenim zemljama kada se tako nešto desi društvo i institucije reaguju sinhronizovano, počinje se osudom čina a onda su svi uključeni u dalji tok događaja. Toga u Srbiji na žalost nema, rekao je za N1 Dušan Stanković, doktorand kriminologije na Univerzitetu u Malmeu i saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u Švedskoj.
„Mogu da kažem da slučajevi nasija čiji su akteri maloletna lica postoje, ne često, i u Švedskoj. Pre dve nedelje se nešto slično desilo u Stokholmu, kada je maloletnik napao starijeg čoveka koji je bio sa detetom i upucao ga, posle neke kraće rasprave i taj je čovek, nažalost, preminuo. Međutim, društvo u Švedskoj, kada se tako nešto dogodi, reaguje tako što prvo svi osude takav čin. Ovde društvo deluje sinhronizovanije, institucije sistema, civilno društvo, akademske institucije, svi su uključeni u rešavanje problema i traže odgovore na to zašto se tako nešto desilo, na sinhronizovan način. Zatim sprovode mere koje su primerenije njihovom društvu u odnosu na naše. Svakako i u Srbiji treba početi od analize problema, potreban je zajednički pristup i onda preduzeti mere, a toga nema kod nas“, rekao je u emisiji Newsnight Dušan Stanković, doktorand kriminologije na Univerzitetu u Malmeu, u Švedskoj.
Huligani u Beograd pretukli brata potpredsednika Vlade Federacije BiH, koji je kasnije umro
VESTI
27. maj 2024
Određen pritvor do 30 dana maloletnicima osumnjičenim za ubistvo Đorđa Mijatovića
VESTI
18:39
Komentarišući slučaj kada su maloletnici, šesnaestogodišnji F.B. i sedamnaestogodišnji N.Z, prebili Đorđa Mijatovića u parku na Voždovcu u Beogradu, a koji je vrlo brzo posle toga preminuo, Stanković kaže da bi društvo u Švedskoj delovalo ranije, pre samog incidenta, ukoliko bi postojale prijave da se nešto dešava.
„Policija bi prvo razgovarala sa tim maloletnim licima, njihovim roditeljima ili starateljima, žrtvama maltretiranja, ljudima koji su nešto videli, čuli. Da bi se takve stvari rešavale na najbolji mogući način mora da postoji vladavina prava i ne sme biti zaštićenih. To kod nas u Srbiji nije tako. Potrebna je puna primena zakona, i da osim policije i svi drugi akteri u društvu osećaju punu odgoovrnost, roditelji ili staratelji, škola, komšije, svi“, objasnio je Stanković i dodao da je poželjno da u takvim situacijama ima svedoka i posmatrača koji bi preventivno delovali, odnosno, odmah zvali policiju i sprečili bilo kakav nesrećni događaj.
On je dodao i da je potrebna paradigme u društvu, ulaganje u prosvetu, ali da je neophodno pokrenuti pitanje socijalizacije dece, njihovog mentalnog zdravlja, odnosno, da „postoji puno načina da se deluje“.
Nikola Vujičić, sa Union univerziteta smatra da smo na „neki način svi mi krivci“.
„Krivci smo na neki način svi mi, ali su uzroci su različiti. Kako istražiti šta se dogodilo, to je na policiji i tužilaštvu. Istraga će pokazati šta se desilo. Gde god su kamere možemo videti šta je neko uradio, ali ne znamo zašto je to uradio, teško je davati zaključke unapred i bilo bi neodgovorno da sada dajemo izjave o tome. Ako govorimo o počiniocima nasilja koji su deca, odnosno, maloletnici treba da počnemo da radimo od porodice pa nadalje, sistem obrazovanja, socijalne službe koje bi trebalo da imaju veliku ulogu, ali i sve ono sto se emituje na televizijama, ne sme da se promoviše nasilje“, rekao je Vujičić.
On je naveo da se mi možemo ugledati na neke zemlje, ali i da primena nekih stvari zbog kuluturoloških razlika nije moguća.
„Kada policija izađe po pozivu, on mora da ima neke opipljive dokaze da bi nekog privela, a kada je reč o maloletnicima postupa se tako da se razgovara sa njima, da se upozore da treba da prikoče. Policiji su na neki način vezane ruke ukoliko nije došlo do nekog konkretnog krivičnog dela kada je reč o maloletnim licima, čak i kada je u pitanju kršenje javnog reda i mira. Potrebne su promene, školstvo mora da se reformiše. Centri za socijalni rad da se uključe, oni su najslabija karika i kod maloletnika kao i kod i odraslih lica, ali sve su to sistemi koji koštaju i u koje se mora uložiti. Pitanje je u šta mi ulažemo? Ali ni sistemske promene ne mogu da se dese preko noći. Mi zaboravljamo da mi kao zajednica i pojedinci nezavisno od sistema možemo da delujemo proaktivno u odnosu na neko lice. Da probamo da ga kroz blaže mere i sankcije usmerimo na pravi put“, rekao je Vujičić.
***
Komentar
***
"Naše ideje su sile koje utiču na našu istoriju" (K. Poper). Idejno smo sami sebe porazili 1989., bili smo na raskrsnici: uz strmu ravan, gore, ka evropskoj društvenoj praksi, ili po volji utopijskog patriotizma, eshatološkog fatalizma i povampirenog kominternovskog interesa — ponovo dole, u Aziju!
Učinci negativne selekcije kadrova za S.M., despotije ubrzali su se do te mere, da su dostigli KATASTROFIČNE RAZMERE. Vlast se nalazila u rukama "skupine lakeja" (citati su uzeti iz rukopisa evropskih putopisaca po otomanskim despotijama 17-og veka), a despot je - nezadovoljan svojim narodom, jer on nije dobrovoljno hteo da ga sledi u njegovim samoubilačim avanturama - odlučio da svesno ubrza "kvarenje naravi čitavog jednog naroda, izopačavajući najplemenitije duše, zatamnjujući ugled što ga visoka zvanja donose, omalovažavajući samu čestitost"; plodovi takve rabote nisu izostali: "mržnja je zamenila ljubav, laž - poverenje, osećanja stida i vrlina uzmakli su pred svakojakim gnusnim delima..."
Zoran Stokić
29.05.2024.
УТОРАК, 28. МАЈ 2024.
Harfa i uz zvuke džeza i popa, i za mlađu publiku: Festival harfe od 29. maja
KULTURA Autor: N1 Beograd 27. maj 202415:33 Promo
Međunarodni festival harfe održava se po 23. put, a započinje svečanim koncertom u Velikoj Sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, u sredu, 29. maja.
Pred publikom će se pokloniti tri vrsne harfistkinje: Tjaša Gafner (Švajcarska), Mojca Zlobko Vajgl (Slovenija) i Irina Pejoska (Srbija) uz pratnju ansambla Metarmofozis i maestra Ivana Markovića. Na programu prvog dela koncerta su dela: Turnijea, Cigliča, Tedeskoa.
Drugi deo koncerta posvećen je solo muziciranju gošće iz Švajcarske – Tjaše Gafner koja će izvesti dela Baha, Čertoka i Reniea.
U četvrtak, 30. maja, u Galeriji Kolarca od 18 časova sledi koncert posvećen srpskim kompozitorima. Nastupaju harfistkinje: Ljiljana Nestorovska, Milena Stanišić, Ivana Pavlović, Jelena Tutić i Jana Čubrilović, kao i gitarista Srđan Tošić i flautistkinja Stana Krstajić.
Omaž kompozitoru Gabriel Foreu biće upriličen u Konaku Kneginje Ljubice u petak, 31. maja od 19 sati kada nastupaju harfistkinja Katarina Rakić, sopran Mina Nikolić i flautistkinja Sanja Marić.
Koncert u Prostoru Miljenka Derete 1. juna od 17 časova je namenjen mlađoj populaciji u neformalnom ambijentu i atmosferi uz zvuke džez, pop, i popularne muzike u aranžmanima izvrsnih harfistkinja Jelene Tutić i Irine Pejoske.
U PTT Muzeju 2. juna od 17 časova – Mladi u fokusu. Predstaviće nam se dve mlade harfistkinje – Mina Marjanović i Aleksandra Radovanović.
Ovogodišnji, 23. Međunarodni festival harfe simbolično zatvaraju dve etablirane umetnice, profesorke Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, koje već dvadeset i pet godina stvaraju i muziciraju zajedno – Duo Floral koji čine harfistkinja Milena Stanišić i flautistkinja Stana Krstajić nastupom u Svečanoj sali muzičke škole „Stanković“ od 19 časova.
***
Komentar
***
https://www.youtube.com/watch?v=A4PvsfzHGD4
G. F. Händel: HWV 294 / Concerto for harp, strings & b.c. in B flat major / Tafelmusik B. Orchestra
*
https://www.youtube.com/watch?v=U7mvqsPY8iw
G.F. Handel: Concerto Grosso for «Alexander's Feast» in C major HWV 318
*
https://www.youtube.com/watch?v=MN8c8_jiEdU
Handel Organ Concerto Op 4 No 1 in G minor major HWV 289 Karl Richter Münchener Bach-Orchester
*
https://www.youtube.com/watch?v=IF62rRaQmsM
HÄNDEL | Alexander's Feast HWV 75
Integralna izvedba na premjeri 19.02.1736., Hendlove ode: "Alekander’s Feast" (HWV75); ili, "Moć muzike" (povodom gozbe u čast zaštitnice muzike Sv.Cecilije) libreto Hamilton sadrži sledeća dela: 1) Koncert u B-duru u 3 stava za harfu, lautu HWV 294; ovaj koncert je smešten posle Timotejevog recitativa, na početku prvog dela gozbe; 2) Concerto grosso u C-duru u 4 stava za obou, fagot i gudački orkestar HWV 318 (Aleksandrov praznični koncert) svira se između dva dela gozbe; 3) Koncert u g-molu u 4 stava za orgulje, obou, fagot i gudački orkestar HWV 289, pred kraj drugog dela. Delo uzdiže - moć muzike - kroz evociranje događaja koje je opisao Plutarh - gozba koju su priredili Aleksandar Veliki i njegova ljubavnica Tais u zarobljenom persijskom gradu Persepolisu, tokom kojeg muzičar Timotej peva i svira na liri, izazivajući različita raspoloženja u Aleksandru dok ga konačno ne podstaknu da zapali grad iz osvete za mrtve grčke vojnike. Preporučujem - nećete se razočarati.
Zoran Stokić
28.05.2024.
ПОНЕДЕЉАК, 27. МАЈ 2024.
Prelević: Huliganske grupe sve samouverenije, građani sve nebezbedniji
VESTI Autor: Beta 27. maj 202412:13 7 komentara
Božo Prelević: Prisustvujemo rastakanju države, nije vreme za obilazak Hristovog grobaN1
Advokat Božo Prelević izjavio je da građani Srbije iz dana u dan postaju sve nebezbedniji, a s druge strane huliganske grupe postaju sve samouverenije i sigurnije da mogu da izbegnu krivičnu odgovornost.
Prelević je, povodom premlaćivanja na smrt oca koji je u dečjem parku na Voždovcu pokušao da od huligana zaštiti sina, rekao agenciji Beta da su u nastajanju razne huliganske grupe koje misle da sve mogu da reše silom.
„Svaki dan slušamo i čitamo da je neko nekoga izbo nožem. Pre neki dan sam bio kod tužioca koji mi je rekao da su zatrpani predmetima koji se odnose na ubode nožem i otkrivanjem hladnog oružja kod maloletnika. Ta činjenica će rezultirati još tragičnijem nasilju“, kazao je advokat.
Prema njegovim rečima, grupe huligana pokušavaju da se nasiljem svide vlastima i da steknu upotrebnu vrednost kod vlasti.
„Ova vlast nikada nije osudila divljanje huligana, već ih čak angažuje i u predizbornim kampanjama“, rekao je Prelević.
Potpredsednik Vlade Federacije BiH i ministar razvoja i preduzetništva Vojin Mijatović saopštio je da je njegov mlađi brat ubijen u nedelju u Beogradu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je tek danas potvrdilo informaciju o premlaćivanju na smrt Đorđa Mijatovića.
Dan pre napada na stradalog ministrovog brata, huligani lomili klupe u istom parkiću, dolazila policija
VESTI
11:08
94
Tepić o prebijanju nasmrt Mijatovićevog brata: Agresija van kontrole, jer huligani su Vučićeva “ekipa”
VESTI
10:50
26
Više javno tužilaštvo u Beogradu dalo je nalog policiji da identifikuje učesnike događaja i prikupi sve neophodne podatke i obaveštenja u vezi sa događajem nakon kojeg je u Urgentnom centru u Beogradu preminuo Mijatović
***
Komentar
***
Zaboravljena prošlost. U despotskim sistemima je uvek bilo vlast i narod, vlast je bila iznad zakona. Narod se slabo pridržavao tih normi a i zašto bi kada u svakodnevnoj praksi nije bilo sankcija za kršenje normi – osim u jednom slučaju. Na pr u doba Sulejmana Veličanstvenog , desilo se da je karavan sa rođacima Sulejmana bio napadnut, poharan bilo je i ubijenih. Tadašnji huligani nisu znali da je to Sulejmanov karavan. Sulejman je to odmah shvatio, huligane je pronašao, poubijao ali je sela i nahije odakle su oni bili rodom sravnio sa zemljom žitelje poubijao; takođe je u hodu uveo praksu, da njegove karavane prati vojna konjica sa zastavom i muzičkim signalima, ako bi se pak neko drznuo da ih napadne, ne samo što bi napadači bili ubijeni, nego bi i čitava sela i nahije bila sravnjena sa zemljom... Poslao je propagandisti da o svemu tome (sadašnjem slučaju i potencijalnim budućim) obaveste narod. Huligani su shvatili, više nisu dirali Sulejmanove karavane a u vilajetima su mogli nastaviti sa svojim bahatim radnjama.
Zoran Stokić
27.05.2024.
НЕДЕЉА, 26. МАЈ 2024.
Naučnici veruju da se džinovska deveta planeta krije u solarnom sistemu
SCITECH Autor: RTS 26. maj 202400:02 Shutterstock/M.Aurelius
Solarni sistem je prilično aktivno mesto. Milioni svemirskih objekata koji se konstatno pomeraju – od
planeta i satelita do kometa i asteroida. Svake godine sve više znamo o njemu, a baš zbog toga naučnici po ponašanju nekih dalekih tela su sve uvereniji da se još jedna, za sada nepoznata, planeta krije.
Astronomi su pronašli osam glavnih planeta do 1846. godine, ali uvek pretražuju nebo kako bi saznali više. U prethodnih 100 godina, otkrili smo manja daleka tela koja nazivamo patuljaste planete, kategorija u kojoj se i Pluton nalazi.
Otkriće nekih od tih patuljastih planeta daje argumente mnogim naučnicima da se još nešto prilično veliko krije na rubu solarnog sistema.
Da li postoji deveta planeta?
Postoje brojni razlozi zbog kojih astronomi troše stotine i stotine sati kako bi locirali devetu planetu, odnosno planetu Iks.
Svako telo u našem sistemu kruži oko Sunca. Neka brzo, neka sporo, ali sva se kreću po zakonima fizike i gravitacije. Sve što ima masu ima i gravitaciju, a što je teže, ima jaču gravitaciju.
Gravitacija svake planete je tolika da utiče na to kako se objekti u njenoj blizini ponašaju i pomeraju. To je ono što se naziva „gravitacionom vučom“.
Sunce ima najjaču silu gravitacije od bilo kog objekta u solarnom sistemu, a to je razlog zašto se sve planete i druga tela kreću oko njega.
Kroz razumevanje gravitacione vuče dolazimo i do glavnog argumenta za moguće postojanje devete planete.
Neuobičajeno ponašanje
Kada gledamo daleke objekte, poput patuljastih planeta, otkrivamo da su njihove orbite pomalo neočekivane. Kreću se grupisane na veoma na velikim eliptičnim orbitama i pod nagibom u odnosu na ostatak solarnog sistema.
Kada astronomi koriste kompjuterske modele da bi otkrili kakve gravitacione sile su potrebne da se ova tela pomeraju na ovaj način, dolaze do zaključka da bi trebalo da postoji planeta sa najmanje deset puta većom masom od Zemlje.
Međutim, tu se nameće pitanje: Gde je?
Glavni problem leži u dokazivanju predviđanja i modela. Jedini način za to je pronaći devetu planetu, što je mnogo lakše reći nego učiniti.
Lov se nastavlja
Naučnici širom sveta pokušavaju da pronađu dokaze o postojanju planete Iks već godinama.
Smatraju da je misteriozna planeta najmanje 20 puta udaljenija od Sunca nego Neptun. Pokušavaju da je detektuju tražeći svetlost koja se odbija od nje, slično kao što Mesec noću svetli odbijajući sunčevu svetlost.
Međutim, pošto deveta planeta leži toliko daleko od Sunca, očekuje se da će je biti veoma teška za uočiti, čak i za najbolje teleskope sa Zemlje.
Dodatan problem je što ne može da se traži u bilo koje doba godine.
Astronomi imaju kratke intervale kada su uslovi za potragu povoljni. Moraju da čekaju za noć bez Meseca i to da je lokacija sa koje se posmatra okrenuta ka određenom delu neba.
***
Komentar
***
Već se Njutn, u dinamici koju je stvarao, susreo sa principskom nemogućnošću dobijanja konačnih rešenja u problemima kretanja "n" tela; nije moguće u analitičkom obliku rešiti taj problem. Najviše što je bilo rešivo su neki specijalni slučajevi u problemu 3 tela. Otuda nije moguće za ovu hipotetičku planetu sračunati njenu "stvarnu" trajektoriju (u našem Sunčevom sistemu) i predvideti gde bi ona bila u datom trenutku u odnosu na referentni sistem. Sada u doba kompjuterske nauke, imamo poštapalice, možemo se služiti simulacijama. Sistem kretanje "n" tela pratimo sa m+p promenljivih - sastavljamo 3 vektorske i jednu skalarnu jednačinu dinamke – pošto problem nije analitički rešiv - bavimo se (i) parametarskom analizom – vrednosti za "m" promennjivih dobijamo tako što menjamo vrendosti preostalih "p" promenjivih i tsl. Dalje "lovimo" pomoću posmatračke astronomije. Slično je i u opštoj teoriji relativnosti. Uzgred, ne može da škodi: Njutnovu teoriju perturbacije koja je pokazala da se nijedna planeta ne kreće po elipsi u ravni potvrdio je Ajnštajn u OTR u modifikovanim Keplerovim zakonima. Prvi: planetarna putanja je jednoliko rotirajuća elipsa (u prostoru) u izotropnom koordinatnom sistemu (znači nije elipsa u ravni). Drugi: moment količine kretanja nije očuvan u izotropnom koordinatnom sistemu. Slično je i sa trećim Keperovim zakonom.
*
Život to je neprestalno rešavanje problema. Svaki čovek ima predispozicije (i) za bavljenje naukom. Međutim I i II svetski rat a otada (i) hladni rat su učinili da se % (prema broju stanovnika na Zemlji) broja amatera naučnika bitno smanjio. Umesto da danas, profesionalni astronomi, imaju pomoć na stotine Heinrich Schwabe... Da se podsetimo - apotekar Heinrich Schwabe, astronom amater, je tražio moguću planetu unutar orbite Merkura. Zbog blizine Sunca, bilo bi veoma teško posmatrati takvu planetu, a Švabe je verovao, da bi jedna od mogućnosti, da se otkrije nova planeta, mogla biti ta da se vidi - kao tamna tačka - kada prolazi ispred Sunca. Tokom 17 god, od 1826. do 1843., svakog vedrog dana, Švabe bi skenirao Sunce i snimao njegove tačke pokušavajući da otkrije bilo koju novu planetu među njima. Nije pronašao nijednu planetu, ali je primetio redovne varijacije u broju „sunčevih pega“ i objavio je svoje nalaze u „Solarna posmatranja tokom 1843.“ nastavio je sa posmatranje Sunčeve pega sve do 1867. Za 42 godine Švabe je zabelezio u 36 svesaka, u kojima se nalazi 8486. kompletnih crteža.
Zoran Stokić
26.05.2024.
ПЕТАК, 24. МАЈ 2024.
Svaki dan „D“ nosi novi poraz, kaže
VESTI Autor: Beta 24. maj 202410:02 Vesna Lalić/Nova.rs
Bivši diplomata Srećko Đukić izjavio je danas da političari na vlasti Srbiji i Srbima pripisuju i čitaju ono što niko ne vidi i što ne piše u dokumentu Ujedinjenih nacija (UN).
Komentarišući usvajanje Rezolucije o sećanju na genocid u Srebrenici, Đukić je agenciji Beta rekao da je nepojmljivo da se poraz na međunarodnom planu pretvara u pobedu na domaćem terenu.
„Velemajstori smo za preživljavanje fatalnih dana. Ako smo išta naučili za više od tri i po decenije permanentne krize u kojoj živimo, onda je to upravo kako preživeti dan ‘D’, koji se nižu jedan iza drugog. Zato je u pomoć pred Njujork prizivan Bog i traženo je još neviđeno jedinstvo i ćutanje u zemlji. I to je postignuto, jer političari na vlasti Srbiji i Srbima pripisuju i čitaju ono što niko ne vidi i što ne piše u dokumentu UN-a“, kazao je.
Osvrćući se na isticanje zastava na ulicama i jarbolima, kao i na plećima najviših državnih funkcionera, Đukić je rekao da poraz na međunarodom planu ne može da bude pobeda na domaćem terenu.
„Za Rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se 11. juli obeležava kao Dan genocida u Srebrenici glasale su 84 zemlje, protiv je bilo 19 i uzdržanih 68. Jasno je gde je većina, a Srbija je reagovala kao da je ni izglasana rezolucija ni rezultati ne obavezuju“, rekao je.
Semafor koji objavljuje rezultate glasanja u velikoj sali Generalne skupštine još se nije ugasio, dodao je, a već je uz grljenje i poljupce naših najviših zvaničnika nastalo osporavanje rezultata: „107 zemalja je za nas“, „dve trećine svetskog stanovništva je za nas“…
„Ali nije to kraj. Republika Srpska je zvanično objavila razdruživanje s Federacijom u narednih mesec dana. I tako eto nama odmah novog dana ‘D’, a već znamo da nam svaki novi dan ‘D’–nosi novi poraz“, kazao je Đukić.
Bivši diplomata je naveo da je drama poslednjeg njujorškog dana „D“ počela pre par meseci kada je „otkrivena velika zavera“ da se mesecima sprema „tajna“ Rezolucija o Srebrenici u UN-u.
„Ipak, bar za javnost, ostaje nejasno kako srpska diplomatija nije znala šta se piše u Berlinu, Sarajevu i Njujorku o Srebrenici? Kako je Srbija ostala van igre? Ako se u nečemu ogleda važnost diplomatije onda se ona ogleda u sposobnosti da istražuje i predviđa stvari u međunarodnim odnosima“, rekao je.
Prema njegovim rečima, u slučaju donošenja Rezolucije o Srebrenici podbacila je srpska politika koja, kako je rekao, godinama ignoriše dijalog i razgovor s bošnjačkom stranom BiH.
„Izostali su jasni napori da se dijalog uspostavi, direktno, indirektno, preko posrednika… Jer, ako je išta poruka svih izlaganja u Generalnoj skupštini, onda su to upravo pregovori, razgovori, dijalog, inkluzivnost. Niko sa strane neće doneti pomirenje do samih Srba i Bošnjaka. Sa strane mogu da pomognu, ali ne mogu da razgovaraju u ime Srba i Bošnjaka“, ocenio je Đukić.
Naglasio je da u debati u Generalnoj skupštini UN-a niko nije govorio o „rasturanju“ Bosne i Hercegovine.
„Naprotiv, svi su insistirali na teritorijalnom integritetu i suverenitetu BiH“, rekao je bivši diplomata.
***
Komentar
***
Od pada zida u Berlinu 1989., naš je nacionalni interes bio – rat ni po koju cenu! Jer je trebalo izvršili tranziciju neuspešne komunističke privrede, tranziciju "načina mišljenja" od "podanika" ka "građaninu" ka subjektu politike; preći od "pred-političkog" despotskog društva u – političko društvo. Naš je nacionalni interes bio – nijedan dan "D"(!)
Ako razgrnete sve te mnogobrojne dane "D" ove staljinističke despotske vlasti šta se vidi primarno? Svi imaju NAJMANJI ZAJEDNIČKI SADRŽALAC - sukobe između Rusije i Zapada. Čiji je to interese? Srpski apsolutno nije. Naše diplomate sve ove decenije izbegavaju da nam kažu da se iz aviona vidi da se ovde od 1989-2024 vodi politika na šahovskoj tabli Zapad-Rusija, gde je "naša" vlast PEŠAK Rusije na toj šahovskoj tabli.
Zoran Stokić
24.05.2024.
Нема коментара:
Постави коментар