‘Pevanje ne leči samo dušu, već i telo’

BBC News na srpskom

danas 17.12.2025. 16:50

Ljudi i deca pevaju oko novogodišnje jelke

Getty Images

Pevanje je kognitivni, fizički, emocionalni i društveni čin, kažu naučnici

Stiglo je to doba godine kad svuda unaokolo odjekuju anđeoski glasići ili odzvanja poneka energična slavopojka, dok pevači božićnih pevača šire zarazu raznične radosti.

 

Svo to osluškivanje i oglašavanje. Radosno i trijumfalno.

 

Ali ove grupe pevača umotanih u ukrasne trake možda su nabasale na nešto važno.

 

Bilo da su togi svesni ili ne dok ispunjavaju tržne centre, železničke stanice i staračke domove i ulice ispred vaših ulaznih vrata veselim pesmicama, oni takođe daju vlastitim srcima veoma zdrav podstrek.

 

Od mozga do srca, pokazalo se da pevanje donosi širok dijapazon koristi onima koji ga izvode, naročito ako to rade u grupama.

 

Pevanje može da zbliži ljude, pripremi naša tela da se izbore sa bolestima i čak potisnu bol.

 

Da li to znači da bi vam se isplatilo da pustite glas u dobrom raspoloženju?

 

„Pevanje je kognitivni, fizički, emocionalni i društveni čin, prema naučnicima“, kaže Aleks Strit, istraživač sa Instituta za istraživanje muzičke terapije na Kembridžu.

 

On proučava kako bi muzika mogla da se iskoristi kao pomoć deci i odraslima koji se oporavljaju od moždanih povreda.

 

Psiholozi se već dugo iščuđavaju tome kako ljudi koji pevaju u grupi mogu da razviju moćni osećaj društvene kohezije, kad se čak i najnepoverljiviji pevači ujedine u pesmi.

 

Istraživanje pokazuje da potpuni neznanci mogu da sklope neobično tesne veze kad pevaju zajedno svega sat vremena.

 

Možda ne iznenađuje što postoje jasne fizičke koristi po pluća i respiratorni sistem od pevanja.

 

Neki istraživači koriste pevanje da pomognu ljudima sa plućnim bolestima, na primer.

 

Dve žene pevaju

Getty Images

Pevanje sa drugima može biti korisnije nego pevanje sam

Dobre vibracije

Ali pevanje takođe proizvodi i druge merljive fizičke efekte.

 

Pokazalo se da ono poboljšava srčani puls i krvni pritisak kod ljudi.

 

Ispostavilo se da pevanje u grupama ili horovima čak pojačava imunu funkciju na načine ne koje prosto slušanje iste muzike ne može da uradi.

 

Ima različitih objašnjenja za ovo.

 

Sa biološkog stanovišta, veruje se da pevanje aktivira lutajući nerv koji je direktno povezan sa glasnim žicama i mišićima u zadnjem delu grla.

 

Produženo i kontrolisano izdisanje koje je sastavni deo pevanja takođe luči endorfine povezane sa zadovoljstvom, blagostanjem i ublažavanjem bola.

 

Pevanje takođe aktivira široku mrežu neurona s obe strane našeg mozga, dovodeći do toga da se aktiviraju regije koje se bave jezikom, pokretom i emocijama.

 

Ovo, u kombinaciji sa naglaskom na disanju koje zahteva pevanje, čine ga efektivnim ublaživačem stresa.

 

„Reakcije ‘dobrog osećanja’ postaju očigledne u veselim glasovima, izrazima lica i pozama“, kaže Strit.

 

Mogli bi da postoje i neki duboko ukorenjeni razlozi za ove koristi.

 

Neki antropolozi veruju da su naši čovekoliki preci pevali pre nego što su progovorili, koristeći vokalizacije da bi oponašali zvukove prirode ili izražavali vlastita osećanja.

 

Ovo je moglo da odigra ključnu ulogu u razvoju složene društvene dinamike, izražavanja osećanja i rituala, a Strit ističe da nije slučajno što je pevanje sastavni deo života svakog čoveka, bilo da je sklon muzici ili ne, istakavši kako su naš mozak i telo od rođenja naučeni da reaguju na pozitivne načine na pesmu.

 

„Deci se pevaju uspavanke, a zatim se pesme pevaju čak i na sahranama“, kaže on.

 

„Učimo naše vremenske rasporede kroz pojanje, a našu abecedu kroz ritmičku i melodijsku strukturu.“

 

Dođi da pevamo zajedno

Ali nisu svi tipovi pevanja jednako korisni.

 

Pevanje u sklopu grupe ili hora, na primer, pokazalo se da dovodi do većeg nivoa psiholoških blagostanja nego kod solo pevača.

 

Iz tog razloga, edukativni istraživači koriste pevanje kao alat za promovisanje saradnje, razvoja jezika i regulacije osećanja kod dece.

 

Muzika olakšava operacije i ubrzava oporavak, pokazuje studija

Bavljenje muzikom delotvorno utiče na mozak u poznim godinama

Pesme koje sam odabrao da me pripreme za smrt

Možda najfantastičnija korist od pevanja je da izgleda da ono igra određenu ulogu u pomaganju da se mozak oporavi od oštećenja

 

Medicinski specijalisti se takođe okreću pevanju kao načinu popravljanja kvaliteta života onih koji žive sa različitim zdravstvenim stanjima.

 

Širom sveta, istraživači su proučavali efekte udruživanja specijalnih društvenih horova osnovanih za preživele od kancera i moždanih udara, ljude sa Parkinsonovom bolešću i demencijom, kao i njihovih negovatelja.

 

Na primer, pevanje poboljšava sposobnost pacijenata sa Parkinsonom da se bolje artikulišu, sa čim se zna da imaju problema kako njihova bolest napreduje.

 

Pevanje takođe predstavlja način za poboljšanje opšteg zdravlja jer se pokazalo da je potcenjena vežba uporediva sa žustrim hodom.

 

„Pevanje je fizička aktivnost i može da ima neke paralelne koristi sa fizičkom vežbom“, kaže Adam Luis, docent respiratorne fizioterapije na Univerzitetu u Sauthemptonu.

 

Jedna studija je čak sugerisala da pevanje, zajedno sa različitim vokalnim vežbama koje koriste obučeni pevači da usavrše visinu glasa i ritam, jeste vežba za srce i pluća uporediva sa umereno brzim hodanjem na traci za trčanje.

 

Ali istraživači takođe žele da istaknu često nepriznate koristi od učešća u grupnom pevanju za psihu ljudi koji žive sa dugotrajnim hroničnim bolestima.

 

Strit objašnjava da pevanje omogućuje ovim ljudima da se usredsrede na ono što mogu da urade, umesto na ono što ne mogu.

 

„To odjednom uvodi ravnopravnost u prostoriju, gde negovatelji više nisu negovatelji a primaoci zdravstvenih usluga takođe pevaju istu pesmu na isti način“, kaže Strit.

 

„A nema mnogo toga drugog što to može da postigne.“

 

Svaki put kad udahneš

Među onima za koje se pokazalo da imaju najviše koristi od pevanja su ljudi sa hroničnim respiratornim stanjima, nešto što je postalo glavni predmet izučavanja Kira Filipa, kliničkog predavača iz respiratorne medicine na Imperijalnom koledžu u Londonu.

 

Filip naglašava da pevanje neće izlečiti ove ljude od njihovih bolesti, ali može da posluži kao efektivan holistički pristup koji je komplementaran sa konvencionalnim lečenjima.

 

„Za neke ljude, život bez daha može da dovede do toga da promene način na koji dišu, tako da disanje postane nepravilno i neefikasno“, kaže Filip.

 

„Neki od pristupa zasnovanih na pevanju pomažu ovome u pogledu mišića koji se koriste, ritma i dubine udaha, što može da ublaži simptome.“

 

Jedna od njegovih najistaknutijih studija bavila se programom disanja razvijenim tokom rada sa profesionalnim pevačima u Engleskoj nacionalnoj operi i koristila se kao deo randomizovanog kontrolisanog ispitivanja sprovedenog na pacijentima sa dugotrajnim kovidom.

 

Tokom šest nedelja, rezultati su pokazali da se popravio kvalitet njihovog života i da je ublažio neke aspekte njihovih poteškoća sa disanjem.

 

Žene pevaju u kolima

Getty Images

Pevanje deluje kao posebno korisno za mozak, baš kao i za respiratorni sistem

Istovremeno, pevanje nije bez rizika za ljude sa hroničnim zdravstvenim stanjima.

 

Grupno pevanje je bilo povezano sa događajem superširenja zaraze u ranim stadijumima pandemije kovida-19, jer čin pevanja može da emituje velike količine virusa koji se širi vazduhom.

 

„Ako imate respiratornu infekciju, najbolje je propustiti probu hora te nedelje, da biste izbegli da ugrozite druge“, kaže Filip.

 

Ali možda najfantastičnija korist od pevanje je da izgleda kao da ono igra ulogu u pomaganju mozgu da se oporavi od oštećenja.

 

Ovo je ilustrovano pričom bivše američke kongresmenke Gabrijele Gifords, koja je preživela pogodak metkom u glavu za vreme pokušaja ubistva 2011. godine.

 

Tokom mnogo godina, Gifords je ponovo naučila da hoda, čita i piše, a terapeuti su iskoristili pesme iz njenog detinjstva da joj pomogne da povrati tečnost u verbalnoj komunikaciji.

 

Istraživači su koristili slične pristupe da bi pomogli preživelima moždanih udara da povrate moć govora, jer pevanje može da pruži sate i sate repeticije neophodne za promovisanje nove konektivnosti između dve možda hemisfere, koja je često oštećena u akutnom moždanom udaru.

 

Takođe se veruje da pevanje može da pojača neuroplasticitet mozga, koji mu omogućava da se ponovo poveže i stvori nove neurološke mreže.

 

Sve je više pokušaja da se pevanje iskoristi kao oblik terapije za pomoć pacijentima sa širokim dijapazonom stanja

Getty Images

Sve je više pokušaja da se pevanje iskoristi kao oblik terapije za pomoć pacijentima sa širokim dijapazonom stanja

Postoje teorije da pevanje takođe može da pomogne ljudima koji pate od kognitivnog propadanja zbog intenzivnih zahteva od mozga, koji traže stalnu pažnju i stimulišu pronalaženje reči i verbalno pamćenje.

 

„Sve je veća baza dokaza za kognitivnu korist od pevanja kod starijih odraslih osoba“, kaže Tepo Sarkamo, profesor neuropsihologije na Univerzitetu u Helsinkiju.

 

„Još uvek znamo vrlo malo, međutim, o potencijalu pevanja da bismo zapravo usporili i sprečili kognitivni pad, jer bi on zahtevao masovne studije sa višegodišnjim potkrepljivanjima.“

 

Za Strita, sva istraživanja koja demonstriraju moćne efekte pevanja – bilo na socijalnom ili neurohemijskom planu – potcrtavaju zašto je ono tako univerzalni deo ljudskog života.

 

Jedna od briga, međutim, jeste da zato što ljudi provode sve više vremena povezani sa tehnologijom umesto jedni sa drugima kroz aktivnosti kao što su pevanje, relativno malo ljudi ubire koristi od njega.

 

„Otkrivamo mnogo toga, naročito kad je u pitanju rehabilitacija od moždanih povreda“, kaže on.

 

„Tek su počele da se pojavljuju studije koje pokazuju da pevanje može da ima ove efekte, čak i za ljude sa težim povredama. Ima smisla da možemo da izvučemo toliku korist od njega zato što je pevanje oduvek igralo ogromnu ulogu u povezivanju zajednica.“

 

Možda je to samo još jedan od razloga da se uživa u božićnim pesmicama oko novogodišnje jelke ove godine.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nije slučajno Hipokrat (rođen 460.g.p.n.e.) "otac medicine", lečio mnoge bolesti pa (i) melanholiju - mogla bi odgovarati današnjoj depresiji. Lečenje, između ostalih metoda i metodom "harmonije" (ravnoteža; između celine i njenih delova) koja je kod njega označavala  - zdravo i uravnoteženo stanje organizma, kako duše, tako i tela. Pre muzike i matematike pojam "harmonija" smislio je u medicini Hipokrat a pitagorejci su tri harmonije - medicine, muzike (slaganje nekoliko tonova) i matematike (simetrija, kohezija, proporcija) uvezali u Gordijev čvor. Kasnije su latini kazali:  "MVSICA LETITIÆ CO[ME]S / MEDICINA DOLOR[IS]" - "Muzika je saputnik u radosti i lek za bol". Na primer -spineti - koje je proizvodio Joannes Ruckers (ono što je za violine Stradivarijus, to je za klavijature Ruckers iz Antwerp-ena) bili su ukrašeni gravurama (natpisom): "MVSICA LETITIÆ CO[ME]S / MEDICINA DOLOR[IS]". Ruckers je imao i druge natpise, na svojim, muzičkim instrumentima, na primer: "SCIENTIA NON HABET INIMICUM NISI IGNORANTEM" – "NAUKA NEMA NEPRIJATELJA OSIM NEZNALICA".

 

Zoran Stokić

18.12.2025.