dr zoran stokić

Sva lica Svetog Nikole: Između istorije i verovanja

BBC News na srpskom

danas 18.12.2025. 08:00

Deda Mraz, koga u Holandiji zovu Sinetrklas, stiže u Amsterdam

DINGENA MOL/EPA/Shutterstock

Deda Mraz, koga u Holandiji zovu Sinterklas, stiže u Amsterdam

Turski grad Demre i italijanski Bari razdvaja više od dve hiljade kilometara, ali ih osim mediteranske klime, spaja i jedna ličnost.

Sveti Nikola, zaštitnik dece, moreplovaca i siromašnih, kako ga opisuju u spisima, živeo je u Demreu, tadašnjoj Miri.

U međuvremenu je postao pokrovitelj tog mesta, posle smrti su ga proglasili svetiteljem, a po njemu je stvoren i lik Deda Mraza.

Kosti ovog sveca, kojeg obeležavaju i pravoslavni i katolički hrišćani, vekovima kasnije prenete su u Bari, na jugu Italije.

O njemu postoji sijaset legendi i mitova, koje su se prenosile s kolena na koleno, što je doprinelo njegovoj popularnosti.

Među njima je i činjenica da je Sveti Nikola bio „običan“ i da se njegova dela nisu vezivala za čuda, objašnjava Adam Ingliš, američki profesor hrišćanske teologije i filozofije, za BBC na srpskom.

„U njima nije bilo božanskog, već je radio sve što svako može da čini i sa čime su ljudi mogli da se povežu – bio je jedan od nas.

„Sveti Nikola je zato najpopularniji hrišćanski svetitelj, iako ga nema u Bibliji i ne pominje se ni u jednoj drugoj religiji“, dodaje Ingliš, autor knjige „Svetac koji je hteo da bude Deda Mraz: Pravi život i iskušenja Svetog Nikole iz Mire“.

U Srbiji je jedna od najzastupljenih slava i njegov dan je 19. decembar, dok je kod katolika zbog razlike u kalendarima 6. decembra, što je datum kada je preminuo.

Od zatvorenika do pastora

sveti nikola, kip svetog nikole u crkvi u bariju

Dejan Vujić

Kip Svetog Nikole u crkvi u Bariju

Rođen je oko 260. godine nove ere, u gradu Patara, današnjoj Turskoj, a nekada u sklopu Rimskog carstva.

Odrastao je u religioznoj porodici i sam je bio naklonjen veri, ali je hrišćanstvo tada bilo nezakonito, objašnjava Ingliš.

Antički narodi su bili mnogobošci, a hrišćanstvo je predstavljalo verovanje u jednog boga, zbog čega su rimske vlasti hrišćane tretirali kao protivnike države.

Dekreti cara Dioklecijana, tadašnjeg vladara, dodatno su pospešivali netrpeljivost prema hrišćanima i njihov progon.

Među zatvorenicima je navodno bio i Nikola, koji je pušten na slobodu za vreme cara Konstantina Velikog, piše enciklopedija Britanika.

Konstantin je doneo Milanski edikt, kojim je uspostavljena verska tolerancija hrišćana u Rimskom carstvu, kako bi se rešila verska neslaganja.

Organizovan je i sabor u gradu Nikeji (današnja Turska), 325. godine, što je bila prekretnica i u rimskoj i u hrišćanskoj istoriji.

Prvom Nikejskom saboru je, prema pisanju Britanike, vrlo moguće, prisustvovao i Nikola.

On će, u međuvremenu postati i arhiepiskop grada Mire (nedaleko od rodne Patare), gde je do smrti 343. godine i živeo.

„Uglavnom su ga opisivali rečju pastor.

„Prozvali su ga svecem posle smrti, takva je bila tradicija, ali on nikada zvanično nije proglašen svetiteljem“, objašnjava profesor Ingliš.

sveti nikola, statua svetog nikole u bariju

Dejan Vujić

Statua Svetog Nikole u italijanskom Bariju

Milanski edikt: Ima li sličnosti i simbolike sa studentskim

Zašto je papa za prvu inostranu posetu izabrao baš Nikeju u Turskoj

Izazov o Rimskom carstvu preplavio TikTok, popularan i na Balkanu

trg svetog nikole u bariju

Dejan Vujić

Trg Svetog Nikole u Bariju

Spas od bure i nemirnog okeana

mošti svetog nikole

Dejan Vujić

Mošti Svetog Nikole se čuvaju u kripti crkve u Bariju

Grad Mira se nalazio uz važne trgovačke i brodske puteve i predstavljao je značajnu tačku u Rimskom carstvu.

„Tako su i nastale priče o Svetom Nikoli kao zaštitniku moreplovaca koji im pomaže tokom oluje i nevremena na okeanu.

„Zato su, veruje se, i nosili njegovu sliku (ikonu) tokom plovidbe, kao vid amajlije“, priča Ingliš.

Ti brodovi su pristizali do raznih krajeva sveta, a sa njima se prenosila i priča o svecu koji štiti od bure, što je doprinelo njegovoj popularnosti, ukazuje profesor.

„U antičkom periodu niste imali mobilne telefone i internet, već su se vesti prenosile usmeno.

„Mornari i trgovci su najviše putovali i tako su širili informacije – od mesta do mesta“, dodaje profesor.

Pučina, u daljini svetionik, a okolo su stene

BBC

Moreplovci su nosili ikonu Svetog Nikole na put i time širili njegovu popularnost

Darivanje

crkva u bariju, sveti nikola, crkva svetog nikole u bariju

Dejan Vujić

U bazilici u Bariju se drže i katoličke i pravoslavne službe, a svakog 6. decembra statua Svetog Nikole se iznosi i pronosi gradom

Osim što je, prema verovanju, pomagao putnicima da prebrode burne talase, veruje se da je štitio i sugrađane malog antičkog mesta.

Tokom velike suše i nemaštine koja je pogodila tu oblast, navodno je pregovarao baš sa trgovcima koji bi pristizali u luku kako bi obezbedio hranu za meštane.

„On je brinuo o ljudima i zalagao se za dobrobit zajednice, zato ga ljudi i danas vole“, veruje američki profesor.

Kada su mu preminuli roditelji, Nikola je odlučio da nasleđeni novac razdeli siromašnima.

U Miri je, prema predanju, tada živeo otac sa tri ćerke na rubu egzistencije.

Sveti Nikola je odlučio da im pomogne i kroz prozor im je ubacio vreću novca, da ga niko ne vidi.

Čovek je sumu iskoristio za miraz kako bi udao jednu od ćerki.

„Veruje se da im je još nekoliko puta pomogao, a po jednoj verziji im je ubacio džak kroz dimnjak koji je upao u cipelu.

„Tako je i nastala tradicija da se pokloni stavljaju u čarapu uoči praznika, a da niko ne vidi“, kaže Ingliš.

Dve čizmice u kojima su pokloni, a oko kojih su novogodišnji ukrasi

Getty Images

‘Deda Mraze, ne skreći sa staze, ne oklevaj, ne dremaj’

Na krilima tih priča nastala je i priča o Deda Mrazu koji sa irvasima pomoćnicima daruje dobru decu i ostavlja poklone u gluvo doba noći, dok svi spavaju.

Glavna inspiracija za lik starijeg čoveka sa belom dugom bradom, koji nosi džak poklona u crvenom odelu bio je upravo Sveti Nikola.

To verovanje se brzo proširilo Evropom i zadržalo do danas.

Legenda o ljubaznom starcu bila je slična i starim nordijskim narodnim pričama o mađioničaru koji je kažnjavao nestašnu decu, a dobru nagrađivao poklonima.

Lik Svetog Nikole se posle Reformacije crkve izgubio u protestantskim zemljama Evrope osim u Holandiji, gde je legenda opstala kao Sinterklas (na holandskom Sveti Nikola).

Holanđani su ovu tradiciju poneli u Novi Amsterdam (današnji Njujork) tokom perioda kolonizacije u 17. veku.

Stariji čovek sa sivom bradom, brkovima i krupnim tamnim očima

LJMU

Portret Nikole iz Mire koji su rekonstruisali naučnici sa univerziteta u Liverpulu, smatra se najrealističnijim portretom današnjeg sveca

Slika Deda Mraza kakvog danas poznajemo, u Sjedinjenim Američkim Državama uobličila se u 19. veku, ukazuje Adam Ingliš.

„Amerikanci su želeli da naprave sopstvenu tradiciju, Sveti Nikola im je u tome pomogao.

„Počeli su da ga promovišu u vidu figura, kako leti na sankama, ima pomoćnike, što su trgovačke radnje iskoristile za komercijalne svrhe.

„Deda Mraz je taj američki kapitalistički lik, ali ga deca vole, jer donosi poklone, porodice se okupljaju i sve je praznično uoči Božića“, dodaje.

Kada se uklone ti slojevi fikcije i slike bradatog, punačkog dekice, koji ostavlja poklone u novogodišnjoj čarapi, saznajemo da je Sveti Nikola imao slomljen nos, tamnosmeđe oči i preplanuli ten.

Na osnovu dostupnih ostataka, tim naučnika sa Univerziteta Džon Mure u britanskom gradu Liverpulu je napravio rekonstrukciju njegovog lika.

Smatra se „najrealističnijim“ portretom ovog sveca.

Pogledajte video o postu i kako on utiče na zdravlje

Najveća slava u Srbiji

Ikona Svetog Nikole na zidu

Predrag Vujić

Kod pravoslavnih hrišćana, a posebno u Srbiji, Sveti Nikola se smatra najvećom slavom.

Pada u vreme posta, kada se ne jedu meso i mlečni proizvodi, već riba.

Nikola Mirlikijski Čudotvorac, odnosno Sveti Nikola, „simbol je darežljivosti i tajnog milosrđa“ i zaštitnik pravde među ljudima, kažu iz SPC-a.

Ovaj svetac proslavlja se i 22. maja (letnji Nikoljdan) u znak sećanja kada su njegove mošti 1096. godine prenete u tada italijanski pravoslavni Bari.

Tri godine kasnije stanovnici Barija su u njegovu čast podigli crkvu, koja je danas jedno od posećenijih mesta u ovom priobalnom gradu.

Pogledajte video o slavskom kolaču

U Bariju je izgrađen i fudbalski stadion Sveti Nikola na kojem je 1991. beogradska Crvena zvezda pobedila Olimpik iz Marseja i postala prvak Evrope.

On je i jedan od najpoštovanijih svetaca u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, gde se veruje da je Sveti Nikola mnogo puta spašavao državu od katastrofe.

Jedno od njegovih rebara nakratko je 2017, prvi put posle hiljadu godina bilo izloženo u Moskvi, a među onima koji su došli da mu se poklone bio je i Vladimir Putin, ruski predsednik.

„On je zaštitnik mnogih država i gradova u Evropi, roditelji decu nazivaju po njemu.

„Ali je posebno u Srbiji popularan gde su mnoge crkve nazvane upravo po njemu i niko mu ne može prići u toj popularnosti“, zaključuje profesor Ingliš.

***

Komentar

***

U hrišćanskim predanjima njihovi su sveci prikazani kao uzorni hrišćani, skromni, ponizni, religiozne duše.

O drugoj strani medalje te "pobožnosti" se nikada ne govori (sv Nikola je srušio Artemidin hram). Umesto da se karakteri ljudi grade na empatiji i samokontroli (antički polis) u ta vremena hrišćani su se često koristili (i) malignom agresijom – kakav karakter ljudi je iz toga mogao proizaći?

Primer, popa Kirila (zbog "puno" pobožnih dela proglašen za sveca; hrišćanska preteča Bernajza) usavršio je manipulaciju nesvesnim, univerzalnim čežnjama, emocijama i instintima, bio je poznat po religijskoj netoleranciji i progonu heterodoksnih hrišćanskih grupa i Jevreja, ali ta njegova – maligna agresija – se najbolje vidi u slučaju paganke Hipatije Aleksandriske (350 – 415 g. n. e) – antički Kepler – prva žena naučnik – napisala: "Astronomski Kanon" kao i Komentare na – "Diofantovu Aritmetiku" i "Apolonijeve Konusne Preseke". Da bi ocrnio popularnu Hipatiju u najnižim slojevima društva, stvorio je sliku da su "matematičari" (gde su spadali i astronomi i astrolozi), naučnici i šarlatani – da se bave crnom magijom i veštičarenjem, a pogotovu to čine žene – poput Hipatije, ove laži su bile poziv da najniži slojevi društva izvrše ritualno ubistvo naučnice! 415. hrišćanska gomila predvođena Kirilovom gardom (parabalanima) izvukla je Hipatiju iz njenih kočija, odvukla je u crkvu Kesareum, svukla golu i mučki zaklala služeći se krhotinama keramike, ostaci tela su zatim spaljeni.