Meksiko: Dan mrtvih, kada se slave i život i smrt

 

BBC News na srpskom

danas 3.11.2025. 08:05

 

Kostim kostura sa tompusom o šeširom okićenog cvećem

AFP

Dan mrtvih u Meksiku se sada obeležava 1. i 2. novembra, ali su tradicionalne proslave nekada trajale dva meseca

Meksiko se svake godine početkom novembra pretvara u mozaik boja i cveća.

 

Tada se širom džrave odaje počast voljenima koji su preminuli.

 

„Život i smrt su nerazdvojivi. Civilizacija koja negira smrt, na kraju negira život“, govorio je Oktavio Paz, meskički pesnik.

 

Možda ove reči najbolje i opisuju stav Meksikanaca prema smrti koji iskazuju svake godine na Dan mrtvih, 2. novembra.

 

U većem delu sveta se ovaj datum obeležava tugom i suzama, ali u Meksiku je živopisna atmosfera i proslavlja se život i ponovni susret sa preminulima za koje se veruje da se vraćaju u naš svet na jedan dan.

 

Tradicija se prenosi s generacije na generaciju, a godinama je organizuje i ambasada Meksika u Beogradu.

 

„Svake godine se oltar posvećuje jednoj znamenitoj ličnosti meksičke kulture, a 2025. biće poznata slikarka Frida Kalo, koja je i sama uživala u ukrašavanju oltara i proslavi Dana mrtvih“, saopštio je Institut Servantes, španskoi kulturni centar u Srbiji.

 

U fotografijama: Najveći evropski festival vatre

Bes u Peruu: Na čuvenom arheološkom nalazištu iscrtan penis

Zašto se nekad smejemo na sahranama

Dan za slavlje, a ne tugovanje

Običaj seže daleko u prošlost.

 

Neke starosedelačke zajednice organizovale su proslave kako bi mrtve vodili na putovanje u Miktlan, podzemni svet mitologije Asteka.

 

Drugi su postavljali oltare sa žrtvama u znak sećanja na mrtve i lobanje kao simbole smrti i ponovnog rođenja.

 

Prema drevnoj legedni, Ketkalkoati, pernati bog zmije, sišao je u podzemni svet i ostavio spermu na mlevenim kostima kako bi čovečanstvu dao život.

 

Fragmenti kostiju su, za ove narode, na neki način, simbolizovali seme života.

 

Zašto povezivati Dan mrtvih sa tugom ako su starosedelačke zajednice verovale da ih tada posećuju oni koji su ih napustili?

 

Sveće, hrana, muzika i boje na grobljima širom Meksika

Getty Images

Svetla, boje, muzika i omiljena hrana pokojnika svake godine preplavljuju groblja širom Meksika

Smrt je za njih bila simbola života, predstavljenog na oltaru koji se prinosi pokojnicima.

 

Hiljadama godina kasnije, milioni meksičkih domova nastavljaju tradiciju ukrašavanja oltara hranom i fotografijama najbližih koji su preminuli.

 

Veruje se da upravo sveće i miris biljke neven pomaže mrtvim dušama da pronađu put do kuće kako bi bili sa porodicama, uživajući u hrani, postavljenoj na oltarima u njihovu čast.

 

„To je veličanstvena proslava i mogla bi da se uporedi sa Božićem u Evropi.

 

„Postoje čak i legende o porodicama koje ne prinose žrtvu, a onda mrtvi dolaze kako bi ih na podsetili na običaj“, kaže Andres Medina sa Instituta za antropološka istraživanja na meksičkom Nacionalnom autonomnom univerzitetu.

 

Pogledajte video o posmrtnim govorima

 

The British Broadcasting Corporation

Španski uticaj

Dolazak Španaca na meksičko tlo krajem 15. veka znatno je promenio način obeležavanja Dana mrtvih.

 

Nije se više proslavljao dva meseca, već se uklapao sa katoličkim proslavama Dana svih svetih i Dana zadušnica (1. i 2. novembra).

 

Meksički Dan mrtvih danas je mešavina pretkolumbovske i katoličke tradicije.

 

Uticaj prve kultuje je ipak veći, a jedan od razloga jeste „proces modernizacije“ rituala smrti u Evropi i delovima Amerike od 18. veka.

 

„Uticaj crkve u Meksiku nije bio toliko izražen u 19. veku, ali je i pre toga bio znatno slabiji nego u Španiji.

 

„Narodno bogosluženje je bilo izraženije, znatno više od sveštenstva“, ukazuje Klaudio Lomnic, antropolog.

 

Ovakav stav prema proslavi nastavio se i kada je Meksiko stekao nezavisnost.

 

„Čak su i liberali poput Benita Huareza, koji su se protivili ovim ritualima, smatrajući ih sujevernim, na kraju prihvatili proslavu.

 

„Nazivali su je državnim narodnim festivalom i izbegavali njenu blisku povezanost sa crkvom“, dodaje.

Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/meksiko-dan-mrtvih-kada-se-slave-i-zivot-i-smrt/

 

 

***

Komentar

***

 

Inspirativan tekst. Kako je to bilo u Evropi znamo po, na primer, kantati BWV 53 , koju je J.S.Bah izvodio na sahranama, naime da bi školovao, svoje brojne sinove, na Univerzitetu u Lajpcigu  J.S.Bah je sa horom i orkestrom crkve nastupao i na sahranama.  Najpoznatija kantata koju je tu izviodio bila je BWV 53 – zapravo bila je to kantata Melhiora Hofmana "Schlage doch, gewünschte Stunde" (to je najstarija poznata kompozicija u kojoj se zvona koriste kao muzički instrument – sa divnom glavnom temom):

Zvoni, blagosloven čas rastanka,

Brzo svitanje o srećan dan!

Anđeli! Požurite sa mojim oslobađanjem!

Odnesite me u nebeska carstva,

Gde ću u Isusovom večnom naručju

počivati u savršenom miru.

Da čujem kako zvoni poslednji sat,

Koji će pozvati moju dušu.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=wck8cPO8VW0

Bach - Cantate BWV 53 - Schlage doch, gewünschte Stunde

 

 

 

 

*

 

J.S.Bah orguljaš iz Vajmara, kapelmajstor suda u Kentenu, je zbog loših finasija, potražio spas u trgovački bogatom Lajpcig. 1722. slučajno je dobio posao u crvi Svetog Tome (posle smrti katora J.Kunau) jer je prvih 6 kandidata (Teleman...) odustalo  zbog loših uslova i tsl; pa su dve komisije (gradska, crkvena) primile na mesto kantora - sedmog  kandidata - “osrednjeg” muzičara J.S.Baha. Posao se sastojao od komponovanja misa za 5 crkava u Lajpcigu, vođenje hora i orkestra te držanje nastave. Plata je bila mala, Bah je školovao na Univerzitetu u Lajpcigu svoje brojne sinove, morao je da plaća od svoje plate i neke članove orkestra (profesinalne muzičare), pa je da bi popravio svoje finsije on sa horom i orkestrom crkve nastupao na sahranama, venčanjima, proslavama (za praznike). Iz pisama J.S.Baha smo saznali da je 1724, 1725, bilo  - “blago” vreme - bez velikih ekstema i bolesti pa se broj sahrana tih godina znatno smanjio, bio je kako sam kaže “frustriran” -  nedostatkom takvih ceremnoja i novca koji mu je to donosilo. Ali je ta slučanost - mali broj sahrana – imala i dobru stranu jer je Johan imao višak vremena koji je posvetio komponovanju brojnih (danas rado sušanih) kantata, te je da bi doškolovao svoje sinove (tada nije bilo udzbenika za komponovanje) za njih stigao da napiše “Dobro temperovan klavir” (temperovano sazvučje odgovara usrednjavanju intervala tonova i polutonova), temperovana muzika otvara nove mogućnost za kompozitore.

 

Ps. Prva knjiga "Das Wohltemperirte Clavier" je nastala u Ketenu 1722. BWV 846–869; drugu knjigu je napisao tada u Lajpcigu, ali je publikovana tek 1744., BWV 870–893.

 

 

Zoran Stokić

3.11.2025.