Zamjatin "Mi" 1921.

*

Fjodor Mihajlovič Dostojevski - od kockara i zatvorenika do jednog od najvećih pisaca svih vremena

Autor:

index.hr

|

11. nov. 2025. 22:03

|

KULTURA

Fjodor dostojevski foto wikipedia (2)

Wikipedia

Bio je jedan od najznačajnijih ruskih književnika, poznat po dubokim psihološkim analizama i proučavanju ljudske prirode.

 

Fjodor Mihajlovič Dostojevski rođen je 11. novembar 1821. godine u Moskvi. Njegova dela, „Zločina i kazne“, „Idiot“ i „Braća Karamazovi“, ostavila su trajan uticaj na svetsku književnost i filozofiju.

 

Njegov otac, lekar u Marijinskoj bolnici za siromašne, bio je poznat po strogom i autoritativnom ponašanju, dok je majka bila blage naravi i ljubiteljka poezije.

 

Posle majčine smrti od tuberkuloze 1837. godine, Fjodor i njegov brat Mihail poslati su u Vojnu inženjersku akademiju u Sankt Peterburgu. Tokom školovanja Dostojevski je pokazivao veće interesovanje za književnost nego za inženjerstvo, što je kasnije oblikovalo njegovu karijeru.

 

Nakon završetka akademije, Dostojevski je kratko radio kao inženjer, ali se ubrzo posvetio pisanju.

 

Njegov prvi roman „Jadni ljudi“ (1846) dobio je pozitivne kritike i označio ga kao novog talenta na ruskoj književnoj sceni. Ubrzo zatim objavio je „Dvojnika“ (1846), delo koje istražuje teme identiteta i mentalne nestabilnosti.

 

Osuda na smrt i izbegavanje kazne

Dostojevski se pridružio krugu utopijskih socijalista okupljenih oko Mihaila Petraševskog. Godine 1849. uhapšen je i osuđen na smrt zbog učešća u tim revolucionarnim aktivnostima.

 

Kazna mu je na samom stratištu preinačena u četiri godine prinudnog rada u Sibiru, nakon čega je služio kao običan vojnik. Tokom boravka u Sibiru Dostojevski je doživeo duboku duhovnu transformaciju, što je imalo veliki uticaj na njegova kasnija dela.

 

Fjodor Mihajlovič Dostojevski uhapšen je 23. aprila 1849. zbog povezanosti s takozvanim Petraševskim krugom, grupom intelektualaca i mladih revolucionara koji su se okupljali da raspravljaju o političkim i društvenim reformama u Rusiji.

 

Iako Dostojevski nije bio radikalni revolucionar, učestvovao je u čitanju i distribuciji zabranjenih tekstova, među kojima su bila i pisma utopijskog socijaliste Vissariona Belinskog, u kojima se kritikuje carizam i Pravoslavna crkva.

 

Nakon nekoliko meseci provedenih u zatvoru Petropavlovske tvrđave u Sankt Peterburgu, Dostojevski i ostali članovi kruga izvedeni su pred vojni sud. Osuđen je na smrt streljanjem zbog učestvovanja u „zaveri protiv cara“.

 

Lažna egzekucija

Krajem 1849. Dostojevski i još 28 zatvorenika izvedeni su na Semjonovski trg, gde je kazna trebalo da bude izvršena. Zatvorenici su postavljeni pred streljački vod u grupama po trojica. Prvoj trojici su već bile vezane oči, a sve je izgledalo kao da će uskoro biti pogubljeni.

 

Međutim, neposredno pre nego što je zapovednik izdao naredbu za paljbu, stigla je carska poruka u kojoj je navedeno da je car Nikolaj I pomilovao zatvorenike. Kasnije se saznalo da je čitava scena bila unapred organizovana kao psihološka tortura s ciljem zastrašivanja i „prevaspitavanja“ zatvorenika.

 

Posle ovog traumatičnog događaja Dostojevskom je smrtna kazna preinačena u četiri godine prinudnog rada u sibirskom zatvoru u Omsku, nakon čega je morao da služi kao običan vojnik u Semipalatinsku.

 

Dostojevski je kasnije opisivao ovaj događaj kao prekretnicu u svom životu. Tih nekoliko minuta u kojima je verovao da će umreti ostavilo je dubok trag na njegovu psihu. Taj motiv ponavljao se u njegovim kasnijim delima, posebno u „Idiotu“, gde knez Miškin prepričava priču o čoveku koji je preživeo egzekuciju.

 

Ovo iskustvo snažno je uticalo na Dostojevskog i produbilo njegovu religioznost i filozofsku orijentaciju, a teme krivice, iskupljenja i ljudske patnje postale su ključne u njegovim kasnijim delima.

 

Povratak i književni uspeh

Posle povratka iz progonstva 1859. godine, Dostojevski se nastanio u Sankt Peterburgu i ponovo posvetio pisanju. Sa bratom Mihailom pokrenuo je časopise „Vreme“ i „Epoha“. U tom periodu nastaju neka od njegovih najpoznatijih dela:

 

„Zapisi iz mrtvog doma“ (1861): zasnovano na njegovim iskustvima iz sibirskog zatvora, delo pruža uvid u živote zatvorenika i uslove u kojima su živeli.

 

„Zločin i kazna“ (1866): roman koji prati unutrašnju borbu studenta Rodiona Raskoljnikova nakon što počini ubistvo i istražuje teme moralnosti, krivice i iskupljenja.

 

„Idiot“ (1869): priča o knezu Miškinu, čoveku čiste duše i dobrote koji se suočava s pokvarenim društvom.

 

„Besovi“ (1872): roman koji se bavi političkim radikalizmom i nihilizmom u Rusiji, prikazujući razorne posledice ekstremnih ideologija.

 

„Braća Karamazovi“ (1880): Dostojevski istražuje složene porodične odnose, moralna pitanja i postojanje Boga kroz priču o porodici Karamazov.

 

Lični život i kasniji problemi

Dostojevski je tokom života patio od epilepsije i borio se s zavisnošću od kockanja, što ga je često dovodilo do finansijskih problema. Nekoliko puta je bio na ivici bankrota, a iz nevolja su ga izvlačile supruga i porodica.

 

Njegov prvi brak s Marijom Dmitrijevnom Isajevom bio je buran i završio se njenom smrću. Kasnije se oženio Anom Grigorjevnom Snitkinom, koja mu je bila velika podrška i pomogla mu da prevaziđe mnoge lične i profesionalne poteškoće.

 

Dostojevski je preminuo 9. februara 1881. u Sankt Peterburgu. Njegova dela i dalje inspirišu čitaoce i istraživače širom sveta, a njegov doprinos književnosti i filozofiji ostaje neprocenjiv.

 

 

***

Komentar

***

 

Dostojevski je ikona ali oživite zaboravljeni proročki roman (negativna utopija) Zamjatina "Mi" 1921. ("Veliki inkvizitor" je bio jedna od instpiracija za "Mi"). 

U "Jedinstvenoj Državi" izbrisana je svaka individualnost – ne postoji "Ja" – već samo "Mi" – to važi za sve osim za Dobročinitelja! Volja kolektiva koju određuje totalitarni Dobročinitelj potpuno zamenjuje slobodu ljudske misli. Otuda ljudi nemaju ime već su "borojevi" (žene se imenuju samoglasnicima i parnim probevima; muškarci suglasnicima i neparnim brojevima); bolnice,..., fabrike, škole - takoće umesto imena postaju brojevi. Vlada se pomoću matematičke tehničke kontrole života stanovnika (uopštavajući Tajlorovo "naučno upravljanje proizvodnjom"). Živi se u staklenim kućama, sve je javno, propisano, uključujući i seks (partnere određuje vlast). Horde "zaštitnika"  bdiju nad dobrobiti stanovnika, čiji su životi regulisani do najsitnijih detalja, prate da se ne pojavi - slobodna volja, mašta, fantazija - uzroci nesreće. Vremenom se u "Jedinstvenoj Državi" pojavljuje nekoliko pojedinaca koji su nezadovoljni onim što se dešava i pokušavaju puč. Konstruktor "svemirskog broda "Integral" (koji treba na druge planete da prenese ideologiju Dobročinitelja) D-503 slučajno upoznaje I-330 devojku koja veruje (u zabranjene fenomene) u stari svet, u emocije, u maštu i u čovečnost – te biva uvučen u pobunu.  Međutim, revolucija ne uspeva, glavni organizatori bivaju pogubljeni, a ostalima se hirurški uklanja mašta iz mozga, Država je povratila status qvo – ponovo je preovladala opšta apsolutna sreća - po kanonima Dobročinitelja (koga "Mi" svake godine biraju na "jedinstvenim izborima" - svi "Mi" moraju glasati - za tog jedinog kandidata – uvek pobedi sa 100% glasova).

 

Zoran Stokić

12.11.2025.