Otvoren najveći muzej na svetu posvećen drevnoj egipatskoj civilizaciji

Autor:

author

Beta/AP

|

N1 01. nov. 2025. 14:59

|

KULTURA

Veliki Egipatski muzej i piramida u Gizi

REUTERS/Mohamed Abd El Ghany

U Egiptu je svečano otvoren Veliki egipatski muzej, najveći muzej na svetu posvećen drevnoj egipatskoj civilizaciji.

 

Muzej se nalazi se blizu piramida u Gizi na obodu Kaira, a građen je 20 godina.

 

U njemu je izloženo više od 50.000 predmeta koji detaljno prikazuju život u drevnom Egiptu, a za javnost će biti otvoren od 4. novembra, na godišnjicu otkrića grobnice faraona Tutankamona.

 

U saopštenju, predsedništvo Egipta je svečano otvaranje, na koje su bili pozvani i brojni svetski lideri, nazvalo "izuzetnim događajem u istoriji ljudske kulture i civilizacije".

 

Predsednik Egipta Abdel Fatah el-Sisi objavio je na društvenim mrežama da će muzej "spojiti genije drevnih Egipćana i kreativnost modernih Egipćana, unapređujući svetsku kulturu i umetnost novim orijentirnim mestom, koje će privući sve one koji cene civilizaciju i znanje".

 

Muzej je jedan od nekoliko megaprojekata koje el-Sisi podržava otkako je stupio na predsedničku dužnost 2014. godine.

 

Pripreme za svečano otvaranje bile su obavijene velom tajne.

 

Pre ceremonije otvaranja mere bezbednosti oko Kaira su pooštrena, a vlada je današnji dan proglasila za državni praznik.

 

U dvorištu muzeja podignuta je bina, da bi se odsvirala "globalna simfonija čovečanstva", navode egipatski mediji.

 

Veliki Egipatski muzej

REUTERS/Amr Abdallah Dalsh

Muzej, koji je poslednjih nekoliko godina povremeno bio otvoren za manje posete, bio je zatvoren protekle dve nedelje zbog poslednjih priprema za otvaranje.

 

Vlada Egipta je obnovila područje oko muzeja i obližnjeg platoa Giza, na kojem se nalaze piramide i Sfinga. Putevi su asfaltirani, a radi boljeg pristupa se ispred kapije muzeja gradi stanica za metro.

 

Zapadno od Kaira, na 40 minuta od muzeja, otvoren je Međunarodni aerodrom Sfinga.

 

Izgradnja muzeja, u koju je uloženo više od 800 miliona evra, počela je 2005. godine, ali je prekinuta zbog političke nestabilnosti, dok je otvaranje odlagano više puta.

 

Muzej ima visoku trougaonu staklenu fasadu, nalik obližnjom piramidama, a stalni izložbeni prostor u njemu površine je 24.000 kvadratnih metara.

 

Na ulazu u atrijum nalazi se velika granitna statua Ramzesa II (vladao od 1279. do 1213. pre nove ere), jednog od najmoćnijih faraona drevnog Egipta. Ramzes je drevni Egipat proširio sve do današnje Sirije na istoku i Sudana na jugu.

 

Iz atrijuma, do glavnih galerija i pogleda na obližnje piramide vodi veliko stepenište okruženo drevnim statuama, koje prolazi kroz šest spratova muzeja.

 

Muzej i piramide povezuje most, preko kojeg turisti mogu da pređu peške ili električnim vozilima.

 

U 12 glavnih galerija muzeja, otvorenih prošle godine, nalaze se starine od praistorijskih vremena do rimskog doba, organizovane po epohama i temama.

 

Veliki Egipatski muzej

REUTERS/Amr Abdallah Dalsh

U dve sale nalazi se 5.000 predmeta iz kolekcije kralja Tutankamona, koja će u potpunosti biti izložena prvi put otkako je britanski arheolog Hauard Karter 1922. godine u Luksoru otkrio faraonovu grobnicu.

 

Najpoznatiji egipatski arheolog i bivši ministar za antikvitete Zahi Havas kaže da je Tutankamonova kolekcija remek-delo muzeja.

 

"Zašto je ovaj muzej toliko važan i zašto svi čekaju otvaranje? Zbog Tutankamona", rekao je Havas.

 

Kolekcija uključuje tri sarkofaga i šest kočija, Tutankamonov zlatni presto, njegov pozlaćeni sarkofag i pogrebnu masku od zlata, kvarca, lapis lazulija i obojenog stakla.

 

Ovaj kulturni megaprojekat za cilj ima i da oporavi turistički sektor i ekonomiju zemlje, oslabljene decenijama stagnacije i nemirima nakon talasa demonstracija tokom Arapskog proleća 2011.

 

Vlada Egipta se nada da će muzej privući više turista koji će ostati neko vreme i zemlji obezbediti priliv deviza, potrebnih za oporavak ekonomije.

 

Egipatski turizam je poslednjih godina počeo da se oporavlja, nakon pandemije koronavirusa i ruske invazije Ukrajine.

 

Ministar za turizam i starine Šerif Fathi rekao je da Egipat ove godine očekuje oko 18 miliona turista.

 

Prošle godine, Egipat je posetilo rekodnih 15,7 miliona turista. Prema zvaničnim podacima, oni su doneli osam odsto bruto društvenog proizvoda zemlje.

 

Vlasti Egipta nameravaju da do 2032. privuku 30 miliona posetilaca godišnje.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

29 godine vladavine Ramzesa III dogodio se prvi (poznati) štrajk u istoriji Homo sapijensa. Radnici koji su dugo bili bez hrane, napustili su svoja sela i počeli pljačkati hramove i grobnice faraona – vlast je bila apsolutno zbunjena! Faraon je naredio Veziru da smiri štrajk, rečeno učinjeno – pisari su radnicima iplatili zaostale plate(!) Ali ni to, kao ni Ramzesove vojne pobede nad tzv "morskim narodima" (narodi raseljni sušom i glađu – dali su se takođe u pljačku) nisu mogle da spreče kolaps despotske civilizacije. Slučajnost - erupcija islandskog vulkana Hekla, je izbacio toliko dima u atmosferu Zemlje da je to imalo razarajući efeke na useve čak i u Mediteranu (zaprao bio je to domino efekat kolapsa i samog bronzanog doba), glad je za sobom povukla epidemije zaraznih bolesti, sve je to omogućilo sociološki nezamisliv događaj - atentat na faraona - koji je organizovala jedna od Ramzesa III, žena – Tea jer njen sin Pentaver neće naslediti presto, okupia je 40 zaverenika kojii su faraonu prerezali vrat, ubistvo Cezara je takoreći minorno, prema ovom događaju – bio je to početak kraja - posle Ramzesa III, to je to - Egipat više nikada nije bio ono što je bio. Duga agonija do konačne propasti!

*

 

Istoričari nam kažu "država Hetita (Hetiti su bili indoevropski narod koji je živeo u drevnoj Maloj Aziji 2000.p.n.e. - 1100.p.n.e. – u Anadoliji su stvorili moćnu državu) propala je početkom 12. veka p.n.e u najezdi nepoznatih osvajača koje egipatski izvori nazivaju Narodi s mora" – za njih slučajnosti (na primer vulkan Hekla) ne znače ništa. Slično, aktivnost Hekle, tada je sa lica zemlje zbrisana i Mikenska (civilizacija) kultura (arheološka kultura bronzanog doba u Grčkoj 1600. p.n.e - 1100. p.n.e).

 

*

 

Uz ovaj tekst bi možda najbolja pratnja bila  - jedna od najčešće izvođenih baroknih opera - "Julije Cezar u Egiptu" (mada bi prema sadržaju opere - pravi naslov bio - Kleoparta i Julije Cezar) Hendla, premjera je bila 20.02.1724. u Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu sa slavnim pevačima u glavnim ulogama, čuvenim sopranom Frančeskom Kuzon kao Kleopatrom i kontra-tenorom Senesinom kao Julijem Cezarom. Radnja se odvija u vreme rimskog građanskog rata 49–45 pne. Kleopatra želi da svrgne svog brata Ptolomeja kako bi postala jedini vladar Egipta.

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=dUzP_liWx2g

Händel - Opera Giulio Cesare in Egitto, HWV17 | Alan Curtis Il Complesso Baroc

 

*

 

Sa našom Mirjanom Mijanović:

https://www.youtube.com/watch?v=g7OWKU1d4QU

Handel: Giulio Cesare. Mijanović, Kožená, von Otter, Hellekant, Minkowski

 

*

 

Rajdn je otkrio papirus 1862. (dešifrovan 1875.) "naučnog" sadržaja u kome kraljev pisar Ahmes 1750 p.n.e. koristi račun s razlomcima, geometrisku i aritmetičku progresiju, izračunava površine i zapremine figura, koristi se brojem „pi“=3.16, elementima trigonometrije; a ti su proračuni korišćeni pri gradnji piramida. Geometriska znanja su dalje pomogla egipćanima da posmatraju prividna kretanja Sunca i da stvore Astronomiju, pomoću koje su sastavljali kalendare života faraona (prvi 3315 p.n.e Menes) i kalendare poljoprivrednih radova. Iz tih i drugih papirusa otkrivamo da je u Egiptu započela specijalizacija (struke): Putari, pisari, glasnici, predvodnici, nadzornici, činovnici – jednom rečju "izumeli" su birokratiju – kao neophodnu kariku između faraona i radnika. Kičma carstva, bez koje u tim sušnim područjima nije bilo moguće preživeti bio je - hidraulični sistem - za navodnjavanje koji se protezao duž celog carstva i koji je "zahtevao" centralističku vlast koja je kordinirala beskonačnim radovima. Iz tih "knjiga mrtvih" ne izlaze zli duhovi, vradzbine, kletve, kako se neki naši sunarodnici plaše, već iz njih saznajemo način mišljenja, pogled na svet egipćana, uočavamo da su oni bili samo "kapi vode" u velikom "vodenom toku" sve do pojave prve "individue" Ehnatona.

 

*

 

Tomas Man (Josif i njegova braća 1933.) ili na primer Frojd (Mojsije i monoteizam 1939.) bili su zaneseni temom Tutankamona kao i njegovim ocem Ehnatonom. Frojd je pretpostavio da je Mosije bio Egipćanin – verni sledbenik Ehnaton. Ehnaton je bio prvi čovek kome se Bog (Aton) otkrio, ali vreme još nije bilo sazrelo, paganizam i idolatrija su još bili snažni, faraonov pokušaj da paganizam zameni jednim bogom bio je kratkoročan (samo za nejgova života) već sa njegovim sinom Tutankamonom dečak-faraon (preko koga vlada kasta sveštenika) paganizam je restauriran. Ono što nije uspelo Ehnaton uspelo je kasnije jevrejima. U tom moru reakcija na faraonski Egipat skoro niko nije primetio jednu - pravu - pravovremenu - reakciju na tu temu koju je izvukao Karl Vitfolgel; on je upozorio svet na razorno delovanje "birokratske države"-"depostske države". Kada se u SSSR-u i Kini suočio sa staljinizmom i maoizmom, ovaj marksista se latio pera da bi bio od koristi, tj. da bi objasnio posledice tog "birokratskog državnog ropstva" - koje je kopija onog u faraonskom Egipru; gde ništa nije autonomno, ni naši životi, čak ni struke, sve je pod budnim okom birokrata... Vitfolgel koji je na svojoj koži 1933. osetio i strahote Hitlerovih logora u nastajanju - upozorio je na nadolazeći nacizam u Nemačkoj - kao oblik despotske faraonske države (zatvorenog društva). Nažalos političko-kulturne elite u svetu su se oglušile o ova pravovremena  Vitfolgelova upozorenja.

Zoran Stokić

1.11.2025.