Ovo može samo priroda: Lav spasio trudnu hijenu od divljih pasa

 

BBC News na srpskom

danas 4.11.2025. 09:25

 

Priroda ume da iznenadi. Uvek.

 

Tako je trudna hijena, u očajničkom pokušaju da utoli glad, rizikovala i pokušala da ukrade hranu od divljih pasa i potom se nadmudrivala sa konkurencijom, krijući leš pod vodom kako bi prikrila njegov miris.

 

Iznenada se pojavio lav i… spasio je hijenu.

 

Ova scena je delić nove dokumentarne BBC serije o divljim životinjama, „Kraljevstvo“, koja prati živote četiri rivalske porodice mesoždera tokom pet godina.

 

Snimljeni su i trenuci u kojima se životinje suočavaju sa pretnjama, od zamki do brutalnih zaseda i nasilnih bitaka za teritoriju.

 

„Nikada ne bismo mogli da napišemo ovakav scenario, to samo priroda može“, rekao je izvršni producent Majk Ganton.

 

Iza kulisa, aktivisti iz Zambije rade na zaštiti predatora.

 

Leopard se odmara na drvetu gledajući u daljinu velikim zelenim očima

BBC Studios

Filmska ekipa pratila je život leoparda Mutime – od mladunčeta do odrasle jedinke

Filmska ekipa pratila je četiri životinjske porodice – leoparde, hijene, divlje pse i lavove – u dolini Luangva u Zambiji, beležeći retke trenutke i otkrivajući složenu dinamiku života u jednom od najdivljih regiona Afrike.

 

Gledaoci će videti kako tek rođeni lavovi otvaraju oči, ali i dramatične scene kada čopor divljih pasa spasavaja jednog od rođaka iz čeljusti krokodila.

 

U novoj seriji, čiji je narator legendarni ser Dejvid Atenboro, biće prikazane i druge divlje životinje, poput slonova i babuna.

 

Majka lavica i njena tri mladunčeta se maze na travi pored žbunja i drveća. Majka liže jedno mladunče

BBC Studios

U dolina Luangva živi najveća populacija lavova u Zambiji

„Sve u vezi sa ovim vrstama oblikovano je milionima godina međusobnog takmičenja“, rekla je producentkinja serije Felisiti Lančester.

 

„Ali sada, ljudi to menjaju“, dodala je.

 

Filmski stvaraoci i naučni istraživači u regionu sarađivali su iza kulisa jer su snimci vredan izvor podataka, koji pomaže u strategijama zaštite.

 

„Dobili smo mnogo informacija koje inače ne bismo mogli da dobijemo… o topografiji, ishrani, kretanju, rođenjima i smrti“, rekao je dr Metju Beker, naučni konsultant za seriju i izvršni direktor Programa za mesoždere Zambije.

 

Hijena stoji na velikom prostranstvu blatnjavog tla i gleda u snimatelja koji je snima iz vozila

BBC Studios

Kamerman snima znaziželjnu hijenu u Zambiji

Najveća pretnja po ove velike mesoždere je gubitak staništa, ali utiču i lov i smanjenje izvora plena.

 

Žičane zamke, ili klopke, često se postavljaju za antilope – i zbog hrane i zbog ilegalne trgovine – ali time ispaštaju i mnogi veliki sisari.

 

Sve to menja veličinu čopora, ishranu i strategije preživljavanja, kaže dr Beker.

 

Samo jedan takav slučaj može da ima dalekosežne posledice po desetine ili čak stotine životinja.

 

​​U jednoj sceni, pred kamerama se pojavljuje divlji pas koji je ostao bez noge zbog klopke.

 

Uprkos povredi, njegov matični čopor ga dočekuje, dajući mu da pojede njegov deo plena.

 

​​Za one koji nisu te sreće, tu je Program za zaštitu mesoždera Zambije.

 

Ova organizacija, zajedno sa drugim lokalnim grupama, uklanja zamke, štiti jazbine i pruža informacije organima za sprovođenje zakona o ilegalnoj trgovini slonovačom i mesom divljih životinja.

 

Čopor lavova pored reke, lavovi

BBC Studios

Čopor lavova pored reke

Cilj serije je očuvanje prirode, a dr Beker kaže: „Na kraju krajeva, to je poruka optimizma uprkos nekim veoma zabrinjavajućim trendovima.“

 

Uključivanje serije u programe o zaštiti divljih životinja sada je neizbežno, prema rečima producenata.

 

Spoljašnje sile koje deluju na ova stvorenja su jasne i serije, poput „Kraljevstva“, mogu da pomognu i ukažu na potrebu na njihovu zaštitu.

 

„To je izazov, ali nije beznadežno“, rekao je Sajmon Blejkni, urednik serije, o zaštiti životinja.

 

Prikazivanje serije „Kraljevstvo“ počinje na BBC Jedan u nedelju u 18.20 GMT i biće dostupna za gledanje na BBC ajplejeru (iPlayer).

 

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

 

 

***

Komentar

***

 

Skloni smo da empatiju smatramo jedinstveno ljudskom osobinom. Ali nova istraživanja pokazuju da temelji morala očigledno prethode čovečanstvu. Neki od elemenata morala i empatije su evolucionog porekla i mogu se primetiti ne samo kod primata već i kod sisara, pri čemu je empatija najizraženija kod bonobo majmuna, a reciprocitet kod šimpanze. Moralna pravila nam govore kada i kako da primenimo naše empatične tendencije, ali same tendencije postoje od pamtiveka. Naravno empatija je kod sisara i primata - krhka. Među našim bliskim životinjskim srodnicima, ona se uključuje u događajima unutar njihove zajednice, poput mladunčeta u nevolji, ali se podjednako lako isključuje u odnosu na strance ili pripadnike drugih vrsta, poput plena. Preporuka - Frans de Val "Doba empatije: Lekcije prirode za ljubaznije društvo" (The Age of Empathy: Nature's Lessons for a Kinder Society. New York: Crown Publishing Group. 2009). Nemamo dokaze da druge životinje procenjuju prikladnost postupaka koji ne utiču na njih same. Veliki pionir istraživanja morala, Edvard Vestermark, objasnio je šta čini moralne emocije posebnim: "Moralne emocije su odvojene od nečije neposredne situacije: one se bave dobrim i lošim na apstraktnijem, nezainteresovanijem nivou". To je ono što izdvaja ljudski moral: pomak ka univerzalnim standardima u kombinaciji sa razrađenim sistemom opravdanja, praćenja i kažnjavanja.

 

Zoran Stokić

4.11.2025.