Galilej i "apsolutna moć"

*

Objavljena lista najomraženijih zemalja na svetu za 2026. godinu

Autor:

nova.rs

17. mar. 2026. 11:51

LIFESTYLE

Najomraženije zemlje, Printscreen/World Population Review

Printscreen/World Population Review

Bez obzira na to gde žive u svetu, većina ljudi ima specifične stavove o drugim zemljama.

 

Čak i uz ratno stanje na Bliskom istoku, prva na listi najomraženijih zemalja na svetu za 2026. godinu je – Kina.

 

Bez obzira na to gde žive u svetu, većina ljudi ima specifične stavove o drugim zemljama. Ova karta plavom bojom ističe one prema kojima preovladavaju negativni stavovi, piše Nova.rs.

 

Na te stavove mogu uticati brojni činioci, od postupaka vlade ili vojnih intervencija do dominantne kulture i religije, pa čak i ponašanja njihovih turista.

 

Ipak, zanimljivo je da se, prema podacima World Population Reviewa, uprkos ozbiljnoj konkurenciji u ovom trenutku – Kina pokazala kao zemlja koju ostatak sveta „najviše mrzi“.

 

SAD je na drugom mestu, a Rusija na trećem – i jasno je zašto upravo te tri zemlje već neko vreme drže vrh ove neslavne liste.

 

Kao glavne globalne sile, suočavaju se sa značajnim animozitetom širom sveta zbog svojih imperijalističkih tendencija i mešanja u ekonomske, političke i vojne poslove manjih zemalja.

 

Pritom, građani svake od tih zemalja uglavnom imaju vrlo loše mišljenje o druge dve, a možda treba podsetiti da je reč i o najvećim zemljama na svetu.

 

Zemlje poput Saudijske Arabije i Severne Koreje takođe su redovno na listi zbog svojih autoritarnih režima i kršenja ljudskih prava, dok je Izrael kontroverznim vojnim operacijama zasad zauzeo peto mesto.

 

Pogledajte 20 najomraženijih zemalja u 2026:

 

Kina

SAD

Rusija

Severna Koreja

Izrael

Pakistan

Iran

Irak

Sirija

Indija

Ujedinjeno Kraljevstvo

Japan

Saudijska Arabija

Nemačka

Nigerija

Turska

Južna Koreja

Avganistan

Filipini

Italija.

 

***

Komentar

***

 

Kina, SAD, Rusija (kao i Srbija) su to što jesu zahvaljujući (i) specijalistima koji opslužuju tu "apsolutnu moć"!  Istorija je puna pouka, ali smo mi loši ćaci. Kardinal Barberini (kasnije papa Urban VIII) koristo je umetnost i nauku u političke svrhe. U borbi za presto podsticao je Galileja da vodi naučne rasprave sa njegovim konkurentima. To koketiranje sa "apsolutnom moći" se na kraju po Galileja  pokazalo fatalno. Kada je postao papa, te kada mu se zaljuljao presto, žrtvovao je Galileja da bi sačuvao fotelju (1633., inkvizicija je osudila Galileja).  "Minimima cura si makima vis" bio je moto Accademia dei Lincei ("oštrog-oka" risa) koju je u papskoj državi 1603., osnovao Federico Cesi – od 1611., Galilej je bio njen centar; on se otada potpisivao: "G.G.Linceo". Akademija je objavljivala njegove radove. U želji da udovolji Barberiniju on je poveo rat sa jezuitima – nije primetio da je prekršio moto Akademije – napravio je nekoliko krupnih grešaka "o malim stvarima" - o tri komete iz 1618. Kada je jezuita Grasi 1619., u ime Rimskog koledža objavio svoja istraživanja o te tri komete: da su to nebesko telo bez sopstvene svetlosti, koje se kreću duž dela velikih krugova od Zemlje i da su dalje od Meseca, zbog nedostatka vidljive paralakse; Galilej se usprotivio tvrdeći u "Il saggiatore" da se komete - "kreću" pravoliniski - da  nisu nebeska tela već optičke iluzije i tsl. Iako u ravni empirije Galilej u "Il saggiatore" pravi greške u ravni epistemologije daje pionirski doprinos -"knjigu prirode treba čitati matematičkim alatima, a ne alatima sholastičke filozofije", kako se smatralo u to vreme. Svako može da pogreši, ali se greške moraju poravljati!

 

*

 

Današnji - način života - su stvorili slobodni autonomni - od feudalizma, krune i crkve - gradovi Evrope počev od 12-og veka kojima je upravljala "gradska aristokratija" preko gradskih veća i &. Tu su postojale slobode da se razmišlja integralno, da se sve može preispitivati i "opovrgavati". Na pr: članovi "Florentine Camerata", J.Peri, Đ.Kačini,..,Đ. Mei, (Galileo-v otac) Vinćenco Galilej sastajali su se pod zaštitom grofa Bardija od 1573-1587., - su smatrali da je muzika postala korumpirana i da kvari društo, zato su kreirali nove muzičke forme - monodiju, operu. Muzička umetnost (gde teorija predhodi praksi) se, smatrli su oni, mogla poboljšati, a samim tim i društvo. Proizveli su prve opere: Dafne, Euridika... U sadašnjem svetu, međutim, sve je u rukama specijalista. Ta je nova politička moda nastala u savezu velikih sila (SAD, Rusija, Kina) i  tradicionalista (Indija, arapski svet i tsl.) tj. u savezu despotija: klasičnih i kapitala – koje su Zemlji nametnuli da umesto - integralnog znanja - svet vode specijalistička (parcijalna) znanja. Šta to znači u praksi? Specijalisti ne koriste "metodi opovrgavanja" (na pr, iz prirodnh nauka) nego se služe "metodom potvrđivanja": traže se samo oni primeri koji potrvđuju njihovo mišljenje; oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbacuju, prigovori se ignorišu, zataškavaju, pa je čoveku oduzeto (najvažnije za opstanak) – kritičko i integralno mišljenje.  Kakva "aristokratija - specijalista" takva nam je kultura, nauka i politika - pa je opstanak postao "nemoguća misija"!

 

 

 

Zoran Stokić

17.03.2026.